RADŽA JOGA - Poglavlje X
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Praksa koncentracije
 

1. Umrtvljavanje, proučavanje i predavanje plodova rada Bogu zovu se krija-joga.

Ove vrste samadhija, kojima se završila prva glava, postižu se veoma teško. Zato moramo da im pristupamo polako. Prvi korak, prethodna etapa, zove se krija-joga. Doslovno, taj izraz znači "upražnjavanje joge kroz rad". Organi su konji, duh je uzda, intelekt je kočijaš, duša je putnik, a telo kola. Ako su konji veoma jaki i ne pokoravaju se uzdi i ako kočijaš ne ume da upravlja zapregom (nema sposobnost razlikovanja), putnik će biti ugrožen. Ali, ako se konjima dobro upravlja, pomoću uzde (duha), i kočijaš ima sposobnost razlikovanja, tada putnik (duša) stiže na cilj.

Šta se, u ovom slučaju, podrazumeva pod umrtvljavanjem? To znači čvrsto držati uzde dok se upravlja telom i organima, ne dozvoliti im da rade šta hoće, već ih oboje zadržati pod svojom kontrolom.

Šta se podrazumeva pod "proučavanje"? To očigledno nije proučavanje romana ili knjiga sa pričama, već dela koja poučavaju o oslobađanju duše. Ovo proučavanje ne podrazumeva nikakvo polemičko studiranje. Od jogina se očekuje da je završio svoj period polemisanja. On je toga imao dovoljno i sada se zadovoljio. On sada uči samo da bi ojačao svoja uverenja. Vada i sidhanta su dve vrste proučavanja svetih knjiga. Vada je polemička, a sidhanta odlučna. Kada je čovek potpuna neznalica, on najpre usvaja prvu od njih, polemičku, boreći se i rasuđujući za i protiv, a kada je to završio, on prelazi na sidhantu, odlučnu, i dolazi do jednog zaključka. Ali, nije dovoljno jednostavno doći do tog zaključka. On mora i da se realizuje. Knjiga ima bezbroj, a vreme je kratko; prema tome, tajna znanja sastoji se u preuzimanju samo onoga što je bitno. Uzmite ono što je bitno i pokušajte da živite u skladu sa tim. Postoji jedna stara indijska legenda koja kaže da, ako pred radža-hamsa, kraljevskog labuda, postavite jednu zdelu mleka i jednu zdelu vode, on će popiti sve mleko, a ostaviti vodu. Na taj način, i mi treba da od znanja uzmemo ono što je vredno, a da ostavimo otpatke. Intelektualna gimnastika je neophodna na početku; ne treba da se slepo bacamo u bilo šta. Ali jogin je prevazišao fazu polemisanja i došao do jednog zaključka koji je nepokolebljiv ka stena. Jedina stvar za kojom on sada teži jeste da ojača taj svoj zaključak. Ne raspravljaj, kaže on; a, ako ti neko nemeće raspravu, ćuti. Ne odgovaraj nikakvim argumentima, već se mirno udalji, zato što diskusije samo uznemiravaju duh. Jedina korist od diskusija jeste što vežbaju intelekt. Kada se to postigne, zašto ga uznemiravati dalje? Intelekt je samo jedan slab instrument i može da nam pruži samo ograničeno saznanje, preko čula. Jogin hoće da ode s one strane čula; prema taome, intelekt više ne može da mu koristi. On je siguran u to i, shodno tome, on ćuti i ne raspravlja se. Svaka rasprava narušava ravnotežu njegovog duha i izaziva poremećaje u ćiti, a svaki takav poremećaj je jedan korak u nazad. Dokazivanje i rasuđivanje su samo preliminarne faze. Ima stvari koje su izvan njih. Nije čitav život samo za učeničke rasprave i debatna društva.

"Predavanje plodova rada Bogu" znači da sebe niti hvalimo niti kudimo, već i jedno i drugo prepuštamo Gospodu i ostajemo u miru.

2. Krija-joga vodi samadhiju i umanjuje smetnje koje donose bol.

Većina nas smo razmažena deca koja svom duhu dozvoljavaju da radi šta hoće. Zato je neophodno da stalno upražnjavamo krija-jogu, kako bismo stekli kontrolu nad svojim duhom i kako bismo ga potčinili. Prepreke u jogi potiču iz nedostatka kontrole nad našim duhom i one nam izazivaju bol. One mogu da se uklone samo kontrolom duha i njegovim obuzdavanjem pomoću krija-joge.

3. Prepreke koje nam donose bol su neznanje, ja-osećanje, prianjanje, odbojnost i privrženost životu.

Postoji pet vrsta bola – petostruka omča koja nas vezuje. Među njima, neznanje je uzrok, a ostale četiri su posledice. Neznanje je jedini uzrok sve naše patnje. Šta drugo može da nas učini nesrećnim? Priroda Duše je večno blaženstvo. Šta bi moglo da je ražalosti osim neznanja, zablude, obmane? Sav bol Duše je samo jedna iluzija.

4. Neznanje je plodno polje za sve ove smetnje, bez obzira da li su pritajene, oslabljene, savladane ili razvijene.

Neznanje je uzrok ja-osećanja, prianjanja, odbojnosti i privrženosti životu. Ovi utisci postoje u različitim stanjima. Oni su ponekad latentni. Često čujete izraz "nevin kao beba", a ipak beba može da ima prirodu demona, koja će se postepeno ispoljavati. Kod jogina su ti utisci ili samskare, koji su posledica prošlih dela, "oslabljeni", što znači da je njihova moć veoma umanjena; on može da ih kontroliše i da im ne dozvoli da se ispolje. "Savladani" znači da su ponekad, izvesne utiske, za neko vreme, prevladali drugi utisci, koji su jači; ali ovi prvi se ponovo javljaju kada nestane uzrok njihovog potiskivanja. Poslednje stanje je ono u kome su utisci "razvijeni", u kome samskare, pošto im okolnosti pogoduju, postaju veoma aktivne, bilo kao dobre, bilo kao rđave.

5. Neznanje je smatrati ono što nije večno, što je nečisto, bolno i nije Jastvo, za večno, čisto, srećno, odnosno za Atman ili Jastvo.

Sve različite vrste utisaka imaju jedan izvor: neznanje. Najpre moramo da naučimo šta je neznanje. Svi mi mislimo: "Ja sam telo, a ne Jastvo, čisto, blistavo, uvek blaženo", a to je neznanje. Mi mislimo o Jastvu, a vidimo ga kao telo. To je velika zabluda.

6. Ja-osećanje je poistovećivanje Vidioca sa instrumentom viđenja.

Vidilac je stvarno Jastvo, čisto, uvek sveto, beskonačno, besmrtno. To je čovekovo Jastvo. A šta su instrumenti? Ćita ili mentalni sadržaj, budhi, sposobnost rasuđivanja, manas ili duh i indrije ili organi čula. To su njegovi instrumenti za viđenje spoljnog sveta. Poistovećivanje Jastva sa tim instrumentima jeste ono što se zove ja-osećanje, a što potiče od neznanja. Mi kažemo: "Ja sam duh", "Ja sam nesrećan", "Ja sam ljut" ili "Ja sam srećan". Kako mi možemo da budemo ljuti i kako možemo da mrzimo? Treba da se poistovetimo sa Jastvom koje ne može da se menja. Ako je ono nepromenljivo, kako može da bude čas srećno, čas nesrećno? Ono je bez oblika, beskonačno, sveprisutno. Šta može da ga promeni? Ono je iznad svakog zakona. Šta može da utiče na njega? Ništa u univerzumu ne može da deluje na njega na bilo koji način; a ipak, mi se iz neznanja poistovećujemo sa mentalnim sadržajem i mislimo da osećamo zadovoljstvo ili bol.

7. Prianjanje je ono što počiva na zadovoljstvu.

Mi u nekim stvarima nalazimo zadovoljstvo i naš duh teče ka njima kao reka. Ova težnja ka centru zadovoljstva jeste ono što zovemo prianjanje. Nikada ne prianjamo za nešto u čemu ne nalazimo zadovoljstvo. Doduše, ponekad nalazimo zadovoljstvo u vrlo čudnim stvarima, ali ostaje princip da prianjamo za ono u čemu nalazimo zadovoljstvo.

8. Odbojnost je ono što počiva na bolu.

Mi nastojimo da smesta izbegnemo ono što izaziva bol.

9. Povinovati se svojoj sopstvenoj prirodi (koja je posledica prošlog iskustva smrti), što postoji čak i kod učenih, jeste privrženost životu.

Vidite, ta privrženost životu ispoljava se kod svih živih bića. Bilo je pokušaja da se na tome izgradi teprija o budućem životu: navodno, ljudi toliko vole život, da žele i budući život. Naravno, ne treba posebno naglašavati da takvo rasuđivanje nema mnogo vrednosti; ali najčudnije u njemu jeste to što se, u zapadnim zemljama, ideja da prianjanje za život nagoveštava budući život odnosi samo na ljude, a ne uključuje životinje.

U Indiji je ova privrženost životu jedan od argumenata za dokazivanje prošlih iskustava i prošlih života. Na primer, ako je istina da sve naše znanje potiče od iskustva, onda je sigurno da ne možemo ni da zamislimo ni da razumemo ono što nikada nismo iskusili. Čim se izlegnu iz jajeta, pilići počinju da kljucaju hranu. Mnogo puta smo videli pačiće, koje je izlegla kokoška, kako jure u vodu, odmah pošto su se izlegli, a majka kvočka misli da će se podaviti. Ako je iskustvo jedini izvor znanja, gde su pilići naučili da kljucaju, a pačići da je voda njihova prirodna sredina? Ako kažete da je ti Instinkt, to ne znači ništa; to je prosto jedna reč, ali ne i objašnjenje. Šta je taj instinkt? Mi u sebi imamo mnogo instinkata. Na primer, oni među vama, koji sviraju klavir, mogu da se prisete kako su na početku morali da pažljivo stavljaju svoje prste, jedan po jedan, na bele i crne dirke; međutim, sada, posle dugih godina vežbanja, vi možete da razgovarate sa svojim prijateljima, dok vaši prsti mehanički sviraju. Vaše sviranje je postalo instinktivno. Isto je tako sa svakim poslom koji obavljamo; praksa ga čini instinktivnim i automatskim. Koliko je nama poznato, sve radnje, koje sada smatramo za automatske, u stvari su degenerisani razum. Sposobnost razlikovanja involuira i preobražava se u automatske samskare. Dakle, potpuno je logično misliti da je sve što u ovom svetu nazivamo instinktom, jednostavno involuirani razum. A kako razum ne može doći bez iskustva, svaki instinkt je, prema tome, rezultat prošlog iskustva. Pilići se boje kopca, a pačići vole vodu; u oba slučaja imamo rezultat prethodnog iskustva.

Postavlja se pitanje da li to iskustvo pripada duši ili jednostavno telu; da li je to iskustvo pačeta, iskustvo njegovih predaka ili njegovo sopstveno? Moderni naučnici smatraju da ono pripada telu; ali jogini tvrde da je to iskustvo duha i da ga telo samo prenosi. To je ono što se zove teorija reinkarnacije. Videli smo da sve naše znanje, zvali ga mi opažanje, razum ili instinkt, mora da prispe kroz jedan kanal koji mi nazivamo iskustvo; da je sve što mi sada zovemo instinkt, rezultat ranije iskustva, koje se izrodilo u instinkt, i da se taj instinkt ponovo regeneriše u razum. To je tako u celom univerzumu. U Indiji je na osnovu toga izgrađen jedan od glavnih argumenata u prilog reinkarnaciji.

Iskustvo različitih strahova, tokom vremena, izaziva prianjanje za život. Zato se dete instinktivno boji; ono u sebi već ima iskustvo bola. Čak i kod najučenijih ljudi, koji znaju da će ovo telo umreti i koji kažu: "Nije važno. Mi smo već imali stotine tela. Duša ne može da umre." – čak i kod njih, uprkos svim njihovim intelektualnim ubeđenjima, mi ipak nalazimo tu privrženost životu. Zašto prianjanje za život postoji? Videli smo da je ono postalo instinktivno. Rečeno jezikom psihologije joge, ono je postalo jedna samskara. Samskare, suptilne i skrivene, spavaju u ćiti. Sva ta prošla iskustva smrti, kao i sve ono što zovemo instinkt, su iskustva koja su postala nesvesna. Ona žive u ćiti; ona tamo nisu neaktivna, već delaju ispod površine.

Mi možemo da osetimo i primetimo ćita-vrti, grube talase duha; njima se lako može ovladati. Ali šta možemo da učinimo sa suptilnijim instinktima? Kako se oni mogu kontrolisati? Kada sam besan, čitav moj duh postaje jedan ogroman talas besa. Ja ga osećam, ja ga vidim, ja rukujem njime, ja lako mogu da njime upravljam, ja mogu da se borim sa njim; ali ja neću potpuno uspeti u toj borbi sve dok ne stignem dole, do njegovih uzroka. Čovek mi kaže nešto vrlo grubo i ja osećam kako počinjem da se ljutim; on može da nastavi sve dotle dok ja ne postanem sasvim besan, dok se ne zaboravim i ne poistovetim se sa besom. Kada je on počeo da me vređa, ja sam mislio: "Naljutiću se"; bes je tada bio jedna stvar, a ja druga. Ali, kada sam se razbesneo, ja sam postao sam bes. Ta osećanja moramo da savladamo dok su u začetku, u korenu, u svom suptilnom obliku, čak pre no što smo postali svesni da ona deluju na nas. Većina ljudi čak i ne prepoznaje suptilna stanja tih strasti – podsvesna stanja iz kojih se one polako pomaljaju. Mi ne vidimo mehurić gasa koji se penja sa dna jezera; ne vidimo ga čak ni onda kada stigne sasvim blizu površine; mi znamo da je tu tek kada se on rasprsne i ustalasa površinu vode. Uspećemo da se uhvatimo u koštac sa talasima našeg duha jedino kada budemo mogli da ih uhvatimo u njihovim finim oblicima; sve dotle dok ne budemo ovladali njima i potčinili ih, pre no što postanu vidljivi, nema nade da potpuno nadvladamo bilo koju svoju strast. Da bismo obuzdali svoje strasti, moramo da ih savladamo u samom korenu; samo tada moći ćemo da ih spalimo u semenu. Isto kao što skuvana zrna, zasejana u zemlju, nikada neće proklijati, isto tako se ni te strasti više nikada neće pojaviti.

10. Suptilne samskare biće pobeđene njihovim svođenjem na uzročno stanje.

Samskare su suptilni utisci koji ostaju čak i kada su mentalni talasi uništeni meditacijom. Kako se mogu obuzdati te suptilne samskare? Svođenjem posledice na njen uzrok. Kada se ćita, koja je posledica, kroz samadhi, svede na svoj uzrok – asmita ili ja-svest – jedino tada suptilni utisci umiru zajedno sa njom.

11. Pomoću meditacije biće odbačene njihove grube modifikacije.

Meditacija je jedan od delotvornih načina za kontrolu nastajanja ovih talasa. Pomoću meditacije možete da potčinite te mentalne talase; ako vežbate meditaciju danima, mesecima i godinama – sve dok ne postane navika, sve dok ne počne da se odvija i uprkos vama – potpuno ćete savladati i obuzdati bes i mržnju.

12. Koreni "stecišta dela" su u gore pomenutim preprekama koje donose bol, a one se iskušavaju u ovom vidljivom (sadašnjem) životu ili u nevidljivom (narednom) životu.

Pod "stecište dela" podrazumeva se zbir svih samskara. Bilo šta što činomo, izaziva talase u duhu; kada je delo završeno, mi mislimo da je talas nestao. Ali nije tako; talas je samo postao suptilan, ali je još uvek tu. Kada pokušamo da se setimo dela, on se pojavljuje i ponovo postaje talas. Dakle, on je tu; da nije, ne bi bilo ni sećanja. Tako svaki čin i svaka misao, dobri ili rđavi, odlaze u najdublji sloj duha, postaju suptilni i ostaju tamo uskladišteni. Oboje, i srećne i nesrećne misli nazivaju se "prepreke koje donose bol", zato što, po joginima, na kraju krajeva, i jedne i druge izazivaju bol. Svaka sreća, koja potiče od čula, na kraju će doneti bol. Svako uživanje će podstaći našu žudnju za uživanjem, a to kao rezultat stvara bol. Nema granice ljudskoj želji; čovek uvek želi i, kada dođe do tačke gde njegova želja više ne može da se ispuni, ishod je bol. Zato jogini smatraju da su svi utisci, dobri ili rđavi, prepreke koje donose bol; one nam stoje na putu ka slobodi Duše.

Samskare, suptilne korene svih naših dela, treba smatrati za uzroke koji će proizvesti posledice, bilo u ovom, bilo u budućim životima. U izvesnim slučajevima, kada su te samskare vrlo jake, one brzo donose plodove; izuzetno rđava ili izuzetno dobra dela donose svoje plodove već u ovom životu. Jogini tvrde da ljudi, koji su sposobni da za života steknu ogromnu snagu dobrih samskara, ne moraju da umru, već, čak i u ovom životu, mogu da zamene svoja tela za božanska tela. Knjige jogina navode nekoliko takvih slučajeva. Ti ljudi preobražavaju sam materijal svojih tela; oni molekule preuređuju na takav način da više nisu ni bolesni niti im dolazi ono što zovemo smrt. Zašto bi to bilo nemoguće? Fiziološki, ishrana predstavlja asimilaciju energije, koja potiče od sunca. Ta energija prvo ulazi u biljku, životinja jede tu biljku, a čovek jede životinju. Jezikom nauke, to znači da mi uzimamo izvesnu količinu sunčeve energije i činimo je delom samih sebe. Ako je tako, zašto bi postojao samo jedan način asimilovanja energije? Način na koji je asimiluje biljka, nije isti kao način na koji mi to činimo; proces kojim zemlja asimiluje energiju takođe se razlikuje od našeg sopstvenog. Ali svi asimiluju energiju, na ovaj ili onaj način. Jogini dokazuju da su sposobni da energiju asimiluju isključivo pomoću snage duha i da, na taj način, mogu da je uzmu onoliko koliko žele, ne pribegavajući uobičajenim postupcima. Isto kao što pauk svoju paučinu tka od svoje sopstvene supstance, smešta se u njoj i više ne može da se kreće drugačije, osim duž njenih niti, isto tako smo i mi od materijala našeg tela skrojili mrežu, koju zovemo nervni sistem, i sada više ne možemo da delamo drugačije, osim pomoću kanala nerava. Međutim, jogini kažu da mi ne moramo da ostanemo vezani za njih.

Da damo još jedan primer; mi možemo da odašiljemo električnu energiju u bilo koji deo sveta, ali moramo da je šaljemo pomoću žica. Priroda, međutim, može da šalje ogromne količine elektriciteta bez ikakve žice. Zašto i mi ne bismo mogli da činimo isto to? Mi možemo da šaljemo mentalni elektricitet bilo kuda. Ono što zovemo duh, u velikoj meri je isto što i elektricitet. Jasno je da nervni fluid sadrži izvesnu količinu elektriciteta, budući da je polarizovan i da ima sve karakteristike elektriciteta. Mi sada možemo da odašiljemo svoj mentalni elektricitet jedino kroz te nervne kanale. Zašto ga ne bismo mogli slati i bez ove pomoći? Jogini kažu da je to sasvim moguće i ostvarljivo i da ćete, kada to postignete, moći da delate širom celog univerzuma. Bićete kadri da delate bilo gde, sa bilo kojim telom, bez pomoći nervnog sistema. Kada duša deluje kroz nervne kanale, kažemo da je čovek živ; a kada ona prestane da ih koristi, kaže se da je čovek mrtav. Ali, kada je čovek u stanju da po volji deluje bilo kroz te kanale, bilo bez njih, rođenje i smrt za njega više nemaju nikakvog značenja. Sva tela u univerzumu načinjena su od tanmatri i razlikuju se samo po načinu na koji su one u njima raspoređene. Ako ste vi taj koji ih raspoređuje, vi možete da sebi preuredite telo na ovaj ili onaj način. Ko stvara ovo telo nego vi? Ko jede vašu hranu? Ako bi neko drugi jeo umesto vas, vi ne biste dugo živeli. Ko proizvodi krv od te hrane? Vi, naravno. Ko pročišćava krv i šalje je kroz vene? Vi. Mi smo gospodari svog tela i mi živimo u njemu. Samo smo izgubili znanje kako da da ga podmladimo; postali smo automati i izrodili se; zaboravili smo proces raspoređivanja njegovih molekula. Ono što činimo automatski, treba da činimo namerno. Mi smo gospodari i mi treba da regulišemo ustrojstvo našeg tela i, čim to budemo mogli, mi ćemo biti kadri da se podmladimo koliko želimo i onda za nas više neće biti ni rođenja, ni bolesti, ni smrti.

13. Budući da su koreni tu, ostvarenje dolazi u obliku vrsta, dužine života i iskustva zadovoljstva i bola.

Tamo gde u duhu postoje koreni, uzroci ili samskare, oni se ispoljavaju i stvaraju posledice. Iščezavajući, uzrok postaje posledica; ova, postajući suptilnija, postaje uzrok sledeće posledice. Drvo proizvodi seme koje postaje uzrok drugog drveta i tako dalje. Svako naše sadašnje delo je posledica prethodnih samskara; Pošto postanu samskare, sadašnja dela biće uzrok budućih dela. Tako nam ovaj aforizam kaže da, pošto su uzroci tu, mora da nastane plod u obliku vrsta bića: jedno će biti čovek, drugo anđeo, treće životinja, četvrto demon. Postoje različita dejstva karme na dužinu života: jedan čovek živi pedeset godina, drugi sto, a treći imire sa dve godine i nikada ne dostigne zrelost. Sve te razlike u trajanju života su rezultat prošle karme. Neki čovek se takoreći rodi radi zadovoljstva; čak i ako ode da se usami u nekoj šumi, zadovoljstvo će ga i tamo pratiti. Drugog čoveka svuda kuda ide prati bol; za njega je sve bolno. Sve je to rezultat njegove sopstvene prošlosti. Po filozofiji jogina, svako dobro delo donosi zadovoljstvo, a savako rđavo delo donosi bol. Svako ko čini rđava dela sigurno će požnjeti njihove plodove u obliku bola.

14. Dela donose plodove, u obliku zadovoljstva ili bola, prouzrokovane vrlinom ili porokom.

15. Za onoga ko razlikuje, takoreći sve je bolno, zato što sve donosi bol, bilo kao posledicu, bilo kao očekivanje gubitka sreće ili kao snažnu žudnju, koja nastaje iz utisaka sreće, a takođe i zato što gune deluju suprotno jedna drugoj.

Jogini kažu da čovek koji ima sposobnost razlikovanja, čovek zdravog razuma, vidi kroz sve ono što se zove tzadovoljstvo ili bol, zna da oni dolaze svima, slede jedno drugo i mešaju se. On vidi da ljudi celog života slede zavodljivu svetlost lutalicu i da nikada ne uspevaju da ispune sve svoje želje. Veliki kralj Judišitra jednom je rekao da je najčudnija stvar u životu to što svakog trenutka vidimo kako oko nas ljudi umiru, a ipak verujemo da mi sami nikada nećemo umreti. Mi mislimo da smo, iako sa svih strana okruženi budalama, jedino mi izuzeci, jedini razboriti ljudi. Mada svuda srećemo nestalnost, mi mislimo da je jedino naša ljubav postojana ljubav. Kako to može biti? Čak je i ljubav sebična; jogin kaže da ćemo na kraju uvideti da čak i ljubav muževa i žena, dece i prijatelja polako vene. Propadanje grabi sve u ovom životu. I jedino kada ga izneveri sve, pa čak i ljubav, čovek u magnovenju otkriva kako je uzaludan i nalik snu ovaj svet. Tada on namah sagleda vairagju, odricanje i Onostrano. Tek dižući ruke od ovog sveta, on vidi onaj drugi – nikada dok se grčevito drži za Njega. Nikada još nije bilo nijedne velike duše koja nije morala da odbaci čulna zadovoljstva i uživanja da bi postigla svoju veličinu. Uzrok patnje je sukob između različitih snaga prirode (guna), od kojih nas jedne vuku na jednu, a druge na drugu stranu, onemogućavajući nam stalnu sreću.

16. Patnju koja još nije došla treba izbeći.

Mi smo već iscrpli jedan deo svoje karme, drugi deo crpimo u našem sadašnjem životu, a treći deo će doneti plod u budućem životu. Prva vrsta karme je prošla i otišla. Drugu moramo da iscrpimo. Jedino onu koja tek treba da donese svoj plod u budućnosti, možemo da savladamo i obuzdamo; i ka tom cilju moramo da upravimo sve svoje snage. To je ono što misli Patanđali kada kaže (II.10) da samskare moramo da savladamo svodeći ih na njihovo uzročno stanje.

17. Uzrok ove patnje, koja treba da se izbegne, jeste spoj Vidioca i viđenog.

Ko je Vidilac? Čovekovo Jastvo, Puruša. Šta je "viđeno"? Cela priroda, od duha do grube, fizičke materije. Svako zadovoljstvo i svaki bol potiču od spajanja Puruše i duha. Setite se da je, po filozofiji jogina, Puruša čista; kada se ona spoji sa prirodom i odrazi u njoj, to izgleda kao da ona oseća zadovoljstvo ili bol.

18. Viđeno, koje je sastavljeno od elemenata i organa, i koje karakterišu prosvetljenost, aktivnost i inercija, ima za svrhu iskustvo i oslobođenje Vidioca.

Priroda ili "viđeno" sastavljena je od grubih i suptilnih elemenata i organa – to će reći čulnih organa, duha i tako dalje – i karakterišu je prosvetljenost (satva), aktivnost (radžas) i inercija (tamas).

Šta je cela svrha viđenog ili prirode? Da Puruši obezbedi iskustvo. Puruša je, moglo bi se reći, zaboravila svoju moćnu i božansku prirodu. Postoji jedna priča koja kaže da je kralj Bogova, Indra, jednom prilikom postao vepar koji se valjao u prljavštini; imao je svoju krmaču i mnogo malih prasića i bio je veoma srećan. Neki od bogova videli su neprilično stanje, u kome se našao, došli su k njemu i rekli:

- Ti si kralj bogova; svi bogovi su pod tvojom vlašću; zašto si ovde?

- Nije važno – odgovori Indra – meni je ovde dobro; nije me briga za nebo sve dok imam ovu krmaču i ove prasiće.

Jadni bogovi bili su van sebe. Na kraju su odlučili da pokolju svinje, jednu po jednu. Kada su sve bile mrtve, Indra poče da plače i jadikuje. Tada mu bogovi rasporiše njegovo svinjsko telo, on izađe iz njega i poče da se smeje kada predoči sebi grozan san, koji je upravo imao – on, kralj bogova, bio je postao svinja i mislio da je život svinje jedini život. I ne samo to, već je hteo da mu se čitav univerzum pridruži u tom svinjskom životu.

Isto tako, dok je poistovećena sa prirodom, Puruša zaboravlja da je čista i beskonačna. Puruša ne voli, ona sama je ljubav. Ona ne postoji, ona sama je postojanje. Duša ne zna, ona sama je znanje. Pogrešno je reći da Duša voli, postoji ili zna. Ljubav, postojanje i znanje nisu svojstva Puruše, već njena suština. Kada se odražavaju na nakojs tvari, možete ih zvati svojstvima te stvari. Ali to nisu svojstva, već suština Puruše, velikog Atmana, beskonačnog Bića, ustoličenog u svojoj sopstvenoj slavi, koje se ne rađa niti umire. Međutim, izgleda da se toliko izrodila da, ako dođete i kažete joj: "Ti nisi svinja", ona počinje da skiči i ujeda.

Tako je to sa svima nama u ovoj maji, u ovom svetu sna, u kome su sav jad, plakanje i kukanje, u kome se kotrlja nekoliko zlatnih lopti i ceo svet se strmoglavljuje za njima. Vi nikada niste bili vezani zakonima; priroda vam nikada ne stavlja okove. Imajte strpljenja da to naučite. A jogin vam pokazuje kako, usled spajanja sa prirodom i poistovećivanja sa duhom i prirodom, Puruša misli da je nesrećna. Zatim on nastavlja da bi vam pokazao da put napolje, iz tog stanja, vodi kroz iskustvo. Vi treba da steknete sve to iskustvo, ali završite brzo sa tim. Mi smo se sami smestili u tu mrežu i moraćemo da iz nje izađemo. Uhvatili smo sebe u zamku i treba da se izborimo za svoju slobodu. Steknite, dakle, to iskustvo muževa, žena, prijatelja, svih tih malih ljubavi; proći ćete kroz njih bezbedno, ako nikada ne zaboravite šta vi stvarno jeste. Ne zaboravite nikada da je to samo prolazno stanje i da morate da prođete kroz njega. Iskustvo je veliki učitelj – iskustvo zadovoljstva i bola – ali znajte da je ono samo privremeno. Ono nas vodi, korak po korak, u stanje u kome sve stvari postaju male, a Puruša toliko velika da čitav univerzum izgleda kao kap vode u okeanu i nestaje u svom sopstvenom ništavilu. Mi moramo da prođemo kroz različita iskustva, ali nemojmo nikada zaboraviti ideal.

19. Stanja guna su određeno (grubi elementi), neodređeno (suptilni elementi), samo nagovešteno (kosmička inteligencija) i beznačno (prakrti).

Kao što sam vam rekao ranije, sistem joge potpuno je izgrađen na filozofiji samkhje; ovde ću vas opet podsetiti na kosmologiju samkhja filozofije. Po njoj, priroda je u isto vreme i materijal i delatni uzrok univerzuma. U prirodi postoje tri gune ili elementa: satva, radžas i tamas. Tamas je sve što je tamno, bez znanja i teško; radžas je aktivnost, a satva mir i svetlost. Priroda pre stvaranja zove se avjakta, neodređena ili neizdiferencirana; to je stanje u kome nema razlike između oblika i imena, u kome su sve tri gune u savršenoj ravnoteži. Zatim se ravnoteža narušava, tri gune počinju da se mešaju, a rezultat tog procesa je univerzum

Sve tri gune postoje, takođe, i u svakom čoveku. Kada preovlađuje satva, pojavljuje se znanje; kada je to radžas, imamo aktivnost, a kada preovlađuje tamas, javljaju se mrak, zamor, lenjost, neznanje. Po teoriji samkhje, najviša manifestacija prirode, koja se sastoji od ove tri gune, zove se mahat ili inteligencija, univerzalna inteligencija, čiji je jedan deo svaki ljudski intelekt. U psihologiji samkhje, postoji oštra razlika između funkcije manasa, ili duha, i funkcije budhija, ili intelkta. Funkcija duha je jednostavno da prikuplja spoljne utiske i da ih predaje budhiju, koji odlučuje o njima. Od mahat potiče ja-osećanje od koga, opet, potiču suptilni elementi. Suptilni elemnti se kombinuju i postaju grubi materijali, spoljni unuverzum. Samkhja filozofija tvrdi da su sve stvari, od intelekta do stene, proizvod jedne jedinstvene supstance, a razlikuju se samo po stanjima egzistencije, koja su suptilna ili gruba. Finiji su uzroci, a grublje posledice. Prema filozofiji samkhje, s druge strane čitave prirode je Puruša, koja uopšte nije materijalna. Puruša ni na koji način nije slična ničemu drugom – ni budhiju, ni duhu, ni tanmatrama, ni grubim materijalima. Ona nije u srodstvu ni sa jednim od njih; ona je potpuno odvojena od svega, potpuno različita po svojoj prirodi; štaviše, Puruša mora biti besmrtna, zato što nije rezultat kombinacija. Ono što nije rezultat kombinacije, ne može da umre. Prema samkhji, broj Puruša ili Duša je beskonačan.

Sada ćemo razumeti aforizam koji kaže da su stanja guna određeno, neodređeno, samo nagovešteno i beznačno. Pod "određeno" se podrazumevaju grubi elementi, koje možemo da osetimo čulima. Pod "neodređeno" se podrazumevaju vrlo fini materijali, tanmatre, koje običan čovek ne može da oseti čulima. Ipak, Patanđali kaže da će, ako upražnjavate jogu, posle nekog vremena, vaše opažanje postati toliko fino, da ćete zaista videti tanmatre. Na primer, čuli ste da svaki čovek zrači oko sebe izvesnu svetlost; svako živo biće emituje tu svetlost, koju jogin, kako tvrdi, može da vidi. Mi je ne vidimo svi, ali svi mi širimo te tanmatre, upravo kao što cvet neprekidno ispušta fine čestice, koje nam omogućavaju da osetimo njegov miris. Svakog dana svog života, mi emitujemo masu čestica dobra i zla i svuda kuda idemo atmosfera je puna ovih materijala. Tako je ljudskom duhu nesvesno došla ideja da gradi hramove i crkve. Zašto bi ljudi gradili crkve, u kojima će služti Bogu? Zašto Ga ne bi obožavali bilo gde? Čak i ako nisu znali razlog, ljudi su otkrili da mesto gde narod služi Bogu, postaje puno dobrih tanmatri. Ljudi odlaze tamo svakoga dana i, što više to čine, oni postaju svetiji, a i samo mesto postaje svetije. Ako jedan čovek, koji u sebi nema mnogo satve, odlazi tamo, to mesto će uticati na njega i podstaći njegova satva svojstva. U tome je smisao svih hramova i svetih mesta; ali morate da zapamtite da njihova svetost zavisi od ljudi koji se tamo skupljaju. problem je u tome što čovek zaboravlja prvobitno značenje i kola stavlja ispred konja. Ljudi su ova mesta učinili svetim, a onda je posledica postala uzrok i sada mesto posvećuje čoveka, koji ga posećuje. Ako su tamo odlazili samo iskvareni ljudi, to mesto će biti isto toliko rđavo kao i bilo koje drugo. Nije zgrada, već su ljudi ti koji čine crkvu; to je ono što mi uvek zaboravljamo. To je razlog što mudraci i sveti ljudi, koji u sebi imaju mnogo kvaliteta satve, mogu da je emituju i da danonoćno vrše ogroman uticaj na svoju okolinu. Čovek može da bude tako čist, da će njegova čistota postati opipljiva. Svako ko dođe u dodir sa njim, i sam će postati čist.

Sledeće, "samo nagovešteno", označava kosmički budhi, kosmički intelekt. To je prva manifestacija prirode; iz nje proizilaze sve ostale manifestacije.

Poslednje je "beznačno" ili priroda. Izgleda da u ovoj stvari postoji veliko razmimoilaženje između moderne nauke i religije. Sve religije kažu da je univerzum nastao iz inteligencije. Po teoriji o Bogu, uzimajući tu reč u njenom psihološkom značenju, odvojeno od svih ideja o Bogu kao ličnosti, u sledu stvaranja, inteligencija dolazi prva i iz inteligencije nastaje ono što mi zovemo gruba materija. Moderni naučnici, međutim, kažu da se inteligencija pojavila poslednja. Oni kažu da su neinteligentne stvari polako evoluirale u životinje, a zatim životinje u ljude. Umesto da je sve nastalo iz inteligencije, oni tvrde da se sama inteligencija pojavila na kraju. Mada izgledaju direktno suprotstavljeni jedan drugim , i religijski i naučni stav su istiniti. Uzmimo jedan beskonačan niz A, B, A, B, A, B i tako dalje. Postavlja se pitanje da li je u nizu prvo A ili B. Ako niz gledate kao sled A-B, reći ćete da je A prvo; ali ako ga uzmete kao sled B-A, reći ćete da je prvo B. To zavisi od načina na koji posmatrate niz. Inteligencija se modifikuje i postaje gruba materija, a ova iznova postaje inteligencija i tako se proces nastavlja. Sledbenici samkhje i drugi religiozni ljudi stavljaju inteligenciju na prvoi mesto i niz postaje – inteligencija pa onda materija. Naučnik upire prstom na materiju i kaže da prvo dolazi materija, a zatim inteligencija. I jedni i drugi pokazuju isti lanac. Ipak, indijska filozofija ide iza i inteligencije i materije i otkriva Purušu, ili Jastvo, koje je s one strane inteligencije i čija je inteligencije samo pozajmljena svetlost.

20. Jedino je Vidilac inteligentan i, premda čist, on vidi kroz obojenje intelekta.

Ovo je opet samkhja filozofija. Ona nam je već pokazala da je, od najnižeg oblika pa do inteligencije, sve priroda; izvan prirode su Puruše koje nemaju kvaliteta. Pa kako onda duša izgleda srećna ili nesrećna? Putem odraza. Ako se jedan crveni cvet stavi pored komada čistog kristala, kristal će izgledati crven. Slično tome, pojava sreće ili nesreće u Duši samo je jedan odraz; sama Duša nema boje. Duša je odvojena od prirode; priroda je jedna stvar, a duša druga, večno odvojena. Samkhja kaže da je inteligencija jedna smesa, da raste i opada, da se menja upravo kao što se menja i telo, i da je njena priroda skoro ista kao priroda tela. Ono što je nokat za telo, to je telo zainteligenciju. Nokat je deo tela, ali čak i ako ga odsečemo stotinama puta, telo će još uvek trajati. Isto tako, inteligencija traje eonima, dok telo može da bude "odsečeno" i odbačeno. A ipak, inteligencija ne može biti besmrtna, zato što se menja, raste i opada. Sve ono što se menja ne može da bude besmrtno. Inteligencija je sigurno stvorena; i sama ta činjenica nam pokazuje da mora da postoji nešto iza nje. Ona ne može da bude slobodna, jer sve što je povezano sa materijom nalazi se u prirodi i, prema tome, vezano je zauvek.. Ko je slobodan? Onaj ko je slobodan svakako mora da bude izvan uzroka i posledice.

Ako kažete da je ideja slobode iluzija, ja ću reći da je ideja ropstvatakođe iluzija. Te dve činjenice ulaze u našu svest i podržavaju ili obaraju jedna drugu. To su naše predstave ropstva i slobode. Ako hoćemo da prođemo kroz zid pa udarimo glavom u njega, uvidećemo da nas taj zid ograničava. U isto vreme, mi otkrivamo da imamo moć volje i verujemo da tu volju možemo da upravimo bilo kuda. Na svakom koraku iskrsavaju nam te protivrečne ideje. Moramo da verujemo da smo slobodni, a ipak u svakom trenutku otkrivamo da nismo slobodni. Ako je jedna od tih ideja iluzija, druga je takođe iluzija, a ako je jedna istinita, istinita je i druga, zato što obe počivaju na istoj osnovi, iskustvu.

Jogin kaže da su obe istinite – da smo vezani što se tiče inteligencije, ali da smo slobodni što se tiče Duše. Prava priroda Duše ili Puruše je izvan svakog zakona uzročnosti. Njena sloboda se probija kroz slojeve materije, u različitim oblicima, kroz inteligenciju, duh i tako dalje. To je svetlost koja prosijava kroz sve. Inteligencija nema svoju sopstvenu svetlost. Svaki organ ima poseban centar u mozgu. ne postoji jedan centar za sve organe; svaki organ ima svoj. Kako se onda svi opažaji usklađuju? Gde oni postižu svoje jedinstvo? Kada bi to bilo u mozgu, trebalo bi da svi organi – oči, uši i tako dalje – imaju samo jedan, zajednički centar; no, mi sasvim znamo da postoje posebni centri za svaki od njih. Međutim, čovek može da vidi i čuje u isto vreme; prema tome, jedinstvo mora biti iza inteligencije. Inteligencija je povezana sa mozgom, ali iza inteligencije nalazi se Puruša, Jedna, gde se svi različiti oseti i opažaji spajaju i postaju jedno. Sama Duša je centar u kome se svi različiti opažaji sabiraju i sjedinjuju. Ta Duša je slobodna i njena sloboda vam u svakom trenutku kaže da ste i vi slobodni, da niste vezani. Ali vi pogrešno poistovećujete tu slobodu sa inteligencijom i duhom. Vi pokušavate da tu slobodu pripišete intelektu, i smesta otkrivate da intelekt nije slobodan; vi, zatim, tu slobodu pripisujete telu, a priroda vam odmah kaže da ponovo grešite. Zbog toga mi imamo taj pomešani osećaj slobode i ropstva u isto vreme. Jogin raščlanjuje oboje i ono što je slobodno i ono što je vezano, i njegovo neznanje iščezava. On otkriva da je Puruša slobodna, da je ona suština tog znanja koje, dolazeći krozbudhi, postaje inteligencija i, kao takvo, je vezano.

21. Transformacija koja se događa u prirodi viđenog (prakrti) je za Nju (Purušu).

Prakrti nema svoju sopstvenu moć. Sve dok je Puruša blizu nje, ona izgleda kao da ima moć; ali ta moć je pozajmljena, upravo kao što je i mesečeva svetlost pozajmljena. Po joginima, čitav manifestovani univerzum dolazi od same prakrti; ali prakrti nema drugu svrhu, osim da oslobodi Purušu.

22. Iako uništena, za onoga ko je postigao cilj, prakrti ipak nije uništena za druge, budući da im je zajednička.

Čitava delatnost prirode sastoji se u tome da Duši da na znanje da je ona potpuno odvojena od prirode. Kada Duša to zna, priroda je više ne privlači. Ali čitava priroda nestaje samo za onog čoveka koji je postao slobodan. Međutim, uvek će ostati beskrajan broj onih drugih, za koje će priroda nastaviti da radi.

23. Spajanje prakrti i Puruše je uzrok realizacije prirode moći viđenog i njegovog Gospodara.

Po ovom aforizmu, moći Duše i prirode (tj. onoga ko stiče iskustvo i onoga što se iskušava) manifestuju se kada su one (tj. Duša i priroda) spojene. Tada dolazi do manifestovanja pojavnog univerzuma. Uzrok ovog spajanja je neznanje. Mi svakoga dana vidimo da je uzrok našeg bola ili zadovoljstva to što smo spojeni sa svojim telom. Ako bih bio potpuno siguran da ja nisam ovo telo, ne bih obraćao nikakvu pažnju na vrućinu ili hladnoću ili bilo šta slično. Ovo telo je jedna kombinacija. Čista je fikcija da ja imam jedno telo, vi drugo, a Sunce treće. Čitav univerzum je jedan okean materije i vi ste ime jednog njegovog malog delića, ja drugog, a Sunce trećeg. Znamo da se materija neprestano menja. Ono što jednog dana sačinjava Sunce, može sutradan biti materijal našeg tela.

24. Neznanje je uzrok toga.

Iz neznanja mi smo se spojili sa jednim posebnim telom i tako sebe otvorili za patnju. Ova ideja o telu je samo jedno praznoverje. To je praznoverje koje nas čini srećnim ili nesrećnim, praznoverje koje je prouzrokovano neznanjem i usled koga osećamo toplo i hladno, bol i zadovoljstvo. Naša je dužnost da se uzdignemo iznad tog praznoverja; i jogin nam pokazuje kako to možemo da učinimo. Dokazano je da, u izvesnim psihičkim stanjima, čovek može da se opeče, a da ipak ne oseti bol. Ali ova iznenadna egzaltacija duha dolazi za jedan trenutak, kao vihor, i već sledećeg trenutka nestaje. Ako, međutim, dospemo u to stanje kroz jogu, mi ćemo stalno uspevati da odvajamo Jastvo od tela.

25. Ako nema njega (neznanja), nema ni prianjanja. To je uništenje neznanja i to je nezavisnost Vidioca.

Po filozofiji joge, Duša je spojena sa prirodom iz neznanja. Naša je namera da se otarasimo vlasti, koju priroda ima nad nama. To je cilj svih religija. Potencijalno, svaka duša je božanska. Cilj je da ispoljimo to božansko, što je u nama, savlađujući prirodu, spoljnu i unutrašnju. Učinite to, bilo pomoću dela, bilo pomoću obožavanja, bilo pomoću psihičke kontrole ili filozofije – na jedan od njih, više njih ili sve ove načine – i budite slobodni. To je sva religija. Doktrine, dogme, rituali, knjige, hramovi i forme su samo drugorazredne pojedinosti.

Jogin pokušava da ovaj cilj postigne psihičkom kontrolom. Sve dok ne budemo mogli da se oslobodimo prirode, mi smo njeni robovi i moramo da radimo kako nam ona zapoveda. Jogin tvrdi da onaj ko kontroliše duh, kontroliše takođe i materiju. Unutrašnja priroda je mnogo suptilnija nego spoljna i mnogo je teže uhvatiti se u koštac sa njom, mnogo je teže savladati je. Stoga, onaj ko je pobedio unutrašnju prirodu kontroliše čitav univerzum; ovaj je postao njegov sluga. Radža-joga predlaže metode za postizanje ove kontrole. Treba pokoriti snage suptilnije od onih koje poznajemo u fizičkoj prirodi. Ovo telo je samo spoljna ljuska duha. Telo i duh nisu dve različite stvari; oni su upravo kao ostriga i njena ljuštura. To su samo dva aspekta jedne iste stvari. Unutrašnja supstanca ostrige uzima materiju iz spoljnog sveta i od nje proizvodi ljušturu. Isto tako, kod čoveka, suptilne unutrašnje snage, koje sačinjavaju duh, uzimaju iz spoljnog sveta grubu materiju i od nje proizvode tu spoljnu ljušturu, telo. Dakle, ako ovladamo unutrašnjim, vrlo nam je lako da ovladamo i spoljnim. Uostalom, te snage nisu različite. Nije tačno da su jedne snage fizičke, a druge mentalne; fizičke snage su samo grube manifestacije suptilnih snaga, baš kao što je i sam fizički svet gruba manifestacija suptilnog sveta.

26. Sredstvo za uništenje neznanja je neprekidna primena razlikovanja.

To je stvarni cilj vežbanja: razlikovanje stvarnog od nestvarnog, saznanje da Puruša nije priroda, da ona nije ni materija ni duh i da, budući da nije priroda, ona ne može da se menja. Samo priroda se menja, kombinuje i ponovo kombinuje, neprekidno se razlažući. Kada, kroz stalno vežbanje, počnemo da razlikujemo, neznanje će iščeznuti i Puruša će početi da blista u svojoj istinskoj prirodi, sveznajuća, svemoćna, sveprisutna.

27. Njegovo znanje postignuto je u sedam najviših koraka.

Kada ovo znanje dođe, ono dolazi, moglo bi se reći, kroz sedam uzastopnih koraka; kada učinimo jedan od njih, mi znamo da stičemo znanje. Kada učinimo prvi korak, osetićemo da smo već znali ono što treba znati. Duh više neće biti nezadovoljan. Dokle god smo željni znanja, mi ga tražimo ovde onde, svuda gde mislimo da možemo da pronađemo neku istinu i, ako ne uspemo da je nađemo, mi postajemo nezadovoljni i tražimo iz početka u nekom drugom pravcu. Svako traganje je uzaludno, sve dok ne počnemo da uviđamo da je znanje u nama, da niko drugi ne može da nam pomogne, da moramo da pomognemo sami sebi. Kada počnemo da razvijamo sposobnost razlikovanja, prvi znak da se približavamo istini biće to što će stanje nezadovoljstva iščeznuti. Mi ćemo biti potpuno sigurni da smo pronašli istinu i da to ne može biti ništa drugo do istina. Tada ćemo znati da se Sunce rađa, da jutro sviće za nas i, onda, prikupivši hrabrost, mi moramo da istrajemo sve dok ne postignemo cilj.

Drugi korak biće odsustvo svakog bola. . Postaće nemoguće da nam bilo šta u univerzumu, unutrašnjem ili spoljnom, donese bol. Treći korak će biti sticanje potpunog znanja. Mi ćemo postati sveznajući. Četvrti će biti ukidanje, pomoću razlikovanja, svih moranja. Sledeća stvar biće ono što se zove sloboda ćite. Shvatićemo da su otpale sve teškoće, sve borbe, sva kolebanja duha, upravo kao što se kamen skotrlja sa vrha planine u dolinu i nikada se više ne vraća gore. Na sledećem stepenu, ćita će shvatiti da može da se pretopi u svoje uzroke kad god mi to želimo.

Konačno, otkrićemo da smo ustoličeni u svom istinskom Jastvu, da je Jastvo postojalo u nama, samo u celom univerzumu i da ni telo ni duh nikada nisu bili ni u vezi, a još manje spojeni sa njim. Oni su delali na svoj sopstveni način, a mi smo, iz neznanja, spojili Jastvo sa njima. Međutim, mi smo postojali sami, svemoćni, sveprisutni, večno blaženi; naše sopstveno Jastvo bilo je tako čisto i savršeno, da nam nije bio potreban niko drugi. Niko nam drugi nije trebao da bismo bili srećni, jer smo mi sami sreća. Uvidećemo da to znanje ne zavisi ni od čega drugog. U čitavom univerzumu ne može da postoji ništa što neće postati blistavo pred ovom spoznajom. To će biti poslednji korak i jogin će postati miran i tih i nikada više neće osetiti bol, nikada više neće biti u zabludi i nikada ga više neće dotaći patnja. On će znati da je zauvek blažen, zauvek savršen i svemoćan.

28. Primenom različitih delova joge uništavaju se nečistoće i razgoreva se znanje koje vodi ka razlikovanju.

Sada dolaze praktične discipline. Ovo o čemu smo upravo govorili veoma je teško. To je daleko iznad nas. Ali to je ideal. Pre toga moramo da ovladamo telom i duhom. Tada će ostvarenje ideala postati lako. Kada je ideal poznat, ostaje nam da primenimo metod da bismo ga dostigli.



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 60% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: gaon/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0032 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA