SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje X
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Intenzitet i aktivnost svesti
 

Kao što materija i energija predstavljaju dve razlike ili suprotnosti u fizičkom, unutar svesti kao nefizičkom, takođe postoje dve razlike ili suprotnosti koje se nalaze u interakciji.

Te dve razlike se manifestuju kao aktivnost i intenzitet svesti koje takođe imaju sposobnost transformacije iz jednog stanja u drugo. Neposredan primer takvog tvrđenja je sama svest ljudi.

Prvo što ljudi mogu zapaziti unutar njihove svesti su dve razlike ili dve suprotnosti i to: osećanja i misli. Misli se manifestuju kao razloženost svesti ili individualizacija i izdvojenost razlika.

Takva individualnost misli omogućava njihovu stalnu interakciju ili aktivnost koja doprinosi njihovoj razumljivosti. Zbog toga one predstavljaju svesnost ili "pojavu" svesti.

Osećanja predstavljaju sažetost ili jedinstvo razlika, odnosno suštinu misli i svesnosti. Zato osećanja nisu razumljiva, te se manifestuju kao nesvesnost ili intenzitet (snaga) svesti koja ima veoma snažan efekat na telo i misli.

Suština ljudi ili svesti nije u mislima već se ona nalazi iza misli. Ponekad se ta sustina osetiti kao neki sveti skriveni mir, zaštićenost, ljubav kao i uteha u teškim trenucima. Misli su samo "sredstvo" preko kojih intenzitet svesti moze da ostvaruje svoju aktivnost.

Što god je suština svesti kompleksnija ona ima i kompleksniju "pojavu" ili sposobnost mišljenja koja se manifestuje kao inteligencija. Životinje nemaju u tolikoj meri sposobnost mišljenja kao ljudi pošto se njihova suština svesti razlikuje od ljudske.

Pored suštinskog intenizteta svesti ili osećanja mira i ljubavi, ljudi takođe poseduju i suprotan intenzitet koji je usko povezan uz telo te se manifestuje kao niži intenzitet ili osećanje nemira, besa, mržnje, straha i td.

Osećanje ljubavi ima veoma prijatan, pozitivan i karakterističan efekt na telo. Njime se ima osećaj uzdizanja ili "otvaranja" tela. Tako da se ima utisak da taj intezitet dopire putem neke svetlosti koja se nalazi izvan tela. Čini nam se da se telo ispunjava svetlošću koja nas uzdiže te celokupno naše biće počinje da vibrira na drugi način nego obično. Čak se veoma često čuju izrazi kao na primer, lebdi od sreće, sija od sreće, ozaren radošću, blistavo srećan, zrači ljubavlju.

Osećanja mržnje, bola, straha imaju suprotan efekat. Ona se doživljavaju kao neko grčenje ili "zatvaranje" tela čime se ima osećaj sprečavanja prodora svetlosti, tako da se često čuju izrazi kao: tmurno raspoloženje, mračno osećanje mržnje i besa, pao mu je mrak na oči i td.

U svakom slučaju kroz takva osećanja se gubi sposobnost funkcionalnog mišljenja ili rasuđivanja. Njima se ograničava mogućnost izbora reakcije te se počinje ponasati u okviru nužnosti.

Čini nam se kao da reagujemo iz nizih nagona tela ili neke izrazito destruktivne energije s izuzetno niskom vibracijom. Osećamo mučninu u stomaku, napetost mišića, lupanje srca, jednom rečju naša svesnost u potpunosti biva vođena telesnim porivima.

Između misli ili svesnosti i osećnja kao nesvesnosti odvija se stalna interakcija kojom se omogućva osećnjima ili nesvesnom transformacija u svesnost ili misli.

Svaki određeni intenzitet osecanja neminovno rezultira određenom aktivnošćsvesti ili svesnošć šo znač da jedno drugo uslovljava i stvara. U ljudima se nikada ne mož pojaviti neko osećnje, a da ne izazove određene misli i obrnuto. Endrju Salter u knjizi "Uslovljeno refleksivna terapija” piše:

"Činjenica je da pravljenje razlike između razuma i emocija predstavlja skoro srednjovekovni ostatak." Morgan, razmatrajući dokaze o anatomskoj lokaciji emocinalne integralnosti kaže "ni za jedno jezgro ili region se ne može reći da sadrži nervni centar… emocionalnog ponašanja."

Ukazati racionalizaciju u ponašanju je izdvojiti naročitu seriju niti u temeljno isprepletenom tkanju cortial-sympathetic ponašanja. Terapeutska korist od koncepta racionalizacije leži u isticanju ideje da se stvaran uzrok ponašanja ne nalazi u neposrednim okolnostima već u nastavljanju pređašnje uslovljenosti. U pravom smislu reči, razum i osećanja su dve nozdrve istog nosa.

Mi možemo govoriti o različitim nivoima ponašanja, ali voleli mi ili ne, proces emocija i razuma idu jedno s drugim. Niko od nas ne može a da ih ne koristi zajedno svo vreme posto su oni u stvari jedna ista neurološka stvar. Nikada nije bilo drugačije vrste razmišljanja još od kako su naši reptilski preci napustili močvaru. Ovo izgleda da nas ostavlja u dilemi. Međutim, rešenje je jednostavno.

Nema ništa loše u "vođenju" od strane emocija. Mi tu ne možemo ništa. Jedino je pitanje: "Kojih emocija? Da li sterilnih, osakaćenih, strahom ispunjenih emocija inhibicije ili slobodnih, zdravih, vigoroznih i korisnih emocija eksitacije?"

Veoma je važno da se pravi razlika između pojma svest i svesnost pošto svest predstavlja širi pojam od svesnosti. Svesnost predstavlja samo aktivnost misli, dok svest pored svesnosti obuhvata i nesvesnost ili intenzitet osećanja.

Ljudi u fizičkoj egzistenciji poseduju pojavni materijalni oblik i svest. Zbog toga oni pored uočljivih telesnih karakteristika takođe poseduju i skrivene karakteristike koje se teže uočavaju.

Mada se većina ljudi poistovećuje s njihovim pojavnim ili uočljivim karakteristikama ili telom, njihova suština nije u njemu već u njihovoj svesti koja određuje i samog čoveka i sve oko njega.

Tako na primer, u slučaju kada se posveti posebna i preterana pažnja na izgled tela, to se ne čini zbog tela, vec zbog svesti ili zbog osećanja koje nam ta pažnja pruža ili zbog shvatanja o važnosti izgleda tela.

Osećanja i misli jedne osobe moemo saznati jedino ako nam ih ta osoba sama izrazi ili ih možemo nazreti kroz njene akcije i reakcije u odnosu na druge ljude i okolinu.

Mi veoma često naše vlastite akcije i reakcije upoređujemo s akcijama drugih ljudi i na osnovu te komparacije dolazimo do određenih zaključaka o mislima i osećanjima drugih ljudi.

Koliko će ti zaključci biti tačni, ne moraju uvek da određuju akcije drugih ljudi, već isto tako polazni intenzitet osećanja kojim smo prosuđivali te akcije.

Tako na primer, ukoliko čovekovo rasuđivanje započne od osećanja straha, ljutnje, besa, itd. on će doći do drugačijih zaključaka, nego kada rasuđuje s osećanjem mira, ljubavi i sklada.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0068 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA