U rečnik KVANTNE TEORIJE ovaj termin je uveo danski fizičar Nils Bor* /Bohr/ da bi objasnio DUALITET TALAS-ČESTICA. Činjenica da u različitim eksperimentalnim situacijama svetlost može da pokazuje ili talasne ili svetlosne karakteristike, navela je Bora na ideju da ove, na prvi pogled uzajamno isključive karakteristike, ne bi trebalo opisivati u terminima nekakvog nepomirljivog dualizma, već pre kao da je reč o komplementarnim svojstvima fundamentalne stvarnosti. Nije u pitanju relacija ili-ili nego i-i. Svetlost je i talasna i čestična, i oba opisa su bitna za potpuno razumevanje pojave. Paralelu sa svojini pojmom komplementarnosti Bor je video u drevnoj kineskoj ideji o dinamičkoj interakciji polarno suprotstavljenih principa JIN I JANG3, i verovao je da ovaj pojam ima značaja ne samo u fizici nego i u životu i filozofiji. Uopšte u nauci, princip komplementarnosti skreće pažnju na činjenicu da je eksperimentator ili posmatrač nužno umešan u određivanju ishoda svoga eksperimenta ili posmatranja. Različite strategije eksperimenta daju različite i, možda, paradoksalne zaključke, ali znanje neće napredovati ako se favorizuju samo određeni zaključci već samo ako se svi zaključci obuhvate pod kišobran komplementarnosti, makar i po cenu da paradoks ostaje nerazrešen /35/.