Google.com
OBJAVE.com
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
DARVINIZAM   ( Darvinism )
Termin se odnosi na teoriju EVOLUCIJE1 koju je razvio engleski prirodnjak Čarls Darvin* (Darwin). Kamen temeljac Darvinove teorije, koji objašnjava i različitost vrsta i proces njihove evolucije, jeste princip prirodne selekcije. Karakteristike živih bića se po ovom principu određuju pasivnim prilagođavanjem uslovima okoline. Alternativne teorije zastupaju gledište da su živi organizmi aktivni u svojoj okolini i da se razvijaju kroz svoju inicijativu u toku prilagođavanja ili iskorišćavanja okoline (vidi pod LA-MARKIZAM). Darvinistička teorija smatra da u procesu naslađivanja povremeno iskrsavaju varijacije koje se selekcionišu tako što preživljavaju samo one koje su korisne za organizam u odnosu na njegovo okruženje, to jest, sve više prevladavaju varijacije koje su najbolje "uklopljene" sa okolinom, dok ostale odumiru. Egzistencija i preživljavanje razmatraju se u terminima borbe i sukobljenosti; tenisijanski pojam "prirode od zuba i kandži crvene*, kao i pojmovi "monetarističke" i "laisse faire˝ ekonomije, po svojoj suštini su darvinistički. Po darvinizmu, promene se dešavaju sasvim slučajno. Evolucija uopšte nije svrhovita. Štaviše, ona ja zatvoren sistem u smislu da ništa što bi bilo izvan njenog procesa ne može njome da upravlja ili da interveniše na bilo koji način. U poretku prirode čoveku, stoga, ne pripada nikakav izuzetan položaj, a njegova dominantnost u životinjskom svetu isključivo je posledica njegove najbolje prilagođenosti. Budući da su takve implikacije protivrečile religioznim idejama o svemoćnosti i sveprisutnosti Boga - Darvin je, po recima Semjuela Batlera* (Butler), "prognao Boga iz univerzuma" i izuzetnosti duhovne prirode ljudskih bića, darvinizam je rasplamsao žestoku prepirku kad se prvi put pojavio. Danas je jasno da je darvinizam svoj uspeh delom dugovao i svojoj kompatibilnosti sa POZITIVIZMOM, MATERIJALIZMOM i MEHANICIZMOM, koji su u devetnaestom veku predstavljali vladajuće filozofske poglede. Rani kritičari skretali su pažnju na cirkularnost dokaza o preživljavanju onih koji su najbolje prilagođeni (pri čemu su, po definiciji, najbolje prilagođeni oni koji prežive). Sam Darvin je priznavao da njegova teorija ne daje odgovor na neke fundamentalne probleme, kao što je iskrsavanje novih karakteristika u evoluciji vrsta. Tadašnja biološka teorija je pretpostavljala da potomak nasleđuje jednak deo karakteristika od svakog roditelja, pa je pod tom pretpostavkom bilo nemoguće objasniti kako bi se ikada mogle ustaliti korisne varijacije, budući da bi se one proređivale u kasnijim generacijama. Odgovor je pronađen tek na prelasku u dvadeseti vek, kada se saznalo za rad Gregora Mendela* na zakonima naslađivanja; iz čega se kasnije izrodila nauka GENETIKE, koja je pomogla da se darvinizam uspostavi kao naučna teorija, poznatija kao neo-darvinizam i reformulisana u terminima mendelovske genetike. U neo-darvinističkoj teoriji evolucije pojavljivanje slučajnih varijacija u procesu naslađivanja pripisuje se genetskoj mutaciji koja se javlja kao pogrešno kopiranje genetske strukture DNK u procesu reprodukcije. Poznato je, međutim, da je proces kopiranja izuzetno tačan i da su greške, odnosno "tačkaste mutacije", kada do njih dođe, najčešće škodljive ili neutralne, tako da je dovedena u pitanje ideja o slučajnim mutacijama koje izbacuju korisne varijacije, koje su još i dovoljno robusne i obilne da bi prirodna selekcija mogla da dovede do pojavljivanja novih vrsta. Osim toga, za samo jedno evoluciono poboljšanje u pojedinačnom organizmu potrebno je čak nekoliko koherentnih, koordiniranih i istovremenih mutacija. Kako već i sami pojmovi koherencije i istovremenosti stoje u suprotnosti sa slučajnošću, izgleda da se neodarvinistička hipoteza našla u logičkom ćorsokaku. Štaviše, čini se da je pojam slučajne mutacije u suprotnosti i sa nekim opaženim činjenicama. Na primer, iako su se stotinama miliona godina (od kada je Australija postala ostrvo) razvijali nezavisno jedni od drugih. Obični sisari i sisari torbari prolazili su paralelne promene. "Nedostajuće karike" u fosilnim ostacima — činjenica da nisu pronađeni tragovi krupnih evolucionih prelaza, na primer od reptila ka sisarima ili pticama - takođe dovodi u pitanje darvinističko shvatanje evolucije kao postepenog progresa od najrudimentarnijih do najkompleksnijih oblika života /61, 62,65,136,198, 266/.
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z