RADŽA JOGA
 
    
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Svami Vivekananda i njegova misija
 

"Buktinja koja je gorela sa dva kraja", kako su Vivekanandu nazvali neki autori, osvetlila je, svojim snažnim spiritualnim sjajem, put mnogim generacijama tragalaca za Istinom, kako u Indiji tako i na Zapadu, koji je upravo zahvaljujući njemu i upoznao blago indijske duhovne kulture. Gigantskim ralom svog snažnog duha, uzorao je brazdu koja ni do danas nije izgubila ništa od svoje dubine i svog značaja.

Brzinom komete i snagom vulkana Vivekananda je preleteo spiritualnim nebom kraja prošlog veka i ostavio neizbrisiv trag, čija svetlost sa istom snagom kao i pre skoro jednog veka osvetljava strme, krivudave i trnovite staze onima koji, gonjeni sopstvenom spiritualnom žeđi, teže za izlaskom iz kaveza, u koji je čovek zatvoren neumitnošću svoje sudbine; onima koji hrle ka večnom Okeanu Svetlosti, Spoznaje i Istine. Očigledno svestan svoje veličanstvene misije, Vivekananda je, u svom kratkom životu, uradio neverovatno mnogo; otišao je ostavivši za sobom grandiozno delo istinskog Spiritualnog Učitelja, svakako jednog od najvećih u moderno doba.

Zahvaljujući Vivekanandi, drevna misao hinduizma preporodila se kao mitski feniks iz sopstvenog pepela, obnavljajući svoj stari, gotovo zaboravljeni sjaj i šireći svoj uticaj kako diljem prostranog indijskog potkontinenta, tako i na Zapadu koji se, posredstvom mladog gurua, prvi put na pravi način sreo sa izvornim hinduističkim učenjima te ostao fasciniran njihovom duhovnom snagom i dubinom spoznaja koje su nudila.

Protivrečnosti ovog našeg relativnog sveta oduvek su gurale čoveka u traganje za Jedinstvom, Harmonijom, Slobodom. Veliki mudraci, profete i duhovni učitelji širom sveta i u svim vremenima koja čovečanstvo pamti, nastojali su da čoveku pokažu Put koji vodi razrešenju protivrečnosti i dihotomija života i sveta. Ukazivali su da čovek treba da se okrene samom sebi i da u sebi potraži to iskonsko Jedinstvo koje je, kako uči većina religija, nekada davno imao, ali ga je izgubio i "zaboravio" (uostalom sama reč religija po nekim izvorima potiče od latinske reči religare, što znači "ponovo uspostaviti izgubljenu vezu; ponovo vezati čoveka za nešto što ga transcendira"). Oni su govorili da čovek Boga mora da otkrije u sebi samom, omogućujući svojoj Duši, svom jastvu, božanskoj iskri u sebi, da se pokaže u svom punom sjaju. Učili su da je to Put ka Bogu, ka Apsolutu, ka Istini; tvrdili su da je to jedini put u Slobodu, napolje iz ove mreže, satkane od materije, prostora, vremena i uzročnosti, koja nas drži dole, daleko od sveobuhvatne svetlosti Apsoluta, čije smo iskre svi mi. Drevna indijska misao otišla je možda najdalje u tom pravcu. Hiljadama godina indijski rišiji, prosvetljeni mudraci, svedoče da su iskusili to Jedinstvo, to Samoostvarenje, taj spoj sa Apsolutom. Oni tvrde kako svi mi možemo da to postignemo sledeći upustva i tehnike koje nam daju.

Ali, Zapad je dugo ostao netaknut njihovim porukama. Zapadna hermetička tradicija, koja je, kroz svoje raznovrsne forme - astrologiju, alhemiju, kabalu... - težila istom cilju, bila je odista hermetična. Nekada potiskivana i gušena od strane Crkve, a u novije vreme od strane dogmatskog racionalizma, zapadna hermetička i ezoterična misao i praksa nikada nisu uspele da u potpunosti izađu na svetlost dana, ostajući uvek manje ili više podzemne, "okultne", i tajnovite. S druge strane, istočnjačka mistična i ezoterična tradicija, reprezentovana na najbolji način u starim hinduističkim učenjima - vedanti, amkhji, jogi... nikako nije uspevala da nađe put do duhovnih sfera Zapada. Stoga su dve prastare tradicije ostale razdvojene kao dve velike reke, potekle sa istog izvora, koje, iako im je suđeno da se na kraju sliju u jedan tok, nikako da se sretnu. I ono malo mislilaca na Zapadu, koji su proučavali indijsku filozofiju i iz nje proistekle praktičlne sisteme samorazvića, nisu imali neposredan dodir sa predmetom svog izučavanja i nisu imali lično iskustvo koje je, po rečima Vivekanande i većine duhovnih učitelja svih vremena, jedini pravi vodič. Kako duhovto primećuje Žan Erber, prevodilac Vivekanandinih dela na franuski i vrstan znalac istočnjačkih praktično.filozofskih sistema, zapadni orijentalisti koji su tragali po teško razumljivim i hermetičnim tekstovima indijskih svetih spisa, bili su poput gluvog čoveka koji nastoji da napravi studiju o kontrapunktu kod velikih evropskih klasičnih kompozitora.

Međutim, čas velikog i plodnog susreta morao je najzad da kucne. Zapadna civilizacija, ponesena i samozadovoljna svojim napretkom i plodovima "njegovog veličanstva" Razuma, morala je da se sretne sa prastarom duhovnom baštinom istoka, sa spiritualnim bogatstvom Indije koje je čak i u svojoj domovini bilo prekriveno prašinom zaborava i koje su generacije zapadnjački obrazovanih indijskih intelektualaca sa potcenjivanjem odbacivale kao "kočnicu napretka". Da bi se to dogodilo, morali su da se pojave ljudi koji su lično doživeli duboka spiritualna iskustva i okusili dodir sa istinom; dakle ljudi koji znaju, ali koji istovremeno umeju da zapadnjačkom duhu pokažu i objasne to što znaju.

To su morali da budu ljudi koji dobro poznaju zapadnjački mentalitet i način mišljenja, kao i filozofska dostignuća Zapada i koji su, zahvvaljujući tome, u stanju da zapadnom čoveku predstave indijsku ezoteričnu misao na njemu razumljiv i pristupačan način; ljudi kadri da ispod debelih naslaga vladajućeg racionalizma, potaknu uspavanu spiritualnu žeđ zapadnjaka i izazovu u njemu odjeke njegove sopstvene, zaboravljene i odgurnute ezoterične tradicije. Svami Vivekananda bio je upravo takav čovek. Kao prvi istinski misionar indijske duhovne kulture na Zapadu, on je svakako jedan od spiritualnih velikana najzaslužnijih što se, krajem prošlog i početkom ovog veka, najzad odigrao taj dugo odlagani susret Istoka i Zapada. U decenijama koje su sledile posle Vivekanandine meteorske pojave na zapadnom duhovnom nebu, taj susret je počeo da donosi svoje dragocene plodove.

Ovo sretanje dveju tradicija delovalo je dvostrano i, na prvi pogled, kontradiktorno. S jedne strane, neverovatni uspeh Vivekanandine misije na Zapadu, imao je izvanredno povratno dejstvo u samoj Indiji. Ono se odrazilo u pravom preporodu hinduističke misli, naročito među obrazovanim Indijcima koji su do tada, pod uticajem zapadne kulture, u velikoj meri potisnuli i zaboravili svoje sopstvene duhove korene i, za račun "napredne" naučne i filozofske misli Zapada, odrekli se spiritualnog blaga svojih predaka. S druge strane, da upotpuni te protivrečne uticaje, prodor indijskih ezoteričnih i mističnih ideja izazvao je i na Zapadu pravu hermetičku renesansu i obnovu zapadne hermetičke tradicije koja je, u plodnom spoju sa indijskom i pod njenim uticajem pokrenula novi talas ezoterizma u obliku Teozofskog i drugih hermetičkih pokreta.

Ali, vratimo se Vivekanandi i krenimo malo hronološkim redom. Narendrant Data, kako je pravo Vivekanandino ime, rodio se 12.01.1863. godine u Kalkuti, u indijskoj državi Bengal. Kao mladi student prava, priključio se modernom teističkom pokretu Brahma-samađ čije je učenje bilo racionalna teistička interpretacija ranog upanišadskog vedantizma, filozofije zasnovane na najsvetijim spisima stare Indije, upanišadama. Ali, 1884. godine u životu mladog Narendre dolazi do dramatičnog duhovnog zaokreta. Posredstvom prijatelja iz Brahma-samađa, on sreće Šri Ramakrišnu, čuvenog bengalskog proroka i svetog čoveka, jednog od najvećih spiritualnih učitelja koje je Indija ikada dala. U svojoj knjizi "Moj učitelj", uzbudljivoj biografiji Ramakrišne, Vivekananda kaže:

"Ramakrišna se nastanio u blizini Kalkute, glavnog grada Indije, najvažnijeg univerzitetskog grada naše zemlje, odakle svake godine izlaze u rojevima stotine skeptika i materijalista; pa ipak su mnogi od tih skeptika i agnostika išli da ga slušaju. I ja sam čuo za tog čoveka i otišao da ga čujem...

Jedan doticaj, jedan pogled može da preobrazi čitav život... Moj učitelj imao je običaj da kaže: ’Religija se može davati i primati na sasvim opipljiv način... To nisu ni reči, ni doktrina ni teorije...‘ "

Ove reči, možda bolje od ičeg drugog, izražavaju snagu duhovnog impulsa koji je u Vivekanandi izazvao fascinantan susret sa Učiteljem. I mada se kasnije, na teorijskom planu, u nekim stvarima udaljio od Ramakrišninog učenja i čak zauzeo prema njemu kritički stav, Vivekananda je do kraja života ostao pun istinskog divljenja i ljubavi prema ovom zaista izuzetnom čoveku. Izvesno vreme Vivekananda je proveo uz Ramakrišnu, upražnjavajući meditativne tehnike, i u to vreme doživeo je veoma duboka spiritualna iskustva. Evo kako sam opisuje jedno takvo, dramatičnmo iskustvo. 1898. godine, u manastiru Belur, on je svom učeniku, Sarat Čandri Čakravatiju, ispričao sledeće:

"Vrlo često sam osećao tu želju za direktnom spiritualnom realizacijom. Jednog dana, u vrtu Kosipura, izrazio sam je vrlo vatreno Šri Ramakrišni. Istog dana uveče, u vreme meditacije, izgubio sam svest o svom telu i osetio sam da ono apsolutno ne postoji. Osetio sam da su se Sunce, Mesec, prostor, vreme, eter svi pretvorili u jednu homogenu masu, a zatim se rastopili i iščezli i ja sam se bio skoro izgubio u Vrhovnom. Ali, ostao mi je još jedan sasvim mali trag osećanja Ja; tako sam mogao da se vratim iz samadhija u naš svet relativnog.

U tom stanju samadhija nestala je svaka razlika između ’Ja‘ i ’Brahmana‘; sve se ponovo vratilo u jedinstvo; kao vode beskonačnog okeana - svuda voda, ništa drugo ne postoji - jezik i misao, sve ostaje nemoćno. Samo tada zaista se ostvaruje to stanje koje je ’s one strane duha i reči‘, Sve dotle dok onaj koji teži spiritualnosti, misli ili kaže: ’Ja sam Brahman‘, dotle dok ’Ja‘ i ’Brahman‘ još postoje kao odvojeni entiteti, još ostaje klica jednog privida dvojnosti. Pošto sam doživeo to iskustvo, uprkos ponovljenim naporima, više nisam uspevao da ponovo uđem u to stanje smadhija. Kada sam to ispričao Šri Ramakrišni, on mi reče: ’Ako bi dan i noć ostao u tom stanju, delo Božanske Majke ne bi se izvršilo; zato ne možeš da ponovo uđeš u to stanje; ono će ponovo doći kada tvoje delo bude završeno‘.

Sudeći po kasnijim događajima, ove Ramakrišnine reči bile su zaista proročanske. Mladog narendru čekao je krupan zadatak, velika spiritualna misija. Stoga je morao da još neko vreme "ostane ovde", u ovom relativnom svetu, kako bi se "ispunilo delo Božanske Majke."

Posle Ramakrišnine smrti, 1886. godine, Narendra postaje sanjasi, monah beskućnik. Njegov život bio je već zacrtan. Ostalo je još da se ta velika sudbina ispuni. Vivekananda kreće putem obnove starih vrednosti indijske spiritualnosti i religioznosti. Postaje neka vrsta verskog reformatora, u najboljem smislu te reči. U svom duhovnom razvoju, opredeljuje se za sistem advaita vedanta, jednu od šest daršana, velikih sistema ortodoksnog hinduizma, i tom učenju ostaje veran do kraja života.

Vedanta sistem, koji se pripisuje velikom indijskom filozofu Šamkari (smatra se da je živeo između VI i VII veka naše ere), oslanja se na drevne indijske svete spise, upanišade ili vedanta, što doslovno znači "kraj veda", u stvari zaključne delove veda, najstarijih indijskih svetih spisa. Upanišade pretenduju da otkriju i izraze ezoterično ili unutrašnje, suštinsko učenje i smisao veda i u stvari sadrže srž indijske filozofske, metafizičke, religiozne i ezoterične misli. Vedanta je verovatno najbolje poznata i najpopularnija interpretaciuja hinduističke mistične filozofije.

Ona uči da je pojavni svet čista iluzija i da samo izgleda realan. On, zapravo, skriva pred našim pogledom prirodu prave Stvarnosti. A ta prava stvarnost, krajnja Realnost, jeste Brahman, Apsolut, konačno Jedno. Posebno, individualno Jastvo takođe je iluzija, jer postoji samo jedno Jastvo: Brahman-Atman, koje je, dakle, jedina stvarnost. Onaj ko to spozna, odnosno čije se individualno Jastvo ili Atman "stopi" sa tim vrhovnim, jedinom stvarnim Jastvom, Brahmanom, ko, dakle, spozna da su Atman i Brahman jedno, dostiže oslobođenje. On se zauvek oslobađa stega materije, vremena, prostora i uzročnosti. On poima da je njegovo Jastvo isto što i Apsolut, spoznaje da je Brahman sve i da je sve Brahman. I, ta konačna prosvetljujuća spoznaja predstavlja glavni praktični cilj vedante.

S druge strane, Vivekananda je bio i izvanredan poznavalac i, naravno, praktičar joge. Joga sistem se u teorijskom pogledu gotovo u potpunosti oslanja na filozofski sistem samkhja, u mnogo čemu sličan i srodan sistemu vedanta, a koji je utemeljio Kapila, za koga se smatra da je živeo u VII veku pre naše ere. Na taj način, Vivekananda je u svom učenju plodno spojio tri (od ukupno šest) daršane ili velika sistema indijske ortodoksne filozofije - vedantu, samkhju i jogu - koji su sa ezoteričnog i hermetičkog stanovišta svakako najznačajnija- Tako je bio u stanju da, prilikom svog trijumfalnog pohoda po Americi, zapadnom svetu predstavi ono najvrednije iz prebogate indijske duhovne tradicije. Kao podlogu za svoju živi interpretaciju vedante i joge na Zapadu, Vivekananda je iskoristio zapadnu idealističku filozofiju i evolucionističke ideje zapadnih mislilaca. Zahvaljujući njegovom izvrsnom poznavanju ovih oblasti zapadne misli i njihovom smelom korišćenju kao osnove za tumačenje hinduističkih ideja, put razumevanja Vivekanandine poruke bio je zapadnjacima uveliko olakšan.

Taj pohod u Ameriku, koji će ostati upisan zlatnim slovima u istoriji ezoterične misli i prakse, počeo je kada se 1893. godine tada tridesetogodišnji Vivekananda, već prilično istaknut verski reformator i spiritualni vođ u svojoj zemlji, pojavio u Čikagu na takozvanom Svetskom parlamentu religija. Zanimljivo je da je njegov put u Ameriku finansirao južnoindijski maharadža, mada je pri prvom susretu sa Vivekanandinim za to vreme "nepravovernim" idejama, čak hteo da ga poseče mačem. Ali, izuzetna silina Vivekanandine ličnosti, kao i psiritualna snaga njegove poruke, osvojili su moćnog vladara i on je ne samo platio njegovu turneju po Americi, već mu je i dao ovlašćenja indijskog poslanika.

Među predstavnicima drugih religija, većinom manjih hrišćanskih crkava i sekti, na tom čikaškom kongresu, Vivekananda je delovao kao Guliver među Liliputancima, u duhovnom pogledu, naravno. Njegova rečitost, velika sugestivna moć i opčaravajuća pojava u kombinaciji sa dubokim poznavanjem hinduizma i snagom praktičnog, ličnog iskustva, uz izvanrednu lakoću sa kojom je učenje vedante prilagođavao zapadnom slušaocu i izražavao ga u zapadnjacima bliskim pojmovima, osigurali su pobedonosni početak njegovog "pohoda na Zapad". Univerzalnost i duboka, suštinska humanost Vivekanandine poruke, uz izraženu plemenitost celokupne njegove pojave i izuzetnu tolerantnost kojom jezračio, munjevito su prokrčile put idejama vedante, koje je vatreno zastupao. Ostavio je dubok utisak u srcima onih koji su imali sreću da ga slušaju, utisak koji traje i danas i širi svoj blagotvorni uticaj i decenijama posle njegove smrti.

Prilikom svog prvog nastupa na pomenutom skupu, rekao je i ovo:

"... naša platforma treba da bude toliko široka da obuhvati celo čovečanstvo... Ja mislim da bi trebalo da volimo svog brata i bez obzira da li verujemo u univerzalnost božjeg očinstva ili ne, jer svaka religija i svako verovanje priznaje božanstvo čoveka."

Može li se jednostavnijim i sugestivnijim rečima izraziti suština sveukupne religiozne i ezoterične misli i iskustva čovečanstva?

Turneja po Americi potrajala je tri godine. Za to vreme, Vivekananda je održao veliki broj predavanja, držao praktične tečajeve joge, odgovarao na ogroman broj pisama. Osnovao je Vedanta društvo u San Francisku, kao i mnogobrojne centre za širenje učenja vedante i joge širom Amerike. Radio je neumorno sa upravo neverovatnom energijom koja je u potpunosti opravdavala slikoviti nadimak, koji su mu dali - "Indus - ciklon". Na krugove intelektualaca, umetnika i uopšte ljudi okrenutih ka duhovnom, delovao je poput uragana. Ali ovaj uragan za sobom nije ostavljao pustoš. Naprotiv, onde kuda je prošao, nicalo je najlepše cveće spiritualnog buđenja.

Kao što sam već napomenuo, Vivekanandin veliki uspeh na Zapadu imao je dragoceno povratno dejstvo na njegovo mesto i ulogu u duhovnom svetu Indije. Po povratku u domovinu, on je započeo pobednosni religiozno-prosvetiteljski pohod po Indiji - od cejlona, na jugu, do podnožja Himalaja, na krajnjem severu svoje velike zemlje. Stekao je veliki broj sledbenika, naročito među obrazovanijim slojevima, i na taj način izvršio revolucionarni uticaj na indijski duhovni milje s kraja XIX i početka XX veka. Blistava i prodorna oštrica klasične mistične filozofije hinduizma, prosekla je, njegovom zaslugom, nove široke puteve na religiozno-filozofskim i uopšte duhovnim poljima tadašnje Indije. Time je, u isto vreme, Vivekananda na najbolji mogući način produžio i nadogradio delo svog velikog učitelja, istinskog gurua, Šri Ramakrišne.

"Ramakrišnina misija", koju je Vivekananda osnovao 1897. godine, posle svog puta u Ameriku, i čije su poletno jezgro činili sanjasi, mladi monasi, sledbenici Ramakrišne i njegovog duhovnog sina, odigrala je važnu ulogu u životu tadašnje Indije, a aktivna je još i danas. Imajući na umu reči svog učitelja: "Religija nije za prazne stomake", Vivekananda je veliki deo svoje i aktivnosti Ramakrišnine misije usmerio na socijalni kulturno prosvetni i dobrotvorni rad. Ova delatnost bila je naročito intenzivna poslednjih godina njegovog života, posle drugog odlaska na Zapad (ovoga puta u Evropu - 1899 - 1900.) koji je bio sadržinski sličan i ništa manje trijumfalan nego prvi. Treba, naime, imati na umu da je, i pored naglašene univerzalnosti svojih ideja i svog autentičnog kosmopolitizma, Vivekananda bio i veliki patriota - čovek koji je u srcu nosio veliku i nesebičnu ljubav prewma svojoj prostranoj domovini, punoj protivrečnosti. Osećao je duboku potrebu da napaćenoj i zaostaloj Indiji vrati njenu nekadašnju veličinu i da drevnoj indijskoj misli, koja nesumnjivo predstavlja jedan od najvećih dometa ljudskog genija uopšte, povrati zasluženi ugled i uticaj. Bio je uveren, a vreme će pokazati da je bio u pravu, da Indija treba da na Zapadu izvrši izvanredno veliki i značajan upliv u duhovnoj sferi, a naročito u pogledu istinske religije. Tu svoju veru u duhovno-istorijski zadatak indijske kulture u svetskim razmerama, na izuzetno lep i upečatljiv način izrazio je u svojoj knjizi "Istok i Zapad", rečima koje istovremeno izražavaju njegovu potpunu sraslost sa mističnim idejama, koje je zastupao:

"Svaki čovek je nosilac neke ideje. Čovek je prema van samo ispoljenje, jezički izraz unutrašnje ideje. Isto tako, i svaki narod ima odgovarajuću nacionalnu ideju. Ta ideja deluje u svetu i potrebna je za njegovo održanje. Onog dana kada ta ideja više ne bude potrebna kao činilac održanja sveta, nestaće i nosilac te ideje, bilo da je to pojedinac ili narod. Razlog što mi Indijci još uvek živimo, uprkos tolikoj bedi, nevolji, siromaštvu i potlačenosti, iznutra i spolja, jeste postojanje nacionalne ideje koja je još uvek potrebna za održanje sveta... Treba razumeti da Indija još uvek živi zato što još ima da da svoj udeo u zajedničku riznicu svetske kulture."

U vezi sa tim, zanimljivo je ono što za Vivekanandu kaže savremeni indijski istoričar Majumdar:

"U Vivekanandi su se patriotski i duhovni impulsi sjedinili u vrhovnoj želji da uzdigne čovečnost Indije i da joj ponovo osigura dostojno mesto među narodima sveta. On je verovao da se današnji svet može spasti duhovnim učenjem, koje može da mu pruži samo indija, ali da jepre toga neophodno da Indija, podizanjem svog statusa, stekne ugled za tu misiju među drugim narodima. Tako je Vivekananda zastupao i nacionalna i univerzalna gledišta, a to objašnjava njegovu popularnost i u Indiji i u Americi. On je prvi put u moderno doba smelo pred celim svetom razglasio superiornost indijske kulture i civilizacije, veličinu njene prošlosti i njenu nadu u budućnost."



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 60% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: gaon/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0043 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
    
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA