RADŽA JOGA - Poglavlje V
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Pratjahara i dharana
 

Sledeća etapa nazvana je pratjahara. U čemu se ona sastoji? Vi već znate kako nastaje opažanje. Najpre imamo spoljne instrumente, organe čula, zatim unutrašnje organe, koji funkcionišu pomoću moždanih centara, i najzad duh. Kada se svi oni udruže i zajedno prionu za neki spoljni objekat, tada mi opažamo taj objekat. S druge strane, znamo da je veoma teško usredsrediti duh i vezati ga za samo jedan organ; duh je rob fizičkih objekata.

U čitavom svetu mi čujemo kako decu uče: "Budi dobar, budi dobar!" Teško da ima dece, rođene u bilo kojoj zemlji sveta, kojoj se ne govori: "Ne kradi, ne laži!"; ali niko ne kaže detetu kako da ne krade ili da ne laže. Ničemu ne služi da mu se drže pridike. Zašto ono ne bi postalo lopov? Mi ga ne učimo kako da ne krade; mi mu jednostavno kažemo: "Ne kradi!" Jedino kada ga naučimo kako da kontroliše svoj duh, mi ćemo mu stvarno pomoći.

Sva delovanja, spoljna i unutrašnja, zbivaju se kada se duh veže za određene centre, nazvane organi. Voljno ili nevoljno, ljudi vezuju svoj duh za te centre i zbog toga često čine gluposti, a potom se osećaju nesrećnim. Ali kada bi duh bio pod kontrolom, ljudi se ne bi tako ponašali. Šta bi, dakle, bio rezultat ovladavanja duhom? On se više ne bi vezivao sa centrima opažanja i, prirodno, osećanja i volja bili bi pod kontrolom.

Do ovde je to jasno. Alim da li je to moguće? Sigurno da jeste; u to se možete uveriti u praksi. Veroiscelitelji uče svoje pacijente da poriču patnju i zlo. NJihova filozofija je prilično okolišna, ali to na šta su oni na neki način naišli, jeste jedan deo joge. Kada postignu da se neki čovek oslobodi bolesti poričući je, oni u stvari koriste jedan deo pratjahare, jer duh te osobe učine dovoljno jakim da se ne osvrće na svedočenje čula. Na sličan način, hipnotizeri svojim sugestijama izazivaju kod pacijenata jednu vrstu bolesne pratjahare, za izvesno vreme. Takozvana hipnotička sugestija može da deluje samo na slab duh; i sve dok operator nije uspeo da, pomoću fiksiranog pogleda ili na bilo koji drugi način, dovede duh subjekta u jednu vrstu pasivnog, bolesnog stanja, njegove sugestije ostaju bez dejstva.

No, privremena kontrola, koju nad pacijentovim centrima uspostavlja bilo hipnotizer bilo veroiscelitelj, jeste ukora vredna praksa, zato što ona vodi neizbežnom slomu. Ona se, u stvari, ne sastoji u ovladavanju moždanim centrima pomoću pacijentove vlastite volje, već, da tako kažem, u privremenom ošamućivanju njegovog duha žestokim, iznenadnim udarcima, koje mu zadaje tuđa volja. To je isto kao da ludi trk plahovite zaprege pokušavamo da zaustavimo, ne vukući za uzde svom svojom snagom, već tražeći od nekog drugog da konjima zada teške udarce u glave, kako bi ih privremeno ošamutio i tako ukrotio. U svakoj od takvih seansi, čovek, na koga se deluje, gubi jedan deo svoje mentalne energije sve dok, najzad, umesto da stekne sposobnost potpune kontrole svoga duha, ne postane bezoblična, nemoćna masa; i, takav pacijent neminovno završava u azilu za umobolne.

Svaki pokušaj kontrole, koji nije dobrovoljan, koji se ne čini po sopstvenoj želji osobe, ne samo da je koban, već osujećuje osnovni cilj te osobe. Cilj svake duše jeste oslobođenje i ovladavanje – oslobođenje od robovanja materiji i misli i ovladavanje spoljnom i unutrašnjom prirodom. Umesto da vas vodi ka tome, svaki tok volje, koji potiče od drugoga, bez obzira u kom obliku dolazio, bilo kao direktna kontrola organa, bilo kao prisiljavanje subjekta da ih kontroliše, dok se nalazi u jednom bolesnom stanju, samo prikiva još jedan beočug više za već postojeći teški lanac robovanja prošlim mislima, prošlim praznovericama. Pazite se, dakle, kada dozvoljavate da drugi deluju na vas.

Pazite takođe da, i ne znajući, ne odvedete drugog čoveka u propast. Istina, nekim ljudima polazi za rukom da privremeno pomognu drugima, dajući novi pravac njihovim sklonostima; ali u isto vreme, oni nesvesnim sugestijama, koje seju oko sebe, donose propast milionima ljudi, izazivajući u čoveku i ženi to bolesno, pasivno, hipnotičko stanje, koje od njih, na kraju, čini takoreći bića bez duše.

Svako ko od drugog traži da slepo veruje, ili povlači ljude za sobom, pomoću ovladavajuće snage svoje superiorne volje, čini nažao ljudima, čak i ako možda nema takvu nameru. Prema tome, služite se svojim sopstvenim duhom, sami ovladajte svojim telom i duhom i zapamtite da, sve dok niste bolesni, nikakva tuđa volja ne može da deluje na vas. Klonite se svakoga, koliko god veliki i dobar bio, ko od vas zahteva da slepo verujete.

Širom sveta postoje sekte ljudi koji igraju, skaču i zapevaju i čiji se uticaj širi kao zaraza, jer oni pevaju, igraju i propovedaju. Oni su takođe jedna vrsta hipnotizera. Oni vrše neobičan uticaj na senzibilne oobe – na žalost, na duge staze, to često dovodi do degeneracije čitavih naroda. Da, zdravije je za individuu ili narod da ostanu bezbožni, nego da postanu naizgled vrli, pomoću takve bolesne, spoljne kontrole. Srce nam se steže pri pomisli na količinu zla, koje čovečanstvu nanose takvi neodgovorni religiozni fanatici, zaneti uzvišenim namerama.

Oni uopšte ne znaju da su duhovi, koji su postigli iznenadni spiritualni preokret, uz pomoć njihovih sugestija sa muzikom i molitvama, jednostavno postali pasivni, bolesni, nemoćni, otvarajući se i za svaku drugu vrstu sugestije, bez obzira koliko rđava bila. Dok čestitaju sebi na svojoj čudesnoj moći da preobraze ljudska srca, moći kojom misle da ih je obdarilo jedno Biće, koje lebdi povrh oblaka, ti glupi ljudi jedva da i pomišljaju da, u svojoj iluziji, seju seme budućeg opadanja, zločina, ludila i smrti. Čuvajte se, dakle, svega onoga što vam oduzima vašu slobodu. Znajte da je to opasno i izbegavajte to svim sredstvima koja su u bašoj moći.

Onaj ko može da, po svojoj volji, pripoji svoj duh različitim centrima ili ga razdvoji od njih, uspeo je u pratjahari; reč pratjahara znači "pribiranje prema" i u stvari označava obuzdavanje svojstva duha da se eksteriorizuje, njegove osobine da se vezuje za spoljne objekte, i time njegovo odlobađanje od robovanja čulima. Kada budemo mogli da to učinimo, mi ćemo zaista gospodariti svojim karakterom. Tada ćemo moći da napravimo jedan veliki korak prema slobodi; pre toga, mi nismo ništa više do mašine.

Kako je teško ovladati svojim duhom! S razlogom je, u priči, upoređen sa poludelim majmunom. Bio jedanput jedan majmun, nemiran po prirodi, kao što su svi majmuni. Kao da to nije bilo dovoljno, neko mu je dao da popije mnogo vina, tako da je postao još nemirniji. Zatim ga je ubola škorpija. Kada škorpija ubode čoveka, on poskakuje unaokolo čitav dan, a kamoli majmun; tako se jadni majmun našao u stanju gorem nego ikada. Da bi upotpunio njegovu nesreću, u njega je ušao jedan demon. Koje reči bi mogle da opišu neobuzdanu uznemirenost našeg majmuna? Ljudski duh je upravo kao taj majmun.

Neprestano aktivan, po samoj svojoj prirodi, on se opija vinom želje, što povećava njegov nemir. Kada ga je obuzela želja, ubada ga škorpija zavisti na uspeh drugih, a posle svega demon oholosti ulazi u duh, usled čega ovaj pripisuje sebi veliku važnost. Kako je teško ovladati takvim duhom!

Prva stvar koju treba da učinite jeste, dakle, da sedite neko vreme i pustite svoj duh da juri. Duh neprestano ključa. On je kao onaj majmun koji skače na sve strane. Pustite majmuna da skače koliko hoće; vi jednostavno čekajte i posmatrajte. Znanje je moć, kaže poslovica, i to je istina. Sve dok ne znate šta radi vaš duh, vi ne možete da ga kontrolišete. Popustite mu uzde. Možda će mnogo groznih misli ući u njega; bićete zaprepašćeni kada vidite da je moguće da skrivate takve misli; ali, uvidećete da tumaranja duha postaju svakoga dana sve manje i manje žestoka, da svakoga dana on postaje sve mirniji.

U toku prvih nekoliko meseci, videćete da u duhu ima veoma mnogo misli; uvidećete da će se kasnije njihov broj smanjiti, a zatim, posle još nekoliko meseci, biće ih još mnogo manje, sve dok, najzad, potpuno ne ovladate duhom. Ali morate da strpljivo vežbate svakoga dana. Čim dobije paru, parna mašina se pokreće; čim su objekti pred nama, mi moramo da ih opažamo. Tako, da bi dokazao da nije mašina, čovek mora da pokaže da ničemu nije podvrgnut. Ta kontrola duha, kojom se sprečava njegovo vezivanje za različite centre, jeste pratjahara. Kako swe to može postići? Potreban je jedan ogroman rad; to ne može da se ostvari za jedan dan. Možete da uspete samo posle strpljive, neprekidne borbe tokom godina.



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 60% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: gaon/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0037 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA