Sada ćemo preći na vežbe pranajame. Videli smo da se, po joginima, prvi korak sastoji u ovladavanju kretanjem pluća. Mi u stvari hoćemo da postanemo svesni suptilnijih pokreta koji se odvijaju u našem telu. Naš duh je postao eksteriorizovan, okrenut prema spolja, i izgubio je iz vida suptilna unutrašnja kretanja.

Ako možemo da počnemo da ih osećamo, mi ćemo takođe moći i da ih kontrolišemo. Ti nervni tokovi prolaze kroz čitavo telo, donoseći život i vitalnu snagu svakom mišiću; ali mi ih ne osećamo. Jogin nam kaže da možemo da naučimo da ih osećamo. Kako? Ovladavajući kretanjem pluća. Kada uspemo da ovladamo kretanjem pluća, u toku dovoljno dugog vremena, bićemo kadri da ovladamo i suptilnijim pokretima u telu.

Pređimo sada na vežbe pranajame. Sedite potpuno pravo; telo mora biti uspravno. Premda nije srasla za kičmu, kičmena moždina se ipak nalazi u njoj. Ako sedite nakrivo, poremetićete kičmenu moždinu; pustite je da bude slobodna. Svaki put kada sednete nakrivo i pokušate da meditirate, vi sebi činite nažao.

Tri dela – grudi, vrat i glava, moraju se uvek držati u jednoj pravoj liniji. Primetićete da će vam, sa malo prakse, to postati isto tako lako kao disanje. Druga stvar, koju treba da učinite, jeste da ovladate svojim nervima. Već smo rekli da nervni centar koji upravlja organima za disanje na neki način kontroliše i ostale nerve; stoga je ritmičko disanje neophodno. Disanje kakvo obično upražnjavamo, uopšte ne zaslužuje to ime; ono je vrlo nepravilno. Osim toga, postoje neke prirodne razlike u disanju između čoveka i žene.

Prva stvar koju treba da naučite jeste da dišete na pravilan način – udisaj i izdisaj. To će uskladiti čitav sistem. Kada budete upražnjavali tu vežbu jedno izvesno vreme, možete da počnete da, uz disanje, ponavljate reč om ili neku drugu svetu reč. U Indiji, umesto da brojimo jedan, dva i tako dalje, mi, za odmeravanje perioda udisaja i izdisaja, koristimo izvesne simbolične reči.

Zato vam savetujem da, kada vežbate, ponavljate u sebi svetu reč. Pustite izabranu reč da ritmički teče unutra i napolje zajedno sa udisajem, odnosno izdisajem i primetićete da će celo telo postati ritmično. Tada ćete naučiti šta je pravi odmor. U poređenju sa njim, spavanje nije nikakav odmor. Kada nastupi takav počinak, i najiscrpljeniji nervi će se smiriti i vi ćete uvideti da se nikada ranije niste stvarno odmarali, da niste ni znali šta je pravi odmor.

Prvi učinak tih vežbi primećuje se u promeni izraza lica. Oštrina crta nestaje, a uz mirnoći misli, po licu se razliva izraz smirenosti. Zatim dolazi lep glas. Nikada nisam sreo jogina sa rapavim glasom. Ti znaci se pojavljuju posle nekoliko meseci vežbanja.

Kada gore pomenutu vežbu disanja budete upražnjavali nekoliko dana, treba da počnete sa sledećom. Polako napunite pluća vazduhom, kroz levu nozdrvu, i u isto vreme koncentrišite svoj duh na idu, levi nervni tok. Time ćete, na neki način, poslati taj nervni tok niz kičmeni stub i njime žestoko pogoditi poslednji pleksus, bazični lotos trouglastog oblika, koji se nalazi u osnovi kičme, sedište kundalini. Zatim taj tok zadržite tu izvesno vreme. Zamislite potom da ga polako izvlačite, zajedno sa dahom, drugom stranom, kroz pingalu; zatim ga polako izbacite kroz desnu nozdrvu.

Primetićete da je ta vežba prilično teška. Najlakši način je da desnu nozdrvu zatvorite palcem, a onda polako udahnete kroz levu. Potom palcem i kažiprstom zatvorite obe nozdrve i zamislite da taj tok šaljete na dole i njime pogađate bazu sušumne; onda uklonite palac i pustite da dah izađe kroz desnu nozdrvu, držeći drugu nozdrvu zatvorenu kažiprstom, a onda zatvorite obe nozdrve, kao što ste ranije činili.

Način na koji Indusi rade tu vežbu bio bi veoma težak za ljude u ovoj zemlji, zato što ljudi u Indiji rade tu vežbu od detinjstva i njihova pluća su naviknuta na nju. Ovde je najbolje da počnete sa četiri sekunde i da postepeno povećavate vreme trajanja vežbe. Udišite, dakle, četiri sekunde, zadržite dah šesnaest sekundi, a zatim izdišite osam sekundi. To čini jednu pranajamu. U isto vreme, mislite na bazični lotos trouglastog oblika; usredsredite svoj duh na taj centar. Imaginacija će vam biti od velike pomoći.

Sledeća vežba sastoji se u tome da polako udahnete vazduh i onda ga odmah izdahnete, takođe polako, a zatim sasvim zaustavite dah, koristeći iste periode kao u prethodnoj vežbi. Jedina razlika je u tome što u prvom slučaju dah zadržavate unutra, a u drugom su vam pluća prazna. Od to dvoje, ovo drugo je lakše.