Google.com
OBJAVE.com
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
FORMATIVNO UZROKOVANJE   ( Formative causation )
Rupet Šeldrejk* (Sheldrake) je 1981. godine izneo stanovište da u prirodi postoji formativni, ili uzročni, princip koji utiče na žive organizme i njihovo ponašanje, pri čemu je on sam nematerijalan i ne-energetski U onome što se danas podrazumeva pod naukom o životu preovlađuje mehanicističko gledište o uzročnosti. Ovo važi kako za neodarvinističku teoriju EVOLUCIJE1, koja evoluciju objašnjava u terminima slučajnih mutacija i procesa prirodne selekcije, tako i za standardnu embriologiju, koja rast i regeneraciju bioloških struktura objašnjava u terminima genetskih programa koje nose DNK molekuli. No ova mehanicistička tumačenja nailaze na probleme: u evoluciji -problemi objašnjenja evolucionih "skokova", pojavljivanja novih vrsta i činjenice da se slične karakteristike razvijaju nezavisno kod različitih vrsta; i u biologiji - problem različitih funkcionalnih specijalizacija ćelija koje konstituiše isti DNK. Još je veći problem u vezi ponašanja, kako instinktivnog - kao što je paukova sposobnost da plete mrežu, tako i naučnog - kao Sto su snalaženje u lavirintu i druge sposobnosti laboratorijskih pacova. Mehanicistički principi uzročnosti ne daju ubedljiva rešenja ovih problema i Šeldrejkov argument je baš u tome da njegova hipoteza o formativnom uzrokovanju ne samo da rešava ove probleme nego daje i prihvatljivija objašnjenja procesa evolucije, biogeneze, isceljenja, učenja i memorije i još nudi mogući prilaz za razumevanje niza pojava koje sadašnja nauka ignoriše i svrstava u paranormalne ili natprirodne. Šeldrejkova hipoteza uvodi TEORIJU POLJA u biologiju. I dok se u fizici već duže vreme ozbiljno uvažava, budući da su efekti elektromagnetnog polja očigledni i merljivi, u standardnoj biologiji teorija polja se i dalje ne prihvata, jer je u njoj još uvek dominantno opredeljenje da stvari treba objašnjavati u terminima hemijskih procesa. Prema Šeldrejkovom stanovištu pak, obličje geneza bioloških struktura nije dato u DNK hemijskom kodu nego je položeno u "morfogenetskom polju", koje određuje i formira oblik. Takva polja ne mogu se empirijski opaziti zato što nemaju energetsku komponentu; ali ona, sinhrono sa energetskim uzrokovanjem, u toku razvoja ili regenerisanja bioloških sistema rade na kreiranju forme i prostornog uređenja. Ovaj ne-energetski uticaj Šeldrejk naziva "morfičkom rezonancom" i smatra nadalje da se ova rezonanca kumulativno pojačava tako da ranije forme struktura ili sistema utiču na usvajanje forme pri novom generisanju. Što se tiče ponašanja, hipoteza smatra da morfička rezonanca pojačava naučeno ponašanje kod vrsta. Nadalje, budući da su ne-energetski, efekti polja ne slabe dok putuju kroz prostor pa je moguće, a i primećeno je, da se povećanje sposobnosti učenja i uvežbavanja novih veština manifestuje kod međusobno vrlo udaljenih grupa pripadnika neke vrste, iako između grupa ne postoji nikakav način za fizičku komunikaciju ili utkaj. Šeldrejk navodi rezultate eksperimenata sa pacovima, iz 1920-ih i 1930-ih godina, koji su vršeni nezavisno u Edinburgu, Harvardu i Melburnu, a koji su trebali da provere Lamarkističko stanovište o naslednosti naučenog ponašanja i stečenih karakteristika. Rezultati sva tri ispitivanja pokazali su da je brzina učenja kod pacova značajno rasla od generacije do generacije, ali ova poboljšanja nisu bila u skladu sa la-markističkom teorijom, jer nisu stajala ni u kakvom odnosu sa rodoslovom ili sa obukom životinja. Šeldrejk smatra da ovi rezultati ne samo da ne protivreče njegovoj teoriji nego i da upravo potvrđuju njena predviđanja. Vidi još pod MORFOGENEZA/294/.
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z