NEZABORAVNI SAI BABA IZ ŠIRDIJA - Poglavlje V
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
UČITELJ I NJEGOVA PORODICA
 

˝ Pogledaj, evo ga dolazi ponovo ludi fakir.˝

Vlasnici dućana u Širdiju su se okrenuli i pogledali naviše uz ulicu u visokog, suvonjavog mladića koji im se približavao dugačkim koracima, energično i na odstojanju, ne upuštajući se u razgovor ni sa kim.

Sai se vratio u Širdi 1858. godine, i u tom pitomom selu ostao narednih 50 godina, sve do napuštanja svog tela 1918. Niko nije znao zašto je odabrao baš Širdi za svoje prebivalište, Širdi je bilo selo, šest milja od najbliže železničke stanice, i ranije nije bio nikakav spiritualni centar. Jedno od mogućih objašnjenja ovog neobičnog izbora je podjednako čudno, kao i sve okolnosti u njegovom spoljašnjem životu: mnogo godina kasnije, kada je već bio veoma poznat, rekao je jednom svom sledbeniku da kopa u podnožju nim drveta,,. gde je on obično sedeo kada je stigao u Širdi. Otkopan je jedan grob, i on je izjavio daje to grob njegovog Učitelja iz jedne od prethodnih inkarnacija.

Iako je izgledalo da se mladi fakir nastanio u Širdiju, u prvo vreme se držao po strani od ostalih seljana. Za vreme svojih pređašnjih poseta, a i sada kada je ostao za stalno u Sirdiju, živeo je ispod tog nim drveta, gde je sedeo tokom dana, a noću spavao na goloj zemlji bez obzira na godišnje doba, hraneći se s nešto malo hrane koju su mu davali milosrdni meštani, isto kao i duvan. Fakir je najviše voleo da bude sam i to je davao do znanja svakome ko bi uznemiravao njegovu samoću, tako što bi znatiželjnike gađao kamenicama.

Posle par godina provedenih u osami ispod drveta nim, otišao je u mali hindu hram s namerom da ga načini svojim prebivalištem. Ali, sveštenik i čuvar hrama Mahalsapati ga je procenio kao muslimanskog fakira i odbio da ga primi, rekavši mu da ide da živi u džamiji. Isti sveštenik je kasnije postao jedan od njegovih najbližih učenika. Sai ga je i poslušao, pa je mala džamija sa zidovima od blata postala njegov dom. Sai ju je nazvao Dwarkamai Masjid — džamija Majke Milosti. Dva Čoveka počeše tu da mu verno služe. Jedan od njih je bio upravo pomemiti sveštenik Mahalsapathi, koji ga je i prozvao ˝Sai˝, a drugi je bio Tatua Kote. Mnogi meštani su ih sarkastično zvali ˝trio iz Masjida˝.

Sai Baba je povremeno razgovarao sa svetim ljudima, i hindusima i muslimanima, koji su Često prolazili kroz Širdi. Jedan od njih je rekao meštanima: ˝Obratite pažnju na tog mladog fakira; on je dragulj na đubrištu.˝

Oni, međutim, nisu obraćali na to upozorenje mnogo pažnje. Njima se pre činilo daje pomalo luckast. On se nije mešao sa njima — i vrlo retko je progovarao. Ponekad bi izgovarao namaz, ritualnu islamsku molitvu koja se izgovarala pet puta na dan, a i to vrlo retko. Imao je i svoje čudne običaje — u toj maloj džamiji neprekidno je gorela dhuni vatra — što je više nalikovalo parsiju nego muslimanu — i stalno su mu gorele petrolejske lampe.

Petrolej za te lampe je bilo sve što mu je, osim šake hrane, bilo potrebno. Odlazio bi vlasnicima dućana i molio da mu daju petrolej.

˝Zbog toga nam sada dolazi˝ — gurkali bi se oni međusobno laktovima; ˝Hajde da napravimo s njim šalu i da mu ne damo petrolej.˝ Nekolicina posmatrača se sakupila unaokolo. Kada mu nisu dali petrolej, mladi fakir se samo okrenuo i vratio, bez ijedne reci žalbe ili moljakanja.

˝Hajdemo za njim da vidimo šta će da uradi˝, neko predloži. ˝Napadni stranca˝, kao ustaljeni instinkt grupe, sada je proradio.

I videli su vrlo brzo. Kada se vratio u džamiju, fakir je uzeo glineni krčag sa vodom, koji se tu nalazio, i iz njega napunio lampe. Gorele su kao daje u njih nasuo petrolej.

Više nije bilo gurkanja laktovima i kikotanja. U naletu strahopoštovanja padoše mu pred noge i moliše ga da ih ne prokune zbog onoga što su mu učinili.

Više nije bilo ni priča o ludom fakiru. Ljudi iz Širdija su sada poverovali u dragulj na smetlištu. Znali su da se medu njima nalazi veoma moćna osoba. Uskoro su otkrili daje bio svetac i Učitelj sa ogromnom samilošću za one koji pate.

U to vreme Sirdi je bilo mirno poljoprivredno seoce. Kada se, par godina nakon što se Sai tu nastanio, na tom području pojavila kuga, od nje je umrlo mnogo ljudi. Zvanični službenici pokušaše sve da ublaže epidemiju, ali ništa nije pomagalo. Na kraju, neki od ljudi odoše Saiju. Kada su mu ispričali svoje tužne priče, zamoliše ga za pomoć pre no što svo stanovništvo Širdija ne bude zbrisano.

Fakir je bio dirnut njihovim pričama. Otišao je do obližnje kuće, doneo jedan mlinski kamen i počeo da melje pšenicu. Kada je samleo brašno, dao ga je jednoj ženi i rekao joj da ga raspe po seoskoj granici. Žena spremno uradi ono što joj je rečeno i ubrzo posle toga, svima na olakšanje, epidemija je počela da jenjava, bolesnici su se oporavili, i Širdi bi u potpunosti oslobođen prokletstva kuge.

Invalidi i bolesnici iz okolnih sela dolazili bi fakiru koji ih je lečio travama. Nakon toga bi sedeo sa njima, slušajući njihove pobožne pesme. Svakoga od njih je fakiru privlačila ta svetlost u njegovim očima!

Svi Savršeni Učitelji su bili jedinstveni po svojim unutrašnjim spiritualnim karakteristikama. Ako je Saija bilo šta izdvajalo od drugih, onda su to bile njegove oči. Oči Savršenog su bile tako sjajne, moćne i prodorne, da niko u njih nije mogao da gleda dugo. Čovek bi imao osećaj da ga čitaju skroz-naskroz, ništa se nije moglo zatajiti pred tim pogledom. Kada bi neko samo jednom video te oči, više nikad ne bi mogao da ih zaboravi. Kada bi mu videli lice i oči, jedino bi im preostalo da mu se poklone i odaju mu poštu kao svome Bogu.

Sai Baba je prosio sebi za hranu svakoga dana. Obično bi prosio samo hleb i to upet različitih kuća u Širdiju, koje su smatrale to za svoju čast. Na svakom bi pragu uzviknuo: ˝Majko, daj mi bhakri˝, ili ˝Majko, daj mi rati.˝ Nije prestajao da prosi sve dok se nije vratio Univerzumu, 1918. godine. Sai bi uvek pojeo samo jedan ili dva hlepčića, a ostale bi razdelio sirotinji.

Nije se dvoumio kada je trebalo da zagreje ruke radi svoje uloge lokalnog lekara ili pekara. Za njega se može reći daje demonstrirao jednu od osnovnih sufističkih zapovesti: ˝Srce za Boga, ruke za rad.˝

Bio je čudan, da, ali to ne bi smelo da nas spreči da vidimo svu njegovu brižnu ljubav prema svojim sledbenicima i sav spiritualni rast koji je on u njima inspirisao, kao i ljubav i odanost koju su oni osećali prema njemu. Oni su bili njegova zemaljska porodica, pored one nebeske, nevidljive, porodica ljudskih bića zbog koje je on bio tu gde jeste, utelovljen, da bi im preneo u naslede spiritualno zaveštanje i dar božanske Milosti i Ljubavi.

Svaki Savršeni Učitelj, budući da u sebi ima zalede Beskrajnog Znanja, svestan je blistave zvezdane budućnosti i bliske kosmičke slave čovečanstva, planete koja u sebi skriva Moć da celokupnom Univerzumu donese božanski plam i Svetu Nebesku Vatru. I baš zbog znanja o tom budućem čudu, kao i Božije Ljubavi i Milosti koju nosi u sebi, svaki Sadguru ispoljava ogromno razumevanje i podršku tim palim ljudskim bićima, zaglibljenim u prašinu, blato i kal ovoga sveta, pruža im ruku da se pridignu sa zemlje i usprave pogled ka zvezdama, koje s nestrpljenjem čekaju na njih.

Započećemo ova svedočenja Babinih sledbenika, ˝članova˝ njegove porodice, iskazom jedne od najpredanijih učenica, g-đom Menadžer.

˝Ono što na čoveka ostavlja utisak, kada po prvi put vidi Sai Babu, su njegove oči. Bilo je takve snage i prodornosti u njegovom pogledu, da ga niko nije mogao gledati pravo u oči. Čovek bi imao osećaj kao da ga potpuno ˝čitaju˝. Brzo bi spuštao pogled i klanjao se. Imao je osećaj kao da Sai nije ušao samo u njegovo srce, nego i u svaki atom u telu. Par reci ili pokreta otkrili bi mu daje Sai Baba znao sve o njegovoj prošlosti, sadašnjosti, pa i budućnosti, kao i o svemu ostalom. Čovek nije mogao da uradi ništa drugo nego da mu se preda s puno poverenja, i da mu se jednostavno prepusti. A on je bio tu da se poštara za svaku, ma i najmanju sitnicu, i da ga vodi kroz sve životne mene.˝

Ona upravo naglašava tu njegovu ljubav i zaštitu, spiritualnu egzaltaciju njegovog prisustva. ˝Sledbenici ga nisu voleli samo zbog njegove Moći. Glavni razlog je bila njegova brižna Ljubav i moć da od Širdija načini pravi raj za sledbenike koji bi dolazili. Čim bismo tamo stigli, osetili bismo se sigurnima, osetili bismo da nas ništa ne može povrediti. Kada bih otišla i sela u njegovu blizinu, uvek bih zaboravljala svoj bol, Čak i svoje telo, i sve svetovne brige i strahove. Prolazili bi sati, a ja bih sedela u blaženstvu, nesvesna njihovog prolaženja. Ubedena sam da su taj neobičan doživljaj imali svi njegovi pravi sledbenici. On je, ukratko, za nas bio Sve.˝

Jedan drugi sledbenik, Galvankar, govori posebno o pročišćavajućoj prirodi Sai Babinog uticaja: ˝Sai Babu sam prvi put posetio 1911. godine. Krenuo sam da ga posetim, samo zbog toga jer su mu moj tast i ostala rodbina pošli u posetu. Čuo sam daje Sai Baba svetac, ali u to vreme nisam ozbiljno razmišljao o tome da od njega ˝izvučem˝ bilo šta na spiritualnom ili svetovnom planu. S tim stavom sam ga posetio četiri ili pet puta, i moja se zainteresovanost postepeno uvećavala. Onda mi se pojavio u snu i zatražio od mene dva dakshina (novčića) kao prilog. Kada sam se probudio, odlučio sam da mu ih dam. Poslao sam dve rupije u Sirdi, putem novčane uputnice. U istom snu, on mije dao dva dragocena saveta: prvo, da se ponašam čestito i ispravno, i drugo — da i dalje održavam svoju neporočnost.

Brižno i revnosno sam se pridržavao ovih saveta. Kada sam nakon toga, 1917. g. otišao u Širdi, slavio mi je ruku na glavu i to je na mene delovalo krajnje čudno. Zaboravio sam na sebe i na svoju okolinu, i zapao u ekstazu. Kasnije sam saznao daje Sai Baba prisutnima rekao, dok sam bio u tom stanju, kako odišem neporočnošći i čistotom. Objasnio im je različite oblike i stanja kroz koja sam prolazio u prethodnim životima i rekao kako me je on ubacio u majčinu utrobu u ovoj inkarnaciji, kao i da sam ja i dalje zadržao svoju neporočnost i čistotu.

Traženje dve rupije je bila simbolična forma koju je Sai Baba često koristio. On je tražio upravo ta dva novčića neporočnosti i čistote.*

* Ovde isto lako imamo dobar primer kako Savršeni Učitelj vodi, kroz više inkarnacija, pripadnike svog unutrašnjeg Kruga i privlači ih k sebi. O tome u VIII poglavlju.

Često se ljudima pojavljivao u snovima ili vizijama da bi ih privukao. Uvek je Učitelj taj koji privlači svoje sledbenike, mada može da izgleda kako je to njihova odluka, i kako se radi o sreći kada se izabere jedan medu mnogima.

Sai Baba je po tom pitanju bio vrlo jasan: ˝Ja privlačim svoje ljude sa velikih udaljenosti i to činim na razne načine. Ja sam taj koji ih traži i koji ih dovodi k sebi. Oni ne dolaze po svojoj sopstvenoj volji. Oni mogu biti udaljeni hiljadama kilometara, ali ja ih ipak dovlačim kao pticu za čiju je nogu vezana uzica.˝ Mnogi su mu, naravno, došli zbog čuda, u nadi da će ostvariti ovozemaljske koristi. Neki od njih su, ipak, postepeno razvili u sebi žudnju za višim dobrima, koje je Sai Baba darivao. ˝Moji ljudi su mi prvo dolazili zbog ovozemaljskih koristi, ali kada su ih stekli, počeli su da me slede.˝

Često je ponavljao svojim sledbenicima: ˝Dajem vam ono što vi želite, da biste počeli da želite ono što hoću da vam dam. Moj učitelj mi je rekao da dajem bezgranično svima koji od mene traže, ali niko od vas ne traži mudrost... Moja riznica je otvorena, ali niko od vas nije dovezao kočije da odnese prave dragocenosti. Kopajte duboko i uzmite ono što je s pravom vaše; no, izgleda da niko od vas neće da se pomuči.˝

˝Kažem vam, svima vama koji ste došli, ovakva prilika vam se neće ponoviti. Ja sam Jedini, ja sam Bog!˝

Jedan od učenika je, ugledavši šarenu gomilu koja se tu sakupila, upitao Sai Babu da li su svi oni izvukli neku korist, stoje bilo pitanje koje se moglo postaviti bilo kom Učitelju čija je sudbina bila da bude javno poznat. Kao odgovor, on mu je pokazao na mango drvo u cvetanju: ˝Kakva bi to sjajna žetva bila kada bi se svi pupoljci pretvorili u voće, no, dešava li se to? Većina otpadne. Jako malo ih ostane.˝

R. B. Purandare je bio jedan od tih pupoljaka koji je sazreo do ploda. On je ostavio zabelešku o svom prvom dolasku: ˝Za Sai Babu sam prvi put čuo 1909. godine i otišao da ga posetim. Nisam pošao ni sa kakvim svetovnim motivom, premda sam bio siromašan i bio siroče, Oduvek sam imao želju da budem uz sadhue, a on me je privukao zbog toga što sam čuo da je bio svetac. Javio mi se u snu i pozvao me u Širdi. U to vreme je moja šestomesečna ćerkica bila vrlo bolesna, tako da se moja majka veoma protivila mom odlasku. Uprkos svemu, bio sam uporan i sa sobom sam poveo i majku i ženu i ćerku. Tamo sam ostao trinaest dana, a već trećeg dana mi se dete oporavilo. Baba mi nije dozvolio da se vratim sve do trinaestog dana. Nisam ga ništa pitao, ali je on rekao mojoj majci daje bio vezan za mene sedam vekova, i da me neće zaboraviti ma koliko daleko da se nalazim, kao i da bez mene neće pojesti ni zalogaj hrane.

Sa Babinim dopuštenjem, vratio sam se našoj kući u Dadar. Čim smo stigli, moja žena je dobila takav napad kolere da je doktor od nje već bio digao ruke kao od beznadežnog slučaja. Tada sam ugledao Sai Babu kako stoji pored malog hrama nasuprot moje kuće. Rekao mije da joj dam udhi (sveti pepeo), koji sam doneo iz Sirdija...Ubrzo je bila potpuno zdrava.˝



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 50% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.esotheria.com/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0033 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA