RADŽA JOGA - Poglavlje XI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Moći
 

Stigli smo do glave u kojoj su opisane moći jogina.

1. Dharana je zadržavanje duha na nekom određenom objektu.

Dharana, koncentracija, postiže se kada se duh zadrži na nekom objektu, bilo u telu bilo izvan tela, i održi se u tom stanju.

2. Dhijana je jedno neprekidno priticanje saznanja o tom objektu.

Kada duh pokuša da misli na jedan objekat, da se zadrži na nečem određenom kao što je, na primer, vrh glave ili srce, i uspe da prima senzacije samo preko tog dela tela i nijednog drugog, to je dharana; a kada duh uspe da se u tom stanju održi neko vreme, to je dhijana, meditacija.

3. Kada dhijana odbaci sve oblike i otkriva samo značenje, to je samadhi.

To se događa kada se, za vreme meditacije, odbaci oblik ili spoljni deo. Pretpostavite da ja maditiram o jednoj knjizi; postepeno sam uspeo da koncentrišem svoj duh na nju, a zatim na opažanje samo unutrašnjih senzacija – značenja neizraženog bilo kakvim oblikom. To stanje dhijane zove se samadhi.

4. Ovo troje, kada se primene na jedan isti objekat, sačinjavaju samjamu.

Kada čovek može da usmeri svoj duh na neki poseban objekat i fiksira ga za njega, a zatim ga tu zadrži duže vreme, odvajajući objekat od njegovog unutrašnjeg dela, on je postigao samjamu. U primeni samjame, dharana, dhijana i samadhi slede jedno za drugim, pri čemu su sve troje usmereni na jedan objekat. Oblik stvari je iščezao i u duhu ostaje samo njeno značenje.

5. Kroz postizanje samjame dolazi svetlost znanja.

Kada je čovek uspeo da ostvari samjamu, on je ovladao svim moćima. To je veliki instrument jogina. Objekti saznanja su bezbrojni i dele se na grube, grublje, najgrublje i suptilne, suptilnije i najsuptilnije. Samjama se mora primeniti najpre na grube stvari, a kada čovek počne da stiče znanje o grubim objektima, on će je polako i postepeno primeniti na suptilnije stvari.

6. Samjama se praktikuje u etapama.

Ovo je upozorenje da ne treba ići suviše brzo.

7. Ove tri discipline su više unutrašnje nego one koje im prethode.

Ranije smo već opisali pratjaharu, pranajamu, asanum jamu i nijamu; One su više spoljne nego dharana, dhijana i samadhi. Kada je postigao ove druge, čovek može da stekne takve moći kao što su sveznanje i svemoć, ali to još nije spasenje. Ovo troje ne čine duh nirvikalpa, oslobođenim od modifikacija, već ostavljaju seme budućeg otelotvorenja. Samo kada je seme, kako kažu jogini "pečeno", ono gubi sposobnost da proizvede nove biljke. Ove moći ne mogu da "ispeku" seme.

8. Ali čak i ovo troje (dharana, dhijana i samadhi) su spoljni u odnosu na samadhi bez semena.

Kada se uporede sa samadhijem bez semena, čak i ovo troje su spoljni. U ovoj fazi, mi još nismo dostigli pravi, najviši samadhi; mi smo na jednom nižem stepenu, na kome univerzum još postoji takav kakvog ga vidimo i na kome još postoje sve te moći, opisane u ovoj glavi.

9. Duh koji je suzbio utiske koji ga uznemiravaju i izazvao utiske kontrole i koji istrajava u tom stanju kontrole, postigao je kontrolišuće modifikacije.

To znači da su u tom prvom stanju samadhija modifikacije duha savladane, ali još ne potpuno, jer da jesu ne bi bilo modifikacija. Kada postoji modifikacija koja primorava duh da juri napolje kroz čula i kada jogin pokuša da je savlada, sama ta kontrola biće druga modifikacija. Jedan talas će biti obuzdan drugim talasom; tako to neće biti pravi samadhi, u kome se svi talasi smiruju, jer će sama kontrola ostati kao jedan talas. A ipak, taj niži samadhi mnogo je bliži višem samadhiju nego stanju u kome duh previre.

10. Njihov tok postaje postojan pomoću navike.

Tok te stalne konmtrole duha postaje postojan kada se ona vežba svaki dan te duh postiže sposobnost neprekidne koncentracije.

11. Uzimanje svih vrsta objekata i koncentracija na samo jedan objekat su dve modifikacije duha. Kada se prva od njih suzbije, a druga ispolji, ćita postiže modifikaciju zvanu samadhi.

Duh obično uzima različite objekte, juri ka svim vrstama stvari. To je niže stanje. Postoji jedno više stanje duha u kome on uzima jedan objekat, isključujući sve ostale. Rezultat toga je samadhi.

12. Modifikacija koja se zove usmerenost ćite na jednu tačku, postignuta je onda kada su utisci o onome što je prošlo i onome što je sada slični.

Kako ćemo znati da se duh koncentrisao? Po tome što pojam o vremenu iščezava. Što više vremena prođe neprimetno, to smo mi dublje koncentrisani. Vidimo u svakodnevnom životu da, kada se zainteresujemo za neku knjigu, mi uopšte ne primećujemo da vreme prolazi i, kada ostavimo knjigu, često smo iznenađeni kada otkrijemo koliko je sati proteklo. Čitavo vreme težiće da se sjedini u jednu sadašnost. Tako je data definicija: kada prošlost i sadašnjost postanu jedno, kaže se da je duh koncentrisan. (14)

13. Na ovaj način (pomoću tri gore pomenute modifikacije) objašnjeno je trostruko transformisanje u pogledu oblika, vremena i stanja u materiji i u organima.

Aforizmi 9, 11 i 12 objasnili su trostruki preobražaj mentalnog sadržaja ili ćite. Na sličan način objašnjene su transformacije u materiji i organima. Pretpostavimo da imamo grudvu zemlje. Kada je preobrazimo u lonac, ona ostavlja oblik grudve i uzima oblik lonca. To se zove "transformacija u pogledu oblika". Što se tiče "transformacije u pogledu vremena", postoje tri aspekta vremena: prošlost, sadašnjost i budućnost. Čovek može da posmatra lonac u bilo kom od ova tri aspekta. Na kraju, o loncu se može misliti kao o novom, starom ili onakvom kakav će biti. To se zove "transformacija u pogledu stanja". Vratimo se sada na aforizme 9, 11 i 12; ako se mentalni sadržaj preobražava u vrti, to je transformacija u pogledu oblika. Kada on prođe kroz prošle, sadašnje i buduće trenutke vremena, to je transformacija u pogledu vremena. I najzad, kada su uznemirujući utisci u mentalnom sadržaju jaki, a utisci kontrole slabi (pogledaj aforizam 9), i obrnuto, radi se o transformaciji u pogledu stanja. Pošto je duh organ, na ovaj način je objašnjena transformacija organa u pogledu oblika, vremena i stanja, kao što je pomenuto u tekstu. Slična transformacija materije objašnjena je ranije. Oblici koncentracije, o kojima smo govorili u prethodnim aforizmima, donose joginu sposobnost voljne kontrole transformacija mentalnog sadržaja, što jedino može da mu omogući da upražnjava samjamu, kao što je objašnjeno u aforizmu III, 4. Treba zapaziti da su svi entiteti, izuzev Puruše ili Jastva, podložni trostrukom preobražavanju, koje smo ovde objasnili.

14. Ono što je podvrgnuto transformacijama prošlim, sadašnjim ili onim, koje će se tek manifestovati, je kvalifikovana supstanca.

To znači da je "kvalifikovana supstanca" supstanca na koju deluju vreme i samskare i koja se uvek menja i manifestuje se.

15. Sled promena je uzrok mnogostruke evolucije.

16. Primenom samjame na tri vrste promena postiže se znanje o prošlosti i budućnosti.

Ne smemo da izgubimo iz vida definiciju samjame. Kada je duh dospeo u stanje u kome se identifikuje sa unutrašnjim utiskom objekta, napuštajući spoljni utisak, kada, posle dugog vežbanja, taj utisak može da se zadrži u duhu i kada duh može da u to stanje uđe trenutno, to je samjama. Ako čovek u tom stanju hoće da sazna prošlost i budućnost, on treba da primeni samjamu na promene u samskarama (III, 13). Neke samskare iscrpljuju se sada, neke su se već iscrple, a neke još čekaju da se ispolje; tako će jogin, primenjujući samjamu na njih, saznati prošlost i budućnost.-

17. Pomoću samjame na reč, značenje i saznanje, koji se obično mešaju, postiže se znanje svih životinjskih glasova.

"Reč" se odnosi na spoljni objekat, koji deluje na mentalno stanje; "značenje" predstavlja unutrašnji utisak, koji putuje u mozak kanalima indrija, prenoseći tako spoljne vibracije duhu; a "saznanje" predstavlja reakciju duha sa kojom nastaje opažanje. To troje, kada su pomešani, čine objekte naših čula. Pretpostavite da ja čujem jednu reč. Najpre, postoji spoljna vibracija, zatim unutrašnji utisak, koji organ sluha prenosi do duha; a onda duh reaguje i ja saznajem reč. Tako je reč koju saznajem mešavina ovo troje: vibracije, senzacije i reakcije. To troje su obično neodvojivi jedno od drugog; ali vežbanjem jogin može da ih razdvoji. Kada je ovo postigao, i ako primeni samjamu na bilo koji zvuk, čovek će razumeti značenje koje taj zvuk izražava, bez obzira da li je zvuk proizvelo ljudsko biće ili neka životinja.

18. Opažanjem utisaka postiže se znanje o prošlom životu.

Svako naše iskustvo javlja se u obliku talasa u ćiti; talas slabi i postaje sve finiji i finiji, ali se nikada ne gubi. On ostaje tu u jednom suptilnom obliku i, ako možemo da ga ponovo izazovemo, on postaje sećanje. Dakle, ako jogin može da primeni samjamu na te prošle utiske, koji su u duhu, on će početi da se seća svih svojih prošlih života.

19. Primenom samjame na znake na telu drugog, postiže se saznanje njegovog duha.

Svaki čovek ima na svom telu posebne znake po kojima se razlikuje od drugih ljudi. Kada jogin primeni samjamu na te znake, specifične za određenog čoveka, on saznaje prirodu njegovog duha.

20. Ali ne i njegov sadržaj, budući da ovaj nije objekat samjame.

Primenjujući samjamu na telo, on neće saznati sadržaj duha. To zahteva dvostruku samjamu; najpre na znake na telu, a zatim na sam duh. Jogin će tada saznati sve što se nalazi u tom duhu.

21. Primenom samjame na oblik tela, sprečava se sposobnost opažanja oblika, i budući da je sposobnost manifestacije u oku odvojena od oblika, telo jogina postaje nevidljivo.

Jogin koji bi stajao usred ove prostorije mogao bi prividno da iščezne. On neće da iščezne stvarno, ali niko ga neće videti. Oblik i telo će, takoreći, biti razdvojeni. Treba da se setite da jogin to može da učini samo kada je stekao moć koncentracije, koja omogućuje da se oblik odvoji od same stvari. Tada on primenjuje samjamu na taj oblik i sprečava sposobnost opažanja oblika, zato što ona potiče od spajanja oblika i same stvari.

22. Na ovaj način su takođe objašnjeni nestajanje ili prikrivanje izgovorenih reči i druge slične stvari.

23. Postoje dve vrste karme: ona koja brzo donosi plod i ona koja će ga doneti kasnije. Primenjujući samjamu na njih ili na znake koji se zovu arišta, predznaci, jogini saznaju tačno vreme svog odvajanja od tela.

Kada jogin primeni samjamu na svoju sopstvenu karmu, na one utiske svog duha, koji se upravo iscrpljuju, i na one koji čekaju da počnu da deluju, on tačno zna, po ovima koji čekaju, kada će njegovo telo da podlegne. On zna kada će umreti, u koji sat, pa čak i minut. Indijci pridaju veliku važnost tom znanju ili svesti o blizini smrti, zato što nas Gita uči da misli, koje čovek ima u trenutku odlaska, imaju veliki uticaj u određivanju sledećeg života.

24. Primenom samjame na naklonost, milosrđe i tako dalje (I, 33), jogin se odlikuje u ovim osobinama.

25. Pomoću samjame na snagu slona i drugih bića, jogin stiče dotičnu snagu.

Kada je postigao samjamu i ako hoće snagu, jogin primenjuje samjamu na snagu slona i dobija je. Beskrajna energija je na raspolaganju svakome od nas, samo ako znamo kako da je uzmemo. Jogin je otkrio nauku koja mu omogućuje da se služi njome.

26. Pomoću samjame na blistavu svetlost (I, 36), potiže se znanje o suptilnom, zaklonjenom i udaljenom.

Kada primeni samjamu na sjajnu svetlost u srcu, jogin vidi stvari koje su vrlo udaljene i stvari koje se, na primer, događaju na dalekim mestima i koje su zaklonjene planinskim lancima; on takođe vidi i stvari koje su vrlo suptilne.

27. Pomoću samjame na Sunce postiže se znanje o svetu.

28. Na Mesec, znanje o mnoštvu zvezda.

29. Na polarnu zvezdu, znanje o kretanju zvezda.

30. Pomoću samjame na oblast pupka, postiže se znanje o ustrojstvu tela.

31. Na šupljinu grla, prestanak gladi.

Kada je čovek mnogo gladan, ako može da primeni samjamu na šupljinu grla, njegova glad nestaje.

32. Na nerv koji se zove kurma, čvrstoća tela.

Kada radi joga vežbe, njegovo telo se ne remeti.

33. Na svetlost koja zrači iz vrha glave, viđenje sidha.

Sidhe su bića koja su malo iznad utvara. Kada koncentriše duh na vrh svoje glave, jogin vidi ta bića. Reč sidha ne odnosi se na ljude koji su postali slobodni, kako se često pogrešno upotrebljava.

34. Ili, pomoću snage pratibha postiže se sve znanje.

Sve znanje može da postigne, bez ikakve samjame, čovek koji ima moć pratibha, spontanog prosvetljenja, usled čistoće. Kada se uzdigao u uzvišeno stanje pratibha, čovek poseduje tu veliku svetlost. Njemu su sve stvari očigledne. On sve postiže prirodno, bez primene samjame.



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 60% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: gaon/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0027 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA