Po joginima, u kičmi postoje dva nervna toka, nazvana pingala i ida i jedan šupalj kanal, nazvan sušumna, koji prolazi kroz kičmenu moždinu. Na donjem kraju tog kanala nalazi se ono što jogini nazivaju "lotos kundalini" koji je, po njima, trouglastog oblika (5). U tom lotosu nalazi se, da upotrebimo somboličan jezik jogina, sklupčana snaga, nazvana kundalini. Kada se kundalini probudi, ona pokušava da probije prolaz kroz taj šuplji kanal i, ako se popne duž njega, korak po korak, uzastopni slojevi duha se, da tako kažemo, otvaraju jedan za drugim te jogin doživljava mnoge različite vizije i stiče čudesne moći. Kada kundalini stigne u mozak, jogin se potpuno oslobađa od tela i duha; njegova duša postaje slobodna.

Poznato nam je da je kičmena moždina oblikovana na osoben način. Ako cifru 8 postavimo horizontalno, vidimo dva dela koji se spajaju u centru. Ako sada naslažemo, jednu na drugu, mnoštvo cifara 8, postavljenih pljoštimice, to će biti model kičmene moždine. Leva strana je ida, desna strana je pingala, a šuplji kanal koji prolazi kroz centar kičmene moždine, je sušumna. Na mestu gde se kičmena moždina završava, u predelu slabinskih pršljenova, iz nje izlazi jedno tanko vlakno, koje se nastavlja na dole, a još tanji kanal, koji prolazi kroz čitavo to vlakno, jeste sušumna. Taj kanal je zatvoren na donjem kraju, smeštenom pored onoga što se naziva "posvećeni pleksus", a koji je po modernoj fiziologiji, trouglastog oblika. Različiti pleksusi, koji su smešteni u kičmenoj moždini, podudaraju se sa "lotosima" jogina.

Jogin opisuje nekoliko takvih centara, počev sa muladharom, koja je u osnovi kičme, a završavajući sa sahasrarom, "lotosom sa hiljadu latica", koji se nalazi u mozgu. Tako, ako uzmemo da različiti pleksusi predstavljaju te lotose, ideje jogina mogu vrlo lako da se objasne jezikom moderne fiziologije. Mi znamo da u nervnim tokovima postoje dve vrste dejstava: aferentna (odvodna) i eferentna (dovodna); prva su senzorna, a druga motorna; prva su centripetalna, a druga centrifugalna. Prva prenose senzacije, odnosno utiske, do mozga, a druga prenose komande od mozga do spoljnih delova tela. Najzad, sve te vibracije tesno su spojene sa mozgom.

Postoji i nekoliko činjenica kojih treba da se podsetimo da bismo pripremili put za objašnjenje koje sledi. Kičmena moždina se u mozgu, na svom gornjem kraju, završava jednim ispupčenjem, takozvanom produženom moždinom, koja nije pričvršćena za mozak, već pluta u moždanoj tečnosti tako da sem ako glava primi udarac, snaga tog udarca amortizuje u tečnosti i produžena moždina ostaje nepovređena. To je važna činjenica koje treba da se podsetimo.

Drugo, treba takođe da zapamtimo da su, od svih centara, naročito važna sledeća tri: muladhara (u osnovi kičme), sahasrara (moždani lotos sa hiljadu latica) i manipura (pupčani lotos). Zatim ćemo se podsetiti jedne činjenice iz fizike. Svi smo čuli za elektricitet i razne druge sile povezane sa njim. Niko ne zna tačno šta je elektricitet, ali onoliko koliko ga poznajemo, to je jedna vrsta kretanja. No, u univerzumu postoji i mnogo drugih vrsta kretanja. kakva je razlika između njih i elektriciteta? Pretpostavimo da je ovaj sto prožet kretanjem i da se molekuli, koji ga sačinjavaju, kreću u različitim pravcima; ako postignemo da se svi kreću u istom pravcu, onda će to kretanje biti elektricitet. Elektricitet se manifestuje kada se molekuli jednog tela svi kreću u istom smeru. Ako bismo postigli da se svi molekuli vazduha u ovoj prostoriji kreću u istom smeru, oni bi od sobe načinili ogromnu električnu bateriju.

Još jedna stvar iz fiziologije, koju moramo da zapmtimo, jeste da nervni centar, koji upravlja respiratornim sistemom, kontroliše čitav sistem nervnih tokova. Sada možemo da uvidimo zašto se u pranajami upražnjava ritmičko disanje. Na prvom mestu, ono svim molekulima tela daje tendenciju da se kreću u istom pravcu. Kada se duh, po prirodi rasejan, izoštri i tako se preobrazi u snažnu volju, nervni tokovi se takođe preobražavaju u jedno kretanje slično elektricitetu. Utvrđeno je da se pod dejstvom elekričnih struja, nervi polarizuju. To nam pokazuje da se volja, kada se transformiše u nervne tokove, pretvara u nešto slično elektricitetu. Prema tome, kada sva kretanja u telu postanu potpuno ritmična, telo na neki način postaje gigantska baterija volje. Ta strahovita volja je upravo ono za čime teži jogin.

To je, dakle, fiziološko objašnjenje pranajame. Ona teži da u telu proizvede ritmičko delovanje i tako nam pomogne da, posredstvom respiratornog centra, kontrolišemo i ostale centre. Cilj pranajame je da probudi snagu sklupčanu u maldharu, snagu zvanu kundalini.

Sve što vidimo, zamišljamo ili sanjamo, opažamo u prostoru. Sve to se nalazi u običnom ili svakidašnjem prostoru nazvanom mahakaša ili fizički prostor. Međutim, kada jogin čita misli drugog čoveka ili opaža nečulne objekte, on ih vidi u jednoj drugoj vrsti prostora, nazvanoj ćitakaša, mentalni prostor. Kada je percpecija ostala bez objekata i Duša blista u svojoj sopstvenoj prirodi, to je nazvano ćidakaša ili prostor znanja. Kada se kundalini probudi i kada prodre u kanal sušumnu, sva opažanja se odvijaju u mentalnom prostoru. Kada ona stigne do kraja kanala, koji se otvara u mozak, odvija se percepcija bez objekata u prostoru znanja.

Ako se vratimo poređenju sa elektricitetom, vidimo da čovek električnu struju može da odašilje jedino pomoću žice (7). Ali prirodi nije potrebna žica da bi slala svoje strahovite struje. To dokazuje da žica, u stvari, nije neophodna i da nas samo naša nesposobnost da je prevaziđemo prisiljava da se njome služimo. Slično tome, svi utisci i motorni impulsi u telu stižu do mozga ili teku od njega kroz žice nervnih vlakana. Snopovi snezornih i motornih vlakana u kičmenoj moždini su ida i pingala jogina.

To su glavni kanali kroz koje prolaze aferentni i eferentni tokovi. Ali zašto duh ne bi slao vesti ili reagovao bez posredstva ikakve žice? Vidimo da se to događa u prirodi. Jogin nam kaže da ćemo se, ako to postignemo, osloboditi robovanja materiji. Kako to možete da postignete? Ako uspete da struja prolazi kroz sušumnu, centralni kanal kičmene moždine, vi ćete rešiti problem.