SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XIV
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Bog kao zajednički početak
 

Za ljude je karakteristično da poseduju sposobnost racionalnog ali isto tako i apstraktnog ili spekulativnog razmišljanja. Svaki od tih načina ima svoj značaj i svrhu, zato daljnja analiza svesti ili postojanja u sebe uključuje oba ova načina mišljenja.

Iako takva analiza nije merodavna, ona je ipak jedini način obuhvatanja celovitosti ili poznatog i nepoznatog. Jedino se interakcijom konkretnog i poznatog s apstraktnim i nepoznatim, konkretno može još bolje osvetliti, te time doprineti i lakšem sagledavanju i rasvetljavanju nepoznatog i neosvetljenog. Ostajući samo u okvirima poznatog i konkretnog nikada se ne može ostvariti radikalni progres konkretnog.

To tvrđenje može se potkrepiti mnogbrojnim primerima razvoja ljudskog znanja kroz istoriju. Najznačajnija dela u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti nastala su tek onda kada su se ljudi usudili da se vinu u visine intuitivnog i nepoznatog.

Time su ostvarili drugačiji način razmišljanja ili drugačiju perspektivu sagledavanja onog već otkrivenog i poznatog. Na taj način su bili u stanju i da uoče ono do tada neviđeno ili bar da ukazu na njegovu prisutnost. Zato i Andre Zid kaže:

"Čovek ne može da otkrije novi okean ako nema hrabrosti da izgubi iz vida obalu."

Mi živimo u vreme gde je sve podređeno intelektualnoj sposobnosti ljudi tako da se intuicija smatra ne samo kao iracionalnost već i kao slabost. Zbog toga većina ljudi nastoji da se zadrži u okvirima racionalnog i poznatog te svesno potiskuje pokušaj prodora intuitivnog i nepoznatog ili isuviše smelih ideja koja se ne mogu praktično ili uobičajenim putem dokazati. Na taj način ljudi nisu u stanju da razviju svoj puni potencijal.

On se može razviti tek onda kada ljudi postignu potreban balans ili interakciju između svesnog ili intelektualnog sa nesvesnim intuitivnim u njima samima.

Time se ostvaruje potrebna fleksibilnost znanja koja uvek ima u vidu celovitost ili odnos poznatog i onog još uvek nepoznatog i neistraženog dok krutost racionalnog uvek ima isključivi pristup poznatom što onemogućava daljnji razvoj.

Ovom konstantacijom se ne nastoji osporiti ili umanjiti značaj i važnost racionalnog mišljenja već samo ukazati na neophodnost njegove interakcije s intuitivnim, pa i spekulativnim u procesu progresivnog razvoja ljudskog znanja. U svome delu "Tumačenje snova II" Sigmund Frojd piše sledeće:

"Mi smo verovatno u daleko preteranoj meri skloni potcenjivanju svesnog karaktera intelektualne, a takođe i umetničke produkcije. Iz izjava nekih visoko produktivnih ljudi kao sto su Gete i Helmholc saznajemo ipak pre da im je ono što je bitno i novo u njihovim stvaranjima bilo dato kao nešto bez prethodnog razmišljanja, i da je to njihovo saznanje stiglo kao nešto gotovo nedovršeno."

Religiozno stanovište nastanka života ili fizičke egzistencije je u potpunosti odbačeno od strane nauke. Jedan od razloga je svakako i taj što su pojedini religiozni stavovi ne samo dogmatični i nedokaživi, već često i veoma naivni.

Međutim, i pored svih nedostataka religija takođe predstavlja specifičan razvoj ljudske svesnosti u kojoj se kriju veoma lucidna shvatanja sveta i života. Zbog toga nije suviše mudro potceniti sve religiozne stavove, već se i njima treba posvetiti potrebna pažnja i analiza. Svami Abhajananda u knjizi "Uzvišeno sopstvo" piše:

"Već dugo vremena svetska civilizacija priznaje samo nauku kao znanje. Nema sumnje da se to desilo kao reakcija na užase i izgrede slepe vere bez razuma ili vidljivih dokaza . Ali sada užas nauke zasnovane samo na razumu i vidljivim dokazima osakaćenim nedostatkom smisla za božansko i te kako se mogu uočiti. U nadi da možemo razumeti stvarnost samo kroz empirijsko, naučno učenje, mi smo napipavali put i spoticali se tumarajući često u pogrešnom pravcu; i konačno smo uvideli, našim dugim naporom da je zaista onako kako su nam mistici, koje smo smatrali sanjivim budalama, još od početka govorili."

Astronom i pisac Robert Jestrov u knjizi "Bog i astronomi" piše sledeće: "Za naučnika koji je živeo u veri razuma priča završava kao ružan san. Savladavši planinu neznanja; sprema se da osvoji najviši vrh; i dok se izdiže na poslednji kamen, dočekuje ga grupa teologa koja sedi tamo vec vekovima."

Amauri de Rincar u knjizi "Oči Šive" takođe piše: "Iznenađuje sličnost između slike - sveta današnjih fizičara i vizije sveta Istočne Metafizike da je to možda zapanjujući kulturni fenomen našeg vremena."

Većina religija ističe zajednički početak ili jedinstvo svega što postoji. To jedinstvo, sadržitelj smisao ili kreator i uzrok svega naziva se raznim imenima od kojih je najuobičajenije Bog. U jednoj afričkoj himni za Boga se kaže sledeće: "Jedini on je izašao iz samog sebe, a od jednog je izašlo sve što postoji."

Za Boga se takođe kaže da predstavlja "Dušu Sveta", kao i " Svest univerzuma". Aristotel je početak ili "prvi pokret" ili Boga okarakterisao kao nešto samo po sebi nepokretno, ali koje daje pokret.

Dovoljan je samo jedan početni pokret ili aktivnost da uzrokuje nastanak svih razlika i suprotnosti s njihovim specifičnim zakonitostima i interakcijama.

Jednim početnim pokretom se akumuliraju promene što se sve više razlikuju od početnog stanja. Promeme se odvijaju po određenim zakonitostima gde je svaka promena uzrokovana ili uslovljena prethodnom, a u isto vreme uslovljava i promenu koja sledi posle nje.

To se dešava sve do jedne određene promene ili razlike, gde novonastala promena ili razlika predstavlja potpuni kontrast ili suprotnost početnom stanju, što dalje uslovi iluziju izdvojenosti te novonastale razlike od prethodne celine pošto se ona (novonastala razlika) dalje razvija po svojim specifičnim zakonitostima i time stvara svoju celinu.

Te dve celine davaju privid nečeg apsolutno drugačijeg i suprotnog, tj. uzrok njihovog nastanka izgleda drugaciji, mada su u stvari obe potekle od jednog istog pokreta koji je neophodan uslov za oba nastanka i taj početni pokret se nalazi i u jednoj i u drugoj celini samo u svojoj sopstvenoj razlici ili specificnom, razvoju.

Te dve celine ili suprotnosti stupajući u interakciju, stvaraju ili uzrokuju nastanak nove celine ili razlike, a ta celina svojom interakcijom takođe stvara novu celinu itd. To je jedan večan i beskonačan proces stvaranja novih kvaliteta i razlika, a takođe i uslovljenosti i zavisnosti gde sve jedno drugo stvara i uslovljava međusobnom interakcijom.

Najbolji primer smisaonog ili kreativnog "prvog pokreta" u fizičkom postojanju je svest. Aktivnost svih živih tela je uzrokovana svešću. Kao primer se može uzeti telo ljudi.

Intenzitet osećanja sam po sebi nepokretan uslovljava aktivnost misli koje utiču na promene u materijalnom obliku ili telu stavljajući ga u pokret. Što znači da svest preko pojavnog oblika ili materije/energije uvek predstavlja suštinu aktivnosti u postojanju. Ovakvom konstanatacijom nameću se i sledeća pitanja:

Zbog čega je neophodno da svest u fizičkoj egzistenciji ostvaruje svoju aktivnost samo kroz telo ili materiju/energiju? Da li to ipak znači da telo ili materija/energija stvaraju svest?

Telo ili materijalna i energetska rasprostranjenost ne stvaraju svest već omogućavaju njenu aktivnost. Odnosno telo ili materija/energija, kao odgovarajuce suprotnosti svesti su neophodan uslov za njenu aktivnost.

S obzirom da je interakcija razlika ili suprotnosti osnovni uslov aktivnosti, zbog toga je za svest kao Apsolutnu bezobličnu smisaonu sazetost neophodna interakcija s nečim suprotnim, tj. Apsolutno rasprostranjenim koje ima oblik ili pojavu.

Međutim, iako materija i energija predstavljaju nešto sasvim suprotno svesti, one su stvorene iz ekspanzije ili aktivnosti svesti, što će kasnije biti objašnjeno. Deril Rini ("Smrt Večnosti") piše: "Antropski princip pokazuje da sve te "slučajnosti" kreiraju specijalnu vrstu kosmičkih uslova neophodnih za naš nastanak. Zagonetka koju to predstavlja nestaje, međutim, ako svest vrši interakciju s materijom pomoću kvantnih događaja u mozgu jer vremeprostor čvor može odrzarti samo-konzistenciju kreiranjem i očuvanjem samo onih uslova koji dozvoljavaju svesti zamah.

Ova ideja ima dosta sličnosti s "bootstrap" principom koji je formulisao fizičar Dzefri Cju (koji definiše sve osnovne sastojke stvarnog sveta terminom njihovih uzajamnih samo-konzistentnih odnosa) i s konceptom "upletenog reda" koji je formulisao fizičar Dejvid Bom. Kosmos se onda pojavljuje kao krajnja povratana veza, a svest kao kreirani produkt svoje vlastite pređašnje aktivnosti."

Apsolutna sazetost svih razlika u jedinstvu predstavlja suštinsku, svesnu ili nefizičku dimenziju postojanja, dok fizička ili pojavna dimenzija postojanja predstavlja ekspanziju ili individualizaciju tih razlika. Stalnim sažimanjem i ekspanzijom ( u hinduizmu udisaj i izdisaj) svest kao suština postojanja postiže svoju stalnu neophodnu promenu i razvoj.

Da bi na neki način pojasnili jedinstvo razlika u jednoj celini, kao i njihovu ekspanziju ili specifičan razvoj svake razlike iz tog jedinstva, možemo (uslovno) dati primer semena i cveta.

U jednom semenu cveta koje izgleda kao jedna celina, razviće se različiti delovi, kao na primer koren, listovi, stabljika, razne šare latica cveta itd. Seme predstavlja apsolutnu sažetost cveta ili jedinstvo svih njegovih razlika u jednoj celini te se karakteriše punoćom, snagom ili intenzitetom koji neminovno mora da kulminira u aktivnost, odnosno ekspanziju ili individualizaciju svih tih razlika.

Dakle, neophodno je da svaka razlika iz jedinstva semena doživi svoju izdvojenost. Ta izdvojenost razlika omogućava njihovu međusobnu interakciju koja se manifestuje kao specificna aktivnost ili razvoj i promena.

Kulminacija interkcije svih tih izdvojenih razlika ili aktivnosti cveta uvek rezultira u ponovnom formiranju njegovog savršenog intenziteta ili jedinstvu svih tih razlika ili semenu.

Savršenstvo, sklad ili lepotu u fizičkoj egzistenciji uvek daju razlike ili mnostvo razlika koje se perfektno sliju u jedinstvo ili jednu celinu. Takvom sažetošću pojavnih razlika otkriva se suštinska dimenzija postojanja koja se manifestuje kao poseban duhovni doživljaj punoće i zadovoljstva te se oseća kao neki uzvišeni mir.

Njega je moguće doživeti kroz umetnost, prirodne lepote ili pejzaž itd. Dovoljno je otići u prirodu i osetiti neko magično ili sveto jedinstva samog sebe sa svime izvan sebe. Takav osećaj se doživljava kao izuzetna svesnost i nesvesnost u isto vreme gde se razum i osećanja sliju u jedno ili drugim rečima "gde nam ponestane daha", gde naša individualnost nestane tako da nastupi samo jedan momenat ili ekstaza.

Umetnost se nikada ne moze objasniti vec samo doživeti. Ona predstavlja snagu sazetosti koju je nemoguće raščlaniti ili intelektualno shvatiti. Svaki pokušaj raščlanjivanja te sažetosti uvek gubi na snazi ili intenzitetu, tj. njenoj punoći ili suštini.

U Istočnoj filozofiji Apsolutna sažetost svesti označava se kao nirvana dok je u hrišćanstvu ona predstavljena kao Bog. Takva Apsolutna sažetost svesti zbog potpunog odsustva aktivnosti ima karakteristke nepostojanja, međutim upravo u takvom stanju ili postojanju svesti sadržana je suština sveopsteg postojnaja ili svega što postoji.

Ono u sebi sadrži sve razlike ili promene svoje aktivnosti koje se formiraju u interakciji s materijom, tako da sve te razlike predstavljaju jedinstvo, punoću, samim tim sklad i harmoniju ili savršenost, tj. intenzitet Apsolutne ljubavi i blaženstva.

Jedino se takav intenzitet svesti karakteriše apsolutnim, večnim savršenstvom i mirom ili skladom i smislom, dok sve izvan njega predstavlja promenu i aktivnost, samim tim i nesavršenost i nesklad ili besmisao i zlo. Smisao, kreativnost ili ljubav (dobro) je večna, apsolutna sila koja je suština svega, pa i zla. Zato i u Bibliji piše:

"Ja stvaram svetlost i tamu. Ja pravim blagostanje i jad. Ja sam gospod koji radi sve te stvari." (Isaija 45:7)

Izdvojenost, patnja, destrukcija ili zlo (kao pojavno postojanje) je podređeno zajedništvu, ljubavi, smislu ili dobru (suštini postojanja) posto je kreirano od dobra kao njegova suprotnost s kojom se dobro nalazi u interakciji, te na taj način ostvaruje stalnu promenu ili razvoj.

Kroz aktivnost ili nesklad fizičke egzistencije postiže se stalni razvoj ili prilagođavanje individualnosti koje se u nefizičkoj dimenziji odrazi kao drugacije jedinstvo zajedništva ili drugačiji viši smisao.

Apsolutna sažetost ili savršeni intenzitet svesti predstavlja početak i kraj ili izvor i ušće svih aktivnosti, kao i izdvojenosti i suprotnosti. Iz njega se izdvajaju različite aktivnosti svesti koje prolaze kroz svoju materijalnu fazu razvoja koja im omogućava transformaciju u savršeniji intenzitet svesti koji se opet sažme u sveopšti savršeni intenzitet.

Na taj način i sveopšti savršeni intenzitet svesti doživi svoju savršenu promenu ili svoj savršen razvoj, a da nikada ne naruši svoju savršenost. Zbog toga je taj intenzitet uvek apsolutno isti, tj. završen i savršen, zato apsolutno miran, ali u isto vreme to savršenstvo nije nikada isto pošto se osmišljava i osvešćuje kroz stalni priliv i odliv savršenih razlika, što takođe znači da se stalno menja i da je takođe i apsolutno različit ili apsolutno aktivan.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0038 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA