SAVRŠENI UČITELJI - Poglavlje V
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Tađudin Baba, Kruna Svih Proroka
 

Niko ga nije mogao razumeti. Niko nije imao nikakvu ideju o tome koje on zaista bio! Niko nije znao daje Tađ bio Kruna!

Dok je nekoliko engleskih dama ćaskalo, ispijajući svoj popodnevni čaj petkom u lokalnom klubu, odjednom se na teniskim terenima pojavio neki nagi Indijac. Šokirane ovom pojavom, i pomišljajući kako taj čovek mora da je izgubio svaku pamet, pozvale su policiju da ga uhapsi; ovi su ga zatim osudili na zatvor u ludnici.

Ovaj ˝luđak˝, međutim, bio je potpuno drugačiji čudak od ostalih. Gomila bi se sakupljala izvan zidova ludnice i svakoga dana čekala da im udeli blagoslov! Vremenom je otvoren poseban ulaz u ludnicu kako bi ljudi mogli da vide ovog luđaka! Zašto? Dali je on bio zaista lud ili su ljudi koji su ga osudili u stvari bili ludi? Zašto su ljudi tražili blagoslov baš od ovog luđaka? U pitanju je bilo vino - on jedini ga je posedovao!

Mada su Britanci smatrali ovog muslimana ludim, mora da su i sami bili ludi, pošto ga nisu prepoznali. On je bio vlasnik

spiritualne vinare. On je bio Tađ Indije -kruna Islama! On je bio Tađudin Baba, Kutub - stožer univerzuma - osovina svih kosmičkih sila. Ovaj muslimanski učitelj je otvorio svoju vinaru u duševnoj bolnici i ljudi su postali opijeni i božanski ludi u njegovom društvu.

Ako ovaj musliman nije bio lud, zašto je onda dozvolio da bude zatvoren u ludnicu? Obični ljudi ne mogu odgonetnuti ovu misteriju. Zar nije došao zbog njih, luđaka? Zbog onih koji su izgubljeni u ludilu ovog sveta? Ovih šesnaest godina provedenih u ludnici su bile posebna faza Kutubovog unutrašnjeg rada. Ovaj muslimanski mladić nije bio lud kada su ga zatvorili u ludnicu - lud je bio svet oko njega! Ceo svet je lud -jedino čovek koji je Jedno sa Bogom jeste istinski normalan.

Tađudin Baba je bio jedinstveni učitelj koji je živeo medu najluđima od ludih, i on, Gospodar uma, od ludnice je načinio svoj centar. Njegova priča je izuzetno zanimljiva.

Ujutro 17. januara 1861, u gradu Kampti izvan Nagpura u centralnoj Indiji, zabrinuta porodica Mariambi primila je radosne vesti o rođenju sina u 5:15. Ali, za divno čudo, beba nije zaplakala kada je došla na svet. ˝Da li je dete rođeno mrtvo?˝ neki su se pitali. ˝O, nemojte ni pomisliti tako nešto˝, drugi su odgovarali, ˝to je Mariambin prvenac!˝

Muško dete nekoliko časova nije pokazivalo znake života. Konačno, priča dalje kaže da je porodica donela odluku da detetovu glavu treba dodirnuti vrelim gvozdeni! Ono će ili naterati bebu da otvori oči i zaplače, ili će pokazati da je ono zaista mrtvo! Nekom starijem iz porodice je pripala dužnost da to učini. Vreli gvozdeni vrh je dodirnuo glavu i ono je snažno zaplakalo. Zatim se smirilo, i dok su suze tekle, ono je posmatralo one koji su se nalazili oko njega. Dete se ipak pokrenulo, na radost ćele porodice.

Dete su nazvali Tađudin Muhamed Bod rudi n. Doslovno Tađudin znači onaj koji nosi krunu, u ovom slučaju krunu proroka Muhameda. Njegov otac, Sajed Muhamed Badrudin, bio je vojnik - komandant bataljona u britanskoj vojsci. Baš pre rođenja svog sina bio je premešten u Kempti kod Madrasa. Sajed je bio ponosan što ima sina i zahvalan Sve-Milostivom Alahu što je njegov sin živ.

Međutim, tragedija je uskoro došla u dom Badrudina - Tađudin je imao samo godinu dana kada je njegov otac poginuo. Mariambi je dala sve od sebe da podigne sina kojim bi se Sajed ponosio. Dečak je išao u finu školu i sa šest godina se smatrao izuzetnim učenikom. Ali tragedija se ponovo desila; kada je imao devet godina Tađudinova majka je takođe umrla. Teret podizanja dečaka je pao na njegovu baku po majci.

Jedinstveni spiritualni kvaliteti su se otkrivali u Tađudinu dok je bio sasvim mlad. Dečak je nastavio sa svojim školovanjem i učenjem arapskog, persijskog iurdua, kao i engleskog; on je bio i strastveni čitalac. Tađudin je rapidno napredovao u svom višem obrazovanju sve dok nije napunio osamnaest godina, kada se desio divan događaj koji mu je potpuno promenio ceo život.

U Nagpuru je živeo poznati svetac po imenu Hazrat Abdula Šah, koga su muslimani veoma poštovali. Jednog dana ovaj svetac je posetio Tađudinovu školu i kada je primetio mladića, rekao je: ˝Zašto bi ovaj dečko bio u školi? Zbog čega on uči? Šta je još ostalo što on ne zna? ... Mladić poseduje gnosis - božansko znanje!˝

Svetac je prišao Tađudinu i njihove oči su se susrele. Uzimajući neki biskvit, Abdula Šah je pojeo pola, a drugu polovinu je dao Tađudinu. Svetac je govorio dok je mladić jeo svoju polovinu: ˝Jedi manje; spavaj manje; govori manje... i proučavaj Kuran kao da te sam Prorok Muhamed posmatra!˝

Čim je pojeo biskvit, u Tađudinovom srcu začuo se gazal vina i iz očiju su mu potekle suze žudnje. Mladić je napustio školu i tri dana ostao u blaženom stanju punom suza, čežnjivo čekajući da se njegov Voljeni pojavi. Svetac je u Tađudinovoj duši probudio spiritualnu žudnju za spoznajom Boga.*

* Nema nikakvog biografskog materijala o muslimanskom svecu Abdula Šahu.

Tađudin se promenio. Više nije bio učenik, već je radije bio sam, i zanimanje za druženje sa njegovim prijateljima potpuno je iščezlo. Primio je unutrašnje blago, ali nije imao nikakvu ideju o tome šta je ono zapravo bilo!

Mada je postao usamljenik i stranac svojim drugovima, mladić je postepeno izašao iz tog stanja i počeo da se ponaša sasvim normalno. U to doba je počeo da čita sa oduševljenjem Hafizov Divan. Reči Hafiza su oživele i sledeći stih ga je posebno dirnuo:

˝Ispij vino! Odbaci Kuran i Kabu!

Idi u hram i ne smetaj nikom.˝

Tađudin je ispijao božansko vino; sagorevao je Kuran i Kabu na plamenovima svog srca. Ušao je u svoj unutrašnji usamljeni hram i ostao u blaženom stanju.

Zatim su se 1879. okolnosti tako uskladile da je Tađudin sreo svog Ljubljenog. Nad gradom su se nadvili tamni oblaci; duge kiše su proizvele poplavu Kanhan reke, i tražena je pomoć vojske kako bi se sprečila katastrofa. Grad Kampti je pretrpeo ozbiljna oštećenja; mnogi su se utopili ili izgubili svoj dom. Kako bi olakšao finansijsku situaciju svoje bake, Tađudin se prijavio u vojsku, iako je iznutra čeznuo za Bogom i srcem se pripremao za susret sa Njim. Ono je postalo čaša puna pesme:

˝Gde si? Gde si? O Voljeni dođi!

Pozovi me ili mi Sam dođi. Pozovi me ili dođi!˝

Voljeni Bog je naravno uvek milostiv, i čuvši iskreni Tađudinov krik, On nije mogao ostati nezainteresovan. Mladićeva prijava za vojsku je mogla da ga odvede kod Onog koga je tražio, jer je uskoro premešten iz Kamptija u Sagar.

Sagar znači okean. Tađudin je trebalo da ode u Sagar kako bi se stopio sa okeanom! Dok su se drugi vojnici obučavali kako da se bore sa neprijateljem, Tađudin se borio sa samim sobom. U poređenju sa prevazilaženjem svog ograničenog jastva i pobeđivanjem lažnog ega, vojnička pobeda nad neprijateljem je bila jednostavna.

On je vodio tajni rat. Kako se može izmeriti žestina unutrašnje borbe mladog Tađudina? On je bio sam svoj vojnik, u pokušaju da bude hrabar usred strašne unutrašnje bitke. Tađudin je sramno porazio svog unutrašnjeg neprijatelja i njegovo srce je grozničavo i pobedonosno uzvikivalo: ˝Voljeni! Voljeni! Voljeni!˝

Konačno, jedne noći kada je Tađudin bio na straži, neko ga je pozvao. Začuđen, okrenuo se oko sebe i polako krenuo ka mestu odakle je čuo glas. Otišao je iza baraka i ušao u gustu šumu; krčeći sam sebi put, konačno je došao do čoveka koji je sedeo ispod drveta. To je bio muslimanski Kutub, poznat u tom kraju, Hazrat Daud Ćišti - on je bio istinski Voljeni koji je Tađudinovo srce ispunio nemirom.*

* Kutub Hazrat Daud Čišti je bio učitelj koji je dao Tađudinu realizaciju Boga. Međutim, nema poznatih zapisa ili Činjenica o životu ili spiritualnom nasleđu Daud Čištija.

Ne gledajući u Tađudina, stari učitelj mu je naredio da donese solju vrućeg čaja. Ponovo pronalazači put kroz šumu, Tađudin je doneo šolju čaja, a da nije prosuo ni kap. Pošto je otpio malo, Daud Čisti je ostatak dao Tađudinu i rekao mu da ispije šolju do kraja.

Čim je mladi Tađudin ispio čaj, njegov unutrašnji nemir u trenutku je nestao i pretvorio se u okean blaženstva! Tađudin je u tom momentu realizovao Boga. U njegovoj Božanskosti svet više nije postojao - bio je potpuno poništen. Sve je nestalo; Tađudin je izgubio svaku svest o svom telu i spoljašnjem svetu. Doživeo je ˝Anal-Hak˝ - stanje ˝ja sam Bog˝. Bio je svestan jedino božanskog ˝ja˝ i on je postao BOG. U Sagaru, sa osamnaest godina, Tađudin je preobražen u SAGARA – OKEAN!

Mladi Tađudin je postao Madzoob - onaj koji je stopljen sa Bogom. Prestao je da poštuje pravila u vojsci i postoje počeo da se ponaša neobično, njegovi drugovi vojnici su pomislili da je poludeo. Ali, on se zapravo kupao u Beskrajnom Blaženstvu, Beskrajnoj Moći i Beskrajnom Znanju. Svake noći, Tađudin bi lutao šumama kako bi pronašao Hazrat Daud Čistija i sedeo sa njim satima.

Tađudinova baka se međutim, još uvek brinula o njemu, pa mu je čak i obezbedila venčanje sa jednom muslimankom, ali zbog specifičnog stanja njegovog uma, familija mlade je prekinula veridbu. Uskoro nakon noći u kojoj je realizovao Boga, nadređeni su otkrili daje on nesposoban za službu; baka je morala da dođe u Sagar po svog unuka.

Kada su došli u Kampti, i ona sama se uskoro uverila da je Tađudin potpuno poludeo. Ozbiljno zabrinuta zbog ovakvog stanja, starica je tragala za svakakvim lekovima koji bi mogli da pomognu njenom unuku, ali svi su oni ostali bez rezultata, i Tađudinovo stanje se uopšte nije poboljšalo. Nije prošlo mnogo, a Tađudinova baka je umrla i on je ostao sam. Niko nije ni pretpostavljao koliko je u stvari Tađudin bio usamljen! Praktično je nemoguće da se neko povuče u sebe, i da potpuno sam podnosi sve karmičke vezanosti i uobičajene veze. Biti istinski sam kao Bog jeste cilj života; Tađudin je dostigao taj cilj - i uprkos svom spoljašnjem ponašanju, on je bio čovek koji je zaista postigao Božansku Svest!

Ostavljajući ga samog u bakinoj kući, Tađudinovi rođaci su ga potpuno napustili, smatrajući ga neizlečivim. Četiri godine on je tako životario kao meta podsmeha i spletki okrutnih sugrađana. Ali prava Tađudinova agonija je u stvari bila vraćanje u normalnu svest. Iako je živeo usamljeno, Tađudin je bio u stanju Majzoobiyata; i Majzoob, mada utopljen u Beskonačno Postojanje Boga, jeste gospodar svakog blaženstva! Patnja ne može da utiče na Madzuba zato što on nema običnu ljudsku svest. Da bi bio Kutub, Savršeni Učitelj, onaj koji je realizovao Boga mora da siđe iz tog božanskog stanja i povrati normalnu svest, prvo o mentalnom, a zatim i o suptilnim i grubim planovima. U tom silasku nema ničeg sem patnje; ova agonija je bila Tađudinova prava patnja - a ne usamljenost ili ludost.

Međutim, tokom ove četiri godine, izgledalo je kao da Tađudin sve više i više ludi. Avaj, žaleći stanje svog nećaka, njegov ujak, Abdul Rehman, ga je poveo u svoj dom u Ćandi. I tu je takođe, Tađudin lečen, ali bez ikakvog uspeha.

Ubeđen da je njegov slučaj izgubljen, ujak Abdul Rehman je konačno prepustio svog nećaka ludilu i siromaštvu. Vrativši se u Kampti, Tađudin je patio strašno - kako fizički, tako i mentalno - postao je seoska luda, predmet svakakvih šala. Ni njegov ujak, niti bilo ko drugi, nije shvatao da je Tađudin patio kako bi povratio svoju ljudsku svest - kako bi se vratio na normalni nivo svesti i tako smanjio patnju čovečanstva.

Da bi izbegao ulice Kamptija, Tađudin je većinu vremena provodio lutajući po okolnim brdima. Svaki put kada bi se vratio u grad, ljudi bi ga zagledali, pa su vremenom i postali svesni toga da on u stvari i nije bio lud u uobičajenom smislu te reci. Ipak, deca su ga neprestano kinjila. Vukli bi ga za odelo ili gađali kamenjem, ali ih Tađudin nije u tome sprečavao. Jedino bi sakupljao kamenje koje su deca bacala na njega, kako ih ne bi ponovo upotrebili. To gađanje kamenjem možda je pomoglo Tađudinu da povrati normalnu svest. Verovatno zahvaljujći ovoj deci i njihovoj prividnoj surovosti, Hazrat Daud Čišti je vraćao Tađudina u uobičajenu svest, jer bi veoma brzo, posle nekoliko udaraca, Tađudin počinjao da se ponaša normalno! Niko nije ni pretpostavljao da je Tađudin postao Kutub.

Tađudin je tada imao samo dvadeset dve godine. Vremenom je mladi Savršeni Učitelj postao visoko cenjen. Jednom prilikom dok je tumarao gradom, odjednom je ušao u kuću nekog tkača. Tađudin se obratio domaćinu osornim glasom: ˝Za tebe će biti najbolje da odmah sakupiš porodicu i sve što je vredno i odmah napustiš kuću!˝ Čovek je oklevao za trenutak, ali je bio impresioniran svetačkom pojavom napasnika, pa je poslušao zapovest bez pogovora. Samo nekoliko momenata nakon upozorenja, u kući je izbio požar i sravnio je sa zemljom. Tako su porodica tog čoveka i sva njegova bogatstva bila spašena.

Jednom drugom prilikom, kada je neki čovek ugledao Tađudina, povikao je: ˝Hazrat, dođi! Moja kćerka je na ivici smrti.˝ Taj čovek je bio kod mnogih lekara, ali se devojčino stanje nije poboljšavalo.

Tađudin je za trenutak zaklopio oči i nasmešio se, odmah potom govoreći: ˝Tvoja kćerka je sada sasvim dobro. Idi kod nje.˝

Čovek se vratio kući i zaprepastio se kada je video svoju devojčicu kako sedlu krevetu i večera. Kada je zapitao ženu kako se tako brzo oporavila, ona mu je odgovorila: ˝Samo nekoliko minuta pre nego što ćeš ti stići, neki prosjak je zakucao na naša vrata i zamolio za malo hrane, koju sam mu ja i dala. Raspitivao se o našoj kćerci i ja sam ga uvela u njenu sobu. Bio je sa njom samo na kratko, i kada je izašao, rekao mi je: ˝Nemojte više da brinete, ona će se oporaviti.˝ Kasnije je ova porodica otišla da vidi Tađudina, i žena je potvrdila daje to bila ista ona lutalica koja je došla u njenu kuću.

Prošlo je skoro deset godina, a Tađudin je još uvek živeo na ulicama Kamptija, Često spavajući na mostu pored železničke stanice. Tokom dana ili noći bi obično lutao po gradu. Iako je strancima izgledao kao luđak, a onima koji su ga poznavali kao fakir, Tađudin je zapravo već u to doba bio Savršeni Učitelj.

Onda se 26. avgusta 1892. desio incident koji je nagnao britanske vlasti da ga zatvore i pošalju u mentalnu bolnicu, iako se medu građanima podigao talas protesta, posebno medu muslimanima. Pa ipak, pošto je jedna od britanskih dama pretrpela zaista jak šok kada je ugledala nagog čoveka u teniskom klubu, njen muž je zato bio posebno uvređen, i koristeći svoj uticaj, prisilio je vlasti da uhapse ovog muslimana. Tađudinovo suđenje je izazvalo primetnu pažnju u javnosti i tokom procesa, sudija mu je postao izuzetno naklonjen. Iako je Tađudin bio obučen u krpe, sudija ga je stalno video obučenog kao kralja! Sudiju je ceo tok suđenja veoma dirnuo. Uprkos oklevanju, britanske vlasti su ga prisilile da osudi Tađudina na duševnu bolnicu do kraja života.

Tađudin je imao trideset jednu godinu kada je odveden medu zidove bolnice nekoliko milja izvan Nagpura. Danas je ovo zvanična mentalna bolnica, ali onda je to bilo mesto u kojem su svi bili osuđeni doživotno - mesto u kojem se kada se jednom lanci zaključaju, ključevi bacaju. To je bila ludnica! U njoj nije bilo nikakvog lečenja pacijenata koje je poznato u današnjim institucijama.

Obučen u dugačku zelenu halju, Tađudin je obavljao sve fizičke poslove zajedno sa ostalima; ali kada su čuvari naslutili njegovo pravo stanje, pokušali su da ga zaštite od ponižavajućeg rada - lomljenja kamenja i Čišćenja. Tađudin je to odbio i istrajao u tome da obavlja sve naporne zadatke koje su radili i drugi zatvorenici,

Jednom je Tađudin nosio na glavi metalnu kantu punu zemlje. Načelnici u toj instituciji su bili zaprepašćeni kada su videli da kanta ne počiva na njegovoj glavi, već da lebdi nekoliko inča iznad! Tađudin se kretao ležerno, dok su svi ostali bili zaprepašćeni prizorom. S vremena na vreme bi ispoljavao okultne moći i kada bi se neki takav događaj desio, to je samo pojačavalo ubeđenje zatvorenika i nadređenih o njegovoj stvarnoj spiritualnoj veličini.

Kako su godine odmicale, kad god bi Tađudin poželeo da napusti ludnicu, čuvari su pronalazili otključane brave! Napustiti ludnicu je bilo strogo zabranjeno, ali kako su oni mogli da ga spreče?



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 50% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.esotheria.com/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0043 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA