Google.com
OBJAVE.com
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
TEORIJA RELATIVNOSTI   ( Relativity theory )
Tri naučna teksta koja je Albert Ajnštajn* (Einstein) objavio 1905. godine, urodila su kako velikim teorijskim napretkom tako i mnoštvom tehnoloških dostignuća, uključujući i fisionu bombu i nuklearni reaktor. Jedan od ova tri teksta, pod naslovom "O elektrodinamici tela u pokretu", postao je opštepoznat kao "Specijalna teorija relativnosti" koja je, prvo u nauci a kasnije i u filozofiji i svakodnevnom mišljenju, napravila revoluciju u shvatanju prirode i svojstava vremena, prostora, materije i kretanja.Sa teorijom relativnosti započinje proces pobijanja zdravorazumskih pojmova zasnovanih na neposrednom posmatranju. Ovaj proces će docnije poprimiti dramatične razmere u KVANTNOJ TEORIJI. Što se tiče kretanja, za početak, zdrav razum bi smatrao, po analogiji sa recimo dva voza koja se mimoilaze, da bi posmatrač izmerio različite brzine u zavisnosti od toga da li su se vozovi kretali u istom ili u suprotnim smerovima. Ali to nije slučaj kada se radi o svetlosti. Svetlost se kreće, ona u vakumu ima tačno izmerljivu brzinu od 300,000 kilometara u sekundi, ali - i tu prestaje zdrav razum - prilikom merenja ove brzine, ona se nikada ne menja u zavisnosti od kretanja posmatrača u odnosu na smer kretanja svetlosnog zraka. Ovaj paradoks bio je demonstriran 1888. godine u Majkelson-Morlijevom eksperimentu i dugo je bio zagonetka za naučnike zbog svoje nepomirljivosti sa osnovnim principima njutnijanske mehanike. Ajnštajnovo polazište bilo je konstruisanje matematičkog okvira koji bi mogao da obuhvati opaženu pojavu konstantnosti brzine svetlosti. Temelj ovog okvira bio je princip da će različiti referentni okviri, koji putuju ravnomernom brzinom i pravolinijski, relativno jedan prema drugom uvek biti koherentni i simetrični, da će u njima važiti fizički zakoni i da će posmatrači, koji su locirani u njima, svako svoj okvir uvek opažati kao da je u mirovanju.Revolucionarne implikacije Ajnštajnove teorije proizašle su upravo iz reci "relativno jedan prema drugom". Cena uspostavljanja koherentnosti u okviru i između određenih referentnih okvira zahtevala je napuštanje ideje o bilo kakvoj mogućnosti apsolutne ili konačne koherentnosti, ili o primatu bilo kog pojedinačnog referentnog okvira. Tako je u trenu bio srušen jedan od nosećih stubova KLASIČNE FIZIKE, ostavljajući ćelu građevinu na klimavim nogama.Paradoksi koji se dobijaju uzimanjem u obzir nesimetričnih referentnih okvira, postavljaju zdrav razum pred nemoguće zahteve. Naročito velika iščašenja dešavaju se sa našim pojmovima o vremenu. U zavisnosti od različitog uzajamnog kretanja posmatrača, satovi u referentnim okvirima tih posmatrača radiće sporije ili brže. Da bi se ova usporavanja ili ubrzavanja učinila dovoljno velikim kako bi se mogla opažati, moralo bi se raditi sa brzinama bliskim brzini svetlosti, ali je ovaj princip ipak bio uspešno eksperimentalno dokazan i čak su izmerene i male vremenske razlike između satova koji su u avionu obletali Zemlju i onih koji su stajali u laboratoriji. Kao ilustracija za efekt "vremenske diletacije" često se navodi "paradoks blizanaca", odnosno priča o astronautu koji se posle vasionskog putovanja, velikom brzinom, vratio na zemlju i zatekao svog brata-blizanca mnogo starijeg od sebe. Ova maštovita ideja ilustruje još jedan fundamentalni princip teorije relativnosti, naime, da prostor i vreme nisu posebne stvari, nego da su nerazdvojno povezane i da čine "prostor - vremensku neprekidnost". U našem zdravorazumskom i opšteprihvaćenom načinu posmatranja, oko sebe vidimo tri prostorne dimenzije, a vreme opažamo kao jednodimenzionalnu Uniju ili strelicu koja se neumitno kreće od prošlosti ka budućnosti. Ali, u stvari, mi postojimo u četvorodimenzionalnom prostor-vremenu, a sve naše zdravorazumske predstave o vremenu, kojima dubinski ograničavamo naše mišljenje i ponašanje i koje ni ne dovodimo u pitanje, samo su provizorne konstrukcije čija su istinitost i relevantnost samo relativni. Da li ćemo iz oslobađanja od vremena, koje nam daruje teorija relativnosti, izvući pozitivne ili negativne zaključke, i da li ćemo smatrati da se pred nama otvara bogatiji smisao, ili da se pak gubi svaki smisao, zavisi od naše filozofske prilagodljivosti, ali, u svakom slučaju, ostaje kao nepobitna činjenica da živimo u svetu u kome su prostor i vreme našeg zdravo razumskog opažanja samo nešto provizorno i iluzorno.No dok specijalno-relativistička prostor-vremenska neprekidnost ima uznemiravajuće filozofske posledice ekvivalentnost masa - energija, koja je iz nje proizlazila, imala je još dramatičnije, i to praktične posledice, pogotovo kada je reč o atomskoj bombi. Slavna jednačina E=mc2 tvrdi da je materija samo oblik zarobljene energije i omogućava predviđanje količine energije koja bi se oslobodila prilikom anihilacije određene mase, do čega inače dolazi prilikom ubrzanja te mase do brzine bliske brzini svetlosti (simbol "c" označava brzinu svetlosti). Tehnologija za postizanje takvih ubrzanja ostvarena je u nuklearnim reaktorima i akceleratorima čestica, i obe ove mašine pružile su brojne dokaze o tačnosti Ajnštajnovih teorijskih zaključaka.Sve napred navedeno sledi iz teorije specijalne relativnosti iz 1905. godine. Dosta godina kasnije, Ajnštajn je objavio opštu teoriju relativnosti, u kojoj je raniji rad proširen tako da uključuje gravitaciju i u kojoj se uvode pojmovi prostor-vremena i univerzuma a koji su za kosmologiju bili isto tako revolucionarni kao što je raniji rad bio za fiziku, a isto tako je i njihova tačnost bila kasnije eksperimentalno dokazana. Osnovni postulat opšte teorije relativnosti tvrdi da prostor-vremenska neprekidnost nije geometrijski ravna, kao što se uzimalo pod "specijalnim" uslovima ranije teorije, već da je kriva. Ova krivina je posledica gravitacije, to jest sile kojom masivna tela deluju jedna na druge. Baš kao što i njutnijanska fizika važi samo relativno i pod određenim uslovima, tako i euklidska geometrija važi samo u ravnom prostor-vremenu, ali ne i u prostor-vremenu čija je krivina veća od nule. A isto kao što savija prostor, gravitacija mora da "savija " i vreme koje u raznim delovima univerzuma ima različite karakteristike i brzinu proticanja.Pisci naučne fantastike su dosta koristili Ajnštajnovske pojmove prostornih i vremenskih zakrivljenosti, tako da su ljudi uglavnom upoznati, mada dosta nejasno i površno, sa nekim konsekvencama opšte relativnosti. Međutim, implikacije ove teorije sežu mnogo dublje i čak ih ni Ajnštajn nije bio sve sagledao. Kao i svi njegovi savremenici, i on je zamišljao STEDI-STEJT UNIVERZUM (univerzum stabilnog stanja), koji bi bio zatvoren i u celini stabilan sferični entitet, u kome bi ponegde postojali gravitacioni poremećaji. Neke od Ajnštajnovih jednačina ukazivale su da nije takav slučaj i da se univerzum mora ili da širi ili da skuplja, tako da je Ajnštajn, da bi ove jednačine prilagodio gledištu stabilnog stanja, u njih morao da uvede ekstra član, koji je nazvao "kosmička konstanta". Kasnije je o ovoj prepravci govorio kao o najvećoj gluposti u svom životu, budući da je 1920-ih godina otkriveno da se univerzum zaista širi. Ali ovo otkriće bilo je samo dokaz ogromne moći predviđanja teorije relativnosti, koja je prevazilazila čak i moć razumevanja samog genijalnog tvorca teorije.
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z