SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje VII
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Materija i svest
 

Sve što u fizičkom postojanju postoji ima svoj karakterističan oblik ili pojavu, osim svesti. Svest je takođe u fizičkom postojanju, ali za nju ne možemo reći da pripada ni jednom od ova dva oblika. Iako ona u mnogome ima karakteristike energije, ona ipak ne pripada ni jednom do sada nama poznatom obliku energije.

Otuda kasnije izvedena suprotnost između forme i materije (oblika i sadržaja). U stoičkoj "fizici" (filozofiji prirode) materija je izričito određena kao "pasivni uzrok", tj. kao materijal koji se nekim "aktivnim uzrokom" (logosom) oblikuje u nastala bića.

Uopšte, od Aristotela pa naovamo materija postaje zajedničko ime za "elemente" (stoiheia), a u takve su sve do nastanka moderne hemije ubrajani voda, vazduh, vatra i zemlja. S druge strane, materija je tradicionalno razumevana kao nesto čulno, nagonsko i prirodno, te je u tom smislu mišljena kao suprotnost umnom, onom sto misli, shvata, razumeva. Iz te traditicije izvedena je suprotnost tela i duše, materije i duha, prirode i duha (uma).

Osnovu za moderno geometrijsko - fizikalno poimanje materije dao je R. Dekart: "Suština materije, ili tela uopšte, ne sastoji se u tome da postoji nešto sto je tvrdo ili teško ili obojeno ili što je na neki drugi način povezano s našim čulima, nego jedino u tome da postoji jedna supstancija koja se prostire u dužinu, širinu i dubinu" (Principi filozofije); to je "telo uopšte" ili "ono što se prostire" što zauzima neki prostor - nasuprot duhu koji je "bestelesan" i ne prostire se, te nije extensio nego samo cogito (svest, mišljenje, razumevanje).

U okviru te definicije, kasnije se prestpostavljalo da je "to što se prostire" u poslednjoj analizi sastavljeno iz malih telašaca (korpuscula), koje su najpre zamišljane kao poslednji nepromenljivi delići hemijskih elemenata ("hemijski atomi"), da bi se otkrivanjem radioaktivnosti i drugih procesa u atomu došlo do otkrića unutrašnje strukture atoma, odn. do elementarnih "građevnih čestica materije" kao što su elektroni, protoni, neutroni i dr.

Novovekovna fizika je u svojoj ranoj fazi pretpostavljala, suprotno stoičkoj fizici, da u osnovi fizičkih zbivanja pored materije sudeluju još "sile" i "energija". Tek u XX v. je razvoj prirodnih nauka (otkriće dvostruke prirode mikro-elemenata, korpuskularne i talasne, nastanak teorije relativnosti i dr.) ukazao da se masa, energija, fizičko polje, pa i prostor i vreme suštinski moraju povezati.

Fundamentalno pitanje odnosa materije i sveti predstavlja predmet rasprave i podele među filozofima. Tako da imamo dva osnovna filozofska shvatanja ili pogleda na svet. Filozofi koji materiju uzimaju kao osnovu svega, pa i duha ili svesti pripadaju taboru materijalizma.

Unutar materijalističkog shvatanja postoje različita gledišta i stanovišta, tako da imamo dialektički, mehanistički, istorijski, ekonomski, kao i vulgarni materijalizam.

Predstavnici vulgarnog materijalizma su naturalisti XIX v. kao na primer: Biner, Fogt, Molesot i dr. koji su smatrali da mozak luči svest, kao sto na primer jetra luči žuč. Iz stanovišta vulgarnog materijalizma razvila se veoma oštra kritika religije ili borbeni ateizam.

Idealizam polazi od transfizičkih i umskih sušastava ili ideja iz kojih se izvodi sve što postoji. Lajbnic je Platonov sistem uzeo za obrazac idealizma, a Epikurov za obrazac materijalizma. F. Engels u delu "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije" piše:

"Veliko osnovno pitanje svake, naročito novije filozofije jeste pitanje o odnosu mišljenja prema biću… duha prema prirodi… u svojoj potpunoj oštrini ovo je pitanje moglo bito postavljeno i moglo je dobiti svoje potpuno značenje tek onda kada se evropsko čovečanstvo probudilo iz dubokog zimskog sna hrišćanskog srednjeg veka… Prema tome kako su odgovarali na ovo pitanje, filozofi su se podelili u dva velika tabora. Oni koji su tvrdili da je prvobitan duh, a ne priroda, koji su, dakle, u krajnjoj liniji pretpostavljali bilo kakavo stvaranje sveta … činili su tabor idealizma. Oni pak koji su smatrali da je priroda prvobitna, pripadali su raznim školama materijalizma."

Materija i energija su dva osnovna elementa od kojih se sastoji fizička dimenzija postojanja. Materija se pojavljuje u obliku gasa, tečnosti, čvrstih predmeta i kontroverzne plazme; dok se energija pojavljuje u toplotnom, hemijskom, magnetskom obliku itd.

Energija predstavlja aktivnost (ali ne smisaonu ili svesnu, već uslovljenu i nužnu) gde je na primer, u mehanici delimo na kinetičku (energiju kretanja) i potencijalnu (energiju mirovanja).

Pošto oba ova oblika predstavljaju dve odgovarajuće razlike ili suprotnosti, oni imaju sposobnost interakcije i transformacije iz jednog u drugi oblik. Međutim, promene izazvane njihovom interakcijom uvek ostaju u okviru fizičkog kvaliteta. Drugim rečima, čista materija ili neživa bića nikada ne mogu proizvesti živa bića, odnosno tu misterioznu aktivnost ili svest koja daje život svim živim bićima.

Taj podatak ukazuje na činjenicu da se svest razlikuje od materije i energije ili da predstavlja drugačiji kvalitet od njih. Do aktivnosti unutar materijalnog kvaliteta može da dođe samo onda kada se on nađe u interakciji s određenom razlikom izvan sebe, gde se promene odvijaju po specificnim, tačno utvrđenim, nužnim zakonitostima. Uzaćemo za primer vodu.

Voda se nalazi u tečnom obliku. Ako je izložena veoma visokoj temparaturi, ona će promeniti oblik, tj. pretvoriće se u paru. Snižavanjem temparature ona će se opet pretvoriti u tečno stanje, a daljnjim snižavanjem temparature pretvoriće se u led.

Za vodu je karakteristična njena uslovljenja egzistencija jer je njena promena uzrokovana i uslovljena neim izvan nje. Ona nema sposobnost unutrašnje konstantne i smisaone promene ili razvoja kao živa bića koja poseduju svest.

Fizička dimenzija postojanja se karakteriše relativnom kratkotrajnošću oblika ili raspadljivošću materije. Iako je za oblik (kao jednu celinu) karakteristična razgradnja i prolaznost, za sve individualnosti, tj. atome unutar tog oblika ili celine je karakteristična njihova neuništivost ili njihova ponovna gradnja drugih i drugačijih oblika i celina.

Zbog toga elementi vode u interakciji s razlikama izvan sebe (različitom temparaturom) ostvaruju promenu koja uzrokuje promenu celine ili oblika, ali nikada ne nestaju.

Svi individualni elementi (atomi) koji grade jedan materijalni oblik, razgradnjom tog oblika stupaju u interakciju s drugim atomima i time opet grade drugačiji materijalni oblik.

Tako na primer, atom koji je učestvovao u gradnji tela slona, smrću slona, kasnije može da učestvuje u gradnji tela majmuna. Iz toga se vidi da u prirodi ništa ne nestaje već da cirkuliše.

Evo šta o materiji piše Mala enciklopedija Prosveta, četvrto izdanje/1986 godine: "Materija (lat.), izvorno reč materia znači: drvo, materijal za obradu, građa, sadržina; srodno sa grč. mater, lat. mater, srp. Mater. Prvobitno kod Platona naziva se "primateljkom" svih oblika, rodnicom u kojoj se začinju oblici svih bića. No Aristotel je prvi uveo termin material (hyle) u filozofsku i naučnu leksiku, pridajući i toj reči (hyle - drvo za građenje) značenje jednog od četiri uzroka nastanka svih bića, i to u smislu materijala, tj. Onog "iz čega" se sastoje sva nastala bića.

Energija koja je neophodna za organizam ili fizičku aktivnost tela nije isto što i svest. Takva energija je rezultat interakcije materijalnih elemenata ili njihove transformacije.

Zato su voda, hrana i kiseonik neophodni materijalni elementi za opstanak ljudi. Međutim, njihova interakcija nikada ne stvara smisaonu aktivnost ili svest u telu, već je samo omogućava.

Mi znamo da je mozak u neposrednoj vezi sa svešću kao i to da je mozak materija. Materija može da ostvari aktivnost, ali samo u obliku energije. Međutim, prilikom te transformative ona se i sama troši ili nestaje iz materijalnog oblika.

Da je svest energija, mozak bi se kao neposredni materijalni uzrok njenog nastanka i sam trošio ili nestajao iz materijalnog oblika. Pošto to nije slučaj, mozak se pre može posmatrati kao "apart" za prenos svesti nego entitet koji je neposredno stvara.

Iz toga se takođe može zaključiti da svest nije isto što i materija i energija, tj. da ona predstavlja nešto sasvim različito od njih, kao i to da se svest nalazi u određenoj, specifičnoj interakciji s materijom i energijom, a ne da je nastala od njih.

S obzirom da se interakcija razlika u postojanju vrši po zakonitosti suprotnosti, zato zakonitosti svesti predstavljaju suprotne zakonitosti fizičkim; dakle nefizičke zakonitosti ili nefizički kvalitet postojanja.

Prema tome, pošto se materija i energija karakterišu oblikom ili širenjem ili rasprostiranjem i razlaganjem u vremenu i prostoru, te samim tim predstavljaju pojavno postojanje, svest predstavlja bezobličnu smisaonu aktivnost koja ima sposobnost sazimanja i sinteze ili bezvremesko i besprostorno postojanje, tj. neuništivost ili suštinu postojanja.

Naravno da je takvo tvrđenje još uvek nemoguće empirijski proveriti ili dokazati. Međutim, ono se ipak moze uočiti kroz samu analizu svesti ljudi.

Tako na primer, svest ljudi nema oblik, ne zauzima prostor, niti je njime ograničena. Ona takođe nije ograničena ni vremenom. Sve što ikada nastane u njoj može tamo da "stane" i "ostane". Bilo koji doživljaj ljudi mogu opet da dožive bez obzira kada i gde se desio.

Po toj karakteristici, tj. odnosu prema vremenu i prostoru najbolje se vidi razlika između svesti s jedne starane i materije i energije s druge. Mada ljudi zaboravljaju, ništa ne nestaje iz njihove svesti čime se ukazuje na zakonitost sažimanja i sinteze ili neuništivosti.

Hipnoza je očigledan primer takvog tvrđenja. Ljudi pod hipnozom mogu da se sete raznih doživljaja iz njihovog života koji su potpuno isčezli iz njihove svesnosti.

Frojdova genijalnost, između ostalog, zasnovana je i u uočavanju i razmatranju zakonitosti sažimanja svesti. Analizom te zakonitosti on je veoma mnogo doprineo rasvetljavanju ne samo dosetki, već takođe i sna, kao i mnogih drugih pojava u psihičkom životu ljudi.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0035 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA