Google.com
OBJAVE.com
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
Kompjuteri   ( Computers )
Pogled na kompjutere kao puke "krckalice brojeva", to jest ništa drugo doli brza matematička računala,- potcenjuje ne samo njihovu mnogostranost već i moć matematike kao simboličkog jezika. Kao što su pokazala istraživanja VEŠTAČKE INTELIGENCIJE, semantička značenja mogu se dati simbolima kojima upravlja kompjuter, a širok obim ljudskih spoznajnih i ratiocinative funkcija može se simulirati. Postoje dve kategorije kompjutera, analogni i digitalni. Polje primene analognih kompjutera ograničeno je. Za određene karakteristike fizičkog problema kojeg obrađuje, mora se analogno podesiti njegov elektronski sklop. Digitalni kompjuteri su neuporedivo mnogostraniji. Zovu se digitalni zato jer su njihove operacije zasnovane na binarnoj matematici (pogledaj INFORMATIČKA TEORIJA), koja koristi nizove od osam brojeva, sastavljene od nula i jedinica koje se stvaraju na velikoj brzini pulsiranjem prouzrokovanim naizmeničnim stvaranjem uključenog i isključenog stanja prekidačkog mehanizma. Rani električni kompjuteri koji su koristili elektronske cevi imah su prekidački mehanizam koji je radio pri brzini od stotinu uključivanja i isključivanja u sekundi. Razvitkom prvog tranzistora, a potom mikročipa, ova brzina je umnogostručena, istovremeno je veličina kompjutera smanjena. Kao što mozak sadrži milijarde neurona, a svaki od njih hiljade veza koje se granaju ka drugim neuronima oblikujući staze kojima se šalju informacije, tako i u kompjuteru postoje milioni prekidača, svaki sa brojnim vezama sa ostalim prekidačima i stoga gotovo beskonačan broj mogućih staza za prenos informacija. Programi mogu biti pohranjeni u samom kompjuteru, što mu daje sposobnost sličnu pamćenju mozga. U nekim slučajevima, programiranje se može sastojati u jednostavnom naznačavanju cilja kompjuterskih operacija i puštanju da izaberu i traže pohranjene programe (ili sub-rutine) podesne za postizanje cilja. Sposobnost učenja na osnovu iskustva, izbor između raspoloživog puta i sub-rutina koje su se nekad pokazale delotvornim, jedna je od stvari koja čini da kompjuteri neobjašnjivo "misle" - i to je po nekim zlokobnim upozorenjima, nalik ljudskom mišljenju.
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z