NEZABORAVNI SAI BABA IZ ŠIRDIJA - Poglavlje III
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
SAI BABA, ALAHOV FAKIR
 

˝Alah je Zaštitnik siromašnih. Ne postoji ništa osim Njega. Alahovo ime je večno: Alah je Sve u svemu!˝

To je svakoga dana u Sirdiju izvikivao čovek koji je nosio bradu i pohabanu odeću. Pušio je chilum lulu opijuma u posvećenoj džamiji, dok su pored njega prolazili ljudi koji su mu se klanjali. On im je, blagosiljajući ih, govorio: ˝Daj mi tvoj novac. Daj mi sve što imaš u džepovima.˝ Davali su mu sav svoj novac; često im nije dozvoljavao da zadrže ni onoliko koliko im je bilo potrebno za povratno putovanje do kuće. Čudan je bio taj asketa u pohabanoj odeći koji je uvek tražio novac, jer bi do kraja tog istog dana sve razdelio siromašnima i lutao ulicama prošeci sebi za hranu. Prosio bi samo bhokri — slatki beskvasni hleb od prosa — i živeo samo na njemu.

Ovog prosjaka asketu su najčešće zvali ˝fakir˝. Jednom je pred ovog fakira stalo golo dete, a on je njegovu majku prostodušno zapitao: ˝Kćeri, je li to dečak ili devojčica?˝ Takva je bila fakirova Čistota. Često je izgledalo da takve stvari uopšte ne zna.

Svima je uvek ostao čudan i tajanstven. Niko mu ni ime nije znao. Sai Baba, ime pod kojim se pročuo širom Indije, zapravo i nije bilo ime. Sai, po jednom tumačenju, znači ˝sveti˝, a Baba je hindu reč od milja kojom se ujedno iskazuje i poštovanje, a znači ˝Otac˝. Dakle zvali su ga ˝Sveti Otac˝ - ˝Gospodar˝.

Kad bi bilo ko zatražio od njega bilo šta, fakir bi odgovarao: ˝Allah malik hai˝ — ˝Bog je plemenit.˝

Ponašanje ovog fakira u najmanju ruku nije bilo uobičajeno. Smatralo se licemernim i bogohulnim da fakir ljudima izvlači novac. Međutim, ljudi nisu imali ništa protiv toga da svoj novac daju baš ovom fakiru, koji ga je zatim davao siromašnima. Oni su mu bezrezervno verovali i davali mu sve što je zahtevao. Čak su sebe smatrali i počastvovanima ako bi on nešto zatražio od njih.

Ljudi su ga često čuli kako govori: ˝Ja tražim samo od onih na koje mi Fakir ukaže. U zamenu im moram dati deset puta više no što su oni meni dali.˝ Fakir koga on pominje nije bio niko drugi do sam Bog.

No, da lije čovek-fakir kroz koga je delovao Fakir-Bog, u zamenu za nesebičnost svojih posetilaca uzvraćao deset puta više samo u materijalnom smislu, ili je i ovde prikrivena spiritualna simbolika? Zar nije jedan Avatar pre 2000 godina govorio: ˝Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono Što ima.˝* Ali, o simbolici novca čitaćete u VI poglavlju.

* Matej, 13,12

Zašto bi ljudi prevaljivali stotine i hiljade kilometara iz svih delova indijskog potkontinenta samo da bi ga videli?

Bilo je to zbog njegovih očiju! Za fakirove oči su govorili da su bile sama svetlostl Neki su govorili: ˝Te oči!... Njegove oči sjaje svetlošću većom i od samog Sunca!... One su magnetske!.. .Njegove oči mora da su od same svetlosti!˝ Kako god da su ih opisivali, njegove oči su bile ono stoje na hiljade ljudi privlačilo k njemu. Kada bi neko pogledao u njegove oči, padao bi mu pred noge u dubokom poštovanju.

Skriven u neobičnom fakiru nalazio se Qutub-e-lrshad toga doba. Ovaj fakir je bio poglavar spiritualne hijerarhije i vodeći Savršeni Učitelj svoga vremena. On koji je u svojim rukama držao ključeve svih svetova, pojavio se kao prosjak u ishabanoj odeći u seocetu po imenu Širdi. U rukama ovog prosjaka uravnotežavala su se sva previranja svih svetova! Možda će nekom skeptičnom i materijalističkom umu biti teško da poveruje u to, no, bilo kako bilo, to je spiritualna činjenica. Kada bi neobrazovanim običnim ljudima rekli da je baš taj neobični sveti čovek odgovoran za vođenje ili komandu nad Prvim svetskim ratom, rekli bi da je to besmisleno. Ali, u unutrašnjim sferama spiritualnih realnosti, Qutubi ili Sadgurui su Gospodari Univerzuma i ništa se ne dešava bez njihove božanske zapovesti.

Ono što najviše zavarava je njegov izgled prosjaka.On je bio najmoćniji na Nebu i na Zemlji, ali nije mario što su ga ljudi videli samo kao prosjaka. Sada, kada je davno napustio svoje telo, Sunce njegovog Božanstva je rasulo svoju Svetlost po svim skrivenim kutovima Univerzuma. On je izvršio svoju dužnost; svako mora svoju. Da bi ga razumeo, čovek mora da ga neizmerno voli. Onaj ko ga voli, biva beskrajno blagosloven što gaje Proviđenje nagradilo srećom da živi u istom vremenu sa njim, hoda istom planetom ili čak poznaje ovog Čoveka-Boga.

Teško je istraživati život bilo kog čoveka koji je postao Bog, ili Sadguru, ili Qutub, jer kada se on otelotvori, kada njegovo sunce šija punim sjajem, tada su sve oči uperene ka njemu. Tek kada to blještavo sunce zađe, tek tada nam se pažnja pomera na beleženje njegove životne priče.

Ako ne postane fakir ili makar ne iskusi sličan put, čovek ne može ni da shvati život jednog takvog učitelja. Ma šta on otkrivao svetu, to je tek nekoliko zraka njegove sveprožimajuće, beskrajne svetlosti. Stoga se ne može ni znati do kraja prava životna istorija bilo kog od Savršenih Učitelja.

Sai Baba je još za svoga telesnog života postao jedan od najpopularnijih učitelja širom Indije, a nakon napuštanja grube ljušture njegova slava se do danas sve više i više širi. Glas o njemu je prodro u najšire indijske mase, tako da čak i u udaljenim gradovima, kao što je na primer Madras, šetajući bazarom od radnje do radnje možete videti njegovu bistu ili portret, često uz upaljeni mirišljavi štapić koji gori ispred njega. Po utisku nekih zapadnih posmatrača, u Indiji verovatno ne postoji svetac koji ima više učenika ili čiji je kult rašireniji (što se ne odnosi, naravno, na Ramu i Krišnu, koji su najrašireniji Hindu Avatari).

I pored toga, do nedavno je Sai Baba bio gotovo nepoznat van Indije, a i danas je uglavnom poznat samo preko učenika Satye Sai Babe, njegovog samoimenovanog nasled-nika.Do pre dvadesetak godina, priču o njegovom životu nije štampao nijedan izdavač na Zapadu, ni najednom od evropskih jezika.

Interesovanje za Sai Babu je na Zapadu probudio tek Artur Ozborn, poznat po svojim ˝biografijama˝ čuvenih indijskih svetaca (učinio je Ramanu Maharšija slavnim na Zapadu svojom knjigom o njemu), objavivši 1971. životopis Sai Babin, koji je, međutim, patio od suštinskog nedostatka — nepoznavanja unutrašnje prirode Sai Babe kao Sadgurua, iz čega su proizašla pogrešna tumačenja i iskrivljavanja spiritualne pozadine postupaka i ponašanja jednog Qutuba. Praktično, i sve ostale knjige koje su sledile Ozbornovu, objavljene na Zapadu o Sai Babi, patile su od loše zapadnjačke osobine da se predmetu ispitivanja prilazi spoIja, bez istraživanja unutrašnje suštine života prosvetljenog učitelja. Sai Baba je bio pogrešno shvaćen kao još jedan ˝indijski čudotvorac˝, čime je svođenu red desetina drugih manje ili više poznatih svetaca, sadhua i si.

Odakle toliko nesuglasje između Sai Babine indijske slave i vanindijske nepoznatosti? Razloga, po mome mišljenju, ima više.

Kao prvo, Sai Baba se ne uklapa u generaciju indijskih Učitelja svoga vremena, kao što su Vivekananda, Joganan-da, Svami Rama i drugi, koji su medu prvima upoznali Zapad sa mudrošću i spiritualnom tradicijom Indije, pisali knjige u tu svrhu i Čak putovali i proveli dobar deo svojih života na Zapadu. Sai Baba se u toku svog celog utelo-vljenog života nije makao iz malog provincijskog seoceta Širdija, a i zašto bi? Ceo Univerzum mu je bio na dohvat ruke, pod njegovim svetim stopalima, a naša planeta na pomak prsta (uostalom, mogućnost posećivanja udaljenih delova planete i Kosmosa u svom suptilnom telu, spada u nižu vrstu okultnih moći, siddhija, zašta čovek ne mora da bude ni prosvetljen, a kamoli Sadguru). Sai Babi su svi dolazili, kao izvoru i središtu sveta, stoje on i bio.

Drugi razlog je u vezi sa prvim. Sai Baba nije, kao gornje navedeni učitelji, izlagao nikakvo racionalno znanje, a pogotovu nije pisao knjige. Dužnosti Sadgurua su da vladaju i služe celokupnoj Kreaciji, i da korišćenjem svoja tri božanska atributa Moći, Znanja i Blaženstva rade na oslobađanju svih bića okovanih Iluzijom. Izlaganje božanskog znanja shvatljivog ljudskom intelektu i intuiciji uglavnom pripada ili Avatarima ili onima na nižim stupnjevima spiritualne hijerarhije. Dakle, Sai Baba nije bio tvorac nikakve ˝perenijalne filozofije˝ o kojoj bi zapadnjaci mogli da raspravljaju i pišu učene studije.

Veliki Mudraci govore i delaju iz Apsolutnog Znanja, zbog čega su paradoksi i kontradikcije česte u njihovim recima i delima, zbog nemogućnosti da se iskaže Neiskazivo — Apsolut je iznad dualnosti intelekta i razuma, i zato se izražava u krajnostima, kako bi bar u spoju suprotnosti bila naslućena njegova transcendentnost.

Učitelji se, isto tako, često opredeljuju za različite načine gledanja na iste probleme, koji zapravo odgovaraju određenom tipu učenika. Iz podnožja Svete Planine pucaju mnogi pogledi na njen vrh. Učitelj može da svoju svetlost usmeri ka jednom ili drugom Putu od podnožja ka vrhu; takvi Putevi, koje osvetljavaju različiti Učitelji, se mogu ukrstiti na planinskoj kosini, zbog čega bi kratkovidi geograf mogao tvrditi kako ti Putevi vode u potpuno suprotnim pravcima, ali Učitelj je na vrhu, a on je Jedan, i Zna da svi Putevi vode ka njemu.

Takođe, Sai Baba nije spadao ni u mnogobrojnu skupinu šarolikih indijskih yogija i sadhua, koji namernim izvođenjem i prikazivanjem brojnih moći i čuda pred publikom, prave od Indije ogromni spiritualni vašar. On jeste izvodio čuda i bio poznat i kao ˝čudotvorac˝, ali su to uvek bile propratne pojave kontakta sa njegovim sledbenicima, nikako smišljena predstava. Prikazivao je svoja čuda sa nehajnom nezaustavljivošću deteta. Osim toga, on je kao Sadguru vladao mnogo većini božanskim moćima četvrtog nivoa, nego što su bile okultne moći po kojima su ga svedoci zapamtili.*

* O tome vidi VII poglavlje

Bio je očigledno ni malo lak Učitelj za prikazivanje savremenom čitaocu i aspirantu zapadnog tipa.

Ali, nisu samo zapadnjaci zaslužni što je Sai Baba ostao dugo vremena nepoznat na Zapadu. Savremena Indija se polarizovala na onu tradicionalnu, ˝zaostalu˝, i onu koja se svim silama trudi da prihvati tekovine modernog, ˝naprednog˝ zapadnog društva. Uostalom, slična situacija je na ćelom Istoku, ćela Azija, naročito Japan, je pokleknula pred naletom zapadnog modernizma. Dakle, u Indiji neobrazovana masa još uvek neguje stara verovanja, pa i lakovernost. Postoje istinski sveci koji veći deo života ostaju nepoznati. To su pravi sadhui i fakiri, putnici na Putu, ali ima i puno prevaranata, opsenara. Takvi su upravo povod i izgovor onoj drugoj, malobrojnijoj Indiji, zapadnjačkoj, obrazovanoj, urbanizovanoj, da svu tradiciju proglasi za zaostale tekovine prošlih vremena. Moderna Indija zaneta je zapadnjačkim idealima nauke i progresa, i veoma je osetljiva na mišljenje o vlastitoj nazadnosti i sujeverju. Oni koji pripadaju toj Indiji pišu knjige za strane izdavače i prodaju u prekomorskim zemljama. Nije ništa neobično što onda ne priznaju za Učitelja onoga koji podučava pravom Znanju, a ne knjiškom naklapanju.

Sai Babini sledbenici se uglavnom nalaze među tradicionalnim, konzervativnim tipom ljudi, mada se može naići i na iznenađujuće osobe. O njemu postoji podosta knjiga na raznim indijskim jezicima, i možda je sasvim prirodno i u skladu sa Redom u Svemiru, iako opet paradoksalno, ostaviti zapadnjaku zadatak da Sai Babu predstavi Zapadu.

On ne samo da nije pisao knjige, on ih nije ni čitao. I ponovo, a i zašto bi? Imao je u sebi zaledinu božanskog Beskrajnog Znanja. Ponekad bi uputio učenika da pročita neku religioznu knjigu ili spis, ali većinom ih je odvraćao od čitanja. Govorio bi: ˝Ljudi se nadaju da će u tim knjigama naći Brahmu, ali oni u njima pronalaze brahmu (konfuziju), a ne Brahmu (Boga).˝

Nema ničeg neortodoksnog u toj izjavi. Izvesno teorijsko znanje je neophodno za razumevanje spiritualnih činjenica, sem u retkim slučajevima, ali neprekidno nagomilavanje intelektualnog znanja i informacija ne pomaže spiritualnom rastu. Mentalno proučavanje može čoveka da odvuče od teškog zadatka ulaganja neprekidnih spiritualnih napora na svom unutrašnjem pročišćenju i preobražaju, i da ga zavede utiskom da mu pruža lakšu alternativu. To je posebno opasno sada, kada je zapadno, a i naše balkansko tržište, zatrpano knjigama kvazi-spiritualne sadržine, manje vrednim ili potpuno bezvrednim. Ni Šri Ramakrišna nije imao školsko obrazovanje, a Bagvan Ramana Maharši, iako je bio veliki erudita, na pogrdan je način govorio o knjiškom učenju: ˝Spašeni bivaju oni koji nisu učeni, a ne oni čiji ego nije splasnuo i pored njihovog obrazovanja. Oni koji nisu učeni pošteđeni su neumoljive stege samo-zaluđenosti, bolesti mnoštva uskomešanih misli, beskonačnog traganja za mentalnim bogatstvom, a nisu spašeni samo od jedne jedine bolesti.˝*

* Četrdesef Stihova, Dodatak, v. 36

Odsustvo učenosti koje se ovde pominje nije, naravno, puko neznanje, već jednostavnost, celovitost i sloboda uma, koju uzdiže Taoizam, koju je Hrist slavio recima ˝budite nevini poput malog deteta˝, i koju Islam podrazumeva pod nepismenošću Proroka. To stanje svesti nije nespojivo sa učenošću, međutim učenjem se do njega ne dolazi, a isključivo uranjanje u intelektualno znanje je može prekriti debelim velom zaborava i nesvesnosti.

Godinama se sumnjalo da li je Sai Baba uopšte pismen; niko nije pretpostavljao da bi on mogao da poznaje sanskrit. A onda je jednog dana održao predavanje koje je pokazalo i njegovu učenost i oštroumnost, kao i njemu svojstven grubi humor.

Jedan učenik mu je masirao noge i stopala, pevušeći nešto za sebe prigušenim glasom. Sai Baba ga upita šta on to mumla.

˝Stih na sanskritu˝, odgovorio mu je, ni ne sumnjajući da Sai Baba poznaje dosta spisa i da mu stoga treba precizniji odgovor. Međutim, on ga upita o kome se stihu radi.

˝Stih iz Gite.˝

˝Izgovori ga glasno.˝

Učenik je tada izrecitovao na sanskritu 34. stih iz IV poglavlja: ˝Znaj da će te.Jnani (Prosvetljeni) koji su dosegli Istinu, padanjem na kolena, pitanjima i služenjem naučiti Jnani (Znanju).˝

˝Da li ti to razumeš, Nana?˝, upita ga Baba.

˝Da.˝

˝Onda mi reci značenje toga.˝

Nana mu je dao slobodan prevod na maternji jezik, ali Sai Baba nije bio zadovoljan. ˝Ne želim parafraze. Želim tačno gramatičko značenje: sa padežima, stanjima i vremenima.˝

Nana mu dade bukvalan prevod, premišljajući da li Baba uopšte poznaje sanskritsku gramatiku. Uskoro je to otkrio.

˝Šta označava tat u tatviddhil˝, upita ga Baba.

˝Jnona (Znanje).˝

˝Koje znanje? Znanje čega?˝

˝Znanje koje se pominje u prethodnim strofama.˝

˝Šta znači pranipat˝

˝Padanje na kolena.˝

˝ A pat ?˝

˝To isto.˝

˝Kada bi one bile isto, da li bi Vjasa* nepotrebno spajao dva sloga?˝

* Legendarni autor Mahabharate, epa u kome je Bhagavađ Gita jedna epizoda

˝Ja ne vidim razliku između njih˝, priznade Nan.

Baba je na čas ostavio ovo po strani i prešao na sledeću poentu. ˝Šta znači prasna?˝

˝Postavljanje pitanja.˝

˝A pariprasna?˝

˝To isto.˝

˝Onda govor Gurua nije Brahma ili Znanje?˝

˝Nije.˝

˝Onda ti priznaješ da ono što Guru kaže nije Znanje već neznanje?˝

˝Tako izgleda.˝

˝Onda su uputstva koja daje Guru samo deo neznanja koje se koristi da bi uklonilo učenikove neznanje, baš kao što trn iz noge vadimo trnom, zar ne?˝

˝Pretpostavljam daje tako.˝



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 50% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.esotheria.com/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0036 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA