SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje V
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Subjektivna i objektivna svest
 

Neophodnost postojanja razlika ili suprotnosti za aktivnost svesnosti kod ljudi možemo razmotriti na primeru njihovog subjektivnog postojanja u okviru objektivnog postojanja.

Svaki čovek je svestan svoga tela kao i misli i osećanja u njemu ( svoga subjektivnog postojanja) u mnoštvu drugih i drugačijih tela, oblika postojanja ili svesti izvan sebe (svoga okruženja ili objektivnog postojanja); tako da on sve izvan sebe doživljava kao svoju razliku s kojom se nalazi u stalnoj interakciji.

Međutim, iako se covek ili njegova subjektivna svest nalazi u interakciji sa svojom razlikom ili objektivnom svešću, sama subjektivna svest u isto vreme pripada objektivnoj svesti ili čini sastavni deo nje.

Objektivna svest nije ništa drugo nego mnoštvo subjektivnih svesti, kako aktivnih, tako i pasivnih ili mnoštvo i živih i neživih bića. Tako da svaka subjektivna svest predstavlja samo različitu individualnost ili deo u sklopu objektivne svesti dok objektivna svest predstavlja celinu.

Iako svaka individualnost u toj celini ima privid izdvojenosti ili vlastite nezavisne celine ona to nikada nije, već se stalno nalazi u izvesnoj uslovljenosti, zavisnosti i interakciji s drugom ili drugim individualnostima ili celinama u objektivnoj celini.

Na taj način svaka individualna celina svojom promenom utiče na druge celine čime se uslovljava i promena objektivne celine koja onda sa svojom promenom utice na promene u individualnim celinama; što znači da se subjektivno i objektivno postojanje nalaze u stalnoj uslovljenosti i zavisnosti.

Sve oko sebe čovek može da doživi i spozna samo kroz sebe, zbog toga takva spoznaja ima isključivo subjektivan karakter ili nameće pitanje njegove objektivne spoznaje ili realnosti. Da li je čovek u stanju da spozna nešto izvan sebe onakvim kakvo ono jeste, a ne onakvim kakvim ga on doživljava?

Da bi bili u stanju da odgovorimo na to pitanje neophodno je da najpre razmotrimo sam pojam realnosti. Šta je realnost?

Realnost je nemoguće odvojiti od spoznaje ili svesnosti. Sve što postoji može da postoji samo u svesti ili kroz svesnost. Prema tome, neophodno je krenuti od same spoznaje ljudi ili načina kako se ta spoznaja ostvaruje. Dva osnovna elementa spoznaje su naravno, subjektivno i objektivno.

Kao što smo videli subjektivno i objektivno ne predstavljaju dve nezavisne ili formirane suprotnosti, već dve odgovarajuće suprotnosti koje se nalaze u stalnoj interakciji, te na taj način ne samo što menjaju jedno drugo, već i uslovljavaju i međusobno postojanje.

Iako svaki čovek isključivo misli svoje (subjektivne) misli, te misli uvek moraju sadržavati nešto objektivno ili nešto izvan njega kao na primer, drugi ljudi, drvo, potok itd. Zbog toga spoznaja uvek predstavlja interakciju subjektivnog i objektivnog.

Da bi čovek bio svestan samog sebe ili bilo čega u samom sebi, neophodno je da postoji nešto drugačije ili različito izvan njega. Jedino interakcijom s nečim različitim izvan sebe omogućava se aktivnost svesnosti koja se manifestuje kao spoznaja ili znanje o postojanju. Takvo znanje se doživljava kao realnost.

Zbog toga spoznaja ili realnost uvek predstavlja interakciju subjektivnog i objektivnog. To tvrđenje se može razmotriti na pokušaju izdavajanja subjektivne svesti od objektivne svesti.

Tako na primer, ako zamislimo jednog apsolutno samog čoveka bez ikog ili ičeg izvan njega, tj. samo subjektivnu svest, da li će subjektivna svest moći postojati bez nečeg drugačijeg izvan nje da je stimuliše ili aktivira? Da li će čovek moći imati realnost ili svesnost? Odnosno, da li će čovek moći biti svestan bilo čega u sebi (pod uslovom da nikada ništa nije bilo izvan njega, tj. da nikada nije mogao imati nikakvo iskustvo kroz svoju okolinu) bez nadražaja ili razlike izvan sebe?

Ta svesnost (ako bi i postojala) bila bi pasivna i neplodna. U svakom slučaju ne bi ličila na subjektivnu svest koja se nalazi u interakciji s objektivnom svešću.

Subjektivna svest ili svesnost jednog čoveka u interakciji s objektivnom svešću ili njegovom okolinom se menja i razvija, ali ta njena promena takođe uslovljava i promenu objektivne svesti ili njegove okoline, pošto je on deo nje i sa svojim aktivnostima deluje na njenu promenu. Zbog toga i jedna i druga svest uslovljavaju međusobno postojanje.

Bez razlike ili promene u subjektivnoj svesti ne bi moglo biti ni njenog postojanja. Bez njenog postojanja ne bi moglo biti ni objektivnog postojanja, pošto je subjektivna svest (subjektivne svesti) sastavni deo (delovi) objektivngo postojanja.

Da bi došlo do promene u subjektivnoj svesti, neophodna je objektivna svest ili njena interakcija s objektivnom svešću i obrnuto. Bez nečeg izvan čoveka, tj. bez njegove okoline ili objektivne svesti, ne bi moglo biti ni aktivnosti njegove svesnosti, kao što i bez njegove svesnosti ne bi moglo biti njegove okoline onakve kakvu je on doživljava i stvara.

Ljudi su jedina bića na ovoj planeti koja pokušavaju da nađu smisao i suštinu svoga postojanja usled kompleksnosti njihove svesnosti ili intelligencije.

Međutim, bez postojanja ostalih bića izvan ljudi, ni njihova svesnost ne bi mogla biti ono sto jeste pošto je za svaku svesnost, kao i za samo postojanje neophodna interakcija razlika.

Sve što postoji ili svaka individualnost nalazi se u posrednoj ili neposrednoj interakciji ili uslovljenosti i zavisnosti, kako jedno s drugim tako i s celinom. Ništa nije slučajno. Svaki odnos s različitim ljudima, pa i životinjama, kao i samim čovekovim okruženjem je nužan i neophodan za njegov sopstveni razvoj, kao i za razvoj celine čak i onda kada se manifestuje kao izraziti nesklad.

Svaki takav nesklad je ujedno i prilika skladnijeg prilagođavanja ili adaptacije. Sve stvara jedno drugo kao što je i sve uslovljeno jedno drugim, mada se na prvi pogled veoma teško može uočiti ta veza.

Ljudska svesnost treba da postigne takav stepen razvoja gde će shvatiti pravu suštinu same sebe i svega oko sebe ili postati svesna zajednistva, jedinstva, međusobne uslovljenosti i povezanosti svega što postoji sa samom sobom i svojom vlastitom egzistencijom. Dr Kler Viks u knjizi "Samopomoć za vase nerve" daje veoma interesantan primer uticaja i povezanosti ljudi i njihove okoline:

"Žena koja je imala više patnje nego što izgleda moguće da se podnese i koja je izgubila svaku želju da živi, rekla je da je jedan dan kada se u potpunosti osećala skrhana, naterala samu sebe da izađe napolje i zapali otpatke iz bašte. Slučajno je bacila sveže lišće u vatru. Oštar miris lišća koje gori dao joj je momenat neočekivanog zadovoljstva i u isto vreme jedna vragolasta ptičica je proletela i zacvrkutala na grani pored nje. Ona nije mogla, a da se ne osmehne. Taj doživljaj je bio presudan momenat u njenoj bolesti. Pokazao joj je da je još uvek sposobna da oseća zadovoljstvo, da takvo osećanje još uvek nije mrtvo, kao što je ona mislila. To joj je dalo dovoljno snage da se održi i sada živi mirno i sretno, kao i većina nas."

Deril Rini ("Smrt večnosti") piše sledeće: "Svi delovi kosmosa, uključujući i nas, su duboko povezani, besprekorno isprepleteni u zdravo jedinstvo. Sve više nauka uviđa da je neophodno objasniti sve ukoliko se želi objasniti bilo šta."

Rejmond A. Mudi, JR., M.D. u knjizi "Iza svetlosti" daje interesantan doživljaj šezdesetdvogodišnjeg poslovnog čoveka posle srčanog udara:

"Prva stvar koju sam ugledao kada sam se probudio u bolnici, bilo je cveće i počeo sam da plačem. Verovali ili ne, ja nikada nisam video cveće dok se nisam povratio iz smrti. Jedna značajna stvar koju sam otkrio kada sam zamro, je da smo mi svi deo velike žive vasione. Ako mislimo da možemo da povredimo drugu osobu ili drugo živo biće bez da povredimo sami sebe, veoma mnogo grešimo. Sada kada gledam šumu, cveće ili pticu, ja kažem: "To sam ja, to je deo mene." Mi smo povezani sa svim stvarima i ako šaljemo ljubav kroz tu povezanost, onda smo srećni."





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0032 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA