Reč pravednost podseća najpre na područje pravnoga reda: sudija uspostavlja pravednost osiguravajući poštovanje običaja ili zakona. Morali kodeks je mnogo širi: pravednost daje svakome što pripada, makar to i ne bilo utvrđeno zakonom ili običajem; u prirodnom se pravu obaveza pravednosti u krajnjem potezu svodi na jednakost što se ostvaruje razmenom ili raspodelom. U religioznom smislu, a to znači kad su poredi čovekovi odnosi S Bogom, rečnik pravednosti u našim jezicima sveden je na ograničene primene. Uobičajeno je, doduše, prizivati Boga kao pravednog sudiju, a konačno suočenje između čoveka i Boga nazvati sudom. Ali ta religiozna upotreba reči koje označavaju pravednost čini se neobično uskom ako se uporedi s jezikom Biblije. Premda je ta reč bliska mnogim drugim izrazima (ispravnost, svetost, čestitost, savršenstvo itd.), ona je u središtu jasno određenih naziva koji se prevode sa: pravednik, pravednost, opravdati, opravdanje.