SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XXIX
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja?
 

Ako odrasla osoba oseća snažnu potrebu za dokazivanjem svoje vrednosti drugim ljudima ili izrazito dugotrajna negativna osećanja i misli, to je prvi znak da je njena duhovna svest da tako kažemo, blokirana, te da se nalazi u nižoj svesnosti razumevanja usled interakcije s nižim osećanjima nesvesnog.

Ako se osećanje tuge, nemira i nefunkcionalnosti ne može objasniti okolnostima u kojima se osoba nalazi, uzrok nesklada može da potiče iz potisnutih konflikata iz prošlosti. Ponekad veoma beznačajan incident ili detalj može da asocira, a time i aktivira potisnuti konflikt, odnosno neosmišljeno osećanje polusvesnog ega koje je bilo formirano tim konfliktom. Ukoliko je osoba postigla potreban stepen duhovnog razvoja, takvi momenti joj pružaju mogućnost da shvati uzrok svoje nefunkcionalnosti tako sto će incident iz prošlosti ponovo da analizira kroz svoju duhovnu svest u svesnosti.

Na taj način joj se omogućava potpuno drugačiji pristup ili razmatranje incidenta iz prošlosti, pa shodno tome i potrebna transformacija potisnutog osećanja u svesnost.

Najčešći uzrok nefunkcionalnosti potiče iz detinjstva. Ponovnim razmatranjem incidenata iz tog perioda većina ljudi se iznenadi koliko su naivne, ali snažne zablude formirane prilikom tih incidenata uticale na njihovo ponašanje ili njihove kasnije izbore.

Nedovoljan razvoj i zavisnost od odraslih ljudi je opravdanje za nefunkcionalnost svakog deteta. Međutim, svaki odrastao čovek je sposoban da izmeni i sebe i svoj način života samo ako to iskreno želi. Uzroci svih problema ljudi nalaze se u njihovoj svesti kao i odgovori za njihovo otklanjanje.

Ja mogu da dam slučaj prevazilaženje vlastite nefunkcinalnosti. Za mene je bilo karakteristično da se osećam i ponašam kao krivac ukoliko se nešto neprijatno desi.

Na primer, ako bi neko rekao da mu je nešto ukradeno, ja bih odmah počela da se osećam i ponašam kao krivac mada nemam ništa s tim. Kada sam imala bolje razumevanje funkcionisanja vlastite svesnosti znala sam da me neko potisnuto iskustvo sprečava da imam kontakt s mojom duhovnom svešću.

Umesto da kao do tada i dalje pasivno prihvatam takvo moje ponašanje, počela sam da razmišljam na drugačiji način ili postavljam sebi pitanja kao na primer: Zašto se ja tako ponašam? Šta je uzrok takvom mom ponašanju? Kada sam se prvi put počela tako osećati i ponašati?

I tada sam se setila i razumela. Moj otac je bio veoma strog. Ponekad, ako bih ja uradila nešto sasvim bezazleno (kao i većina dece) sto je možda aktiviralo neki njegov potisnuti strah, on je bio u stanju dugo vremena da me kritikuje i priča kako to nije u redu.

Za sve to vreme ja sam se osećala izuzetno krivom kao da sam zaista nešto loše učinila. Kada sam to shvatila, odlučila sam da idući put ako se nađem u sličnoj situaciji i počnem da osećam poznate simptome ili reakcije u telu, ne dozvolim da se razvijaju, već da promenim moje misli i usmerim ih na nešto drugo.

Jednostavno sam rekla sama sebi: Stop. Ovo ponašanje potiče iz nižeg nivoa moje svesti. Neću da mu dozvolim da me kontroliše i td. U početku sam svesno morala da to činim uvek kada se nađem u takvim situacijama. Međutim, vremenom je postajalo sve lakše i uspešnije. Sada mogu reći da se u potpunosti ponašam sasvim funkcionalno u sličnim situacijama bez da moram da razmišljam o tome.

Veoma je važno da čovek dopušta svim različitim mislima i osećanjima da se pojavljuju u njemu, ali ne da reaguje iz njih već da bude u stanju da ih posmatra i identifikuje ili odredi iz kojeg nivoa svesti dolaze. Misli mogu ili da nas zarobe i bace u očajanje ili da nas oslobode. Sve zavisi s kojim nivoom nesvesnog vršimo interakciju.

Čoveku je data šansa celog života da shvati da samo od njega zavisi koji će put odabrati. Da li put slobode i kreativnosti ili put ropstva, nemira, nužnosti i patnje? Taj izbor se ljudima daje kroz različite misli i osećanja koja se pojavljuju u njima.

N. V. Pil kaže:"Promeni svoje misli i promenio si svoj svet."

Jedino izborom najplemenitijeg glasa kao i čovekovom upornom borbom da uskladi svoje ponašanje s tim glasom, te da ne dozvoli nižim i sebičnim glasovima da nadjačaju glas smisla može nastupiti promena u njegovoj svesnosti koja će na taj način postići viši stepen razumevanja, te mu ukazati na neophodne mere za njegovo oslobođenje.

Ukoliko nefunkcionalna osoba osnuje porodicu, onda nije samo u pitanju njena dobra volja, već takva osoba ima dužnost i moralnu odgovornost da se angažuje na izmeni svoga ponašanja i načina života, te omogući svojoj deci sretniji i smisaoniji razvoj.

Svaki čovek oseća strah od nepoznatog, samim tim i od promene, te je kod ljudi veoma izrazena sklonost ka ustaljenom načinu života. Zbog toga mnogi ljudi radije produžavaju svoj poznati krug mizerije i samoobmane nego da se osmele da "prodru dublje u sebe" i na taj način pronađu pravi uzrok svom nefunkcionalnom ponašanju.

Što god je nefunkcionalnost kod ljudi dublja i averzija prema njihovoj iskrenoj samoanalizi je izrazenija. Međutim, njihov jedini izlaz iz takvog stanja je upravo u onome sto oni najviše izbegavaju, a to je koncentracija na unutrašnja zbivanja.

Iako takva samoanaliza vodi kroz veoma bolna i neprijatna iskustva, to je jedini način da se pronikne kroz njih do prave suštine čoveka, te da se preko nje takva iskustva osmisle i prevaziđu. Zato i Marsel Prust kaže: "Oslobađamo se patnje samo onda kada je u potpunosti osetimo."

Dokle god su skriveni bolni i neosmišljeni konflikti ili iskustva prisutna u čoveku, on neće moći da reaguje iz njegove prave suštine već će reakcije na sve oko njega biti posredno ili neposredno uzrokovane njima, odnosno zabludama, predrasudama i samoobmanama koje su kroz njih formirane.

Takav čovek prestaje da bude slobodno i kreativno biće koje nalazi radost i zadovoljstvo u svojim delima ili u svom razvoju. Zablude u njemu kao i okonosti izvan njega kreiraju i njega i njegov život. Njegove akcije potiču iz nužnosti i ograničenosti a ne iz njegovog smisaonog potencijala.

Sheri Dejvis u uvodu knjige "Kada se svetovi sudare" piše: "Ako se nešto traumatično desi u vašem životu, veoma je važno da istražujete vase reakcije. Iskustvo i njegov uticaj neće tek tako nestati. S njim se mora suočiti i vaša osećanja se moraju izraziti. Što god se više osećanja ignorišu, ona postaju sve agresivnija."

Bez suočavanja s vlastitom nefunkcionalnošću ljudima će biti nemoguće da shvate njen uzrok, a time i efikasan način kako da je prevaziđu ili eliminišu. Jedan od osnovnih razloga zašto ljudi izbegavaju suočavanje s njihovom nefunkcionalnošću je taj što takva konfrontacija povlači za sobom suočavanje s neprijatnim istinama i o sebi i o drugima ili s vlastitim greškama i zabludama. Takva konfrontacija neizostavno povlači za sobom odgovornost ili nužnost izmene dotadasnjeg načina života.

Dr Rolo Mej piše: "Ako se traži istina, uvek se rizikuje da se otkrije nešto što se ne želi videti. Neophodno je imati takav odnos sa samim sobom i takvu sigurnost u konačne vrednosti da se usuđuje rizikovati mogućnost da se iskoreni verovanje i svakodnevne vrednosti kojima je neko živeo.

Zato ne treba da iznenađuje, kao što je Pascal primetio da je iskrena ljubav prema mudrosti relativno retka stvar u ljudskom životu. Da se vidi istina, kao i sve ostale jedinstvene karakteristike čoveka o kojima smo već raspravljali, zavise od njegove sposobnosti da bude svestan samog sebe.

Time on može da prevaziđe trenutnu situaciju i da pokuša da vidi život potpuno i celovito. S njegovom samosvešću on takođe može tražiti unutar sebe i tamo naći mudrost koja u večoj ili manjoj meri govori svakom čoveku koji ima usi da je čuje."

U zavisnosti od stepena disfunkcionalnosti zavisiće i pristup njenom otklanjanju. Neki ljudi ne samo što neće hteti već neće ni biti sposobni da se suoče s njihovom nefunkcionalnošću. Za njih će biti neophodna pomoć stručnih lica koji će usmeravati njihovu unutrašnju interakciju ili analizairanje svih nagomilanih, potisnutih iskustava.

To su uglavnom ljudi za koje je karakterističan dugotrajan period nefunkcionalnosti, tako da su oni formirali veoma snažnu naviku. Za njih njihov nefunkcionalan način ponašanja predstavlja određenu prilagođenost okolini ili jedini poznati način interakcije s njom. Takvi ljudi se uporedo s realizacijom o nužnosti izmene njihovog ponašanja moraju osposobljavati i za drugačiji ili funkcionalan način ponašanja.

Ukoliko se ljudima oduzme njihov određeni sistem funkcionisanja (ma kako nefunkcionalan), on uvek mora biti zamenjen drugim, inače može nastupiti još gora svesna disfunkcionalnost, što znači da jedan način ponašanja uvek mora biti zamenjen drugim.

Da bi takav proces bio uspešan, potrebno ja da on postane aktivan unutrašnji proces izmene u samim ljudima ili njihovoj unutrašnjoj interakciji.

Najčešći mehanizam samoodbrane kojom čovek izbegava suočavanje s vlastitom nefunkcionalnošću je njeno opravdavanje ili poricanje. On u potpunosti odriče vlastitu odgovornost za svoje izbore, akcije i ponašanje, tako da uvek krivi druge ljude i okolnosti za sve što mu se dešava.

Na taj način koncentrišući se na traženju nefunkcionalnosti izvan sebe, izbegava da je traže u sebi. Prvi veoma značajan korak koji se postiže samoanalizom je čovekova vlastita realizacija o njegovoj disfunkcionalnosti kao i nužnosti i odgovornosti na izmeni njegovog dotadašnjeg načina života. Tom spoznajom se već savladao mehanizam samoodbrane ili uzrokovao drugačiji način razmišljanja.

Drugi veoma značajan korak je preispitivanje unutrašnjeg sistema vrednosti ili dotadašnjeg načina rezonovanja, odnosno, izlaska iz automatskog razmišljanja polusvesnog ega ili uobičajene unutrašnje interakcije. Umesto da osoba bez razmišljanja sledi svoj unutrašnji dijalog, ona mora početi da ga analizira ili da kritički razmatra sve ono što sama sebi govori i pravda svoje ponašanje. Neophodno je da postavlja sebi pitanja kao na primer:

Šta osoba misli sama o sebi?

Koje su njene dobre, a koje loše osobine?

Koliko njena procena dobrih i losih osobina zaista ima solidnu osnovu? Kada ili pod kakvim okolnostima je to prvi put učinila?

Čime je ona to opravdala ili šta je to što je sama sebi govorila u takvim momentima?

Koju potrebu ona nastoji da zadovolji takvim načinom ponašanja?

Da li je zaista moguće takvu potrebu zadovoljiti na taj način?

Da li se ta potreba može zadovoljiti na neki drugi način?

Koje su posledice takvog nefunkcionalnog načina ponašanja i po nju i po njenu okolinu?

Da li je cena koju ona plaća za svoje ponašanje mnogo veća nego što ona to sebi hoće da prizna?

Šta se može desiti ako ona i dalje nastavi tako da se ponaša?

Zbog čega je neophodno da ona izmeni svoj način ponašanja? Kakav način života za nju predstavlja funkcionalnost koju ona želi da postigne?

Da li je njene trenutne akcije vode ka tome cilju ili je još više udaljavaju? Šta je to što ona treba da čini (konkretno) ili kako da se ponaša da bi postigla takvu funkcionalnost kao i svoje sopstveno priznanje i poštovanje?

Ponekad efekat može biti mnogo snažniji ukoliko se pitanja i odgovori pismeno izraze. Aron T. Bek u knjizi " Ljubav nikad nije dovoljna" piše: "Učenje raspoznavanja automatskih misli je veština koja se može savladati, mada takva veština zahteva vežbanje i upornost. Međutim, vaš trud će biti bogato nagrađen pošto ćete takvom veštinom moći imati uvid u unutrasnje funkcionisanje svesti ili dobijati uvid u uzroke vase nefunkcionalnosti. S takvim uvidom mozete postati sve više gospodar, a sve manje rob vaših emocija."

Da bi promena koju čovek nastoji da postigne bila uspešna, neophodno je da on veruje u to da je takva promena moguća. Isto tako, nužna je iskrenost, upornost, doslednost i odgovornost, a iznad svega njegova potuna rešenost da učini sve ono što se od njega zahteva. Za to je takođe potrebna zrelost koja se sastoji u tome da čovek čini ono sto je potrebno, a ne samo ono sto ga zadovoljava.

Veoma je važno da takav čovek napravi plan ili razradi metod svoga budućeg ponašanja i akcija. Taj metod se uglavnom treba zasnivati na tome da sve njegove štetne i nefunkcionalne aktivnosti ili ponašanje zameni novim, efikasnijim i funkcionalnijim.

Takođe je potrebno da izbegava iskusenja ili situacije i ljude koji slabe njegovu volju i odluku, a da više vremena provodi u ambijentu ili s ljudima koji ga inspirisu ili podržavaju njegov novi način ponašanja.

On takođe mora da izvrši izmene u svojoj okolini koje će mu omoguciti ili olaksati njegov novi način ponašanja, odnosno otežati ili onemogućiti njegovo štetno ili nefunkcionalno ponašanje. Drugim rečima, neophodno je da u potpunosti izmeni svoj dotadašnji način života.

Čudo izvan nas ili u našem životu ne postoji kao ni jedna osoba koja može da nam izmeni život i donese sreću. Mi sami smo to čudo i ta osoba. Nezrelo je i uzaludno to očekivati od drugih ljudi. To se nikada neće dogoditi.

Drugi ljudi nam jedino mogu pomoci time sto će nam dati usmerenje. Međutim, samo od nas zavisi šta ćemo činiti i kako cemo se ponašati. Jedino mi sami našom svesnom odlukom, odgovornošću i aktivnošću možemo menjati sami sebe i naš život. Zbog toga i naš narod kaže: "Svako je kovač svoje sreće."





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0026 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA