SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XXII
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Moral
 

Ljudi žive u različitim društvenim zajednicama koje se međusobno razlikuju verskim, kulturnim, nacionalnim, tradicionalnim kao i moralnim načinom života ili ponašanja. Ta činjenica se veoma često ističe kao dokaz kojim se osporava univerzalnost moralnih vrednosti.

Međutim, iako moralne vrednosti imaju isključivo društveni ili individualni karakter, time se ne može osporiti njihova univerzalnost. Sve te razlike su samo odraz različitog duhovnog razvoja ljudi, što znači da ljudi s različitim duhovnim razvojem imaju i različite moralne vrednosti.

Inteligencija duhovno razvijenih ljudi se odlikuje kompleksnijim moralnim vrednostima ili odgovornijim načinom ponašanja nego kod ljudi sa zaostalim duhovnim razvojem. Isto se odnosi i na različite društvene zajednice.

Posto duhovni razvoj ljudi predstavlja aktivni, nikad završeni proces, zbog toga društvene norme i pravila ponašanja unutar jednog sistema nikada nisu niti mogu biti savršene.

U njima su podjednako zastupljeni i progresivni elementi ili moralne vrednosti koje pozitivno utiču na razvoj ljudske svesnosti, ali isto tako i regresivni elementi u vidu različitih predrasuda i ograničenja koje sprečavaju slobodan razvoj ljudi.

Zato je neophodno da ljudi stalno preispituju i analiziraju društvene norme i pravila ponašanja ukoliko žele da ostvare svoj slobodan ili progresivan razvoj.

S obzirom da različito ponašanje ljudi veoma često uzrokuje sukob ili nesklad u njihovim odnosima, nameće se nužda utvrđivanja kriterijuma po kojem ljudi mogu odrediti granicu tolerancije među njima ili prihvatljivost i uvažavanje njihovih međusobnih razlika.

Kriterijum koji služi individualnim i sebičnim potrebama ljudi je ograničen kriterijum fizičke egzistencije. Njime se nikada ne može postići odnos koji će se zasnivati na istinskom uvažavanju i poštovanju, već se njime uvek uzrokuje nesklad.

Jedino kriterijum čiji se princip nalazi u samoj zakonitosti postojanja ili suštini svesti predstavlja suštinski kriterijum. On se u ljudima nalazi u njihovoj duhovnoj svesti, a u svesnosti se manifestuje kao savest ili moralnost. Suštinski ili moralni kriterijum se zasniva na skladnom razvoju zajedništva, a ne izdvojenom ili individualnom. On je sadržan u sledećem pravilu:

Ponašanje i akcije koje služe dobrobiti samog čoveka, ali ne ugrožavaju ili na bilo koji način ometaju druge ljude ili okolinu, su u skladu s moralnim zakonitostima, te bi takvo ponašanje ili takve akcije trebalo poštovati i uvažavati. Granica ili linija treba da se povuče s ponašanjem i akcijama ljudi koje ugrožavaju ili njih same ili druge ljude i okolinu.

Dužnost svakog čoveka je da poštuje to pravilo. Bez obzira koliko da čovek želi nešto ako to nije u skladu s moralnim zakonitostima, on bi se morao odreći takve svoje želje. Žan-Žak Ruso je to izrazio na sledeći način:

"Sve su strasti dobre ako umeš njima da vladaš. Sve su strasti zle ako im se podaš. Neka ti je dužnost uvek važnija od strasti."

Ukoliko ljudi deluju u okviru moralnih zakonitosti, oni će biti u mogućnosti da postignu međusobni sporazum i ostvare saradnju jer će njihov motiv i inters biti isti. On će se sastojati u ostvarenju zajedničkog, a ne izdvojenog ili individualnog interesa.

Međusobni sporazum ili saradnja ljudi uvek rezultira progresivnim razvojem i prosperitetom. Zato je moralno ponašanje neophodan uslov progresivnog razvoja i prosperiteta ljudi.

Ljudi koji ne postuju moralne zakonitosti nisu u mogućnosti da ostvare zajednički interes s okolinom ili s ljudima koji deluju u okviru moralnog kodeksa. Njihovo ponašanje uvek uzrokuje određeni nesklad ili sukob. Na taj način ljudi koji deluju u okviru moralnog kodeksa nisu u mogućnosti da svojim ponašanjem ili svojim akcijama odaju poštovanje njima, a da i sami ne prekrše moralni kodeks.

Ne zavisi samo od drugih ljudi da li će nekoj osobi biti ukazano poštovanje već isto tako i od nje same ili njenog izbora ponašanja. Ili kako se to obično kaže:

"Ako hoćeš da si poštovan - poštuj."

Sve što postoji ima određenu svrhu, namenu ili značaj, te samim tim ima vrednost ili zaslužuje poštovanje. Međutim, za ljude je karakteristično da prave razliku između svrhe, značaja i vrednosti različitih oblika postojanja čime se uzrokuje i njihovo različito poštovanje.

Ljudi su stalno prinuđeni da prave izbore ili da procenjuje različite vrednosti. Takvu pojavu je nemoguće izbeći pošto se ona nalazi u samoj suštini misljenja ili sposobnosti rasuđivanja. Procena vrednosti različitih oblika postojanja zasnovana je na njihovoj suštini ili svesti.

Tako na primer, ljudi smatraju vrednijim egzistenciju živih bića od egzistencije neživih bića. Unutar živih bića njihova vrednost se određuje kompleksnošću njihove svesti, te se život jednog čoveka smatra vrednijim od života jednog mrava.

Ljudi su takođe prinuđeni da vrše stalnu međusobnu procenu ili vrednovanje. Suština te procene zasnovana je na njihovoj svesnosti ili njenom izboru razvoja. Ljudi koji su odabrali da razvijaju njihovu svesnost po zakonitostima duhovne svesti ili suštinskim zakonitostima postojanja ostvaruju i više poštovanje.

Suštinska vrednost ljudi sadržana je u njihovoj kreativnoj aktivnosti ili konstruktivnom razvoju s okolinom. Akcije ljudi ili njihovo ponašanje koje doprinosi razvoju takvog potencijala su osnova njihove vrednosti ili njihovog poštovanja, a ne njihov fizički izgled, status, posedovanje materijalnih vrednosti itd.

To takođe znači da postovanje nije nešto samo od sebe dato, već da se ono stiče stalnim i smisaonim razvojem ljudi koje rezultira njihovim humanim, odgovornim i plemenitim delima.

Koliko god da je neophodno da ljudi poštuju jedni druge, isto toliko je neophodno da poštuju i sami sebe. Moralnost je sadržana u ravnopravnosti, a ne u pravljenju razlike između sebe i drugih.

Osoba koja potcenjuje sama sebe ili dozvoljava ponižavajući, degradirajući i nasilan tretman od strane drugih ljudi, krši moralni kodeks isto kao osoba koja ponižava druge ljude.

Naravno, da se ovde ne misli na nepoznate osobe već na bliske i intimne odose. U slučaju agresivnosti nepoznatih ljudi nikada se ne treba upuštati u prepirku s njima već pronaći način da se udalji od njih. Za svakog agresivnog čoveka je karakteristično nerazumevanje pošto on reaguje iz niže svesnosti ega ili polusversnog ega, tako da rezonovanje s takvim čovekom ne bi imalo mnogo efekta.

Poniznost ili skromnost se ne sastoji u ponižavanju samog sebe ili svoje vrednosti, vec naprotiv, u jasnijem sagledavanju ili razvoju samog sebe i svoje vrednosti. Filips Bruks je to divno izrazio kroz sledeću izjavu:

"Istinski način da se bude ponizan nije u tome da se saginješ dok ne budeš manji nego što jesi, već da se ispravis u svojoj stvarnoj visini nasuprot neke više prirode koja će ti ukazati koliko je neznatna visina tvoje veličine."

Potenciranje na izjednačavanju ili ravnopravnosti među ljudima sadržano je i u sledećem Biblijskom citatu:

"Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe." (Levitska 19:1)

U tom citatu se podrazumeva da čovek voli sam sebe, te da takvu istu ljubav daje i drugima. Ljudi koji nemaju potrebno poštovanje samih sebe ne mogu dati potrebno poštovanje ni svemu oko sebe. Nepostovanje i nedovoljna ljubav prema samom sebi upravo i jeste jedan od značajnih pokazatelja nefunkcionalnog razvoja svake osobe.

Osnovni uslov postizanja potrebnog poštovanja je delovanje iz zakonitosti duhovne svesti ili savesti. Ukoliko čovek ne sledi svoju savest, on ne može delovati u interesu zajedništva, već samo u izdvojenom i sebičnom interesu.

Time on ne uzrokuje samo nesklad s okolinom, već i u samom sebi pošto prestaje da funkcioniše kao iskreno i odgovorno ljudsko biće. Na taj način on ne gubi samo postovanje okoline, već i svoje sopstveno.

Osoba koja deluje u interesu harmoničnog odnosa s okolinom deluje u skladu s zakonitostima same njene suštine ili savesti. Na taj način ona je u stanju da se smisaono razvija i postiže potrebno postovanje i sebe i okoline.

Takva osoba već samim svojim prisustvom zrači iskrenošću i konstruktivnošću, što se veoma pozitivno odražava i na ostale ljude koji u njoj zapažaju osobine dostojne priznanja i poštovanja.

Za ljude koji potcenjuju ili precenjuju sami sebe je karakteristično da ne deluju iz duhovne svesti ili svesti zajedništva ili suštinskih principa moralnosti. Za njih je karakteristična niža svesnost ili razumevanje koje se zadržava u pojavnim zakonitostima ega, polusvesnog ega ili telesne svesti.

Za individualnost i izdvojenost kao pojavnu zakonitost postojanja je karakteristična agresivnost zasnovana na pohlepi. Takva agresivnost samo daje privid postizanja uspeha i prosperiteta jer se on na duži vremenski period uvek ispolji kao konačan.

Razvoj svih dosadašnjih društvenih sistema potvrđuje tu činjenicu. Sve civilizacije do sada su imale svoj karakterističan razvoj uspona i destrukcije pošto su bile zasnovane na pojavnim, a ne suštinskim zakonitostima razvoja prosperiteta. To znači da su svoj razvoj temeljile na nemoralnim principima manipulacije, izrabljivanja, neravnopravnosti, nasilja, tiranije itd.

Sustinska zakonitost razvoja prosperiteta je sadržana u moralnim principima ili progresivnom razvoju celine. Za njega je neophodno međusobno prilagođavanje svih razlika ili individualnosti koje će doprinositi opštem progresu, a ne izdvojenom ili individualnom.

S obzirom da razvoj celine uvek afektira razlike ili individualnosti unutar nje, zato se progresivni razvoj celine takođe odrazi i kao progresivni razvoj svih individualnosti. Na taj način se ostvaruje istinski progres koji ima kontinuitet. To se slikovito može pokazati na sledećem primeru:

Ukoliko sve zemlje okarakterišemo kao jednu celinu, a svaku pojedinu zemlju kao individualnost ili razliku u okviru celine, interakcija zemalja koja se zasniva na moralnim principima sastoji se u tome da svaka ljudska akcija mora biti vođena opštim interesom i progresom svih zemalja, a ne progresom pojedinih zemalja na račun ostalih.

Ukoliko se nekom akcijom ljudi ne može postići progres ili dobrobit svih zemalja, onda je osnovna dužnost i odgovornost ljudi da odustanu od te akcije i potraze neku drugačiju alternativu koja će pridoneti progresu svih zemalja.

Na taj način se ostvaruje istinski prosperitet koji ima pozitivan ili progresivan trend kretanja svih zemalja ili celine. S obzirom da je osnovni uslov kontinuiteta smisaoni ili progresivni razvoj, zbog toga takav prosperitet takođe ostvaruje i kontinuitet.

Prosperitet koji se temelji na nemoralnim principima razvoja uvek ostvaruje neravnomeran razvoj, te shodno tome nikada ne može ostvariti istinski progres i kontinuitet.

Tako na primer, ukoliko samo jedna od zemalja postiže svoj prosperitet, a sve ostale zemlje na račun toga doživljavaju svoj regres dužim vremenskim periodom, ta jedna zemlja u progresu mora doživeti vrhunac svoga prosperiteta pošto ostale zemlje moraju dostići kulminaciju svoga regresa.

Na taj način zemlja u progresu nalazeći se u stalnoj interakciji s zemljama u regresu, takođe mora doživljavati negativne posledice takve interakcije, odnosno svoj sopstveni regres što ce se takođe odraziti i na samu celinu.

Takav razvoj shodno tome nikada ne može da se odrazi kao stalni i progresivni razvoj celine, samim tim ni istinski prosperitet, tj. istinski progres koji ima svoj kontinuitet.

Istinski progres ili prosperitet svih zemalja (kao jedne celine) moguć je tek onda kada svaka od tih zemalja shvati značaj i važnost svih ostalih zemalja i njihovog progresa za svoj vlastiti progres i razvoj, te uvek nastoji da deluje u opštem interesu, a ne u izdvojenom i individualnom.

Razvojem nauke i tehnologije ne samo da je omogućena, već je postala i nužna interakcija svih zemalja na našoj planeti.

S obzirom na ogromne razlike među zemljama ta interakcija postaje sve kompleksnija, tako da se nameće neophodnost odgovornog ili moralnog usmeravanja te interakcije, inače rezultati mogu biti katastrofalni ne samo za ljudsku zajednicu, nego i za samu planetu.

Značaj inteligencije ljudi je sadržan u njenoj sposobnosti logičkog rasuđivanja. Takvo rasuđivanje predstavlja osnovni element za bolje prilagođavanje ili razvoj ljudi u fizičkoj egzistenciji.

Međutim, izuzetnost inteligencije ljudi sadržana je u moralnosti ili sposobnosti ljudi da prevaziđu iluziju izdvojenosti i individualnosti, te da deluju u interesu smisaonog i skladnog razvoja zajedništva.

Svesni i odgovorni razvoj suštinske ili moralne dimenzije u inteligenciji ljudi predstavlja osnovni uslov njihovog daljnjeg opstanka u fizičkoj egzistenciji.

Ljudi predstavljaju najaktivniji element planete Zemlje koji svojim akcijama najvise utiču na njenu promenu. Stalnom intervencijom ljudi, njihova okolina je postigla radikalne i drastične promene.

Dosadašnja interakcija ljudi s njom se mogla odvijati uz nepostovanje moralnih ili duhovnih vrednosti, međutim, mi se vrtoglavom brzinom približavamo momentu kada će se interakcija ljudi s njihovom okolinom morati odvijati samo kroz suštinske ili moralne zakonitosti postojanja.

Svaki drugi izbor značiće uništenje ili destrukciju planete Zemlje, pa samim tim i ljudske vrste. Snaga kreativnosti, kao i snaga destrukcije nalazi se u nama. Od našeg izbora zavisi i naš opstanak u fizičkoj egzistenciji.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0071 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA