Treće: jer čovek nije prirodno stvoren da bude mesožder; i stoga ta užasna hrana mu ne odgovara. Ovde mi opet dozvolite da vam pružim nekoliko navoda da vam pokažem šta su autoriteti saznali u našu korist o toj stvari. Baron Kjuviej piše: "Prirodna hrana čoveku, sudeći prema njegovoj građi, sastoji se od voća, korenja i povrća"; a Profesor Ei nam kaže: "Čovek sigurno nikad nije bio načinjen da bude životinja mesožder." Gospodin Ričard Oven, član Kraljvskog društva hirurga, piše: "Antropoidi i svi četvoronošci dobijaju svoju hranu od voća, zrnevlja i drugih sočnih biljnih tvari, i striktna analogija koja postoji u strukturi tih životinja i čoveka jasno pokazuje njegovu prirodu ishrane voćem."

Još jedan član Kraljevskog društva, profesor Vilijam Lorens, piše: "Ljudski zubi nemaju ni najmanje sličnosti sa onima kod mesoždera; i bilo da razmatramo zube, vilice ili probavne organe, ljudska konstitucija liči onoj koju imaju životinje koje se hrane voćem."

Još jednom dr. Spenser Tompson primećuje: "Ni jedan fiziolog ne bi osporio da čovek treba da se hrani biljnom hranom"; a dr. Silvester Graham piše: "Uporedna anatomija potvrđuje da je čovek prirodno životinja koja se hrani voćem, načinjena da opstaje na voću, semenju i skrobnim biljkama."

Poželjnost biljne ishrane neće naravno zahtevati nikakav dokaz nikome ko veruje u inspiraciju svetih knjiga, jer pamtiće se da Bog, govoreći Adamu u Edenskom vrtu, je rekao: "Gledaj, dao sam ti svaku biljku sa semenom na površini cele zemlje i svako drvo na kome je plod sa semenkama; da ti bude za hranu." Tek posle čovekovog pada, kad je smrt došla u svet, više degradirajuća ideja hranjenja je došla sa tim, i ako se sad nadamo ponovnom uspeću ka edenskim okolnostima moramo sigurno početi odbacivanjem nepotrebnog klanja izvođenog u cilju da nas snabde užasnom i degradirajućom hranom.