Google.com
OBJAVE.com
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
FENOMENOLOGIJA   ( Phenomenology )
Metod filozofskog istraživanja koji je razvio Edmund Huserl* (Husserl). Sama reč doslovno znači proučavanje ili opisivanje pojava. Cilj fenomenologije je da obuhvati totalitet ili suštinu opažanog objekta. Ovaj projekt pretpostavlja da stvari po sebi i za sebe imaju suštinu, odnosno, značenje koje je filozofski sadržajna propozicija. Smatrajući da stvari imaju ovu suštinu, ili značenje, fenomenolog predlaže i primenjuje metod za njeno otkrivanje. Ovaj metod uključuje usmeravanje naročite vrste pažnje ka objektu, pažnje koja svesno stavlja na stranu ("u zagrade") sve predrasude o tom objektu. Ove predrasude mogu da nastanu iz ličnog iskustva, uticaja kulture i pojmovne pristrasnosti koja je određena istorijskim, socijalnim, naučnim, itd. načinima interpretacije. OgoIjavanje opažanja, odnosno razumevanje svih ovih činilaca deformacije i, na taj način, omogućavanje da se pokaže unutrašnja suština ili značenje stvari, za filozofa predstavlja posao jednako važan i analogan sa mistikovim tehnikama meditacije ili umetnikovim kreativnim stvaralaštvom. Kao što je rekao fenomenolog Moriš Merlo-Ponti (Merleau-Ponty), "To je jednako mukotrpno kao i dela Prusta, Valerija, Balzaka ili Sezana -jer se traži ista vrsta koncentrisanosti i začuđenosti, isti nivo svesti i ista volja da se dosegne značenje sveta ili istorije u trenutku nastajanja samog tog značenja".Fenomenologija nastoji da nam predoči svet onakav kakav jeste, da ga "razotkrije", i to ne pomoću tradicionalnih metoda u kojima se ide od analize ka sintezi, ili se koristi deduktivno i induktivno zaključivanje, već pomoću angažovanja "pažnje i čuđenja" u činu opažanja ili opisivanja, čime se pruža pri lika za pojavljivanje totalne stvarnosti. I naše predrasude su deo ovog totaliteta. Fenomenolog njih ne odbacuje u potpunosti već ih svesno stavlja po strani i tako oneobičava svet, odvezujući vrpce intencionalnosti kojima smo obično vezani za taj svet i za ograničeno i uslovljeno opažanje toga sveta. Tako se na licu sveta pojavljuje "čudo" i mi samo tako možemo da ga opažamo u svoj njegovoj neobičnosti i novosti. Centralni pojam fenomenologije jeste "intencionalnost". Dobro je poznata psihološka činjenica da proces našeg opažanja i mišljenja o svetu normalno uključuje i naše namere (intencije) prema njemu, kao i to da mi ove namere projektujemo u svet. Fenomenologija uzima u obzir intencionalnost percepcije i od svojih pristalica zahteva potpunu svesnost o dešavanju intencionalnosti u našem opažanju i mišljenju, ali ona tu intencionalnost ne proglašava za falsifikatora stvarnosti već je priznaje kao sastojak, odnosno deo totalne stvarnosti koja bi sa potpunim izbacivanjem intencionalnosti bila jednako falsifikovana kao i kada bi ova bila uzeta za samu stvarnost. Dok, s jedne strane, nesvesna intencionalnost može da nam zamagli stvarnost, s druge strane, svesna intencionalnost postaje nerazdvojna od filozofskog projekta razotkrivanja sveta. I mada neki oblici intencionalne projekcije na svet mogu ovaj da deformišu, Huserlijanska fenomenologija predlaže da u filozofski disciplinovanom opažanju postoji korespondencija između nameravanog (intendiranog) čina opažanja i aktualne stvarnosti, odnosno da postoji reciprocitet između nečega što se u ostalim filozofijama smatra za dva nepomirljiva sveta subjektivnosti i objektivnosti. Ova korespondencija se dobro drži kada je reč o značenju i o opažanju značenja. Značenje nije ni potpuno subjektivno, kao nešto što ljudski duh dodaje pojavi, a nije ni potpuno objektivno, kao nešto što bi se moglo sadržati u pojavi ali što ljudski duh ne može da zna sa sigurnošću. Sama ljudska svest je projekt sveta i neprestano je usmerena ka svetu, ona je intimno upletena u složenu mrežu činjenica i relacija koje čine svet i zahvaljujući ovoj usmerenosti i upletenosti u stanju je da shvati značenja. U fenomenološkom posmatranju, piše Merlo-Ponti, "mešaju se perspektive, opažanja jedno drugo potvrđuju, iskrsava značenje". Ovo iskrsavajuće značenje niti treba niti može da bude potvrđeno ili provereno pozivanjem na bilo kakav princip ili doktrinu. Ono postoji u totalitetu činjenica i njihovih stapajućih relacija, i samo se u tom totalitetu i može dokučiti. Značenje samo sebe razotkriva kada svest obuhvati ovaj totalitet. Kao što je pokazao Tomas Kun* (Kuhn), zahvaljujući svojim prevlađujućim PARADIGMAMA i principima verifikacije, nauka je uvek naterana da odbija novitet i abnormalnost, mada progres u nauci često zavisi upravo od obraćanja pažnje na abnormalno i novo. Pojedini teoretičari i istraživači danas zasnivaju svoj rad na fenomenološkim principima i metodima, naročito u "graničnim naukama" kao što su parapsihologija i sociologija. Zahvaljujući tome što ne sudi unapred šta se može dogoditi ili šta je značajno, što je ne samo tolerantna prema novitetu nego ga i iščekuje da se pojavi u toku posmatranja pojave, što prihvata - isto kao i KVANTNA fizika - da je svest sastojak stvarnosti i što propisuje način pažnje prema svetu, koji je u isto vreme i odvojen i upleten u razotkrivanju njegovog značenja, fenomenologija uverljivo daje bolju osnovu za naučni rad i mišljenje nego što je daju paradigmatični prilazi kao što su MEHANICIZAM i POZITIVIZAM, u kojima je intencionalnost prisutna ali se ne uvažava /141, 215, 362/.
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z