SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XV
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Legenda o Bogu i Luciferu
 

Ne samo što različite religije ukazuju na postojanje duhovne ili nefizičke dimenzije postojanja, već veoma često one objašnjavaju i njenu uslovljenost i interakciju s fizičkom dimenzijom, a ne retko i sam nastanak fizičke dimenzije. Tako na primer, u hrišćanskoj legendi o Bogu i Luciferu dat je opis nastanka fizičke dimenzije postojanja iz nefizičke.

Mada postoji više verzija te legende njihova suština je ista. Pre nego što se pređe na objašnjenje legende, potrebno je takođe odrediti i značenje imena Lucifer.

" Lucifer (lat.) doslovno rimski prevod imena božanstva koje su Grci naživali Fosfor (Phosporos) ili Heosfor "Svetlonosac" ili "Onaj koji donosi jutro". Istim imenom su Grci i Rimljani naživali planetu Veneru (Afroditinu zvezdu), odnosno "zvezdu Danicu". U hrišćanskoj tradiciji, međutim, Lucifer je posebno ime Sotone "lažnog anđela (vesnika) svetla (II Kor. 2,11). Do te promene značenja došlo se alegorijskim tumačenjem pojedinih mesta Biblije (Isaija 14, 12; Luka 10, 18; II Kor. 2, 11)."

Paralelno s Luciferom bilo bi interesantno pomenuti i različita shvatanja božanstva demijurg.

"Demijurg (grč.) graditelj, zanatlija; Ksenofont pripisuje Sokratu verovanje da je čovekovo telo izgradio neki mudar zanatlija. U Platonovom dijalogu "Timaj" demijurg je životni princip materijalnog sveta i umetnik koji oblikuje kosmos oblikujući a potom mešajući elemente vodu, vatru, vazduh i zemlju; u tom svojstvu Platonov demijurg je više i starije biće od drugih nižih božanstava koja oblikuju telesnu građu smrtnih bica."

Neki od gnostika su demijurg predstavili kao silu zla koja je kreirala materijalni svet koji se u potpunosti razlikovao od božijeg sveta dobra. Isto tako, indijsko božanstvo Šiva koje zajedno sa Bramom i Višnom sačinjavaju trojstvo, predstavljeno je kao graditelj i rušitelj.

To su samo neki primeri u različitim religijama koje smisaonu kreativnost ili večnost nefizičkog i prolaznost ili besmislenu destruktivnost materijalnog vide kao dve potpuno suprotne, ali nužne promene u postojanju koje se nalaze u stalnoj interakciji.

Prema mitologiji Lucifer je bio najsposobniji Božiji anđeo koji je isteran s neba pošto je došao u sukob s Bogom. Rezultat tog proterivanja bio je Luciferov pad iz više sfere ili neba (nefizičko postojanje) u nižu sferu ili zemlju (fizičko postojanje) gde on osniva svoje carstvo. To carstvo postaje potpuna suprotnost Božijem carstvu jer je Luciferov pad uslovio i promenu njegove svesnosti. Međutim, takva suprotnost omogućava stalnu interakciju ili aktivnost, odnosno kreativnost koja predstavlja suštinu svesti ili postojanja, tj. Boga.

Po drugoj verziji Lucifer se dobrovoljno iz jedne više sfere, kada se za to ukazala potreba u "Božijem planu" spustio u nižu sferu da bi time omogućio neophodne i nužne promene i razlike koje su sastavni deo Božijeg postojanja, ali rezultat toga je takođe bila i nužna promena njegove svesnosti koja postaje potpuna suprotnost Bozjoj, te on postaje zao.

To bi ukratko bio sadržaj dve verzije legende sa veoma pronicljivom simbolikom. U legendi, Bog predstavlja suštinu svesti tj. intenzitet ili stanje apsolutnog smisla, ljubavi i mira iz koga se izdvaja ili nastaje kreativna aktivnost (Lucifer) koji formira fizičku ili pojavnu dimenziju postojanja (prirodu) s njenim zakonitostima.

Intenzitet se razlikuje po snazi koja zadržava karakter statičnosti. Međutim, stalne nijanse različite jačine neminovno dovode do kulminacije snage intenziteta što uzrokuje nastanak aktivnosti, tj. drugačijeg kvaliteta ili suprotnost intenzitetu.

To u isto vreme uslovljava i drugačije zakonitosti razvoja aktivnosti od intenziteta. Međutim, aktivnost (svesnost) nikada ne bi mogla nastati iz intenziteta (osećanja), a da već nije bila sadržana u njemu. Zbog toga je intenzitet svesti ili osećanje ljubavi suština u kojoj se krije misterija postojanja.

Intenzitet ili apsolutno jedinstvo i sažetost svesti se nikada ne može razumeti niti objasniti. Takva snaga samim prelaskom u aktivnost ili svesnost (misao) već ograničava sama sebe i predstavlja nešto drugo. Zato i Lao Ce kaze:

"Onaj koji zna, ne govori. Onaj koji govori, ne zna."

Iz takvog intenziteta punoće, savršenosti ili mira i ljubavi iskrsne kreativna aktivnost ili svesnost (što je u legendi predstavljeno kao sukob ili odvajanje Lucifera od Boga).

Takav momenat se odrazi kao ogroman prasak ili totalna ekspanzija koja razara bezobličnost i uslovljava rađanje oblika ili pojave, tj. novog kvaliteta postojanja koje predstavlja potpunu suprotnost svesti. To znači da izdvojenošću i rasplinutošću svest gubi svojstvo svesti i postaje nešto drugo (nesvesna pojava ili oblik).

Taj novi kvalitet postojanja odlikuje se bezosećajnim intenzitetom ili materijom koja zauzima prostor, kao i nesvesnom aktivnošću ili energijom koja se nalazi u specificnom odnosu s vremenom.

Prostor i vreme su neposredne posledice nastanka fizičke dimenzije ili širenja i rasprostiranja individualnih elemenata i njihove interakcije. Njima se kreiraju uzročno posledični odnosi ili pojavne zakonitosti svesti.

Vreme i prostor mogu postojati samo kroz aktivnost svesti ili njenu "pojavu". Za intenzitet svesti je karakteristična sažetost svih individualnosti u jedinstvu. Zbog toga takva sažetost nema ni vreme ni prostor posto predstavlja apsolutnu suštinu, tj. suštinske zakonitosti ili apsolutnu istinu svesti ili postojanja.

Iako ekspanzija kreativne aktivnosti kroz svoju totalnu rasplinutost uzrokuje nastanak haosa, nesvesnosti, besmisla, izdvojenosti ili individualizaciju u vidu različitih čestica ili atoma, svaki atom u svom energetskom žarištu nosi žizu te aktivnosti ili specifičnu informaciju svesti koja mu omogućava njegovu potrebnu ili neophodnu interakciju sa sebi odgovarajućim atomima koji takođe nose svoje potrebne informacije.

Mada je za atome (kao i njihovu interakciju) karakteristična nesvesnost ili uslovljenost i nužnost, ona je uvek smisaona ili planska pošto je, da tako kažemo, programirana od nefizičke svesti.

Zato se stalnom interakcijom materijalnih čestica ili atoma stvaraju sve kompleksniji sastavi ( oblici i pojave) ili različita tela u kojima se sve više akumuliraju ili sažimaju različite informacije ili žiže kreativne aktivnosti čime se sama ta aktivnost i inicira ili započne aktivnu interakciju u telima.

Na taj način nastaju i prva najniža živa bića u fizičkoj egzistenciji. Sve individualne svesti u raznim i različitim oblicima u fizičkom postojanju su ekspanzija jedne iste svesti.

Međutim, dok je za njenu nefizičku dimenziju karakterističan smisao, jedinstvo i zajednistvo kroz njenu rasplinutost, individualizaciju i izdvojenost u različitim telesnim oblicima uslovljava se njena ograničenost. Tako da ona postaje telesna svest svakog živog bića koja je prisutna u njihovim telima od samog nastanka fizičke egzistencije.

Zato je prelazak Lucifera iz nefizičke u fizičku dimenziju ili njegova kreacija fizičke dimenzije postojanja predstavljena kao promena njegove svesnosti.

Takva rasplinutost ili individualnost i ograničenost svesti kroz različite materijalne oblike je osnovni uslov njene "pojave" ili aktivnosti. Aktivnost svesti je neophodan uslov manifestovanja suštine svesti ili njene kreativnosti.

Suština i pojava su neophodne razlike ili suprotnosti koje uslovljavaju međusobno postojanje. Ne može se biti svestan suštine bez njene pojave, kao što se ne može razumeti pojava bez njene suštine. Iz tog razloga je nastanak različitih, ograničenih telesnih svesti neminovnost pojavnog ili fizičkog postojanja.

Niži oblici živih bića kao na primer, mikroorganizmi, biljke itd. poseduju samo telesnu svest, dok živa bića s razumom ili inteligencijom pored telesne svesti imaju i duhovnu svest ili dušu. Ne samo što inteligentna bića imaju kompleksniji telesni oblik i sastav već je i sam način njihog života i razmnožavanja takođe kompleksniji.

Kod inteligentnih živih bića za proces razmnožavanja je neophodna interakcija odgovarajućih suprotnosti u vidu muškog i ženskog pola ili odgovarajućih različith telesnih svesti ili materijalnih oblika (tela).

Interakcija odgovarajućih suprotnih telesnih svesti (muški i ženski pol) u fizičkoj egzistenciji formira specifican materijalni oblik ili aktivnost nove telesne svesti koji uslovi izdvajanje sebi odgovarajuće suprotnosti iz sveopsteg savršenog intenziteta svesti (Boga) ili duhovnu svest tog oblika.

Duhovna svest svakog inteligentnog živog bića predstavlja njegovu neposrednu smisaonu suštinu ili dušu koja je direktno povezana sa suštinom postojanja/svesti ili Bogom.

Interakcija duhovne svesti s telesnom svešću stvara novi kvalitet svesti i to subjektivnu svest, tj. svesnost ili inteligenciju toga oblika ili tela. Subjektivna svest se razlikuje i od duhovne i od telesne svesti međutim, ona omogućava delovanje zakonitosti obe ove svesti kroz sebe koje se u ljudima ispolajavaju kao dva suprotna osećanja i nagona i to kreativnosti (smisla suštine ili zajedništva) i destrukcije (ograničenosti i besmisla pojavne izdvojenosti).

U Hriscanstvu sveto trojstvo ili Otac, Sin i Sveti Duh je okarakterisano kao postojanje ili sve što jeste. Interakcija toga trojstva je neophodan element postojanja. Otac/Bog je suština svega ili stanje svesti u Apsolutnom zajedništvu, jedinstvu, punoći, zadovoljstvu, zato miru, smislu ili ljubavi iz koga nastaje kreativna aktivnost (Sin/Lucifer) koji formira fizičku egzistenciju (prirodu) s njenim zakonitostima.

Preko Svetog Duha (duše živih bića) omogućava se veza ili interakcija između Oca (nefzičke dimenzije zajedništva) i Sina (fizičke dimenzije izdvojenosti i individualnosti).

Preko duhovne svesti ili duša sva živa i inteligenta bića su povezana. Ta povezanost se karakteriše kao kolektivna svest koju su mnogi zapazili, a naročito je o njoj mnogo govorio K.G. Jang.

Sve naše duše crpe mudrost iz istog izvora, zato smo je u stanju prepoznati i kod drugih ljudi kada je sretnemo. Iz istog razloga moguće je i učiti kroz spoljašnju interakciju ili kroz iskustva drugih ljudi.

Mada se fizička ili pojavna dimenzija postojanja manifestuje kao izdvojenost i individualnost njena suština je jedinstvo. U suštinskoj dimenziji mi smo svi jedno.

Kao sto zraci sunca dolaze iz istog izvora tako i naše duše. Iako smo u fizičkoj dimenziji odvojeni oblikom ili telom, suština naših svesti potiče iz jednog apsolutno istog izvora.

Svaka vrsta živih bića ima svoj određeni oblik tela ili svoju određenu telesnu svest koja može da stupi u interakciju samo sa određenom duhovnom svešću te vrste što onda rezultira i karakteristicnom inteligencijom te vrste.

To znači da, na primer, telo krokodila ili njegova telesna svest nikada ne može imati interakciju s duhovnom svešću ljudi, pa samim tim ni njihovu inteligenciju.

Međutim, pošto ni jedno telo ili njegova telesna svest, pa shodno tome ni duhovna svest nije identična, inteligencija će svakog živog bića biti jedinstvena i različita, ali će uvek ostati u okviru inteligencije svoje vrste.

Primer karakteristične inteligencije ljudi u odnosu na njihovu telesnu svest ili telesni oblik možemo naći kod ljudi s Daunovim sindromom ili mongolizmom.

Naziv mongolizam upravo i potiče od njihovg specificnog fizičkog izgleda koji se karakteriše kosim očima. Svi oni imaju prekobrojan hromozom nastao na 21-om paru telesnih hromozoma što takođe uslovljava ne samo karakterističan oblik ili izgled njihovog tela, već isto tako i specifičnu inteligenciju s usporenim psihosomatskim razvojem.

Interakcija telesne svesti s materijom se vrši po određenim zakonitostima, a takođe i interakcija duhovne svesti s telesnom svešću. Da bi se telesna svest u materiji aktivirala ili bila u mogućnosti da započne interakciju s njom, određeni uslovi moraju biti zadovoljeni, a takođe i određeni uslovi za interakciju s duhovnom svešću te vrste. Zato je proces kloniranja mukotrpan posao koji zahteva izuzetno veliki broj pokušaja da bi uspeo.

Osnovni uslov je pravilna konekcija potrebnih materijalnih čestica sa odgovarajucim informacijama svesti. Ako taj uslov nije zadovoljen, nemoguće je proizvesti život.

Ili ako je taj uslov delimično ili nepotpuno ispunjen, to može da izazove delimičnu, kao i kratkotrajnu interakciju materije, kako s telesnom, tako i s duhovnom svešću, što će se onda odraziti kao kratkotrajan ili kao deformisan život.

U procesu kloniranja nikada se ne može stvoriti novi oblik ili nova telesna svest od već postojeće. Ljudska vrsta unutar sebe sadrži dve potrebne razlike ili dve suprotnosti i to muški i ženski pol. Muškarci poseduju različitu telesnu svest od žena, što se ogleda u različitom obliku njihovih tela.

Međutim, isto tako svaki muškarac poseduje svoju jedinstvenu individualnu telesnu svest, kao što i svaka žena poseduje svoju jedinstvenu telesnu svest.

Interakcijom muškaraca i žene ili njihovih telesnih svesti dobija se uvek nova ili drugačija telesna svest ili dete koje se razlikuje od oba svoja roditelja. U procesu kloniranja dolazi, da se tako kaže, samo do kopiranja postojeće telesne svesti jedne osobe samim tim i telesnog izgleda.

Međutim, iako inteligencija kloniranih ljudi može biti slična, razvoj njihove subjektivne svesti ili svesnosti će se uvek razlikovati. Klonirani ljudi nikada ne mogu imati potpuno iste uslove razvoja ili ista iskustva koja će usloviti njihov karakter.

Hindu religija slično kao i Hrišćanska nastanak živih bića takođe vidi kao interkciju više, "duhovne energije" (duhovne svesti) s nizom, "materijalnom energijom" (telesnom svešću). A. C. Baktivedanta Svami Prahupada u knjizi "Odricanje kroz mudrost" piše:

"Prema tome sve pojave u ovom materijalnom svetu su jednostavno interkcija više, duhovne energije vrhovnog Boga s njegovom nižom, materijalnom energijom. Materijalna energija je poznata kao ksetra ili polje aktivnosti, a duhovna energija je poznata kao ksetra-jna ili znanje polja aktivnosti. Sve različite vrste živih bića s njihivim različitim karakteristikama su proizvedene interakcijom ksetra i ksetra-jna. Energetski princip, kontrolor obe ove energije je Supreme Personality of Godhead, Krsna. On mora biti priznat kao krajnji uzrok kreacije, održivač i rušilac ove kosmicke manifestacije".

U Bhagavad-gita (7.6-7) takođe pise:

"Sva kreirana bića imaju izvor u ove dve prirode (niža i viša Božija energija). Od svega materijalnog i svega duhovnog u ovom svetu, znaj sigurno da sam ja oboje i stvaralac i rušilac. O pobedniče bogatstva, nema više istine od Mene. Sve se oslanja na Mene kao biseri na koncu."





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0042 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA