SEME KOSMIČKOG ZNANJA - Poglavlje XXXI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Priča nad pričama
 

Ko zaslepljen lepotom mog dara, od svog zemaljskog brata ili sestre glavu okrene,od mene se okrenuo!

Juni, 1992.

Ovu priču sada kazujem tebi, da bi je preneo onima koji žele da je čuju, da bi je oni preneli onima koji žele da je čuju...

Priča se desila. Dok je posmatram, vreme događanja je sada; dok ti je prenosim, vreme događanja je upravo prošlo. Za vas, to je bilo veoma davno u prošlosti ili budućnosti, a možda juče ili sutra.

Ono što je zapisano da se dogodi, je van prostora i vremena, van prošlosti i budućnosti; točak materijalnog se okreće i dodiruje zapisano. Kada se dodirnu, vi kažete - desilo se, i kažete - sada, a zapisano postaje događaj...

Elem, u dolini odakle su izvirale četiri reke, živeo je narod drevni. Nisu ni bili svesni posebne lepote kojom behu okruženi i mišljahu - ceo svet je divota.

Samo pojedinci, koji su napuštali dolinu i u nju se potom vraćali, donosili bi glas o tome da je dolina nešto posebno i da je to mesto izabrano.

Kako mnoge generacije tako mišljahu, to poče istinom da biva.

Prolazili su vekovi njihovog trajanja. Jednom su čak gotovo svi napustili dolinu, bežeći ispred nadolazećeg mraka, ali se posle silnog lutanja, predvođeni najhrabrijima iz sedme generacije od one koja je na put krenula, vratiše u postojbinu i setiše se pisma i prajezika svoga, koje su, lutajući, bili počeli da zaboravljaju.

Drevni narod se vratio, nejasno se sećajući da je pred njim veliki zadatak, i da su upravo zbog tog zadatka njihovi materijalni roditelji čuvali sećanje na dolinu i prajezik, a da su baš zbog tog zadatka njihovi duhovni roditelji odredili da im se duše inkarniraju ponovo tu, tada.

Elem, u smiraj jedne civilizacije, koja uvek u sebi nosi seme novog, seme koje se sastoji od prošlog i budućeg a klija kada se nađe na vremenskoj simetrali, u dolini drevnih ljudi življaše jedan učitelj i grupa onih koji su znanja bili žedni.

On im pored znanja levaše u čaše i one kapi, koje su svakom pojedincu vraćale ili dopunjavale sećanja.

Kada čaše behu gotovo pune, on stade da razmišlja kako da im objasni zadatke koji su pred njima i kako svakom da preda odgovornost za ispunjenje zadatka svojega. Sve vreme mu je u glavi, kao muzika, brujao glas Svetskog učitelja, glas Onoga koji treba da dođe, Moj glas... Glas koji je brujao mogoše da čuju svi koji uši imaju, ali čuše ga onim sa čistim srcem i mislima i oni koji se pre dolaska na Zemlju obavezaše da budu među onima koji čuju.



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 20% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.dobra-knjiga.com/Home.asp?AutorID=5118

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0033 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA