SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XXXI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Istina
 

Pojam istine je izuzetno kontoverzan pojam koji različiti ljudi različito definišu i određuju. Ipak i pored svih razlika postoje i neke zakonitosti u interakciji istine i obmane koje bi trebalo da predstavljaju polaznu osnovu u pokušaju određivanja oba ova pojma.

Istina kao smisao uvek predstavlja suštinu, dok obmana kao besmisao predstavlja pojavu. Ma koliko puta da obmana u interakciji s istinom nadvlada istinu, ona je nikada ne može uništiti.

Istina kao suština predstavlja neuništivost dok obmana kao pojava uvek predstavlja konačnost. Naš narod je takođe uočio tu zakonitost u sledećoj poslovici: "Zaklela se zemlja raju, da se tajne sakriti ne daju." Isto tako i Emil Zola kaže sledeće: "Ako ućutkate istinu i zakopate je ispod zemlje, uprkos tome ona će rasti i sakupljati takvu eksplozivnu snagu da će onog dana kada eksplodira napolje razneti sve ono što joj je na putu."

U Bibliji takođe stoji (Jevanđelje po Marku 4.22): "Jer nema ništa skriveno što se neće otkriti, niti ima što tajno što neće izići na svetlost."

Ljudi se zavaravaju ako misle da se ista može sakriti. Bilo kada sve se ispolji i dozna jer sama zakonitost razvoja smisla ili postojanja to uslovljava.

Veoma često se može čuti pitanje: Da li postoji apsolutna istina? Apsolutna istina je suština svesti. Sve u fizičkom postojanju predstavlja pojavu te suštine. Pošto se pojava i suština nalaze u stalnoj interakciji moguće je kroz pojavu takođe otkrivati i suštinu ili istinu. Pojava i služi tome da se otkriva suština.

Mi sami kao i sve oko nas u svojoj pojavi krijemo suštinu ili istinu. Međutim, Apsolutna istina je neiscrpan izvor ljubavi i mudrosti koji sam sebe razvija i obogaćuje kroz stalnu promenu i razvoj. Iz tog razloga je ona beskonačna i nikad u potpunosti dostižna i ako se nalazi i u nama i svuda oko nas.

Zato znanje i predstavlja beskonačan proces, kao što i ova fizička egzistencija omogućava razvoj te istine. Inteligencija kao pojava svesti je neophodno "sredstvo" suštine svesti kojim ona može da izražava ili manifestuje sama sebe, te time ostvaruje i jasniji uvid o sebi, što uslovi da se stalno razvija sopstvenom samospoznajom.

Inteligencija se nalazi u stalnoj interakciji s vremenom i prostorom kao osnovnim karakteristikama fizičke dimenzije. Tom interakcijom se inteligenciji omogućava da otkriva uzročno posledične ili pojavne zakonitosti svesti.

Međutim, takva interakcija u isto vreme aktivira interakciju inteligencije s unutrašnjim nivoima svesti, između ostalih i s duhovnom svešću ili suštinskim zakonitostima postojanja ili svesti. Zato je inteligencija ljudi sposobna da otkriva i pojavnu i suštinsku istinu. Koju istinu će inteligencija otkrivati u interakciji s objektivnom svešću, zavisi od njene unutrašnje interakcije.

Ukoliko nije postignut dovoljan duhovni razvoj u svesnosti, interakcija s okolinom se odvija ili kroz zakonitosti ega i polusvesnog ega ili kroz zakonitosti telesne svesti tj. kroz nižu svesnost.

Pošto se kroz njih ne mogu otkrivati suštinske zakonitosti postojanja, već samo pojavne uslovljava se ili preterana subjektivnost i pristrasnost ili nekritičko prihvatanje svih informacija iz čovekovog okruženja.

Karakteristika zakonitosti ega, telesne svesti i polusvesnog ega (koji vrši uspešnu interakciju s okolinom) zasniva se na precenjivanju subjektivnosti u odnosu na objektivnost. Ljudi sami sebe, svoju vrednost i znanje smatraju savršenim, nepogrešivim i superiornijim u odnosu na okolinu, tako da se prema svemu odnose kritički, ali ne i samokritički.

To se manifestuje kao egocentizam u kojem su ljudi svesni samo sebe i svojih potreba. Tako sve podatke ili informacije koje se ne odnose na njih ili njihovu korist smatraju nevaznim, beznačajnim, pa čak i neadekvatnim.

Oni ostaju ograničeni vlastitim iskustvom, te imaju odbrambeni ili nekritički stav prema vlastitom mišljenju i izuzetno zatvoren, pa i agresivan stav prema različitom mišljenju drugih ljudi. Na taj način nisu u mogućnosti da otkrivaju suštinu ni samih sebe, ni svega oko sebe.

Ljudi koji prosuđuju kroz polusvesni ego za koji je karakteristično da potcenjuju svoju vrednost bezuslovno i nekritički prihvataju sve informacije iz njihove okoline. Takav stav takođe uzrokuje neadekvatnu spoznaju.

S obzirom da duhovno razvijeni ljudi pođednako vrednuju i sami sebe i sve oko sebe, oni su u stanju da imaju i kritički i samokritički pristup ili da prikupljaju potrebne ili relevantne informacije koje im omogućavaju suštinsku spoznaju.

Takvi ljudi se ne ustručavaju da priznaju vlastite greške i zablude. Ne samo što nisu neprijateljski raspoloženi prema ljudima koji im ukazu na greške ili zablude, već su im i zahvalni.

Jedino ljudi koji žive u skladu s njihovom savešću u stanju su da ostvare potrebnu iskrenost. Većina problema i nastaje zbog toga što ljudi zaglušujuci njihovu savest, zaglušuju i istinu (suštinu ili duhovnu svest) te deluju kroz zakonitosti nižih svesti što dovodi do formiranja raznih i različitih zabluda i samoobmana koje samo još više produbljuju i učvršćuju njihovu nefunkcionalnost. Time oni još više otežavaju put do njihove suštine ili do smisaonog razvoja svesnosti koji bi im omogućio potrebno funkcionalno ponašanje.

Za ljude je karakteristična potreba za priznanjem i uvažavanjem od strane okoline. Veoma često takva potreba može da kontroliše ponašanje ljudi ili da usmerava razvoj njihove svesnosti. Međutim, to se ipak može izbeći stalnim i svesnim angažovanjem da se ostane dosledan suštini.

Ljudima koji su dosledni njihovoj suštini nije važno šta drugi ljudi govore ili misle o njima, već šta oni sami misle o sebi. I da ih svi ljudi oko njih uzdižu i hvale ako oni znaju da nisu zaslužni toga, oni nece moći biti sretni i obrnuto. Da ih svi ljudi potcenjuju i ismejavaju ako oni znaju da su poštupili u skladu s njihovom savešću, oni će biti spokojni.

Za razliku od istine, neiskrenost se ogleda u dvoličnosti i manipulaciji. Ljudi govore jedno, a rade i misle nešto sasvim drugo. Predstavljaju sebe drugačijim nego što stvarno jesu. Pred drugim ljudima rade plemenita dela ili samo onda kada postoji mogućnost da se to i otkrije.

Ali ukoliko misle da ne mogu biti otkriveni, rade zlo ako je to u njihovom sebičnom intersu. Takvi ljudi sami sebe osuđuju na časove napetosti i nemira koji se karakterise stalnim grčem, strahom i naporom da sakriju svoju obmanu. Zbog toga i En Morov Linberg (1906-2001) piše: "Najiscrpljujuća stvar u životu je neiskrenost."

Filips Bruks takođe kaže: "Držite se dalje od skrivanja, držite se dalje od potrebe za skrivanjem. Nema goreg časa nego kada se ukaže potreba za skrivanjem bilo čega."

To je izuzetno mučan način života u kojem ljudi ne shavtaju da oni u stvari samo gube i to - sami sebe. Oni gube više nego što ikada mogu da dobiju. Za najčešće materijalne vrednosti kojih će se veoma brzo zasititi ili za sujetno dokazivanje ega, oni gube svoju pravu suštinu, a s njom i mogućnost istinske ili smisaone lepote življenja.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0033 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA