Reč magija često ima konotaciju lošeg, tajanstvenog, mračnog, protiv Boga a sa đavolom... O čemu se ovde radi?

Magiju je teško jednoznačno definisati, jer su različiti ljudi u raznim epohama ovom terminu i pojmu davali različito značenje, tumačenje i smisao. To se i sada događa.

Tokom istorije, ljudi su se približavali nekad jednoj a nekad drugoj krajnosti - od toga da je magija božanska umetnost, pa do satanizacije svake radnje koja bi mogla da podpadne pod magijsku operaciju (ako nije u saglasju sa naukom, učenjem crkve ili tradicijom vladajuće klase). Slične oscilacije se dešavaju u odnosu između religije i magije.

U nameri da efikasno iskažu i ostvare svoje želje i ubeđenja, mnogi su tražili i nalazili razne načine delovanja. Pojedini ljudi su uočavali snagu i zakone nevidljivih duhovnih sila, pa su to znanje krili i pokušavali da ga iskoriste govoreći kako imaju podršku Boga ili Satane. Ove izjave su uzimane kao razlozi za neka vaša ubeđenja i podele. Sa vašim udaljavanjem od prirode, snaga i moć prirodnih sila, unutrašnjih zvukova i intuitivnog uma su sve brže i više odbacivane, pa su proglašavane za mračne sile podsvesti, crne i satanske.

Ljudi su uočavali da je u prirodi sve povezano, da slično privlači i izaziva slično i da misli o nekom događaju utiču na njegovu realizaciju, pa su i delovali u skladu sa ovim principima. Čak su i primitivni ljudi znali da za ostvarenje cilja pored magijskog delovanja treba da ulože i svoj lični napor, pa su posle magijskog obreda išli da nađu i ubiju životinju, pobede neprijatelja...

Delovanje na sliku, nokte, kosu ili neki predmet koji pripada određenoj osobi - utiče i na samu osobu - uočili su mnogi, ali nisu uvideli suštinu povezanosti svega, niti snagu uticaja svoje vere, mašte, ubeđenja, unutrašnjeg zvuka... i svog božanskog porekla. Pamćenje "bliskog susreta" predmeti čuvaju i posle mnogo vremena i na velikoj udaljenosti. Ovo je poznato pa se izvodi i dokazuje kao eksperiment u fizici i kvantnoj mehanici.

Čovek je često uspevao da privuče kišu prosipanjem vode, imitiranjem munje i grmljavine ili pevanjem pesama (u ovim krajevima ih nazivate dodole), ali sam princip nije do kraja razumeo, pa je sve polako tonulo u zaborav.

Magijski obred se sastoji u simboličkom imitiranju događaja i njegovom usmerenju prema željenom cilju. Ponašanje koje je u skladu sa unapred završenim željenim događajem, povećava mogućnost njegovog pojavljivanja.

Magija se nekada povezuje sa duhovima, višim silama i religijom, a nekada praktičar veruje u moć sopstvenog delovanja i radi "samostalno". Glavna razlika između magije i religije je u tome, što magija uglavnom ne pretpostavlja postojanje neke više sile, niti se onaj koji se služi magijom moli nekom božanstvu. On jednostavno upotrebljava (tajna) znanja i rituale sa ciljem da ovlada nefizičkim silama u čoveku i van njega.