RADŽA JOGA
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Uvod
 

Sve naše znanje počiva na iskustvu. Osnova onoga što nazivamo saznanjem putem zaključivanja, pri čemu idemo od manje opšteg ka opštijem ili od opšteg ka posebnom, jeste iskustvo. U takozvanim egzaktnim naukama do istine se dolazi lako, zato što se one pozivaju na individualno iskustvo svakog ljudskog bića. Naučnik ne traži od vas da u bilo šta verujete slepo, već ima izvesne rezultate, zasnovane na njegovim sopstvenim iskustvima, i kada on, rasuđujući o njima, traži od nas da prihvatimo njegove zaključke, on se obraća iskustvu koje je univerzalno u ljudskom rodu.

U svakoj egzaktnoj nauci postoji jedna osnova, utemeljena u iskustvu svih ljudi, tako da smo mi u mogućnosti da neposredno ustanovimo istinitost ili netačnost zaključaka koji se nam predloženi. No, postavlja se sledeće pitanje: da li i religija ima takvu osnovu? Moraću da odgovorim istovremeno i potvrdno i odrečno.

Religija, onakva kakva se obično propoveda širom sveta, zasniva se na veri i verovanju. U većini slučajeva ona se sastoji samo od različitih grupa teorija i zato vidimo da se različite religije svađaju među sobom. Sa ruge strane, te teorije i same počivaju na verovanjima. Neki čovek će reći da postoji jedno veliko biće koje sedi na oblacima i upravlja čitavim univerzumom i zahtevaće da i ja u to verujem jednostavno zato što on to tvrdi. Na isti način, i ja mogu da imam sopstvene ideje koje hoću da nametnem drugima, a da pritom nisam u stanju da ih razložno objasnim, ako se to traži od mene.

Zbog toga religija i religiozna filozofija danas imaju rđavu reputaciju. Izgleda da obrazovani ljudi misle: "Te religije su samo hrpe teorija bez ičega što bi omogućilo njihovu proveru i svako tu propoveda svoje omiljene ideje." Ipak, postoji jedna univerzalna osnova verovanja u religiji iz koje proizilaze sve različite teorije i sve raznovrsne ideje mnogobrojnih sekti u raznim zemljama. Ako potražimo sam temelj tih teorija i ideja, videćemo da se one takođe zasnivaju na univerzalnim iskustvima.

Najpre, ako analizirate sve religije sveta, utvrdićete da se one mogu podeliti na dve kategorije: na one koje imaju knjigu i one koje je nemaju. Prve su jače i okupljaju veći broj vernika. Od onih koje nemaju knjigu, većina je iščezla, a malobrojne nove imaju veoma malo sledbenika. A ipak, u svim religijama nalazimo opšteprihvaćeno mišljenje da su istine, koje one propovedaju, rezultat iskustva neke određene osobe.

Hrišćanin zahteva da verujete u njegovu religiju, da verujete u Hrista, da verujete da je on inkarnacija Boga, da verujete u jednog Boga, u jednu dušu i jedno bolje stanje te duše. Ako ga zapitam za razlog, on mi odgovara da on sam veruje u to. Ali, ako se vratite na sam izvor hrišćanstva, videćete da je ono zasnovano na iskustvu. Hristos je govorio da je video Boga, učenici su govorili da su osetili Boga i td. Isto tako, u budizmu postoji Budino iskustvo. On je iskusioizvesne istine, saznao ih došao u dodir sa njima i propovedao ih svetu. Isto je tako kod hinduista: u njihovim svetim knjigama, autori zvani riši ili mudraci objavljuju da su iskusili izvesne istine koje su zatim propovedali. Jasno je, dakle, da su sve religije sveta izgrađene na toj jedinstvenoj, univerzalnoj i nerazorivoj osnovi sveg našeg saznanja – na direktnom iskustvu. Svi veliki učitelji iskusili su Boga; oni su svi iskusili svoju sopstvenu dušu, oni su iskusili njenu budućnost, oni su iskusili njenu večnost i propovedali su to što su iskusili.

Ipak treba primetiti da se u većini religija, a naročito u novije vreme, iznosi jedna čudna tvrdnja: tvrdi se, naime, da su takva iskustva danas nemoguća; ona su bila moguća samo jednom malom broju ljudi, prvim osnivačima religija, koje su zatim uzele njihovo ime. U današnje vreme, ta iskustva su, po ovom mišljenju, samo stvar prošlosti i mi bismo, shodno tome, morali da prihvatimo religiju kao verovanje. Ja odlučno odbacujem to mišljenje. Ako je u bilo kojoj vrsti saznanja na ovom svetu doživljeno jedno dato iskustvo, nepobitno sledi da je to iskustvo bilo moguće milionima puta pre toga i da će se ono večno ponavljati. Jednolikost je apsolutni zakon prirode; ono što se dogodilo jedanput, uvek može da se desi ponovo.

Učitelji Radža-joge, dakle, podučavaju da religija ne počiva samo na nekadašnjim iskustvima i da nijedan čovek ne može da bude stvarno religiozan sve dok on sam nema slična iskustva. Radža-joga je nauka koja nas uči kako da postignemo ta iskustva. Ničemu ne služi govoriti o religiji dok se ona ne proživi. Čemu toliko uzbuđivanja, borbi i svađa u ime Boga? U njegovo ime je proliveno više krvi nego u ime ijedne druge stvari, zato što se ljudi nikada ne vraćaju na početak; zadovoljavaju se time da intelektualno prihvate običaje predaka i traže da i svi drugi učine to isto. S kojim pravom čovek može da kaže da ima dušu, ako je nije osetio ili da postoji Bog, ako ga nije iskusio?

Ako Bog postoji, mi moramo da ga iskusimo; ako postoji duša, mi moramo da je osetimo; u protivnom, bolje je ne verovati u njih. Bolje je biti iskreni ateista nego licemer. Izgleda da su, u naše vreme, religija, metafizika i svako istraživanje Vrhovnog Bića besplodne stvari u očima "obrazovanih" ljudi, dok u očima poluobrazovanih ljudi sve to izgleda lišeno realne osnove i čitava mu je vrednost samo moć da nas snažno podstakne da dobro postupamo prema svetu: ako veruju u Boga, ljudi mogu da postanu dobri i moralni i da budu dobri građani. Ne možemo da osuđujemo ljude što imaju takve ideje, zato što sve čemu su ih učili jeste da jednostavno veruju u jednu večnu zbrku reči, u kojoj nema nikakve supstance. Od njih se traži da žive samo od reči. Da li je to uopšte moguće? Ako bi ljudi to mogli, ja ne bih ni najmanje poštovao ljudsku prirodu.

Čovek hoće istinu, on hoće da sam iskusi istinu. On može da pronikne, shvati i oseti najdublje u svom srcu samo onda, kažu vede, kada sve sumnje iščeznu, rasprši se svaka nejasnoća i ispravi sve što je bilo iskrivljeno. "O deco besmrtnosti, čak i vi koji živite u najvišoj sferi, put je nađen. Postoji jedan put izvan sve te tame, a to je opaziti Onoga koji je iza svake tame. Nema drugog puta."

Nauka Radža-joge nudi čovečanstvu jedan praktičan i naučno zasnovan metod za dostizanje te istine. Svaka nauka mora imati svoj sopstveni metod proučavanja. Ako hoćete da postanete astronom i ako samo sedite i vičete: "Astronomija, astronomija!", nikada to nećete postati. Slično je sa hemijom: potrebno je slediti jedan utvrđeni metod. Morate da idete u laboratoriju, da uzimate različite suspstance, mešate ih i kombinujete, da eksperimentišete i iz svega toga će proizići jedno određeno znanje o hemiji. Ako hoćete da postanete astronom, morate da idete u opservatoriju, da uzmete teleskop i proučavate zvezde i planete; samo na taj način možete uspeti. Svaka nauka mora imati svoje sopstvene metode. Ja bih mogao da vam održim hiljade predavanja, ali to vas ne bi učinilo religioznim sve dok vi sami ne biste primenili određeni metod.

Takve su istine koje propovedaju mudraci svih zemalja i svih doba, ljudi čisti i nesebični, čiji je jedini motiv za delanje želja da čine dobro svetu. Svi oni izjavljuju da su otkrili izvesnu istinu višu od onoga što mogu da nam pruže čula i oni nas pozivaju da sami proverimo tačnost onoga što tvrde. Oni od nas traže da preuzmemo njihov metod i da ga savesno primenimo. Ako tada ne doživimo tu višu istinu, imaćemo pravo da kažemi da su njihove tvrdnje bez osnova; ali sve dotle dok nisamo isprobali njhov metod, mi ne možemo da racionalno opovrgnemo njihove tvrdnje. Moramo, dakle, da radimo savesno, koristeći propisane metode, i svetlost će se pojaviti.

Da bismo stekli znanje, mi se služimo uopštavanjima koja, sa svoje strane, počivaju na opažanjima. Mi najpre opažamo činjenice, zatim ih uopštavamo i najzad izvodimo zaključke ili principe. Nikada nećemo moći da steknemo znanje o duhu, čovekovoj unutrašnjoj prirodi, o misli sve dok najpre ne budemo sposobni da opažamo ono što se događa u nama. Relativno je lako posmatrati činjenice u spoljnom svetu, jer su za to izmišljeni brojni instrumenti, ali za posmatranje unutrašnjeg sveta mi ne raspolažemo nikakvim instrumentima. No, znamo da je, da bismo izgradili pravu nauku, potrebno da posmatramo. Bilo koja nauka nemoćna je bez sebi prilagođene analize; bez toga ona može jedino da gomila teorije. Iz tog razloga se psiholozi oduvek prepiru među sobom, izuzimajući one malobrojne koji su otkrili postupke posmatranja.

Nauka Radža-joge teži, pre svega, da nam pruži sredstva za posmatranje unutrašnjih stanja. Instrument, koji se pritom upotrebljava, jeste sam duh. Kada je prikladno vođena i upravljena prema unutrašnjem svetu, moć pažnje je kadra da analizira duh i da nam osvetli činjenice. Moći duha su kao difuzni svetlosni zraci; kada se koncentrišu, oni osvetljavaju. To je naše jedino sredstvo za sticanje saznanja. Svi ga koristimo kako u spoljnom tako i u unutrašnjem svetu; psiholog mora da posmatra unutrašnji svet isto tako pedantno kao što čini naučnik proučavajući spoljni svet, a za to je potrebno veliko vežbanje. Od detinjstva nas uče da gledamo samo spoljne stvari, a nikada unutrašnje; zato je većina nas izgubila sposobnost da posmatra unutrašnje ustrojstvo. Okrenuti duh, da tako kažemo, prema unutrašnjosti, sprečiti da se usmeri prema spolja, koncentrisati zatim sve njegove snage i usmeriti ih na sam duh, kako bi on naučio da saznaje svoju sopstvenu prirodu, jeste vrlo naporan posao. Ipak, to je jedini način koji je jednak naučnom pristupu.

Čemu služi to saznanje? Na prvom mestu, znanje je samo sebi najviša nagrada, a drugo, ono će učiniti da nestanu sve naše patnje. Kada se, kroz analizu sopstvenog duha, čovek, da tako kažemo, nađe licem u lice sa nečim neuništivim, nečim što je po svojoj sopstvenoj prirodi večno, čisto i savršeno, on više neće biti nesrećan, više neće patiti. Sva patnja proizilazi iz straha i iz nezadovoljene želje.

Čovek će uvideti da nikada neće umreti, te se više neće plašiti smrti. Kada bude znao da je savršen, on više neće imati ispraznih želja. Budući da su ta dva uzroka iščezla, neće više biti patnje. To će biti savršeno blaženstvo, uprkos tome što će čovek i dalje živeti u ovom telu.

Postoji samo jedan metod kojim se može postići saznanje, a to je koncentracija. Hemičar, u svojoj laboratoriji, koncentriše sve energije svog duha u jednu žižu, usmerava ih na materijale koje analizira, i tako izvlači njihove tajne. Astronom koncentriše sve energije svog duha i, preko svog teleskopa, usmerava ih na nebo; tako mu zvezde, Sunce i Mesec otkrivaju svoje misterije. Što više uspem da usredsredim svoj duh na predmet o kome vam govorim, to više svetlosti mogu da bacim na njega. Što više usredsredite svoje misli, dok me slušate, jasnije ćete razumeti to što vam govorim.

Kako je stečeno sve znanje koje danas postoji u svetu, ako ne kroz koncentraciju snaga duha? Svet je spreman da otkrije svoje tajne samo ako znamo da zakucamo na prava varata, ako znamo da zadamo neophodan udarac. A snaga i moć udarca, koji ćemo zadati jesu rezultat koncentracije. Ne postoji nikakvo ograničenje moći ljudskog duha. Što je duh više koncentrisan, to više može da usmeri svoje snage u jednu datu tačku. U tome je sva tajna.

Lako je usredsrediti duh na spoljne objekte, jer se on sasvim prirodno usmerava prema spolja. Međutim, u religiji, psihologiji, metafizici, gde su subjekat i objekat jedno isto, nije tako. Objekat je unutrašnji, sam duh je objekat i on je taj koji treba da proučava – duh je taj koji proučava duh. Znamo da postoji jedna sposobnost duha, nazvana refleksivnost. Ja vam govorim, ali u isto vreme ja, u neku ruku, ostajem po strani, kao druga osoba koja zna i sluša to što vam govorim. Vi radite i mislite u isto vreme, međutim jedan deo vašeg duha ostaje po strani i vidi to što vi mislite.

Treba koncentrisati snage duha i okrenuti ih prema samom duhu. Tada će taj koncentrisani duh otkriti svoje sopstvene najintimnije tajne, kao što i najmračniji uglovi odaju svoje tajne pod zracima Sunca, koji prodiru. Tako ćemo dospeti do osnove verovanja, do istinske religije. Mi ćemo, u nama samima, videti da li imamo ili nemamo dušu, da li naš život traje pet minuta ili večnost, da li u univerzumu postoji Bog ili ga nema. Sve to će nam se otkriti.

To je ono čemu hoće da nas uči Radža-joga. Čitavo njeno učenje teži da nam pokaže kako da usredsredimo svoj duh, zatim kako da prodremo u njegova sopstvena najtajnija skrovišta, kako da uopštimo ono što tamo nađemo i izvučemo iz toga sopstvene zaključke. Ona nikada ne pita kojoj religiji pripadate, da li ste vernik ili ateista, hrišćanin, judaista ili budista. Svi smo mi ljudska bića i to je dovoljno. Svako ljudsko biće ima pravo i sposobnost da samo traži religiju; svako ljudsko biće ima pravo da pita zašto i da samo nađe odgovor, samo ako hoće da se potrudi.

Tako vidimo da za proučavanje Radža-joge nije potrebna ni veroispovest ni verovanje. Ne verujte ni u šta što niste sami otkrili - eto čemu nas uči Radža-joga. Istini nije potrebno da bude poduprta dokazima. Recite da li činjenice, koje saznajemo u budnom stanju, treba da se dokazuju snovima ili imaginacijom? Svakako ne. Proučavanje Radža-joge zahteva mnogo vremena i stalnu praksu. Ta praksa je jednim delom fizička, ali pre svega ona je duhovna. Kasnije ćemo videti kako su duh i telo tesno povezani. Ako verujemo da je duh jednostavno suptilniji deo tela i da deluje na telo, možemo zaključiti da i telo mora, sa svoje strane, da deluje na duh. Ako je telo bolesno, duh takođe mora biti bolestan. Ako je telo zdravo, i duh ostaje zdrav i jak. Kada je čovek ljut, duh se uznemirava; isto tako, kada je duh uznemiren, uznemiri se takođe i telo.

Kod većine ljudi duh u velikoj meri zavisi od tela, jer je vrlo slabo razvijen. Velika većina ljudi se, u tom pogledu, vrlo malo udaljila od životinja. I čak, u mnogim slučajevima, sposobnost duha da vlada sobom je samo malo veća od odgovarajuće sposobnosti životinja. Sve u svemu, mi imamo vrlo malo uticaja na svoj duh. Prema tome, da bismo stekli tu sposobnost, da bismo uspostavili kontrolu nad svojim telom i duhom, treba da pribegnemo izvesnim fizičkim pomoćnim sredstvima. Kada u dovoljnoj meri ovladamo telom, možemo preduzeti da delujemo na duh. Manipulišući duhom, moći ćemo da uspostavimo kontrolu nad njim, da postignemo da funkcioniše kako mi hoćemo i da ga prisilimo da koncentriše svoje snage onako kako mi želimo. (1)



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 60% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: gaon/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0036 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA