SAVRŠENI UČITELJI - Poglavlje III
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Hazrat Babađan, Imperator
 

Ja sam onaj koji je sve stvorio!

Ja sam izvor svega u kreaciji!

Čuvši ove izjave, razjarena gomila fanatičnih Baluči vojnika sahranila je staricu koja ih je izgovorila, živu. Posle više od deset godina, kada su se neki od ovih vojnika zadesili u Puni, na njihovo krajnje iznenađenje ugledali su istu staricu, Hazrat Babađan, kako blagosilja grupu sledbenika. Uviđajući svoju strašnu grešku, prišli su Babađan i zamolili je za oproštaj, dodirujući glavom njena stopala u znak poštovanja.

Babađanina priroda je bila kraljevska. Ljutilo bi je ako bi joj se neko obratio sa ˝Majko˝. Starica bi žestoko protestvovala, ˝Ne zovi me Majkom, budalo. Ja nisam žena, ja sam muškarac!˝ Posle dostizanja najvišeg spiritualnog stanja u koje može dospeti ljudsko biće, stanja Kutuba, ili Savršenog Učitelja, Prakriti* je počela da joj služi, i tako je ova žena poznata kao Hazrat Babađan*, postala Savršeni Čovek.

* Prakrili je Priroda, materijalni uzrok univerzuma (Pogledajte str. 318. u knjizi THE NOTHING AND THE EVERVTHING od Bau Kalčurija).

* Babađan doslovno znati Jedno sa Bogom - Svesno Jedinstvo. Onaj ko je stopljen sa Bogom i ko ga je realizovao, ima neograničenu Svest o Ocu u stanju Nirvikalpa Samadija. Pogledajte str. 296. i 297. u knjizi BOG GOVORI od Meher Babe.

Hazrat Babađanino rođeno ime bilo je Gul Ruk. Devojčica se rodila u kraljevskoj muslimanskoj porodici iz Balučistana, u severnoj Indiji između 1790. i 1800. Ime joj je bilo sasvim odgovarajuće; Gul Ruk znači ˝slična ruži˝ ili ˝sa obrazima nalik ruži˝. Njena fizička pojava je zračila lepotom, a njen unutrašnji duh je ličio na ružu čiji miris i lepota nikada ne nestaju. Gul Ruk je zadržala ovu prefinjenu lepotu tokom celog svog života, i kao Hazrat Babađani, ljudi su joj dolazili sa svih strana bez obzira gde da je išla.

Gul Ruk je bila podizana kao bogata princeza, i nije se štedelo na njenom obrazovanju, kako bi sve bilo u skladu sa kraljevskim poreklom. Devojčica je bila pametna i inteligentna, i još kao mala je naučila napamet ceo Kuran; tako je još kao dete postala poznata kao Hafiz-e-Kuran, Takođe je poznavala nekoliko jezika - arapski, persijski, paštu, urdu, pa čak i engleski.

Pošto je bila zainteresovana za spiritualnost još od detinjstva, Gul Ruk je provodila većinu svog vremena u samoći, recitujući molitve koje je naučila iz Kurana, ili u tihoj meditaciji. Kada bi njeni Školski drugovi dolazili da se igraju, često bi bili razočarani kada bi videli daje ona više volela tihu sobu od njihovih igara, i sa žaljenjem bi odlazili.

Kako je devojčica prerasla u mladu ženu, njene spiritualne aspiracije su se pojačale i Gul Ruk je sve više vremena provodila izdvojena. Njena fizička lepota je postala još raskošnija, i mnogi su pomišljali da će njen muž zaista biti sretan čovek. Kada je Gul Ruk dorasla do godina za venčanje, roditelji su počeli da pričaju o tome, ali su bili iznenađeni njenim istrajnim odbijanjem da se uda. Još se nije desilo da princeza Patana ostane neudata - posebno ne tako divna kao što je ona bila.

Roditelji mlade žene su zatim pokušali daje prisile, ne znajući da je ona već izabrala svog Ljubljenog. Devojka se zaljubila u Onoga ko je još davno opčinio njeno srce. Nijedan princ ili zgodan mladoženja nije mogao da zauzme Njegovo mesto. Srce Gul Ruk je bilo opijeno ovim božanskim zatočeništvom i ona je plakala u božanskoj čežnji da se sjedini sa svojim Ljubljenim.

Kako su prolazili meseci, njeni roditelji su postajali sve nestrpljiviji, pa su Čak i sačinili planove za proslavu njenog venčanja u određeno vreme za određenog princa. Obavestili su Gul Ruk da nema izbora; sve je već bilo dogovoreno. Mada je volela svoje roditelje, njihovi planovi suza nju bili nepodnošljivi. Njena čežnja da pronađe svog istinskog Ljubljenog prevazišla je sve prepreke i teškoće, i ona je krišom pobegla iz svog doma i iz Balučistana - da nikada ne bude nađena.

Gul Ruk je krenula ka severoistoku, prvo u Pešavar, a zatim u Ravalpindi*. Da mlada devojka od osamnaest godina pobegne od kuće i putuje sama preko planinskih predela Indije - to je bio nezamisliv poduhvat. Ali Voljeni Bog ju je pazio, i na usamljenim planinskim putevima nije bila ni prepoznata niti zarobljena. Dok je putovala, nosila je tradicionalni muslimanski veo - ali koliko dugo je mogao njen Voljeni da je skriva pod njim? On je učinio sve neophodne pripreme kako bi joj konačno skinuo veo dualnosti preobrazio je u Sve-Postojećeg.

* Balčuistan danas pripada Pakistanu. U doba kada se rodila Bahadan, ovo je bio deo Indije, kojim su upravljali Britanci. Glavni grad je Kueta, i u njemu je Meher Baba boravio dvadesetih godina ovog veka. Pešavar i Ravalpindi su gradovi u današnjem Pakistanu. Dok je Babađan boravila u njima, pripadali su severnoj Indiji.

Srce Gul Ruk je plamtelo božanskom ljubavlju, ali i nepodnošljivo patilo zbog odvojenosti od Boga, i ovo stanje uzavrelog nemira potpuno je otklonilo svaku glad, žeđ i san. Tako je mlada princeza postala beskućnik. Danju i noću ona je lutala ulicama Ravalpindija, utopljena u božanske ludilo za Voljenim Bogom. Sada joj je njen nemir bio jedino odmorište. Ko zna koliko je života strogog uzdržavanja stvorilo ovakav nemir? Za nju se govorilo daje bila čuvena Rabija Al-Adavija iz Basre, u Iraku, u svojoj prethodnoj inkarnaciji - svetica izuzetne lepote i milosti - ali Gul Ruk je bila predodređena za nešto više od svetaštva. Ljudi su videli samo ludu ženu kako hoda ulicama i stazama, a njena jedina želja je bila da ugleda lice svog Voljenog, ˝Dođi, moj Voljeni! Dođi brzo ili ću umreti!˝

Ovako su se nizale godine, ali suze Gul Ruk nisu prestajale da teku; božansko ludilo sada je postalo božanska opijenost koje joj je donelo još više suza. Tek pošto su joj sve suze slomile srce, Gul Ruk je upoznala hinduističkog Sadgurua koji je trebao daje povede savršenim putem. Po uputstvu ovog Sadgurua, ona se popela na jednu planinu i tamo u divljini živela u usamljenoj pećini. Više od godinu i po ona je provela u planinama današnjeg Pakistana prolazeći kroz rigorozno spiritualno uzdržavanje.

Sadguru ju je zatim uputio da krene dalje. Napustila je ovu oblast i pešice krenula put Pendžaba u Indiji. Vatra odvojenosti je sagorevala srce Gul Ruk, i ono je preklinjalo, ˝Dođi, Voljeni, dođi!... Ja odlazim. Gotovo je! Ne mogu više da čekam!˝

Osim po obrazima koji su i dalje ličili na ruže, princezu posle skoro dvadeset godina uzdržavanja više nije bilo moguće prepoznati. Gul Ruk je imala trideset sedam godina kada se potpuno predala konačnoj smrti! Ni najmanji samskarični trag svetovnih privlačnosti nije preostao kako bi odložio njen konačni odlazak. Voljeni je takođe željno čekao da je zagrli, a zatim apsorbuje.

U Multanu je srela muslimanskog Kutuba, poznatog kao Mola Šah, čija božanska milost je pomogla Gul Ruk da zauvek nestane, dopuštajući Voljenom da se sjedini sa njenom dušom. Gul Ruk je umrla spiritualnom smrću, realizovala Boga, i u njoj ništa nije preostalo sem Njega! Njena duša je plakala u blaženstvu koje je brisalo sve pred sobom: ˝Jedino ja jesam! Ne postoji niko sem mene! Ja sam Bog! - ˝Anal Hak! ˝* Iluzija univerzuma je nestala pred njenim očima i ona je postala Stvoritelj!

* ˝Anal Hak˝ doslovno znači ˝Ja sam Bog˝. Onaj koji dostiže Božansku Svest gubi svoju individualnu ljudsku svest, i može da izjavi: ˝Ja sam Bog˝. Ovo božansko stanje je cilj celokupne svesti i smisao kreacije.

I vreme je takođe nestalo. Ali Prakrin se nije mogla izbeći, mada je Gul Ruk za određeni period izgubila svaku svest o sebi i univerzumu. U njenom stanju Majzoobiyata, bila je svesna samo Božanske Svesti, ali nesvesna kreacije, kao i svog tela i uma. Cilj ˝Anal Hakl˝ bio je dostignut. Prakriti je znala da ova žena, koja je postala svesna Boga, može ostati u ovom stanju božanske apsorpcije beskonačno. Iako je sada bila spiritualno upotpunjena, morala je da vidi i kontroliše iluziju kao iluziju, kako bi mogla da odigra ulogu koja joj je bila namenjena - da prizove Probuđenog na zemlju - da otkrije besformnog Boga.

Iz Indije, u stanju realizacije Boga, Gul Ruk se u svojim kasnim tridesetim vratila na sever, ponovo privučena svojim hinduističkim. Učiteljem u Ravalpindi. Hindusi su je nazvali ˝Brahmi-Bhoot ** - bila je svesna Boga, ali potpuno nesvesna svog tela. Cilj je bio dostignut, ali svest učitelja koji vodi druge ka cilju još uvek nije bila sazrela u njoj. U svom savršenom blaženstvu jedino je ona postojala. Gul Ruk je postala savršena, Jedno sa Bogom, ali nije uopšte bila svesna iluzornog postojanja Prakriti u Beskonačnom Postojanju. Ženska Brahmi bila je svesna Boga, ali nije osećala samskaričnu svest kosmičke iluzije. U tom stanju Majzoobivata, nije postojala dualnost ili mnoštvo, nego jedino božansko ˝ja˝ ili ˝Ego˝. Gul Ruk je postala savršeni Majzoob sedmog nivoa - sam Bog! Nije uopšte bila svesna toga da se ćela kreacija skriva kao senka u svetlosti njene sopstvene Božanskosti.

** U Vedanti, Brahmi-Bhoot je onaj ko se sa realizacijom Boga utopio u Okean (Beskonačnost) Boga. Sufiji takvu osobu zovu Majzoob.

Posle nekoliko godina, uz pomoć svog hinduističkog Učitelja, Gul Ruk je povratila svest o univerzumu, dualnosti, i preobrazila se u Savršenog Učitelja. Uporedo sa božanskom svešću o Beskrajnom Okeanu Stvarnosti, ona je počela da vidi svaku kap kao kap i postala obdarena time da svakoga stopi sa istim Okeanom.

Pošto je postala jedan od Pet Savršenih Učitelja na Zemlji, ona je napustila Ravalpindi i otisnula se na nekoliko dugih putovanja kroz zemlje Srednjeg Istoka - Siriju, Liban, Irak i druge. Govori se daje otišla za Meku prerušena u muškarca, i da se putem Avganistana, Irana, Turske, vratila u Arabiju. U Kobi u Meki, molila se na uobičajeni muslimanski način pet puta dnevno, uvek sedeći na jednom određenom mestu. Dok je bila u Meki, često bi sakupljala hranu za siromašne, i lično negovala hodočasnike koji su obolevali. Takođe je nekoliko dugih časova posvećivala sakupljanju hrane za napuštenu stoku.

Iz Meke, Gul Ruk je krenula ka grobu proroka Muhameda u Medini, gde se ponašala na isti način: molitve i briga o hodočasnicima. Napuštajući Arabiju, lutala je zemljom sve dok nije stigla do Bagdada, i iz Iraka se vratila u Pendžab. U Indiji je krenula na jug ka Nasiku i smestila se u Pančavatiju, oblasti za koju hindusi smatraju da ju je posvetio sam Rama. Za lokalno stanovništvo njena spiritualna ˝muževnost˝ bila je očigledna. Moć njenog pogleda prenela je u drugi plan njeno žensko telo i stav. Iz Nasika, Gul Ruk je krenula južnije ka Bombaju gde je ostala nekoliko meseci. Kada je završila svoj spiritualni zadatak, vratila se u Pendžab i nekoliko godina provela u lutanju severnom Indijom.

Tokom ovog perioda, dok je bila u Ravalpindiju, ušla je u veličanstveno spiritualno opijeno stanje i pred grupom Muslimana izjavila da poseduje božanskost. ˝Ja sam taj koji je stvorio univerzum! Ja sam izvor svega u kreaciji!˝ Takve izjave su grupu Baluči vojnika pretvorile u razjarene fanatike. Vojnici nisu imali nikakvu predstavu o tome da je ona koju su smatrali ludom u stvari postala svesna toga daje ona sama Bog! Napali su je i držali sve dok raka nije bila iskopana. Zatim su je zakopali živu!

Ovi vojnici su bili izuzetno ponosni na svoj postupak, jer su smatrali takve izjave uvredom za sveti Islam. Ubijanjem ove luđakinje oni su verovali da će biti spiritualno nagrađeni; Islam je tako bio sačuvan. Pošto su spasli svoju muslimansku religiju od jeresi, ovi fanatici su napustili humku, radujući se zbog svog zlodela. Tako su sebi obezbedili specijalno mesto u Raju ubijanjem ovog kafira - bio on nevernik ili jeretik.

Iako je bila ostavljena da umre u grobu bez obeležja, Gul Ruk nije umrla! Nije poznato kako je Gul Ruk preživela ovaj događaj, ali je oko 1900. uspela da se sretno vrati u Bombaj, preko hiljadu milja južnije, gde je živela na trotoarima ulice po imenu Čuna Bhati pored Bikile.

Kada su ovi isti vojnici ugledali Babađan živu u Puni mnogo godina kasnije, njihove predstave u vezi pogrešnih koncepcija potpuno su se srušile! Tada su shvatili da nije Babađan bila nevernik, nego oni! Obuzelo ih je kajanje zbog užasnog dela i pali su joj pred noge moleći za oproštaj. Neki od ovih vojnika čak su postali njeni sledbenici i čuvari. Postepeno se slava Gul Ruk proširila, čak su je mnogi smatrali za Kutuba. Muslimani su počeli da joj se obraćaju sa Hazrat, što znači Vaše Visočanstvo, i da je obožavaju kao onoga ko je postao jedno sa Bogom -Babađan.

Babađan je ponovo viđena u Bombaju oko 1901. godine. Boravila je u delu poznatom kao Pidhoni. Povremeno bi se susretala sa svecem Molana Sahebom iz Bandre i sa svecem Baba Abdul Rehmanom iz Dongriksa. Bilo je divno videti kako je ova drevna žena bila sretna u njihovom društvu i kako im se ljubazno obraćala kao deci. Ova dva sveca su ušla u krug učenika i ona im je kasnije podarila realizaciju Boga.

Aprila 1903, Babađan je otplovila za Bombaj na S.S. Hideriju na svoje drugo hodočašće za Meku. Mada je skoro svaki sekund bila apsorbovana u svom blaženom stanju, na brodu se ponašala sasvim normalno. Otvoreno je razgovarala sa drugim putnicima, recitujući stihove persijskih pesnika Hafiza i Rumija i jednostavnim jezikom izlagala misterije Apsoluta. Svi su bili privučeni tom starijom ženom, koja je tada imala već preko sto godina, uključujući posadu sa kojom je govorila engleski.

Jedan neobični incident dogodio se tokom putovanja. Nebo se zacrnilo i podigla se velika oluja. Svi su bili uplašeni, a ljudi su počeli da paniče, ubeđeni da će brod potonuti. Babađan se popela na palubu nesvesna opasnosti. Neobično jakim glasom povikala je jednom putniku po imenu Numa Pandhavala: ˝Zaveži maramu oko vrata i priđi svakom putniku, uključujući decu i Evropljane - uzmi od svakog po jednu pajsu i stavi je u maramu. Zatim je ponudi Bogu sa ovom molitvom: "O Bože! Spasi naš brod od ove oluje! Kada dođemo do Medine, u ime tvog Voljenog Proroka ponudićemo hranu siromašnima!" Odmah nakon toga Numa je sakupio po jednu pajsu od svakog i svi su usrdno ponavljali ono što je Babađan izgovorila. Postepeno se oluja stišala i tako su oni pravim čudom izbegli smrt.*

Kada su došli do Meke, glas o čudesnom spašavanju se već bio proširio, i velika grupa ljudi se sakupila da ih dočeka kako bi ih Babađan lično blagosiljala. U Kabi se Babađan ponašala kao običan hodočasnik, moleći se pet puta na dan, ali je već nakon nekoliko dana otišla na sever do Medine. Tu je u ime Muhameda, Milostivog Proroka, podelila siromašnima hranu.

Oko 1904, Babađan se vratila u Bombaj i odmah nastavila na sever ka Ađmeru, kako bi posetila grob muslimanskog Savršenog Učitelja, Kvada Saheb Čistija. Iz Ađmera se vratila u Bombaj i vrlo brzo otišla na zapad u Punu.**

* Medu putnicima sa SS.Hiderija, nalazili su se i Nur Muhamed Kasam Mita, Numa Pankavala, Set Saleh Muhamed, Hider Ibrahim Sa Jani i njegova majka i brat. Hideri Ibrahim Sajani je bio profesor na Dekani koledžu u Puni, i najverovatnije je on ispričao ovaj događaj.

** Babađan je Mervana obično zvala ˝voljeni sin˝. 1904. je imao deset godina. Kada je 1905. Babađan došla u Punu, i završila svoje putovanje po Indiji, tu je i ostala kako bi nadgledala Mervana. Babađan je ostala u Puni samo zato da bi otkrila Mervana kao Avatara.

Po svom dolasku u Punu, Babađan nije izabrala za svoj ostanak ni jedno posebno mesto. Lutala je po oblasti Kantonment ili besciljno po gradu, a vrlo često čak i po prljavim zabačenim ulicama. Iako je njena odeća bila sva u krpama i prljava, lepota i sjaj njenog lica su i dalje privlačili mnoge ljude. Ona je bila princeza, i sada nije bilo sumnje u njenu istinsku veličanstvenost - zaista je bila carica.

Nije prošlo mnogo, a Babađan više uopšte nije bila sama, nego uvek okružena gomilom ljudi. Njene fizičke potrebe bile su praktično zanemarljive, jer je vrlo retko jela. Međutim, veoma joj se dopadao čaj i njeni sledbenici su joj donosili solju za šoljom koje je ona smatrala prasadom.

Ako bi neko slučajno doneo cveće, ona bi ga grubo napala zbog troška, govoreći: ˝Zašto nisi mudro potrošio svoj novac na slatkiše ili Čaj u kojima bi svi mogli da uživaju? Od kakve je koristi ovo cveće?˝

Ako bi Babađan slučajno pogledala nekog prolaznika, on bi se skamenio prikovan njenim božanskim licem. Vlasnici restorana i prodavnica voća molili bi je da ih poseti i nudili bi joj šta god bi želela. Ako bi se Babađan to dopalo, oni su sebe smatrali srećnim u božjim očima.

Kada je Babađan otišla u Punu, u oblast Kantoment, Često je posećivala kuću jednog sajdžije, muslimana po imenu Šaik Imam. Videvši njenu otrcanu odeću, Šaikova majka je poželela da okupa i obuče Babađan u nove haljine, ali se ova tome protivila. Međutim, jednog dana, Babađan se složila, i sa krajnjim naporom i strpljenjem Šaikova majka je nežno oprala njeno staro telo i obukla joj novo čisto odelo odgovarajuće veličine. To je bilo poslednje kupanje Babađan do kraja života. Ali, uprkos tome, telo joj je uvek bilo mirisno. Ono je bilo očišćeno od prljavština sveta, kao da je uvek bilo kupano u vinu ljubavi koje je teklo iz njenih opijenih očiju.

Pošto nije imala nikakvo stalno mesto boravka, Babađan se odmarala na ulicama Pune. Jednom je ostala blizu muslimanskog svetilišta Vakadia Bag, a odatle je prešla do drugog muslimanskog svetilišta - Panč Pir u Digiju. Pored tog svetilišta nalazilo se mnogo mravinjaka, i mravi su jednostavno gamizali svuda po Babađan, ujedajući je i stvarajući joj veoma velike rane po telu, dok je ona ostajala mirno da sedi kao da se ništa nije dešavalo.

Jednog dana čovek po imenu Kasam V. Rafai došao je u Digi. Kada je video Babađan prekrivenu mravima, počeo je da plače. Kasam je uz Babađaninu dozvolu pokušao da ukloni sve mrave, ali ti pokušaji nisu bili uspešni. Nekako je naterao Babađan da dođe do njegove kuće, gde je uz veliki napor, uklonio stotine dosadnih insekata - jednog po jednog. Tokom ovog bolnog čina, Babađan jedva da je pokazivala bilo kakve znake neudobnosti.

Pošto je kratko ostala na nekoliko mesta u Puni, Babađan se smestila ispod nim drveta pored Bukari Šahove džamije u Rasta Pehu. (Džamija je bila odmah pored doma jednog od sledbenika po imenu Sardar Rast.) Veće grupe su počele da se sakupljaju i Babađan je polako počelo da nestaje prostora. Njeni sledbenici su je molili da promeni svoje mesto, ali je Babađan uporno odgovarala: ˝Jedan đavo je ovde i sve dok ga se ne oslobodim, ne mogu da se pomerim ni za milimetar!˝



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 50% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.esotheria.com/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0133 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA