SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XII
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Postojanje i nepostojanje
 

Smrt živih bića nosi sa sobom ideju nepostojanja. Bez smrti u nama se nikada ne bi mogla pojaviti ta ideja ili pojam, bar ne u ovakvom obliku kojeg sada imamo.

Ukoliko pođemo od pretpostavke da svest neizostavno mora biti vezana uz telo ili materiju, to će onda značiti da će nestanak materije ili tela uzrokovati nestanak svesti, te će nastupiti nešto što je ništa ili nepostojanje.

Šta je nepostojanje? Kako mi možemo sa sigurnošću znati da se ono nalazi u obliku koji smo mu mi odredili? Mi u potpunosti ne razumemo ni fizičko postojanje u kojem se nalazimo, pa kako onda sa sigurnošću možemo da odredimo nepostojanje u kojem se ne nalazimo?

Ideje postojanja i nepostojanja koje mi za sada imamo nalaze se u potpunoj kontradikciji pošto se između njih ne moze uočiti bilo kakva veza. Ne samo što se iz praznine, neaktivnosti, nesvesnosti, potpune tame (ili ko zna kako mi već ne zamišljamo to nepostojanje) ne može nastati postojanje, već se kontradikcija nalazi u samoj izjavi nepostojanja.

Naime, mi sve što postoji definišemo kao postojanje. Ukoliko kažemo da nepostojanje postoji, to onda znači da je i ono postojanje, samim tim što postoji.

Isto tako, ukoliko se kaže da nepostojanje ne postoji, opet se sve svodi na postojanje. Iz toga proizilazi da postoji samo postojanje ili stalna promena i aktivnost koja se postiže interakcijom odgovarajućih razlika ili suprotnosti.

Samim tim postojanje u sebe mora uključiti sve svoje promene ili razlike i suprotnosti, što znači i nepostojanje. Budući da je postojanje stalna aktivnost ili promena Večno Nepostojanje ili Apsolutno Nepostojanje je nemoguće u postojanju pošto i ono neminovno mora da doživi promenu ili razliku u postojanju, a onda više ne može biti nepostojanje. To opet znači da nepostojanje ne postoji, odnosno da postoji samo postojanje.

Međutim, smrt živih bića svedoči da ipak neka razlika ili suprotnost fizičkom postojanju postoji. Koja je onda ta razlika?

Ako mi iz ideje nepostojanja koju trenutno imamo (a, koju smo formirali samo na osnovu ovog fizičkog postojanja, a ne neposredno) ne možemo objasniti vezu s fizičkim postojanjem (koja mora da postoji) može da znači samo to da je naša ideja nepostojanja netačna, upravo zbog toga što je naša trenutna ideja fizičkog postojanja (pogotovo njegovog nastanka) još uvek nepotpuna i nerazjašnjena.

Greška se nalazi u tome što smo mi postojanje svesti neizostavno vezali i poistovetili s materijom, te na taj način fizičko postojanje proglasili kao opstu ideju postojanja. Zbog toga takva opšta ideja postojanja u sebe ne može da uključi nepostojanje bez kontradikcije.

Međutim, ukoliko se nepostojanje okarakteriše kao nefizičko postojanje, tada nestaje i kontradikcije, te zakonitost postojanja suprotnosti ili njihova interakcija dobija smisao. Prema tome, ostaje samo nefzičko postojanje kao jedina moguća ili validna razlika fizičkom postojanju s kojim se ono nalazi u iterakciji.

Samim tim, nepostojanje ili apsolutna praznina se zamenjuje nefizičkim postojanjem ili svešću, te predstavlja Apsolutnu Punoću ili sažetost zajedništva tj. suštinu iz koje je moguć nastanak razlika i individualnosti ili pojavnih oblika fizičkog postojanja.

Nastanak i nestanak nebeskoh tela, kao i rađanje i smrt je očigledan primer takve interakcije ili transformacije nefizičke (suštinske) i fizičke (pojavne) dimenzije postojanja. Zbog toga smrt i rađanje predstavljaju dve neophodne razlike jednog istog, tj. aktivnosti ili razvoja postojanja ili svesti.

Idejom o postojanju nepostojanja početak ili nastanak fizičke egzistencije se dovodi do apsurda. Međutim, ukoliko odredimo nepostojanje kao nefizičko postojanje, ne samo što nestaje apsurd nego se ispunjavaju sve zakonitosti opšte ideje postojanja.

U fizičkoj egzistenciji svaka pojava ima svoj uzrok nastanka ili svoj početak. Sve te pojave je moguće objasniti kroz fizičke zakonitosti osim početnog uzroka tih pojava.

Tako na primer, svako dete mora da ima roditelje da bi nastalo. Ta zakonitost ostavlja zagonetku ili misteriju nastanka prvih roditelja. Kako su oni nastali? Po fizičkim zakonitostima znamo da su morali biti rođeni ali, pošto smo ih uzeli za početni uzrok ili prve roditelje, ta mogućnost se isključuje.

Međutim, time se takođe isključuju i fizičke zakonitosti. Odnosno, ukazuje se na njihovu ograničenost, a ne univerzalnost ili ukazuje se na nužnost postojanja drugačijih ili suprotnih zakonitosti od fizičkih. Dakle, nefizičkih zakonitosti, čime se takođe ukazuje na svest kao jedini mogući početni ili suštinski uzrok nastanka fizičkog postojanja.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0032 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA