SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XXVIII
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Duhovni razvoj i mentalne bolesti
 

Kao što se već iz ranijeg izlaganja može zaključiti duhovni razvoj ljudi je osnovni uslov njihovog zdravog psihickog života ili integralnog razvoja ličnosti.

Njime ljudi ostvaruju najvišu svesnost i razumevanje koje im omogućava potrebno funkcionalno ponašanje čime se postiže osećanje mira, radosti kao i pronalaska smisla u egzistenciji nezavisno od događaja iz okoline.

Kada je Glaukon rekao Sokratu da ne veruje da igde na zemlji postoji idealan grad, društvo ili život koji je Sokrat opisivao, Sokrat mu je odgovorio: "Nije važno da li takav grad postoji na nebu ili da li će ikada postojati na zemlji, mudar čovek će živeti načinom tog grada, odbijajući da ima bilo Šta s drugim i na taj način ugledajući se na njega dovešće svoju vlastitu kuću u red".

Dr Rolo Mej ("Čovekova potraga za samim sobom") piše: "Kvaliteti kao sloboda, odgovornost, hrabrost, ljubav i unutrašnji integritet su idealni kvaliteti, nikad u potpunosti shvaćeni ni od koga, ali oni su psihološki cilj koji daje značenje našem pokretu ka integraciji".

Karen Hornej, M. D. ("Naši unutrašnji konflikti") piše: "Generalno, karakteristika pogoršanja moralnog integriteta je smanjena iskrenost i povišena egocentričnost. U vezi ovoga je interesantno pomenuti da je u Zen Budističkim spisima iskrenost izjednačena sa svesrdnošću, upućujući na isti zaključak do kojeg smo mi došli kliničkim posmatranjem - naime, da niko podeljen unutar sebe ne može biti potpuno iskren.

Monk: Razumem to da kada lav zgrabi svoga protivnika, bilo zeca ili slona, on koristi svu njegovu snagu; preklinjem te, reci mi koja je to snaga?

Gospodar: Vatra iskrenosti (literarno, snaga neobmanjivanja) Iskrenost, tj. neobmanjivanje znaci "istupiti celim bićem" tehnički rečeno "celo biće u akciji" ... u kojem se ništa ne zadržava, ništa skriva, ništa ne ostaje neiskorišćeno. Kada osoba tako živi, za nju se kaže da je zlatokosi lav; ona je simbol virilnosti, iskrenosti, svesrdnosti; ona je božansko ljudska."

Poznato je da genetski faktor, kao i poremećena hemijska ravnoteža u telu utiču na svesnu funkcionalnost ljudi. Međutim, koliko je samo organski faktor značajan za razvoj i nastanak mentalnih bolesti?

Ema Pirs ("Strast za mogućim") piše: "Šizofreničari ne bi trebali gubiti nadu već bi trebali znati da dok njih 10 procenata imaju istoriju ove bolesti u familiji, 90 procenata njih nemaju."

Ako se uzme u obzir činjenica da između svesti i tela postoji stalna interakcija, moguće je da određeni razvoj svesnosti uzrokuje hemisjsku neravnotežu u telu, tako da hemijska neravnoteža može biti posledica određene aktivnosti svesnosti, a ne njen uzrok.

Henri Gantrip ("Vasa svest i vase zdravlje") piše: "Možete zamisliti vašu svest kao pijanistu, a vaše telo kao klavir. Svaki drhtaj emocija, svako raspoloženje, svaka akcija izvođača ima efekat na instument, samo što je odnos između svesti i tela daleko intimniji nego odnos pijaniste i klavira.

Svest i telo je jedna osoba i ništa se ne može desiti u vašim mislima i osećanjima a da se ne odrazi na vaše telo. To se zna iz svakodnevnog iskustva. Nervozni javni spiker ima suva usta jer njegova nervoza afektira njegove pljuvačne žlezde. Mladić koji ide da pita sefa za povišicu ima mučan osećaj u stomaku, a njegovi nervi i mišići su napregnuti. Imate svađu, drhtite od emocija i dobijete glavobolju posle toga."

Mentalne bolesti se ne bi smele suviše olako tretirati samo lekovima. Pogotovo, ako su pacijenti deca. Tretman lekovima nikada nije u potpunosti bezopasan pošto može da ima i štetne posledice.

Isto tako, pitanje je kakav kvalitet života imaju ljudi koji su prinuđeni da funkcionisu samo pomoću lekova? Koliko je takav tretman stvarno efikasan? Koliko usmeravanje na lečenje lekovima ometa pronalasku drugačijeg i efikasnijeg metoda?

Većina mentalnih bolesti nastaje kao posledica okolnosti u kojima se ljudi nalaze ili njihovog izbora reakcije na stresne i konfliktne situacije.

Što znači, da određeni ambijent ili uticaj okoline kao i određeni način života ili ponašanja ljudi ili neorganski faktor uzrokuje disfunkcionalan razvoj svesnosti, samim tim i mentalnih bolesti. Zato je neophodno da se takvom aspektu oda mnogo više značaja i posveti više pažnje.

Lekove bi se trebalo posmatrati samo kao pomoćno sredstvo u lečenju mentalnih bolesti, a ne kao osnovu lečenja. Uspešan metod lečenja mentalnih bolesti je onaj metod čiji je krajnji ishod postizanje funkcionalnosti ljudi bez upotrebe lekova.

Takav metod je moguće pronaći jedino boljim razumevanjem i otkrivanjem zakonitosti funkcionisanja i razvoja svesnosti. Time se takođe omogućava i uspešnija prevencija mentalnih bolesti jer ljudi jasnije sagledavaju šta treba da čine ili kako da se ponašaju da očuvaju njihovo menatlno zdravlje.

Ema Pirs ("Strast za mogućim") piše sledeće: "Nadam se da će tada svi razumeti da mentalna bolest nije neobična nesreća koja se spustila na nekoliko nesrećnih ljudi; da će svi razumeti da je - mentalni bolesnik - termin koji je dat onima od nas koji su se izgubili u krizi i kojima je uzelo ili uzima dugo vremena da iz nje izađu."

U istoj knjizi ona dalje nastavlja: "Umno poremećeni nemaju - nešto - što ih čini ludima. Njima nedostaje ono što zdrave ljude čini zdravim. Njima nedostaje osećaj vrednosti i samovrednosti. Njima nedostaje osećaj jedinstva i harmonije s njima samima, s ljudima oko njih, s vasionom. Njima nedostaje osećaj smisla i svrhe u njihovom životu."

Osnovna zakonitost postojanja je stalna promena ili razvoj. Razvoj ili promena se manifestuje kao stalna zamena starog s novim. Isto se odnosi i na svesnost ljudi. Stalna promena ili zamena novog i starog je neminovnost koju je nemoguće izbeći.

Bilo koji pokušaj da se izbegne promena ili zadrži status quo vodi ka veoma ozbiljnim poremećajima i posledicama. Stagnacija u ljudskom razvoju je nemoguća. Prema tome, ukoliko ljudi ne ostvaruju njihov potreban progresivan razvoj, ostvaruje se njihov regresivan razvoj.

Proces promene i razvoja u ljudima se manifestuje u vidu određene neravnoteže, nesklada ili konflikta. Da bi ljudi bili u stanju da prevaziđu stari i očigledno nefunkcionalan način razmišljanja s novim progresivnijim i funkcionalnijim, neophodno je da se suoče s konfliktom.

Karen Hornej, M. D. ( "Naši unutrašnji konflikti") piše: "Doživljavati konflikte upućeno, iako može biti veoma bolno, takođe može imati neprocenjivo preimućstvo. Što god se više suočavamo s našim konfliktima i tražimo naše vlastito rešenje, dobijamo više unutrašnje slobode i snage.

Samo onda kada smo voljni da podnesemo glavni udar možemo se približiti idealu da budemo kapetani vlastitog broda. Lažni mir ukorenjen u unutrašnjoj otupelosti nije nešto na čemu se može zavideti. Sigurno je da će nas on napraviti slabim i lakim plenom bilo kakvog uticaja."

Ljudi koji nastoje da izbegnu ili potisnu konflikt, samo još više produbljuju poremećenu ravnotežu razlika unutar svesti, odnosno osnažuju polusvesni ego koji počinje da vrši uticaj na razvoj njihove svesnosti umesto njihove suštine.

Neposredna posledica toga je gubitak iskrenosti, a takođe i sve snažnije delovanje raznih zabluda i obmana. Ukoliko ljudi nastavljaju takav način ponašanja kroz daljnje konflikte i stresne situacije, njima postaje sve teže da uspostave funkcionalan odnos ne samo s okolinom, već i sami sa sobom. Zbog toga i Karen Hornej piše: "Želja za kreativnom osamljenošću ni u kojem slučaju nije neurotična; naprotiv, većina neurotičara ustukne pred njihovom unutrašnjom dubinom, tako da je nesposobnost konstruktivne osamljenosti sama po sebi znak neuroze."

Takvi ljudi sve više gube sposobnost da pomognu sami sebi i nađu izlaz iz konfuznog načina razmišljanja i ponašanja. Tim pre što takvi ljudi obično stvaraju idealizovanu predstavu i o sebi i o drugima ili kreiraju neku njihovu umišljenu istinu.

Pošto im takva istina omogućava da opravdavaju svoje neprihvatljive aktivnosti ili postupke, oni uporno nastoje da je odbrane i zaštite. Međutim, njihova iskreirana fantazija ili umišljenja istina sve više dolazi u sukob s njihovom okolinom ili objektivnošću tako da interakcija s okolinom postaje veoma mučna i teška. Na taj način takvi ljudi se prisiljavaju ili da otkriju i priznaju svoju zabludu i nefunkcionalnost ili da se izoluju i povlače u svoj svet fantazije.

Ukoliko ljudi odaberu da se suoče s njihovim zabludama i nefunkcionalnošću, oni su u mogućnosti da prevaziđu krizu ili ostvare potreban progresivan razvoj.

Međutim, ukoliko izaberu izolaciju, uslovi se još gora dezintegracija ličnosti ili čak i delimičan ili potpun gubitak identiteta, pa samim tim i svesna funkcionalnost osobe.

Tako na primer, neko može da misli da je Napoleon, Kleopatra, vanzemaljac itd. moguće koncepcije koje takva osoba stvara često imaju konfuzni karakter koji se ispoljava kao veoma nelogična ili iracionalna svesnost.

Identitet je neophodan uslov svesne funkcionalnosti. Da bi ljudi bili u stanju da vrše interakciju kako s nesvesnim unutar vlastite svesti tako i s okolinom oni moraju imati identitet.

Kakav će taj identitet biti uvek zavisi od njihovog duhovnog razvoja. Duhovnim razvojem subjektivna svest prevazilazi ograničenost ega fizičkom egzistencijom ili pojavnim zakonitostima izdvojenosti te ostvaruje najvišu svesnost nad-ega ili shvata suštinsku zakonotost jedinstva i zajedništva same sebe sa svime izvan sebe.

Time se ostvaruje njen potreban razvoj i integritet. Takvim ljudima izolacija veoma često pričinjava zadovoljstvo pošto im se omogućava još neposredniji kontakt s njihovom suštinom ili izvorom mudrosti i kreativnosti u njima.

Međutim, osoba sa zaostalim duhovnim razvojem koja ima nižu svesnost ega i pod-ega izolacijom može jos više da produbi vlastiti doživljaj otuđenosti čime uzrokuje jos goru svesnu disfunkcionalnost koja može da okonča potpunim ludilom.

Deril Rini ("Smrt večnosti") piše: "Evo šta je ludilo - krajnji ishod procesa izolacije kojim se ograđujemo od spoljašnjosti i povlačimo u unutrašnjost. To je mumifikacija ego-ličnosti, završno samoubistvo kojim duša okamenjuje razočaranja.

Za duševni poremećaj je karakteristično da individua prestaje da pravi izbore (zato duševno poremećeni kriminalci ne mogu biti osuđeni za njihove akcije pošto pravno nisu odgovorni za njih). Završna sudbina ega, krajnji pakao je biti zarobljen u jednoj realnosti, u jednoj osuđenoj, zamrznutoj vasioni iz koje nema izlaza."





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0045 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA