SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XXVI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Medjusobna uslovljenost ponašanja i razvoja svesnosti
 

Kao što je već ranije rečeno za aktivnost misli je neophodna interakcija razlika u vidu subjektivnog i objektivnog postojanja. Mišljenje je rezultat kompleksne interakcije različitih osećanja u ljudima s razlikama izvan njih ili njihovom okolinom. Zbog toga se unutrašnja interakcija ljudi uvek aktivira ili inicira njihovom interakcijom s okolinom.

Ukoliko su ljudi svesni te zakonitosti, njima će biti lakše da ostvare viši stepen slobode ili vlastitog usmeravanja unutrašnje interakcije. Odnosno, oni će nastojati da što manje budu vođeni okolnostima ili osećanjima formiranim u interakciji s okolinom, a što više osećanjima koja prevazilaze okolnosti ili njihovom pravom suštinom.

Događaji iz okoline uzrokuju interakciju svesnosti s određenim intenzitetom osećanja. Intenzitet osećanja formira misli do izvesnog stepena gde neminovno mora uslediti akcija, tj. u ljudima nastane promena uslovljenja takvom interakcijom, tako da ga to pokreće u akciju.

Akcija omogućava svesti da se, da tako kažemo, materijalizuje u vanjskom svetu.

Materijalizacija svesti izvrši promenu u vanjskom svetu, a ta promena sa svoje strane uzrokuje ili uslovi ponovnu unutrašnju interakciju u ljudima ili njihov daljnji izbor s nesvesnim ili s različitim osećanjima u njima.

Zato ponašanje ljudi ili posledice njihovog ponašanja imaju veoma značajan efekat ne samo na njihovu okolinu, već i na daljnji razvoj njihove svesnosti.

Pre bilo koje akcije ljudi moraju veoma pažljivo i podrobno da razmotre istinsku motivaciju svoje akcije ili potrebu koju nastoje da zadovolje tom akcijom.

Da li se osnovni motiv njihove akcije nalazi u potrebi ega da dokaže svoju vrednost drugim ljudima? Ili se njihov motiv nalazi u manipulaciji koja će im omogućiti zadovoljenje sebičnih, nižih nagona i potreba?

S takvim motivima oni njihovu vrednost i potrebe koncentišu izvan njih te se vezuju za interakciju s okolinom i gube potrebnu interakciju s njihovom suštinom, tako da ostaju zarobljeni spoljašnjom interakcijom koja uslovi njihove daljnje misli i akcije.

Motivi koji su uslovljeni egom ili pod-egom se kreću u okviru nužnosti, a ne prave slobode i kreativnosti. I jedan i drugi motiv samo ukazuju na gubitak suštinskog identiteta sto neminovno vodi u disfunkcionalnost.

Duhovno razvijeni ljudi su svesni te zakonitosti tako da oni podrobno vrše samoanalizu svih njihovih osećanja/misli, gde je glas savesti najjači i najodlučniji za usmeravanje njihove aktivnosti.

Oni svesno razlažu niže, sebične potrebe ograničene okolnostima s najvišim glasom mudrosti i sklada koji izvire iz njihove suštine. Na taj način ih i prevazilaze, te ostvaruju njihov progresivni i integralni razvoj.

Takvim ljudima nikada nije dosadno pošto su uvek okruženi njihovom unutrašnjom lepotom ili bogatstvom prijatnih osećanja i misli koje prevazilaze ograničenost fizičke egzistencije.

Ako se ponekad i nadvije oblak nižih svesti ili sebičnih osećanja i misli, oni mu ne daju da dugo ostane, a još manje da se osnaži u njima. Mudrošću i svetlošću njihove duše oni brzo rasteraju takve oblake.

Svaki put kada ljudi reaguju iz nižih svesti oni ponižavaju sami sebe i sprečavaju sopstveni razvoj u nešto više i smislenije. Odabirajući niže strasti, ljudi biraju časove mizerije, očaja i bola koji prekrivaju njihovu dušu ili osećanja ljubavi, lepote i smisla koja iz nje zrače.

Najgore što ljudi mogu da učine je da dopuste sebi da deluju iz destruktivnih osećanja. Na taj način ih samo još više osnažuju i pothranjuju.

Svami Paramananda kaže sledeće: "Čovek ne može imati destruktivno ponašanje, a da u isto vreme ne uništava i samog sebe. On se ne može prepustiti mržnji, ljutnji, ljubomori, a da u isto vreme ne vodi samog sebe u propast."

T. Vasington:"Neću dozvoliti nijednom čoveku da mi umanji i degradira dušu time što će me naterati da ga mrzim."

Isak Basevis Singer: "Kada izneverite nekog, vi takođe izneverite i samog sebe."

Semjuel Dzonson:" Da li će čovek biti u dobrom ili lošem raspoloženju, zavisi samo od njegove volje."

C. L. Alen: "Najskuplja stvar što možete da učinite je da imate neprijateljsko osećanje prema nekom. Cena koju plaćate je gubitak, večni gubitak vaše vlastite duše."

Sve što čovek čini drugim ljudima, on ne čini samo njima već i samom sebi. Ako čovek čini dobro drugim ljudima, on ga čini i samom sebi. Isto tako, ako čini zlo drugim ljudima on ga čini i samom sebi.

Kada čovek učini plemenito delo u skladu s njegovom savešću, on se oseća dostojan ljubavi i poštovanja, kao i snažan i ponosan što je uspeo da savlada niže strasti i nagone i što je učinio ono sto je trebalo.

On oseća njegovu unutrašnju snagu i lepotu (duhovnu svest) koja ne zavisi od ničeg izvan njega već samo od njega i njegovog izbora. Na taj način identifikujući se s tom lepotom i plemenitošću ili smislom u sebi, on koncentiše vrednost u sebe ili svoju duhovnu svest.

Suprotno tome, ako učini loše delo, to će imati negativan uticaj ne samo na njegovu okolinu već i na njega samog ili na njegovo doživljavanje samog sebe i svoje vrednosti.

Na taj način on se sve više distancira od svoje suštine kroz koju jedino može naći smisao samog sebe, kao i svega oko sebe. Distancirajući se od svoje suštine ili duhovne svesti, on se zadržava u pojavi ili nižoj svesnosti ili razumevanju.

Bez suštinske samospoznaje on nije u stanju da ima ni suštinsku spoznaju svoje okoline, što se uvek odrazi kao nesklad i u čoveku i u njegovoj interakciji s okolinom.

Čovek ne može da se ponaša neodgovorno i da očekuje da mu život bude skladan i organizovan kao i da zadovoljava svoje niže nagone i strasti i da očekuje priznanje i poštovanje od drugih ljudi. Naš život je onakav kakvog ga mi napravimo našim izborima, pa shodno tome i našim delima. Ili kako se to obično kaže: "Što poseješ, to ćeš i požnjeti."

Mi ne možemo saditi tikve, a očekivati da nam niknu ruže. To bi bilo suviše ludo i uzaludno. Sve u životu zahteva aktivno angažovanje, ali ne u smislu nasilne aktivnosti, već u smislu moralnog i odgovornog izbora akcija i njihovom doslednom sprovođenju.

Smisaoni razvoj je nemoguć bez samokontrole i odgovornosti. Ponekad se kod ljudi sa zaostalim duhovnim razvojem može uočiti nešto veoma slično samokontroli.

Međutim, to je samo iluzorna i ograničena samokontrola čije se zakonitosti razvoja u potpunosti razlikuju od samokontrole koja se postiže duhovnim razvojem. Takva samokontrola uvek rezultira neskladom i negativnim posledicama kako na čovekovu okolinu tako i na njega samog ili na daljnju degeneraciju njegove svesnosti.

Takav čovek vremenom sve više gubi sposobnost doživljavanja nesebične ljubavi i ljudske topline ili unutrašnjeg bogatstva koje ni jedna vrednost izvan njega ne može da nadoknadi. On sam sebe osuđuje na časove najužasnije mizerije i osamljenosti u svom ledenom svetu koji je sam kreirao.

Lakomisleni i neodgovorni ljudi koji nemaju samokontrolu uzimaju sve što im izgleda primamljivo bez obzira na posledice. Međutim, takvi ljudi prave veoma opasne izbore pošto su posledice neminovne.

U nekim slučajevima one su trenutne, a u nekim one se ispoljavaju mnogo kasnije. Uzaludno je očekivati da do njih neće doći. Ta zakonitost je veoma lepo dočarana u španskoj narodnoj poslovici koja glasi: "Uzmi što god hoćeš - rekao je Bog; uzmi i plati."

Goldsvorti takođe kaže: "Ako ne mislite o budućnosti, ne možete je ni imati."

Naravno, da se ovde ne misli da čovek mora biti preokupiran planovima o budućnosti ili da ima moć da određuje buduće događaje, već da bude svestan posledica svojih izbora.

Ljudi koji pohlepnim i nepromišljenim postupcima uzrokuju vlastitu nesreću često nisu spremni da preuzmu odgovornost za to, već krivicu traže u drugim ljudima, lošoj sreći, sudbini ili čak i u predodređenosti za neuspehe. Hegel je značaj samokontrole izrazio na sledeći način: " Ko želi veliko da postiogne, taj mora znati da se odriče. Ko, naprotiv, želi sve, taj će malo da postigne."

Mudrost se ne sastoji u tome da čovek ima što više iskustava već upravo u tome da zna da ih pravilno odabere. Nepromišljen čovek nastoji da ima što više primamljivih iskustava, dok mudar čovek zna da će biti bolje ukoliko nikada nema iskustva koja se negativno odražavaju na njegov duhovni razvoj.

Ljudi koji nikada ne odriču bilo koje iskustvo veoma često smatraju da su superiorniji u odnosu na ljude koji odriču pojedina iskustva. Međutim, takvi ljudi su upravo siromašniji za jedno veoma značajno iskustvo, a to je iskustvo izbora iskustava koje u sebe uključuje i iskustvo odricanja pojedinih iskustva.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0026 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA