SVETA NAUKA - Poglavlje VI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
POSTUPAK
 

Sutre 1 - 4

Jađna, žrtva, je uzdržavanje (Tapas), duboko izučavanje (Svadhjaja), i vežbanje meditacije na Aum (Brahmanidhana). Uzdržavanje je strpljenje ili jednako raspoloženje u svim stanjima (staloženost između osnovnih dualnosti

Maje; hladnog i vrućeg, boli i zadovoljstva i sl.). Svadhjaja se sastoji od čitanja ili slušanja duhovne istine, uranjanja u nju i formiranja jasnih pojmova o njoj.

(Meditacija na) Pranavu, božanski zvuk Aum-a, jedini je put do Brahmana (Duha), spasenja.

Tumačenje strpljenja, vere i svetog delovanja

Tapas je religiozno umrtvljivanje ili strpljenje i u radosti i u patnji. Svadhjaja je sravana, učenje, sa mananom, dubokom pažnjom, a tako dolazi do nididhjasane, formiranja jedne ideje prave vere o Jastvu, što znači - šta sam ja, odakle dolazim, kuda idem, iz kog razloga sam došao, i ostala takva pitanja koja se tiču Jastva. Brahmanidhana je krštenje ili sjedinjavanje Jastva u Struji Svetog Zvuka (Pranave, Aum), što je sveto delo, izvedeno da bi se postiglo spasenje, a što je jedini put kojim čovek može da se vrati svom Božanstvu, Večnom Ocu, odakle je ispao.

Vidi Otkrivenje 2:19. "Znam dela tvoja, i ljubav, i veru, i službu tvoju vernu, i istrajnost tvoju, i poslednja dela tvoja, mnogobrojnija od prvih." Sutre 5, 6Sutre 5, 6Sutre 5, 6Sutre 5, 6 Aum se čuje negovanjem Sradhe (prirodne ljubavi srca), Virje (moralne hrabrosti), Smriti (sećanja na čovekovu božanstvenost), i Samadhia (istinske usredsređenosti).

Sradha je jačanje prirodne ljubavi srca.

Kako se manifestuje Sveti Zvuk

Taj Sveti Zvuk Pranava Sabda, manifestuje se spontano kroz negovanje Sradhe, energetske tendencije prirodne ljubavi srca; Virje, moralne hrabrosti; Smritia, istinskog shvatanja; Samadhia, istinske usredsređenosti.

Vrlina Ljubavi

Najvažniji uslov za postizanje svetog života je prirodna ljubav srca. Kada se ta ljubav, nebeski dar Prirode, pojavi u srcu, ona uklanja sve uzroke razdražljivosti iz sistema i smiruje ga do savršeno normalnog stanja; a ojačavajući životne snage izbacuje sve strane materije - klice bolesti - prirodnim putem (znojenje itd.).

Time čovek postaje savršeno zdrav telesno i mentalno i osposobljava ga da ispravno shvati vođstvo prirode. Kada je u čoveku razvijena ljubav, on postaje sposoban da shvati pravi položaj svog ličnog Jastva tako dobro kao što shvata i kod svih drugih koji ga okružuju.

Pomoću te razvijene ljubavi čovek ima sreću da stekne božansko društvo duhovnih osoba i biva izbavljen zauvek. Bez ove ljubavi čovek ne može da živi na prirodan način, niti može da zadrži društvo primerene osobe za svoju ličnu dobrobit; on često biva uzbuđen stranim materijama unešenim u svoj sistem kroz greške u razumevanju vođenja Prirode; a kao posledica toga on pati telesno i duševno. On nikada ni u čemu ne može da nađe mir i život mu postaje breme.

Prema tome, negovanje ove ljubavi nebeskog dara, je primarni zahtev za postizanje svetog spasenja. Čovek ne može da napreduje ni jedan korak prema spasenju bez ljubavi. Vidi Otkrivenje 2: 2-4. "Znam dela tvoja i trud tvoj i istrajnost tvoju. Znam da ne možeš da snosis zločeste; i da si iskušao one koji govore da su apostoli, a nisu, i našao si da su lažni. "I podneo si mnogo i imaš strpljenje, i da si se trudio za ime moje i nisi posustao. "Ipak imam nešto protiv tebe, jer si napustio prvu ljubav svoju."

Sutre 7, 8

Moralna hrabrost (Virja) izrasta iz Sradhe, usmeravanjem ljubavi prema Guruu i iz predanog sleđenja njegovih instrukcija. Oni koji uklanjaju naše nevolje, raspršuju naše sumnje i daruju mir, istinski su učitelji.

Oni izvode božansko delo. Njihovi protivnici (oni koji uvećavaju naše sumnje i teškoće) su štetni za nas i treba da budu izbegnuti kao otrov. Kao što je objašnjeno u prethodnom poglavlju, ova kreacija suštinski nije ništa drugo nego puka igra pojmova prirode u jedinoj Pravoj Supstanci, Bogu, Večnom Ocu, koji je Guru - Svevišnji - u ovom svemiru. Sve stvari ove kreacije nisu dakle ni od kakve druge supstance, nego od ovog Gurua Uzvišenog Oca Samog Boga, opažene u mnoštvu pod uticajem raznolikih aspekata igre Prirode.

Vidi Jovan 10:34 i Psalam 82:6. "Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh; bogovi ste?." "Rekoh: bogovi ste i sinovi Svevišnjega svi."

Iz ove kreacije, objekat koji nas oslobađa bede i sumnji i donosi nam mir, bio on živ ili ne, i kako god da je beznačajan, on ima pravo na naše najviše poštovanje. Čak ako je posmatran od drugih kao objekat vredan prezira, treba da se prihvati kao Sat (Spasitelj), a njegovo društvo kao božansko. Ono što proizvodi suprotne rezultate, uništavajući naš mir, bacajući nas u sumnje i stvarajući naše nevolje, treba da se smatra za Asat, propast svakog dobra i treba ga izbegavati kao takvo.

Indijski mudraci imaju uzrečicu: Neki smatraju da božanstva egzistiraju u vodi (tj. u prirodnim elementima) dok učeni smatraju da egzistiraju na nebu (u astralnom svetu); nerazumni ih traže u drveću i kamenju (tj. u slikama ili simbolima), ali Jogi realizuje Boga u svetilištu svog sopstvenog Jastva.

Da bi postigli spasenje, ljudi biraju kao svog Spasitelja objekat koji mogu da shvate prema svom sopstvenom stadijumu evolucije. Tako, uopšteno, ljudi smatraju da je bolest velika nesreća; a pošto voda, kada se primenjuje kako treba, može da otkloni bolest, neznalice mogu kao svoje Božanstvo da izaberu samu vodu.

Filozofi, sposobni da shvate unutrašnje električno Svetlo koje svetli u njima samima, nalaze kako ljubav njihovog srca teče energetski prema Svetlu koje ih oslobađa svih uroka razdražljivosti, smirivanjem dovodi njihov sistem u normalno stanje i ojačava njihove životne snage, čini ih telesno i mentalno savršeno zdravim. Tako oni prihvataju to Svetlo za svoje Božanstvo ili Spasitelja.

Neznalice će u svojoj slepoj veri prihvatiti mir koji im dolazi iz drveta ili stene kao svog Spasioca ili Božanstvo u spoljašnjoj kreaciji, zato će prirodna ljubav njihovog srca da se razvija sve dok ih energetska tendencija takvih božanstava oslobađa uzroka razdražljivosti, smiruje njihov sistem na normalno stanje i ojačava njihove životne snage. Adepti, s druge strane, imajući potpunu kontrolu nad čitavim materijalnim svetom, nalaze svoje Božanstvo ili Spasitelja u Sebi, a ne napolju u spoljašnjem svetu.

Traži Gurua s dubokom ljubavlju

Biti u društvu Gurua nije samo biti u njegovom fizičkom prisustvu (što je ponekad i nemoguće), nego uglavnom znači imati njega u srcu i biti jedno s njim u načelu i uskladiti se s njim.

Ovu misao je izrazio Lord Bekon: "Mnoštvo nije društvo, više je galerija lica."

Nadalje, biti u društvu s božanskim objektom je njegovo povezivanje sa Sradhom, pojačavanje ljubavi srca u gore objašnjenom smislu, zadržavanjem njegovog potpunog prisustva i kvaliteta u mislima i njihovo održavanje, i predano sleđenje njegovih instrukcija, bez opiranja, poput jagnjeta. Vidi Jovan 1:29. "Gle, jagnje Božje, koje uzima grijehe sveta."

Radeći tako, kad čovek postane sposoban da razume uzvišeno stanje svoje božanske braće, može da bude srećan i ostankom u njihovom društvu i da traži pomoć od bilo koga od njih koga je izabrao kao svog Duhovnog Učitelja, Sat Gurua, Spasitelja.

Dakle, rezime je - Virja ili moralna hrabrost može da se postigne negovanjem Sradhe, tj. posvećenjem prirodne ljubavi svom Učitelju tako što će se stalno biti u njegovom društvu (u već obrazloženom, unutrašnjem osećanju), i slediti odano njegove svete instrukcije koje su date slobodno i spontano.

Sutre 9 - 11

Moralna hrabrost je ojačana pridržavanjem moralnosti ili samokontrole (Jama) i religioznih pravila (Nijama). Jama obuhvata ne nanošenje štete dugima, istinoljubivost, ne krasti, umerenost, ne biti pohlepan.

Nijama označava čistoću tela i misli, zadržanu u svim okolnostima i poslušnost (sleđenje Guruovih instrukcija). Postojanost moralne hrabrosti može da se postigne negovanjem Jame, religioznog uzdržavanja: odsustvo grubosti, neiskrenosti, pohlepe, neprirodnog življenja i nepotrebnog posedovanja; i Nijame, religioznog pridržavanja: čistoća tela i misli - čišćenje tela spolja i iznutra od svih stranih materija koje, kada uzavru stvaraju u sistemu razne vrste bolesti; i razčišćavanje uma od svih predrasuda i dogmi koje stvaraju uskogrudost - zadovoljstvo u svim okolnostima; i poslušnost prema svetim poukama od božanskih ličnosti.

Šta je prirodno življenje?

Da bi razumeli šta je to prirodno življenje, biće potrebno da ga odelimo od onoga što je neprirodno. Življenje zavisi od izbora a) hrane, b) boravišta, i c) društva. Da žive prirodno - niže životinje ove stvari mogu sebi da biraju uz pomoć svojih instikata i prirodnih stražara na čulnim ulazima: organima vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa.

Kod čoveka, opšte uzevši, ovi organi su od samog početka tako iskrivljeni nepravilnim življenjem da se malo možemo pouzdati u njihove sudove. Dakle, da bi razumeli koje su naše prirodne potrebe, moramo da zavisimo od zapažanja, eksperimenta i razuma.

Šta je prirodna hrana za čoveka

Prvo, da bi se odabrala naša prirodna hrana, naše posmatranje treba da bude usmereno na oblik organa koji pomažu varenje i hranjenje - zuba i probavnih kanala; zatim prirodnim težnjama čulnih organa koji vode životinje prema njihovoj hrani; i prema ishrani mladih.

Posmatranje zuba

Posmatranjem zuba nalazimo da su kod životinja mesoždera sekutići slabo razvijeni, ali su zato očnjaci izrazito dugi, glatki i oštri, za grabljenje plena. Kutnjaci su takođe zaoštreni; ti šiljci ne dodiruju, nego potpuno pristaju jedni uz druge, strana uz stranu, da bi odvojili mišićna vlakna.

Kod životinja biljoždera sekutići su izrazito razvijeni, a očnjaci zakržljali (iako su ponegde razvijeni u oružje, kao kod slonova), kutnjaci su široki i opremljeni gleđu samo sa strane.

Kod umerenih, svi zubi su približno iste visine; očnjaci su malo izbačeni, kupasti i tupi (očigledno ne da grabe plen, nego za delovanje snage). Kutnjaci su široki i snabdeveni gleđu na vrhovima da bi se izbeglo trošenje koje uzrokuje njihovo bočno kretanje, a nisu zašiljeni da bi žvakali meso.

Kod životinja što sve jedu, kao što su medvedi, s druge strane, sekutići su slični sekutićima biljojeda, očnjaci su kao kod mesojeda, a kutnjaci su zašiljeni i prošireni da bi služili dvostrukoj svrsi.

Na kraju ako pogledamo formaciju zuba kod čoveka nalazimo da ne liče ni zubima mesoždera, niti nalikuju zubima biljojeda ili bića koja sve jedu. Oni tačno izgledaju kao zubi kod umerenih životinja.

Prema tome, razuman je zaključak da je čovek umerena plodo-jeduća životinja.

Posmatranje probavnog kanala

Posmatranjem probavnog kanala nalazimo da su creva mesojeda po dužini 3-5 puta veća od dužine njegovog tela, mereći od ustiju do anusa; a njihov stomak je skoro okrugao. Creva biljojeda su 20-28 dužina njihovog tela, a stomak im je više izdužen i složenije građen. Creva umerenih životinja su 10-12 puta duža od veličine njihovog tela, a stomak im je nešto širi nego kod mesojeda i ima produžetak u dvanaestopalačnom crevu (duodenumu) imajući svrhu drugog stomaka.

To je tačno oblik koji nalazimo kod ljudskih bića, iako anatomija kaže da su ljudska creva 3-5 veća od čovekovog tela - praveći grešku u merenju, jer meri od glave do pete, umesto do anusa. Prema tome, ponovo možemo da izvučemo zaključak da je čovek, po svoj prilici, umerena životinja.

Napomena: Plod uključuje bilo koji deo biljke koristan za čoveka. Vegetarijanska dijeta koju preporučuje Svami Šri Juktešvar uključuje povrće, orahe (bademe, lešnike i slične plodove) i žitarice.

Posmatranje čulnih organa

Posmatranjem prirodnih tendencija čulnih organa - kao putokaza za određivanje šta je hranljivo - kojima su sve životinje usmeravane prema svojoj hrani, nalazimo da, kada mesojed nađe žrtvu, postaje tako radostan da oči počinju da mu se cakle; on nezadrživo grabi žrtvu i pohlepno lapće mlaz njene krvi. Nasuprot tome, biljojed odbija čak i svoju prirodnu hranu, ostavljajući je netaknutom, ako je poprskana s malo krvi.

Njegova čula mirisa i vida vode ga u izboru trava i ostalih biljaka za njegovu ishranu koju jede s radošću. Slično, kod umerenih životinja nalazimo da ih njihovi senzori uvek usmeravaju prema plodovima stabala i polja.

Kod ljudi svih rasa nalazimo da ih njihova čula mirisa, sluha, vida nikada ne vode prema klanju životinja; naprotiv, oni čak ne mogu da podnesu ni gledanje takvih ubijanja. Preporučuje se da se klanice smeste izvan grada; čovek često uvodi stroge odredbe zabranjujući transport nepokrivenog mesa.

Može li to meso da se smatra prirodnom hranom za čoveka, kada su i njegove oči i njegov nos toliko protiv toga, sve dok ne budu zavarani mirisima začina, soli i šećera? S druge strane, nalazimo da je miris voća tako divan, često nam i sam pogled na njega pravi zazubice.

Takođe može da se primeti da razne žitarice i korenje poseduju prijatan miris i ukus, iako slab, čak i kada su nepripremljeni.

Dakle, opet smo iz ovog razmatranja vođeni do zaključka da je čoveku bilo namenjeno da bude umerena životinja.

Posmatranje hranjenja mladih

Posmatranjem hranjenja mladih, bez sumnje uočavamo da je mleko hrana novorođene bebe. Majka nema obilno mleka ako ne uzima voće, žitarice i povrće kao svoju prirodnu hranu.

Uzrok bolesti

Prema ovim zapažanjima, jedini razuman zaključak koji se nameće je da su različite žitarice, voće, korenje, a za piće mleko i čista voda s otvorenog izvora, koja je izložena vazduhu i suncu, nesumnjivo najbolja hrana za čoveka. Ovo, kada se uskladi sa sistemom pravovremenog uzimanja hrane, s obzirom na snagu probavnih organa, dobro prožvakano i pomešano s pljuvačkom, uvek se lako asimiluje.

Napomena - "Još reče Bog: Evo dajem vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja seme nose. To da vam je za hranu." (Postanje 1:29)

Drugačija prehrana nije prirodna za čoveka i neprimerena je sistemu pa je tako neizbežno strana; a kada ulazi u stomak ne asimiluje se dobro. Mešajući se s krvlju, ona se akumulira u organima za izlučivanje i drugim organima, koji joj nisu prilagođeni. Kada ne nalazi svoj izlaz napolje, po zakonu gravitacije, takva hrana se taloži u naborima tkiva i fermentišući stvara bolest, mentalnu ili fizičku, pa konačno dovodi do prerane smrti.

Razvoj dece

Eksperimenti takođe pokazuju da obično dijeta koja ne razdražuje, prirodna kao što je to vegetarijanska, skoro bez izuzetka, odgovara dečjem razvoju, jednako i fizičkom i mentalnom. Njihovo mišljenje, razumevanje, volja, glavne sposobnosti, temperament i opšte dispozicije takođe se pravilno razvijaju.

Prirodan život smiruje strasti

Nalazimo da kada se pribegava posebnim sredstvima kao što su preterani post, pokora, ili manastirska izolacija u svrhu suzbijanja seksualnih nagona, ta sredstva retko donose željeni efekat.

Eksperimenti pokazuju, da čovek ipak može da nadvlada te strasti, zaklete neprijatelje moralnosti, prirodnim životom, na gore navedenoj dijeti koja ne nadražuje; time čovek postiže smirenost uma, što je, kao što svaki psiholog zna, najkorisnije za mentalnu aktivnost i jasno razumevanje, kao i za presudan način mišljenja ili zaključivanja.

Seksualna želja

Nešto više treba da se kaže o prirodnom instinktu za razmnožavanje, koji je pored instinkta za samoodržanje, najjači u animalnom telu. Seksualna želja, kao i sve ostale želje ima normalno i nenormalno stanje, ili bolno stanje, od kojih je ovo drugo stanje jedino rezultat stranih materija akumuliranih neprirodnim življenjem, kao što je to ranije spomenuto.

Kod seksualne želje svako ima vrlo precizan termometar za označavanje stanja svog zdravlja. Takva želja je izvan svog normalnog stanja usled nadraživanja živaca, koje je rezultat pritiska stranih materija akumuliranih u sistemu; pritisak se ističe kod seksualnih aparata prvo kao povećana seksualna želja praćena postepenim povećanjem potencije.

Seksualna želja u svom normalnom stanju čini čoveka prilično slobodnim od svih uznemiravajućih žudnji i deluje na organizam (budeći želju za zadovoljenjem) samo povremeno. Ovde eksperimenti ponovo pokazuju da je ovaj nagon, kao i svi ostali, uvek normalan kod individua koje, kao što je navedeno, vode prirodan život.

Koren stabla života

Seksualni organ - spoj važnih nervnih ekstremiteta, posebno simpatičkih i moždanih živaca (glavnih živaca abdomena) koji su, svojom povezanošću s mozgom, sposobni da oživljavaju celi sistem - u izvesnom smislu je koren drveta života.

Čovek dobro poučen o pravilnoj upotrebi seksa, može da održava svoje telo i duh u dobrom zdravlju i da proživi prijatan život.

Praktična načela seksualnog života se ne podržavaju, jer javnost smatra da je taj predmet nečist i nepristojan. Tako zaslepljen, čovek se drznuo da prekrije Prirodu velom, jer mu izgleda prljava, zaboravljajući da je ona uvek čista, a da sve nečisto i nepravilno leži u ljudskim pojmovima, a ne u samoj Prirodi. Prema tome jasno je da, ne znajući istinu o opasnosti zloupotrebe seksualne moći, čovek biva prisiljen na pogrešne prakse zbog nervne nadražljivosti koja rezultira iz neprirodnog življenja, pati u životu od problematičnih bolesti i konačno postaje žrtva prerane smrti.

Mesto čovekovog stanovanja

Drugo, o čovekovom mestu stanovanja. Lako možemo da shvatimo kada osetimo nezadovoljstvo na ulazu u sobu u kojoj je gužva i metež nakon što smo udisali svež vazduh s planine, prostrane livade ili bašte, da je atmosfera grada ili bilo kog prenaseljenog mesta prilično neprirodna za stanovanje. Svežina planinskih visova, polja i vrtova, ili suvo mesto ispod drveća koje pokriva veliki deo zemlje, a da je provetreno sa svežim vazduhom, jeste mesto za stanovanje čoveka u skladu s Prirodom.

Društvo koga se treba držatiDruštvo koga se treba držatiDruštvo koga se treba držatiDruštvo koga se treba držati Treće se odnosi na društvo koga se treba držati.

Ovde ćemo takođe, ako slušamo šta nam naša savest diktira i konsultujemo svoje prirodne sklonosti, odmah shvatiti da volimo one osobe čiji magnetizam harmonično deluje na nas, koje smiruju naš sistem, okrepljuju iznutra našu vitalnost, razvijaju našu prirodnu ljubav i tako nas oslobađaju od naše bede i donose nam mir. To znači, treba da budemo u društvu sa Sat-om ili Spasiteljem, a da izbegavamo one koji pripadaju Asat-u, kao što je ranije bilo opisano.

Držeći se društva Sat-a (Spasitelja) omogućava nam se uživanje u savršenom zdravlju, fizičkom i mentalnom, a život nam se produžava. Na drugoj starni, ako ne slušamo upozorenje Majke Prirode, ne slušajući naloge naše čiste svesti i držimo se bilo kog društva koje je označeno kao Asat, proizvodi se suprotan efekat, pa nam je zdravlje oslabljeno i život skraćen.

Neophodnost prirodnog života i čistoće

Prema tome, prirodan život je pomoć za praktikovanje Jame, asketskog uzdržavanja, kao što je pre objašnjeno. Čistoća uma i tela su podjednako važni u praktikovanju Nijame, ranije objašnjenog asketskog pridržavanja, gde svako nastojanje treba da se usmeri prema postizanju te čistoće.

Sutre 12 - 18

Otuda iščezava sputanost. Osam okova ili zamki su mržnja, sramota, strah, žalost, osuđivanje, rasna predrasuda, porodični ponos i uskogrudost.

(Uklanjanje osam okova) vodi do velikodušnosti srca. Tako se postaje podesan i spreman za praksu Asana, Pranajame i Pratjahare; i da se uživa u domaćinskom životu (pomoću ispunjavanja svih čovekovih želja, i time oslobađanjem od njih).

Asana znači čvrst i prijatan položaj tela.

Pranajama označava kontrolu nad Pranom, životnom silom. Pratjahara znači povlačenje čula od spoljašnjih objekata. Osam niskosti srcaOsam niskosti srcaOsam niskosti srcaOsam niskosti srca Čvrstina moralne hrabrosti, kada se jednom postigne, uklanja sve prepreke na putu spasenja. Ove prepreke su osam vrsta - mržnja, stid, strah, žalost, osuđivanje, rasna predrasuda, ponos zbog porekla i sužen osećaj za poštovanje - i čine osam niskosti ljudskog srca.

Buđenje velikodušnosti srcaBuđenje velikodušnosti srcaBuđenje velikodušnosti srcaBuđenje velikodušnosti srca Uklanjanjem ovih osam prepreka, dolazi do Viratvam-a ili Mahatvam-a (velikodušnosti srca); a to čoveka čini podesnim za praktikovanje Asana (ostajanje u čvrstom, mirnom i prijatnom položaju), Pranajame (kontrole prane, nesvesnog nervnog elektriciteta), i Pratjahare (menjanja pravca svesnog nervnog toka prema unutra). Ove vežbe osposobljavaju čoveka da zadovolji svoje srce uživanjem u čulnim objektima kao što je potrebno u Garbhasthjasrama (domaćinskom) životu. Vrednost pranajameVrednost pranajameVrednost pranajameVrednost pranajame Čovek može da aktivira voljne živce kada god to poželi, a može i da im da odmor kada se umore. Kada svi ovi voljni živci traže odmor, čovek tada prirodno spava, a pomoću tog sna oni bivaju osveženi i mogu ponovo da rade punom snagom. Čovekovi ne-voljni živci, međutim, nezavisno od njegove volje, stalno rade od njegovog rođenja.

Kada nad njima nema kontrole, ne može ni najmanje da se meša u njihov rad. Kada se ovi živci umore, oni takođe traže odmor i prirodno zaspe. Ovaj san nesvesnih ili ne-voljnih živaca se naziva Mahanidra, veliki san, ili smrt. Kada se to desi, cirkulacija, disanje i druge vitalne funkcije su zaustavljene, materijalno telo prirodno počinje da se raspada. Nakon nekog vremena, kada je veliki san, Mahanidra završen, čovek se budi, sa svim svojim željama i ponovo se rađa u novom telu kako bi ostvario različite čežnje. Na taj način čovek sebe vezuje za život i smrt i ne uspeva da postigne konačno spasenje.

Kontrola smrti

Ako čovek uspe da kontroliše ove nesvesne ili ne-voljne živce uz pomoć napred navedene Pranajame, može da spreči prirodno raspadanje materijalnog tela i da stavi ne-voljne živce (srca, bubrega i ostalih vitalnih organa) da se periodnično odmaraju, kao što to radi sa svojim svesnim živcima u snu. Posle takvog odmora uz pomoć Pranajame živci postaju osveženi i rade s novo snabdevenim životom.

Kao što posle spavanja, kada se odmaraju voljni živci, čoveku ne treba nikakva pomoć da se probudi, tako se i posle smrti, kada se čovek nauživao potpunog odmora, budi prirodno da živi u novom telu na zemlji. Ako čovek može da "umre", to jest da svesno stavi celokupan svoj nervni sistem, voljni i ne-voljni, u odmor svaki dan vežbom Pranajame, celi njegov fizički sistem će da radi s velikom snagom.

Život i smrt su pod kontrolom jogija koji istraje u praktikovanju Pranajame. Na taj način on čuva telo od preteranog trošenja, što se dešava većini ljudi, i u svom sadašnjem telesnom obliku može da ostane onoliko dugo koliko želi, tako da ima vremena da odradi karmu u jednom telu i ispuni sve raznovrsne želje svog srca (a time i da ih se reši).

Konačno očišćen, od njega se više ne zahteva da ponovo dolazi u ovaj svet pod uticaj Maje, Tame, ili da trpi "drugu smrt". Vidi Korinćanima poslanicu I 15:31 i Otkrivenje 2:10,11. "Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našemu." Sv. Pavle. "Ne boj se što ćeš imati muke... Budi veran do same smrti i daću ti venac života... Koji pobedi neće pretrpeti drugu smrt."

Neophodnost Pratjahare

Čovek uživa u predmetu kada tako želi. Međutim, u vreme uživanja, ako ipak, usmeri svoje čulne organe kroz koje uživa, prema objektu svoje želje, nikada ne može da bude zadovoljan, a njegove želje rastu udvostručenom snagom. Nasuprot tome, ako može da usmeri svoje čulne organe prema unutra, prema svom Jastvu, tada smesta može da zadovolji svoje srce. Prema tome, vežbe navedene Pratjahare, menjanje pravca voljne nervne struje prema unutra, jeste poželjan put ispunjavanja svih zemaljskih želja. Čovek mora da se reinkarnira ponovo i ponovo, sve dok ne odradi sva zemaljska očekivanja i sve dok se ne oslobodi svih želja.

Neophodnost Asana

Čovek ne može pravilno da oseća, čak ni da misli sve dok njegov um ne bude u stanju zadovoljstva. Različiti delovi ljudskog tela su tako harmonično uređeni da, čak ako je i samo nekoliko minuta jedan deo malo povređen, remeti se ceo sistem. Da bi se bilo šta shvatilo, tj. jasno osećalo srcem, neophodna je navedena vežba Asana, mirnog i prijatnog položaja.

Sutre 19 - 20 Smriti, istinsko shvatanje, vodi do saznanja o svoj kreaciji. Samadhi, istinska usredsređenost, omogućava čoveku da napusti individualnost radi univerzalnosti.

Iz toga izrasta Samjama ("savladavanje" ili nadilaženje egoističnog sebe), pomoću koje čovek ima iskustvo Aum vibracije koja otkriva Boga. Na ovaj način je duša (krštena) u Bhakti Jogi (devociji). To je stanje Božanstva.

Smriti, istinsko shvatanje

Kada čovek postane iskusan u gore spomenutim vežbama, može da shvati ili oseti sve stvari ove kreacije svojim srcem. Ovo istinsko shvatanje se naziva Smriti.

Samadhi, istinska usredsređenost

Snažnim fiksiranjem pažnje na neki objekat koji se ovako shvata, kada čovek toliko postane poistovećen s njim da je kao bez svoje individualne prirode, on postiže stanje Samadhija ili stanje istinske usredsređenosti.

Pranava Sabda, Reč Božja

Kada čovek usmeri sve svoje čulne organe prema njihovom zajedničkom centru, senzorijumu ili Sušumnadvari, vratima unutrašnjeg sveta, on opaža svoje Bogom-poslano svetlonosno telo Radhe ili Jovana Krstitelja i čuje "neobičan" zvuk kucanja, Pranava Sabda, Božju Reč. Vidi Jovan 1:6,7,23. "Bejaše jedan čovek, od Boga poslan, po imenu Jovan. "On dođe za svedočanstvo, da svedoči za svetlost, da svi veruju kroz njega. "Ja sam, reče on, glas vapećeg u pustinji."

Samjama, usredsređenost jastva

Opažajući na ovaj način, čovek prirodno veruje u postojanje istinskog Duhovnog Svetla i povlačenjem svog jastva iz spoljašnjeg sveta, usredsređuje sebe na senzorijum. Ovo uredsređivanje jastva se naziva Samjama.

Bhakti Joga ili krštenje, drugo rađanje čoveka

Pomoću ove Samjame ili usredsređivanjem jastva na senzorijum, čovek biva kršten ili potopljen u svetu reku Božanskog Zvuka. Ovo krštenje se naziva Bhakti Joga. U tom stanju čovek okajava, tj. okrećući se od grube materijalne kreacije Tame, Maje, penje se natrag ka svom Božanstvu, Večnom Ocu, odakle je pao i prolazeći kroz senzorijum, vrata, ulazi u unutrašnju sferu, Bhuvarloku. Ovaj ulazak u unutrašnji svet je drugo rađanje čoveka. U tom stanju čovek postaje Devata, božansko biće.

Sutra 23

Pet stanja ljudskog srca

Postoji pet stanja ljudskog srca; mračno, pokrenuto, utvrđeno, predano i čisto. Ovim različitim stanjima srca, čovek je klasifikovan i određen je njegov evolucioni status.

Sutra 24

U mračnom stanju srca, čovek gaji pogrešno shvatanje (o svemu). Ovo stanje je rezultat Avidje, Neznanja i stvara udru (čoveka najniže kaste). On može da shvati samo ideje fizičkog sveta. Ovo stanje uma preovladava u Kali Jugi, Tamnom Dobu ciklusa.

Mračno srce

U mračnom stanju srca čovek pogrešno razmišlja; on misli da je ovaj grubi materijalni deo kreacije jedina prava realnost koja postoji, i da nema ništa izvan toga. Međutim, to je ipak suprotno istini, kao što je ranije bilo objašnjeno i nije ništa drugo nego efekat Neznanja, Avidje.

Šudra ili klasa sluga

U takvom stanju čovek se naziva Šudra, ili onaj koji pripada klasi sluga, jer je njegova prirodna dužnost da služi više klase ljudi s namerom da osigura njihovo društvo i tako pripremi svoje srce za postizanje višeg stadijuma.

Kali juga, mračni ciklus

Ovo stanje čoveka se naziva Kali; i kad god u bilo kom solarnom sistemu, ljudi uopšteno, ostaju u tom stadijumu i obično su lišeni snage za napredovanje izvan istog stanja, za čitav taj sistem se kaže da je u Kali jugi, mračnom ciklusu.

Sutre 25, 26

Prolazeći izvan prvog stadijuma u Brahmanovom planu, čovek se bori za prosvetljenje i ulazi u prirodu Kšatrija (ratničku) kastu. On je pokrenut (evolucionom silom) u borbi (za istinu). On traži Gurua i poštuje njegove božanske savete. Tako Kšatrija postaje pogodan za boravak u svetu višeg razumevanja.

Pokrenuto srce

Kada je čovek malo prosvetljen, upoređuje svoja, u budnom stanju sakupljena iskustva u odnosu na materijalnu kreaciju, sa svojim iskustvima iz snova, i shvatajući da su potonja iskustva puke ideje, počinje da gaji sumnje u suštinsko postojanje prethodnih iskustava. Tada je njegovo srce naterano da nauči pravu prirodu univerzuma i boreći se da razjasni svoje sumnje, traži dokaze da odredi šta je istina.

Kšatrija, ratnička kasta

U ovom stanju se čovek naziva Kšatrija, ili čovek iz ratničke klase; a boriti se, na gore opisan način postaje njegova prirodna dužnost. Obavljanjem te dužnosti on može da postigne unutrašnje viđenje prirode kreacije i da postigne pravo znanje o njoj.

Sandhisthala - mesto između višeg i nižeg

Ovo Kšatrija stanje čoveka se naziva Sandhisthala, mesto između višeg i nižeg. U tom stanju ljudi postaju željni za pravim znanjem i traže pomoć jedan od drugog; tako se u srcu pojavljuje uzajamna ljubav, glavna potreba za sticanjem spasenja neminovno se pojavljuje u srcu.

Motivisan energetskom tendencijom ove ljubavi, čovek se predano drži društva onih koji uništavaju nevolje, raščišćavaju sumnje i u njega unose mir; a tako izbegava sve što proizvodi suprotan rezultat. On takođe naučno izučava svete spise božanskih ličnosti.

Kada čovek nalazi Sat-Gurua, Spasitelja

U ovom stanju čovek postaje sposoban da oceni pravu veru i da razume stvarni položaj božanske ličnosti, ako je srećan da nađe božansko društvo nekoga od onih koji će ljubazno da stoje uz njega kao njegov Duhovni Savetnik, Sat-Guru, Spasitelj.

Sledeći predano svete savete, uči da usredsređuje svoj um, usmerava svoje čulne organe u njihov zajednički centar ili senzorijum, Sušumnadvara, vrata unutrašnje sfere. Tamo opaža svetlosno telo Jovana Krstitelja, ili Radhe i čuje sveti Zvuk (Amin, Aum) kao struju ili reku; a potopljen ili kršten u njoj, vraća se svom Božanstvu, Večnom Ocu, kroz različite Loke ili sfere kreacije.

Sutra 27

Ima sedam svetova ili Loka kreacije: Bhu, Bhuvar, Svar, Mahar, Jana, Tapo i Satja. (Ova zemlja i "zemaljski" stadijum čovekove svesnosti naziva se Bhuloka.)

Sedam Loka

Na putu prema Božanstvu postoji sedam sfera ili stadijuma kreacije, označenih kao Svarge ili Loke prema Orijentalnim mudracima, a opisane su u poglavlji 1:13. One su Bhuloka, sfera grube materije; Bhuvarloka, sfera finijih materija ili električnih svojstava; Svarloka, sfera magnetnih polova i aura ili elekriciteta; Maharloka, sfera magneta i atoma; Đanaloka, sfera Duhovnih Refleksija, Sinova Božjih; Tapaloka, Sfera Svetog Duha, Univerzalne Duše; i Satjaloka, sfera Boga, Večne Supstance, Sat.

Od ovih sedam ravni, prve tri (Bhuloka, Bhuvarloka i Svarloka) obuhvataju materijalnu kreaciju, kraljevstvo Tame, Maje; a poslednja tri (Đanaloka, Tapaloka i Satjaloka) obuhvataju duhovnu kreaciju, kraljevstvo Svetla. Mahaloka ili sfera Atoma je u sredini i za nju se kaže da su "vrata" koja saobraćaju između ove dve - materijalne i duhovne kreacije i naziva se Dasamadvara, deseta vrata, ili Brahmarandhra, put ka Božanstvu.

Sutra 28

Ulazeći u Bhuvarloku ("zrak" ili "svet postajanja") čovek postaje Dvija ili "dvaput-rođen". On obuhvata drugi deo materijalne kreacije - onaj od finijih, suptilnijih sila. Ovo stanje uma preovladava u Dvapara jugi.

Dvija ili dva put rođen

Kada čovek, bivajući kršten, počne da se kaje i vraća Večnom Ocu, i povlači se od grubog materijalnog sveta, Bhuloke, a ulazi u svet finije materije, Bhuvarloku; tada se za njega kaže da pripada Dviji, ili klasi "dva put-rođenih". U tom stanju on spoznaje svoj unutrašnji elektricitet, drugi, finiji, materijalni deo kreacije; i razume da postojanje spoljašnjeg, suštinski nije ništa nego samo sjedinjavanje ili jedinstvo njegovih finih unutrašnjih čulnih objekata (negativna svojstva elektriciteta) s njegovih pet čulnih organa (pozitivna svojstva) kroz njegovih pet organa akcije (neutrališuća svojstva istih), prouzrokovano pomoću delovanja njegovog uma ili svesti (svesnosti).

Čvrsto srce

Ovo stanje čoveka je Dvapara; a kada prirodno postane opšte stanje ljudskih bića u bilo kom solarnom sistemu, za celi taj sistem se kaže da je u Dvapara jugi. U Tom Dvapara stanju srce postaje postojano.

Ako čovek ostaje u krštenom stanju, ostaje uronjen u svetu struju, pa postepeno dolazi do stanja zadovoljstva u kome njegovo srce potpuno napušta ideje o spoljašnjem svetu i postaje predano unutrašnjem svetu.

Sutra 29

U Svarloki ("nebu") čovek postaje podoban za razumevanje misterija Čitte, trećeg magnetnog dela materijalne kreacije. On postaje Vipra (skoro savršeno biće). Ovo stanje duha preovladava u Treta jugi.

Predano srce

U ovom predanom stanju, povlačeći se iz Bhuvarloke, sveta električnih atributa, čovek dolazi u Svaraloku, svet magnetnih svojstava, elektriciteta i polova; tada postaje sposoban da shvati Čittu, srce, treći magnetni deo kreacije. Ta Čitta je, kao što je objašnjeno u poglavlju 1, oduhovljeni Atom, Avidja ili Neznanje, deo Tame, Maje. Shvatajući ovu Čittu, čovek postaje sposoban da razume čitavu Tamu, Maju, čiji je deo i Čitta isto kao i ostatak kreacije.

Čovek je tada pripadnik Vipre, ili skoro savršene klase. Ovo stanje ljudskih bića se naziva Treta, a kad postane opšte stanje ljudskih bića, prirodno u bilo kom solarnom sistemu, za ceo sistem se kaže da je u Treta jugi.

Sutra 30

Kroz istinsko pokajanje čovek dostiže Maharloku ("veliki svet"). On postiže čisto srce jer više nije podložan uticaju neznanja, Maje. On ulazi u prirodnu kastu Brahmana ("znalaca Brahme"). Ovo stanje uma preovladava u Satja jugi.

Čisto srce

Nastavljajući dalje prema Bogu, čovek se podiže u Maharaloku, područje magneta, Atoma; tada se povlače svi oblici Neznanja, a njegovo srce dolazi do čistog stanja, ispražnjeno od svih spoljašnjih ideja. Tada je čovek sposoban da shvati Duhovnu Svetlost, Brahmana, Pravu Supstancu svemira, koja je poslednji i večni duhovni deo kreacije. U ovom stanju čovek se naziva Brahmana, ili pripadnik duhovne klase. Ovaj stadijum ljudskog bića se naziva Satja, a kada postane opšte stanje čoveka, prirodno u bilo kom sunčevom sistemu, za celi taj sistem se kaže da je u Satja jugi.

Sutre 31, 32

Ne samo reflektujući nego i ispoljavajući Duhovnu Svetlost, čovek se uzdiže do Đanaloke, kraljevstva Božjeg. Tada prelazi u Tapaloku, sferu Kutastha Čaitanje. Napuštajući uzaludne ideje o svojoj odvojenoj egzistenciji, on ulazi u Satjaloku, odakle dostiže stanje konačnog oslobađanja ili Kaivalju, jedinstvo s Duhom. Na taj način, kada je srce očišćeno, ono više ne samo da reflektuje, nego i manifestuje Duhovno Svetlo, Sina Božjeg; a tako posvećeno ili pomazano Duhom ono postaje Hrist, Spasitelj.

To je jedini put kojim čovek, ponovo kršten ili apsorbovan u Duhu, može da nadraste kreaciju Tame i da uđe u Đanaloku, Kraljevstvo Božje; što je kreacija Svetla. U tom stanju se čovek naziva Đivanmukta Sanjasi, kao što je to bio Gospod Isus iz Nazareta. Vidi Jovan 3:5 i 14:6. "Isus mu odgovori: Zaista, zaista ti kažem, ako se čovek ne rodi od vode i duha, ne može da uđe u kraljevstvo Božje." "Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me."

U tom stanju čovek spoznaje sebe ništa više nego kao prolaznu ideju koja počiva na komadiću univerzalnog Svetog Duha Božjeg, Večnog Oca, a razumevajući pravu vrednost, on sebe žrtvuje u tom Svetom Duhu, oltaru Božjem; tj. napuštajući uzaludnu ideju o svojoj odvojenoj egzistenciji, on postaje "mrtav" ili rastopljen u univerzalnom Svetom Duhu; i tako stiže do Tapaloke, područja Svetog Duha.

Na taj način, bivajući jedan i isti s univerzalnim Svetim Duhom Božjim, čovek postaje ujedinjen sa samim Večnim Ocem i tako dolazi u Satjaloku, u kojoj shvata da sva ova kreacija suštinski nije ništa drugo nego puka igra ideje njegove lične prirode i da ništa u svemiru ne postoji pored njegovog sopstvenog Jastva. To se naziva Kaivalja, Jedino Jastvo. Vidi Otkrivenje 14:13 i Jovan 16:28. "Blago mrtvima koji odsad umiru u Gospodu!" "Iziđoh od Oca i dođoh u svet, i opet ostavljam svet i idem k Ocu."





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0045 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA