SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XIX
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Polusvesni ego
 

Oko pitanja urođenih i stečenih osobina ljudi postoje razna, kontroverzna gledišta. Ipak, opšteprihvaćena činjenica je da period detinjstva ima ogroman značaj na formiranje karaktera odraslog čoveka.

Zato se izuzetno velika pažnja posvećuje vaspitanju dece ili potrebnom odnosu odraslih ljudi prema njima koji će usmeriti i omogućiti funkcionalan razvoj dečije svesnosti.

Takav podatak je već sam po sebi dovoljan da ukaze na značaj okoline ili iskustava koja deca stiču u procesu razvoja i formiranja njihovog karaktera.

Iako je inteligencija svakog coveka određena njegovim rođenjem, sam njen razvoj predstavlja jedan izuzetno kompleksan proces koji podleže određenim zakonitostima.

Zbog toga se i nameće nužnost otkrivanja i jasnijeg sagledavanja tih zakonitosti da bi ljudi bili u stanju da usmere svoj razvoj ili da ostvare potrebnu funkcionalnost.

Ukoliko duhovna svest u svesnosti nije dovoljno razvijena da osmisli interakciju s okolinom, formira se veoma snazno osećanje polusvesnog ega koje se karakteriše zabludama kako o samom čoveku, tako i o njegovoj okolini.

S obzirom da ništa ne nestaje iz svesti, takva osećanja ostaju u njoj i to kao najbliži i najčešći pratilac svesnosti iz kojeg svesnost formira svoje misli.

Takve misli imaju disfunkcionalan karakter pošto se ne formiraju iz suštine svesti (duhovne svesti) samim tim ni suštine postojanja, već ostaju "zarobljene" pojavom i fizičkom egzistencijom ili okolnostima u kojima se osoba nalazi.

One se manifetuju kao automatske misli koje obiluju predrasudama i zabludama. To je niža svesnost ili razumevanje praćeno osećanjem bespomoćnosti, straha, besa, patnje itd.

Niža svesnost ne mora uvek biti praćena negativnim osećanjima. Ponekad ona može biti praćena osećanjem zadovoljstva i radosti. To se dešava u slučaju ispunjenja sebičnih potreba i želja kao i usled aroganthih misli o sopstvenom značaju i vrednosti. Međutim, takvo zadovoljstvo i radost se uvek razlikuje od suštinskog osećanja radosti, mira i smisla duhovne svesti.

Period detinjstva koji se karakteriše nedovoljno razvijenim intelektualnim, samim tim i emocionalnim ili duhovnim razvojem je naročito podložan formiranju polusvesnog ega.

Ograničen razvoj dece podleže drugačijim zakonitostima razvoja subjektivne svesti nego kod odraslih ljudi. Kod njih je izražena podređenost okolnostima ili izvestan pasivan razvoj.

Zbog toga se deca u tolikoj meri ne smatraju odgovorna za kreiranje njihovog života kao odrasli ljudi. Tek se odraslom čoveku pruža mogućnost aktivnog i svesnog usmeravanja njegovog razvoja.

Međutim, koliko će odrasla osoba biti sposobna da ostvari funkcionalnost u svom životu ili da li će uopšte moći biti svesna svoje nefunkcionalnosti, zavisiće od njenog formiranja u periodu detinjstva.

Naime, ukoliko je u periodu detinjstva prisutna stalna akumulacija polusvesnog ega, uzrokuje se formiranje mnogobrojnih zabluda ili pogrešna interpretacija zakonitosti i u ljudima i u njihovoj interakciji s okolinom.

Tako deca ili ljudi koji dugo vremena provode pod nenormalnim okolnostima (okruženi okrutnošću ili konstantnim stresnim situacijama) prihvataju takvo stanje kao normalno i prirodno.

Oni nisu u mogućnosti da shavte uzroke svojih negativnih osećanja i misli, te ih doživljavaju kao svoju pravu suštinu. U zavisnosti od specifičnih negativnih iskustava, različita deca imaju različito doživljavanje samih sebe ili svoje individualnosti u okviru objektivne svesti.

Kod dece koja doživljavaju stalna poražavajuća iskustva u interakciji s okolinom može da se pojavi veoma snažan osećaj inferiornosti u odnosu na sve izvan njih.

Osećajući samo bolna i negativna osećanja i misli, takva deca mogu doživljavati sebe nesposobnim za lepa i plemenita osećanja, te zato manje vrednim od drugih ljudi.

Oni sebe mogu doživljavati lošim, zlim, bezvrednim, nedostojnim, glupim itd. Sve to uzrokuje da na događaje iz okoline reaguju pasivno, rezignirano pa često i nepromišljeno i neodgovorno.

Ponekad se opet kod dece koja su bila prinuđena da brinu sama o sebi da bi opstala (usled neodgovornog tretmana roditelja ili ljudi iz njihove najbliže okoline) može javiti veoma izražena crta superiornosti u odnosu na sve izvan njih.

Za decu o kojima brinu njihovi roditelji je karakteristično da razvijaju veoma snažno osećanje ljubavi prema njima, kao i svesnost o vaznosti ili značaju roditelja za njihov opstanak.

Deca koja su prinuđena da brinu sama o sebi, sva ta osećanja mogu usmeriti sama na sebe, tako da to prerasta u nesrazmeran osecaj vaznosti samih njih u odnosu na sve izvan njih.

Precenjivanje samog sebe i svoje vrednosti ili narcisoidna sebičnost može se desiti i kod dece ciji su roditelji nekritički razmatrali svaki konflikt svoje dece s drugom decom ili ljudima, te su uvek branili svoju decu, smatrajući ih perfektinim i nepogrešivim, a sve ostale manje vrednim i nedostojnim njihove dece, čak i onda kada je njihovo nedolično ponasanje bilo očigledno.

Iako je podrška i razumevanje dece od neprocenjivog značaja za njihov razvoj, isto tako njihovo nerealno ili nekritičko idealizovanje može da doprinese njihovoj arogantnosti. U nekim slučajevima deca mogu da razviju i kompleksan osećaj inferiornosti i superiornosti u isto vreme.

Sve te pojave su posledica otežanog ili sprečenog duhovnog razvoja usled formiranja polusvesnog ega ili snažnih, ali neosmišljenih osećanja u interakciji s okolinom.

Takvo zaostajanje duhovnog razvoja u svesnosti ili mišljenju ljudi se uvek odrazi kao određena nefunkcionalnost, abnormalnost ili destruktivnost u njihovom ponašanju. Kod nekih ljudi destruktivnost može biti usmerena na okolinu dok kod nekih ljudi ona može biti usmerena na njih same. Isto tako, kod nekih ljudi destruktivnost može biti podjednako usmerena i na njih i na njihovu okolinu.

To je duševni poremećaj kojeg ljudi još uvek nisu u dovoljnoj meri svesni pošto je veoma čest i uobičajen. Svaki manipulativan, sebičan, nemoralan i neiskren čovek, ma koliko inteligentan i uspešan on izgledao, u stvari je duhovno nerazvijen i nefunkcionalan čovek.

Spinoza je veoma pronicljivo ili tačno okarakterisao takav disfunkcionalan razvoj ljudi kroz sledeću izreku: "Onaj koji prezre samog sebe, najbliži je oholom čoveku."





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0033 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA