RADŽA JOGA - Poglavlje XII
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Nezavisnost
 

1. Sidhi, ili moći, stiču se rođenjem, pomoću hemijskih sredstava, snagom reči, umrtvljavanjem ili koncentracijom.

Ponekad se dešava da se čovek rodi sa sidhi, ili moćima, naravno onim koje je zaslužio u svojoj prethodnoj inkarnaciji. Ovoga puta on se rađa, moglo bi se reći, da bi uživao njihove plodove. Kažu da je Kapila, veliki otac samkhja filozofije, bio rođeni sidha, što doslovno znači "onaj koji je postigao uspeh".

Jogini tvrde da se te moći mogu zadobiti takođe i pomoću hemijskih sredstava. Svi vi znate da je hemija počela kao alhemija; ljudi su tragali za kamenom mudrosti, eliksirom dugog života i tako dalje. U Indiji je postojala jedna sekta, zvana rasajana. Njeni pripadnici su mislili da su oštroumne teorije, znanje, spiritualnost i religija stvari veoma dobre same po sebi, ali da je naše telo jedino oruđe pomoću koga možemo da postignemo rezultate. Pošto telo, s vremena na vreme, dolazi do svog kraja, treba nam utoliko više vremena da stignemo do cilja. Na primer, jedan čovek hoće da se bavi jogom ili da spiritualno napreduje na neki drugi način. Pre no što je znatnije uznapredovao, on umire. Tada preuzima drugo telo i započinje ponovo, zatim opet umire i tako dalje. Na taj način, on gubi mnogo vremena na umiranje i ponovno rađanje. Ako bismo mogli da telo ojačamo i usavršimo tako da se ono oslobodi rađanja i smrti, imali bismo utoliko više vremena za spiritualni razvoj.

Tako rasajane kažu da najpre treba da telo učinimo veoma jakim. Oni su čak tvrdili da telo može da se učini besmrtnim. Njihova ideja bila je da, ako duh već proizvodi telo i ako je istina da je svaki duh samo jedan izlaz za beskrajnu energiju, ne bi trebalo da bude nikakvih ograničenja da svaki od tih izlaza uzima snagu spolja. Zašto bi, prema tome, bilo nemoguće da sačuvamo naša tela živim zauvek? Mi ionako moramo da sami proizvedemo sva tela, koja ćemi ikada imati. Kada ovo telo umre, moraćemo da napravimo drugo. Ako već možemo da to učinimo, zašto to ne bismo učinili ovde i sada, ne izlazeći iz našeg sadašnjeg tela? Teorijski, to shvatanje je potpuno tačno. Ako nam je moguće da živimo posle smrti i da sebi pravimo druga tela, zašto ne bismo mogli da ta tela pravimo ovde, ne puštajući da se ovo telo sasvim raspadne, već, jednostavno, obnavljajući ga neprestano? Oni su takođe verovali da su u sumporu i živi (u alhemijskom značenju tih termina) skrivene najčudesnije moći i da bi, primenjujući ih na određene načine, čovek mogao da održi svoje telo živim onoliko dugo koliko hoće. Drugi su, pak, verovali da izvesne droge mogu da donesu neke moći, kao što je sposobnost letenja kroz vazduh. Mnoge od najboljih lekova, koje danas koristimo, dugujemo rasajanama, a posebno upotrebu metala u medicini. Neke sekte jogina čak tvrde da mnogi od njihovih glavnih učitelja još žive u svojim starim telima. Patanđali, veliki autoritet u jogi, to ne poriče.

Snaga reči: Postoje izvesne svete reči, nazvane mantre, koje, kada se ponavljaju u određenim uslovima, mogu da donesu te izvanredne moći. Mi danonoćno živimo usred jednog takvog mnoštva čuda. da čak i ne razmišljamo o njima. Nema granica čovekovoj moći – moći reči i moći duha.

Umrtvljavanje: Vi znate da sve religije propisuju discipline kao što su umrtvljavanje i askeza. U takvim stvarima, Indijci uvek idu u krajnosti. Kod njih ćete sresti ljude koji drže ruke, podignute iznad glave, celog svog života, dok se ruke ne osuše i ne umru. Drugi stoje, dan i noć, sve dok njihova stopala ne oteknu i, ako šrežive, njihove noge se tako ukoče, u tom položaju, da oni više ne mogu da ih savijaju, već moraju da ostanu stojeći čitavog svog života. Jednom sam video čoveka koji je držao svoje ruke podignute u vis, i zapitao sam ga kako se osećao na početku. Odgovorio mi je da je to bilo užasno mučenje. Muke su bile takve da je morao da ode na reku i da se potopi u vodu, što je za neko vreme ublažilo bol. Posle mesec dana, on više nije mnogo patio. Takvim postupcima mogu da se steknu moći ili sidhi.

Koncentracija: Ovo je prava joga; to je glavni predmet ove nauke i najviša disciplina. Ove prethodne su samo drugorazrednog značaja i pomoću njih ne možemo da postignemo cilj. Samadhi je sredstvo kojim možemo da dobijemo bilo šta i sve – na mentalnom, moralnom i spiritualnom planu.

2. Promena u drugu vrstu postiže se ispunjavanjem prirodom.

Kao što smo videli, Patanđali je izneo tvrdnju da se moći stiču rođenjem, pomoću hemijskih sredstava ili umrtvljavanjem. Takođe je rekao da možemo da sačuvamo naše telo živim beskonačno dugo. Sada, on izlaže šta izaziva promenu našeg tela u drugu vrstu. On kaže da se ovo postiže ispunjavanjem prirodom i objašnjava to u sledećem aforizmu.

3. Dobra ili rđava dela nisu neposredni uzroci preobražaja prirode, ali ona deluju kao rušitelji prepreka njenim evolucijama – kao što ratar uklanja prepreke toku vode koja, onda, teče po svojoj sopstvenoj prirodi.

Voda za navodnjavanje polja već se nalazi u svom kanalu i samo je brane zadržavaju. Kada ratar otvori brane, voda počinje da teče sama od sebe, po zakonu gravitacije. Isto tako, sav napredak i moć već su u čoveku. Savršenstvo je čovekova priroda. samo što je ono zatvoreno i tako sprečeno da sledi svoj vlastiti tok. Ako je čovek u stanju da ukloni prepreku, priroda pojuri u njega. Tada on stiče moći, koje su već bile njegove. Ljudi, koje zovemo rđavima, postaju sveci, čim se ukloni prepreka i priroda pojuri u njih. Priroda je ta koja nas gura ka savršenstvu i ona će konačno odvesti tamo svakoga od nas. Sve te vežbe i sve te borbe da postanemo religiozni, samo su negativan rad sa ciljem da uklonimo prepreke i otvorimo vrata tom savršenstvu, koje je naše prorođeno pravo, naša priroda.

Danas, u svetlosti modernih istraživanja, bolje možemo da shvatimo evolucionističku teoriju starih jogina. Ali, ta njihova teorija je bolje objašnjenje od onog koje nudi današnja nauka. Dva uzroka evolucije, koja iznose savremenici, naime seksualna selekcija i preživljavanje najbolje prilagođenih, ne daju zadovoljavajuće objašnjenje. Pretpostavite da je ljudsko znanje toliko napredovalo, da je nadmetanje, kao činilac obezbeđivanja fizičkog održanja i izbora seksualnog partnera, eliminisano; po modernim naučnicima, napredak čovečanstva bi se tada zaustavio i rasa bi izumrla. Posledica te teorije je da svakom ugnjetaču pruža argumenat da umiri svoju savest. Ima mnogo ljudi koji bi, iako se predstavljaju kao filozofi, istrebili sve slabe i nesposobne osobe kako bi, na taj način, sačuvali ljudsku rasu; pritom su, naravno, oni sami jedini ocenjivači sposobnosti. Ali veliki evolucionista starine, Patanđali, izjavljuje da je istinski cilj evolucije ispoljavanje savršenstva, koje već postoji u svakom biću; on dodaje da je to savršenstvo zatvoreno i da se beskrajna plima bori da izrazi sebe. Sva ta borba i nadmetanje samo su posledica našeg neznanja, toga što ne znamo pravi način da otvorimo branu i pustimo vodu da uđe unutra. Ta beskrajna plima, koja je sa one srane, mora da se izrazi; ona je uzrok svake manifestacije. Borba za opstanak ili seksualno zadovoljenje samo je prolazan, izlišan i nebitan činilac, prouzrokovan našim neznanjem. Čak i kada nadmetanje bude prestalo, ta savršena priroda u nama teraće nas da idemo napred, svedok svi ne postignemo savršenstvo. nema, dakle, nikakvog razloga da verujemo da je nadmetanje neophodno za napredak. U životinji čovek je bio suzbijen, ali, čim su se vrata otvorila, čovek je jurnuo napolje. Isto tako, u čoveku postoji skriveni bog, zatvoren unutra bravama i rezama neznanja. Kada saznanje sruši te prepreke, bog se pojavljuje.

4. Jogin može da stvori više duhova iz svog ja-osećanja.

Po teoriji karme, mi iskušavamo posledice svojih dobrih i rđavih dela i cela svrha filozofije jeste da nam pomogne da ostvarimo slavu čoveka. Svi sveti spisi opevaju slavu čoveka, slavu Duše i, zatim, u jednom dahu, propovedaju karmu. Dobro delo uzrokuje ovakvu, a rđavo delo onakvu posledicu. Ali ako bi dobra ili rđava dela mogla da utiču na Dušu, ona ne bi ništa postigla. Rđava dela jednostavno postavljaju prepreke ispoljavanju prirode Puruše; dobra dela uklanjaju te prepreke i sjaj Puruše se ispoljava. Sama Puruša se nikada ne menja. Bez obzira šta radili, to neće uništiti vaš sopstveni sjaj, vašu sopstvenu prirodu, zato što na Dušu ništa ne može da utiče; samo se jedan veo raširi ispred nje, zaklanjajući njeno savršenstvo.

U nameri da brzo iscrpi svoju karmu, jogini stvaraju kaja-vjuha ili grupe tela, u kojima je iscrpljuju. Iz svog ja-osećanja, oni stvaraju duhove za sva ta tela, koji se, za razliku od izvornog joginovog duha, zovu "stvoreni duhovi".

5. Iako su aktivnosti različitih stvorenih duhova raznolike, svima njima upravlja jedan izvorni duh.

Ti različiti duhovi, koji deluju u raznim telima, zovu se "stvoreni duhovi", a njihova tela "stvorena tela", što podrazumeva duhove i tela koji su proizvedeni. Materija i duh su kao dva neiscrpna stovarišta. Kada postanete jogin, vi naučite tajnu kako da ovladate njima. Ta tajna vam je oduvek pripadala, ali vi ste je bili zaboravili. Kada postanete jogin, vi je se ponovo setite. Tada možete da sanjom uradite bilo šta, da rukujete njome na bilo koji način. Materija, od koje je načinjen jedan stvoreni duh, potpuno je ista kao materija oja sčinjava i makrokosmos. Nije tačno da je duh jedna stvar, a materija druga; to su samo različiti vidovi jedne iste stvari. Asmita, ja-osećanje, je materijalno, suptilno stanje postojanja, od kojeg su proizvedeni ti "stvoreni duhovi" i "stvorena tela" jogina. Prema tome, kada otkrije tajnu tih energija prirode, jogin, od supstance koja se zove ja-osećanje, može da proizvede neograničen broj tela ili duhova.

6. Među različitim duhovima, onaj koji se stiče kroz samadhi je lišen želja.

Među svim različitim duhovima, koje vidimo kod raznih ljudi, najviši je onaj duh koji je postigao samadhi, savršenu koncentraciju. Čovek koji je pomoću droga, pomoću mantri ili umrtvljavanjem stekao izvesne moći, još ima želja; jedino onaj ko je postigao samadhi, pomoću koncentracije, više nema želja.

7. Za jogina, dela nisu ni crna ni bela; za ostale, ona su trojaka: crna, bela i mešovita.

Kada jogin postigne savršenstvo, njegova dela i posledice, koje su proizvela ta dela, ne vezuju ga, zato što je on oslobođen od želja. On jednostavno dela. On dela za dobro i on čini dobro; ali, on se ne brine o posledicama svojih dela i one ga ne pogađaju. Naprotiv, za obične ljude, koji nisu stigli u to najviše stanje, postoje tri vrste dela: crna, ili rđava dela, bela ili dobra dela i mešovita dela.

8. Kao posledice ovih trojakih dela, u svakom stanju se manifestuju samo one želje koje odgovaraju isključivo tom stanju (ostale su privremeno obustavljene).

Pretpostavimo da sam ja stvorio tri vrste karme – dobru, rđavu i mešovitu – i da umrem i postanem bog na nebu. Želje u telu boga nisu iste kao one u telu čoveka. Božije telo niti pije niti jede. Šta se događa sa mojim ranijim, još neiscrpenim karmama koje, kao posledicu, moraju da izazovu želju za jelom i pićem? Šta biva sa tim karmama, ako ja postanem bog? Odgovor je da želje mogu da se ispolje samo u odgovarajućoj okolini. Postaju aktivne samo želje kojima okolina odgovara. Ostale će ostati u prikrajku. U našem sadašnjem životu, mi imamo mnogo božanskih želja, mnogo ljudskih želja, mnogo životinjskih želja. Ako uzmem božije telo, dejstvovaće jedino dobre želje,zato što im je okolina prikladna. A ako uzmem životinjso telo, postaće aktivne samo životinjske želje, a dobre želje će morati da čekaju. Šta nam to pokazuje? To pokazuje da pomoću okoline možemo da obuzdamo želje. Ispoljiće se samo ona karma, koja odgovara i pristaje okolini. To pokazuje da okolina ima veliku moć da ovlada čak i samom karmom.

9. Postoji uzastopnost želja, uprkos tome što su one podeljene po vrsti, vremenu i prostoru, jer dolazi do identifikacije memorije i utisaka.

Kada postane suptilno, iskustvo se preobražava u utiske; oživljavajući ponovo, utisci postaju memorija. Reč "memorija" ovde podrazumeva nesvesno usklađivanje prošlih iskustava, svedenih na utiske, sa sadašnjim svesnim delovanjem. U svakom telu, samo grupa utisaka, stečenih u sličnom telu, postaje uzrok delovanja u tom telu. Iskustva stečena u različitom telu, ostaju latentna. Svako telo se ponaša kao da je potomak jednog niza tela iste vrste; tako se uzastopnost želja ne prekida.

10. Pošto je žeđ za srećom večna, želje nemaju početka.

Svakom iskustvu prethodi želja za srećom. Nema početka iskustava, pošto se svako novo iskustvo zasniva na težnjama, koje su stvorila prošla iskustva; otuda želja nema početka.

11. Pošto se želja održava pomoću uzroka, posledice, oslonca i objekata, u odsustvu njih nema ni želje.

Želje se održavaju pomoću uzroka i posledice; (15) ako se jedna želja pojavila, ona neće nestati pre no što proizvede svoju posledicu. Pored toga, mentalni sadržaj je veliko stovarište svih prošlih želja, svedenih na oblik samskara; one neće umreti sve dok se ne ispolje; štaviše, sve dok čula budu primala spoljne objekte, pojavljivaće se nove želje. Želje će iščeznuti samo onda kada je moguće otarasiti se njihovih uzroka, posledica, oslonaca i objekata.

12. Prošlost i budućnost postoje po svojoj sopstvenoj prirodi, razlika među njima prouzrokovana je razlikama u gunama.

To znači da se postojanje nikada ne pojavljuje iz nepostojanja. Prošlost i budućnost, mada nisu manifestovane, postoje u jednom suptilnom obliku.

13. One su manifestovane ili suptilne, budući da su gune njihova najunutarnjija priroda.

Gune su tri supstance – satva, radžas i tamas – čije grubo stanje čini opipljivi univerzum. Prošlost i budućnost nastaju iz različitih načina manifestacije tih guna.

14. Jedinstvo stvari sledi iz jedinstva u promenama guna.

Iako postoje tri supstance, budući da su njihove promene usklađene, sve stvari ispoljavaju jedinstvo.

15. Pošto opažanje i želja variraju u pogledu istog objekta, duh i objekat su različite prirode.

To znači da postoji jedan objektivan svet, nezavistan od našeg duha. To je opovrgavanje budističkog idealizma. Pošto različite osobe vide jednu istu stvar različito, ona ne može da bude prosta uobrazilja jedne posebne osobe. (16)

16. Stvari su duhu poznate ili nepoznate, budući da zavise od obojenosti, koju daju duhu.

17. Stanja duha su uvek poznata, zato što je Gospodar duha, Puruša, nepromenljiva.

Suština ove teorije jeste da je univerzum u isti mah i duhovan i materijalan. I materija i duh su u stanju neprekidnog toka. Šta je ova knjiga? To je kombinacija molekula, koja se stalno menja: jedna grupa molekula dolazi, a druga odlazi. To je kao vrtlog. Ali šta tu sačinjava jedinstvo? Šta čini da je to knjiga? Promene su ritmične; one mom duhu šalju utiske u jednom skladnom poretku i oni, zajedno obrazuju jednu stalnu sliku, mada se elementi te slike neprestano menjaju. I sam duh se takođe neprekidno menja. Duh i telo su kao dva sloja jedne iste supstance, koji se kreću različitim brzinama. Budući da je jedan pokret sporiji, a drugi brži, mi možemo da ih raspoznamo. Na primer, jedna kola se kreću naporedo sa vozom u pokretu. U izvesnoj meri, moguće je utvrditi kretanje svakoga od njih. Ali, neophodno je još nešto. Pokret može da se opazi samo ako postoji nešto drugo, što se ne kreće. Kada se dve ili tri stvari kreću jedna u odnosu na drugu, mi najpre opažamo kretanje one koja je brža, a zatim one koja je sporija. Kako duh može da opaža pokret? On je takođe u kretanju. Dakle, neophodno je nešto što se kreće još sporije; zatimmorate da zamislite nešto što je još sporije i tako dalje; i tako nikada nećete stići do kraja. međutim, logika vas prisiljava da se negde zaustavite. Morate da završite niz upoznavanjem nečega što se nikada ne menja. Iza tog beskrajnog lanca pokreta je Puruša, nepromenljiva, bezbojna, čista. Svi ti utisci se samo odražavaju na Njoj, isto kao što magična lampa baca slike na zastor, a da ga time ni na koji način ne isprlja.

18. Duh nije svetlosan sam po sebi, budući da je objekat.

Duh ispoljava jednu ogromnu moć svuda oko nas, ali on nije svetlosan sam po sebi, on u suštini nije inteligentan. Samo je Puruša svetlosna sama po sebi i ona svoju svetlost daje svemu ostalom. Puruša je ta koja isijava kroz svu materiju i svu energiju.

19. Pošto je nesposoban da sazna oboje u isto vreme, duh nije svetlosan sam po sebi.



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 60% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: gaon/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0030 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA