Biblijska poniznost u prvom redu je skromnost koja je suprotna taštini. Ako nije nerazumno pretenciozan, skroman čovek ne pouzdaje se sam u sebe. Poniznost, suprotnost oholosti, mnogo je dublja; ona je stav grešnog čoveka pred Svemogućim i triput Svetim; ponizan čovek priznaje da je primio od Boga sve što ima; da je sluga nekoristan, sam po sebi je ništa, čak i grešnik. Onaj ko je ponizan, otvara se milost Božja prema njemu. Božja reč vodi čoveka k slavi putem ponizne pobožnosti. Božja reč postaje kao deo tela da bi čoveka povela na vrhunac poniznosti koji se sastoji u tome da se Bogu služi u ljudima, u poniženju iz ljubavi prema slavi Božjoj spasavajući ljude.