SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XX
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Zakonitosti razvoja svesnosti
 

Kao što se već ranije istaklo, aktivnost je nemoguća bez suprotnosti ili razlika, odnosno njihove interkcije. Zato i Heraklit kaže:

"Suprotno je korisno, i iz raznolikog postaje najlepši sklad, i sve proizilazi iz borbe.Rat je svemu roditelj i svemu car."

Isto se odnosi i na svest ljudi. Da svest ljudi predstavlja jednu kompaktnu celinu, ljudi bi uvek reagovali na isti način na nadražaje iz njihove okoline. Takva svest ne bi mogla imati sposobnost izbora koji se manifestuje kao rasuđivanje, već bi vršila programiranu ili robotsku interakciju s okolinom.

Mada je automatsko ili "programirano" mišljenje karakteristično za polusvesni ego, za ljude je takođe karakteristična i interakcija s duhovnom svešću ili progresivno, konstruktivno mišljenje.

Bez suprotnosti ili razlika unutar svesti, ljudi nikada ne bi mogli osetiti različita osećanja ili reakcije na događaje iz okoline. Oni nikada ne bi mogli osetiti nemir ili borbu razlika unutar njihove svesti koje se pojavljuju u vidu različitih i protivrečnih nagona, potreba, želja, misli i td. Bez razlika ili suprotnosti unutar svesti unutračnja interkcija ljudi bi bila nemoguća.

Iz istog razloga je sasvim normalno da ne postoji ni jedan čovek koji pored plemenitih i uzvišenih osećanja nikada nije osetio i sebična, destruktivna pa čak i perverzna osećanja, pošto sve i jedan čovek pored duhovne svesti, takođe poseduje i telesnu svest i polusvesni ego.

Zbog toga je svaki čovek sposoban da bude i funkcionalan (konstruktivan) i disfunkcionalan (destruktivan). Od samog njegovog izbora ili unutrašnje identifikacije zavisi i razvoj njegove svesnosti. Marko Miljanov je bio svestan te zakonitosti jer je zapazio da se hrabrost sastoji u odbrani sebe od drugoga, a čojstvo ili čovečnost u odbrani drugoga od sebe.

Različita identifikacija ili različit izbor različitih elemenata svesti odrazi se kao karakteristično i specifično doživljavanje samog čoveka, a onda i svega oko njega.

Tako na primer, razlika između masovnog ubice i altruiste zasniva se samo na njihovom drugačijem izboru ili drugačijoj identifikaciji s unutrašnjim razlikama (nivoima) svesti.

Iako masovni ubica poseduje kreativni potencijal smisla i humanosti ili duhovnu svest, on se nije identifikovao s njom već s telesnom svešću čime se uslovio specifičan razvoj njegove svesnosti. LaRosefuko kaže: "Nije dovoljno samo posedovati izvrsne kvalitete, mi takođe trebamo znati upravljati njima."

Izuzetna inteligencija sama po sebi ne predstavlja genijalnost niti je garancija smisaonog razvoja ljudi. Mnogo je značajnije šta ljudi učine od onoga što imaju ili čime raspolažu, odnosno u kom pravcu usmere svoj razvoj ili za kakvu svrhu.

Genijalnost ljudi se ogleda u njihovoj konstruktivnosti u odnosu na njih same i njihovu okolinu. Jedino duhovno razvijen čovek pronalazi potreban balans između sebe i svoje okoline koji se zasniva na skladnim odnosima.

Različit izbor ili različita unutrašnja identifikacija ljudi nije slučajna već je ona uvek uslovljena njihovom interakcijom s okolinom ili njihovim načinom života i vaspitanja.

Za decu s traumatičnim detinjstvom je karakteristično da formiraju osećanja polusvesnog ega. Ukoliko se polusvesni ego stalno akumulira, a ne osmišljava, sprečava se duhovni razvoj dece ili interakcija njihove svesnosti s njihovom suštinom ili duhovnom svešću.

Posledica takvog razvoja svesnosti može biti njena češća interakcija pa i identifikacija s telesnom svešću što može da vodi u još dublju nefunkcionalnost.

Čovek mora postati svestan činjenice da on uvek ima mogućnost izbora svoje reakcije. Tek preuzimanjem odgovornosti za svoje izbore, on je u stanju i da usmeri svoj razvoj.

Poneki ljudi mogu da se osećaju krivim, postiđenim ili čak i zlim ukoliko osete niža, sebična ili destruktivna osećanja, dok poneki ljudi ni sami sebi ne smeju da priznaju da su sposobni da tako nešto osećaju.

Takav stav je izuzetno štetan pošto se njime sprečava samospoznaja ili integralni razvoj ličnosti. Njime se uzrokuje potiskivanje osećanja koja ostaju neosmišljena i akumulirana u nesvesnom sto uzrokuje veoma ozbiljnu neravnotežu u funkcionisanju svesti, samim tim i svesnosti.

Na taj način dolazi do ograničavanja unutrašnjeg potencijala svesti, te ljudi nisu sposobni da prevazilaze njihove konflikte. Zbog toga oni traze izlaz ili rešenje njihovog konflikta samo kroz interakciju s okolinom.

Time se uslovi njihova preterana zavisnost od okoline i okolnosti u kojima se nalaze što samo još više doprinosi daljnjoj disfunkcionalnosti ili dezintegraciji ličnosti.

Ljudi nikada nisu odgovorni za ono što osećaju, ali su uvek odgovorni za njihov odnos prema onome sto osećaju. Prema tome, oni ne treba da se stide, plaše ili potiskuju svoja osećanja. Sve ijedno osećanje traba da se obelodani, ma koliko da je ono destruktivno ili da izgleda neprihvatljivo.

Međutim, iako je neophodno obelodaniti sva osećanja, isto tako je neophodno imati kontrolu nad njima.

To znači da ljudi nikada ne smeju dopustiti sebi da deluju iz sebičnih i destruktivnih osećanja, pošto bi to samo jos više pothranjivalo i ucvršćivalo takva osećanja ili samo jos više produbljivalo disfunkcionalnost.

Oni trebaju postati svesni toga da takva osećanja ne potiču iz njihove suštine, već iz nižih, sebičnih nagona u njima, kao i toga da će ih takva osećanja samo zadržati na nižem nivou razumevanja, te da na taj način neće biti u stanju da reše unutrašnji konflikt.

Što god se više vrši aktivna i dublja unutrašnja interakcija lakše je da se napravi razliku između različitih nivoa svesti. Ukoliko čovek zauzme stav neutralnog posmatrača i dozvoli da se svi njegovi nagoni ili osećanja ispolje bez osude, on ih lakše prepoznaje ili određuje te time pravi svesniji i odgovorniji izbor svoje reakcije.

Isto tako stalnim preispitivanjem vlastitog mišljenja omogućava se prevazilaženje automatskog razmišljanja polusvesnog ega koje obiluje zabludama i predrasudama.

Odnos koji čovek ima sa samim sobom je osnova svih odnosa koje on uspostavlja sa svojom okolinom ili drugim ljudima. Ukoliko se čovek plaši sam sebe ili svojih potisnutih osećanja, on nikada neće moći ostvariti integritet ili iskrenost prema samom sebi.

Ako ljudi nisu u mogućnosti da budu iskreni sami prema sebi, svakako da onda neće moći biti iskreni ni prema drugim ljudima. Zbog toga je osnovni zadatak svakog coveka da aktivno spoznaje samog sebe, pošto je aktivna samospoznaja osnovni uslov njegove funkcionalnosti.

Međutim, pored unutrašnje i spoljašnja interakcija je veoma značajan element aktivnosti i razvoja svesnosti, pošto se kroz nju uči ili ostvaruje spoznaja koja takođe razvija svesnost ili inteligenciju.

Za progresivni razvoj ljudi je neophodno postići potreban balans između obe ove interakcije. Zanemarivanje bilo koje od njih uvek uzrokuje određene poremećaje u razvoju svesnosti ili njenu nefunkcionalnost.

Objektivna svest kao neposredna razlika subjektivnoj svesti vrši najsnažniji uticaj na razvoj svesnosti ljudi sve vreme njihove fizičke egzistencije. Zato većina ljudi ima tendenciju da posveti više pažnje interakciji s okolinom nego dubljoj unutrašnjoj interakciji što jača ego.

Unutrašnja interakcija se uglavnom svodi na polusvesni ego te se time još više doprinosi zadržavanju u nižoj svesnosti ili razumevanju. Karakteristike takve interakcije su rivalstvo, želja za slavom, bogatstvom, isticanjem itd.

Za takvu interakciju je takođe karakteristična ljubomora, zavist, strah, ljutnja, tj. sve osobine ili osećanja svojstvena za izdvojeni ego koji nastoji da zadovolji potrebe fizičke egzistencije. Zato većina ljudi takve karakteristike doživljava ili definiše kao ljudsku prirodu.

Mada ta izdvojenost nije tako drastična ili u tolikoj meri destruktivna kao izdvojenost koja se doživljava kroz pod-ego, njome ljudi ipak izdvajaju sami sebe ili svoje interese od interesa okoline.

I za polusvesni ego i za ego kao niže svesnosti je karakteristično da se razvijaju kroz pojavne a ne suštinske zakonitosti svesti ili postojanja. Takvo niže razumevanje uzrokuje ograničenost ljudi fizičkom egzistencijom kao i drustvenim normama i okolnostima u kojima se ljudi nalaze. Time se uslovljava ograničenost izbora ili delovanja ljudi čime se bitno sprečava njihov kreativni potencijal.

Razvoj pod-ega u svesnosti naizgled započinje kao slobodan razvoj pošto se njime oslobađa od ograničenosti okolnostima ili uobičajenim normama ili pravilima ponašanja.

Međutim, to je još uslovljeniji i nužniji razvoj koji ukida mogućnost izbora tako da je njegov krajnji ishod besmisao i destrukcija. On neminovno vodi u duševnu bolest. Takav razvoj je uvek konačan za razliku od razvoja nad-ega koji ima neograničenu mogućnost izbora ili smisaonog kontinuiteta i razvoja.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0035 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA