Proroci osuđuju greh i otkrivaju njegovu težinu samo zato da bi ukazali i pozvali na pokajanje. Jer, ako je čovek neveran. Bog ostaje uvek veran; čovek odbija Božju ljubav, ali mu Bog ne prestaje pružati tu ljubav: sve dok je čovek kadar povratku, Bog ga požuruje da se vrati. Kao u priči o raspusnom sinu, sve je podređeno tom povratku koji se priželjkuje, s kojim se računa. Greh i jeste u odbijanju ljubavi, a jasno je da će on biti izbrisan, uklonjen, oprošten tek ukoliko čovek pristane da opet l.ubi. Milosrđe prema grešniku. Greh je mračan kao tama:˝ A sud je ovaj što vidjelo dođe na svijet, i ljudima omilje većma tama negoli vidjelo: jer njihova djela bijahu zla˝ (Jovan 3.19).