Google.com
OBJAVE.com
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
Svest   ( Consciusness )
Tradicionalno, filozofi i psiholozi su, pre svega, pokušavali da odrede pojam svesti i uporede odlike svesti kao jedinstveno ljudskog atributa, dok su se manje bavili pitanjem oblika vrsta i potencijala svesti. S druge strane, istočnjačke i ezoterične tradicije bavile su se kako vrstama svesti tako i razvojem psiholoških tehnika za doživljavanje različitih oblika svesti i za izmenu njenog funkcionisanja. Ovi su izvori kasnije doprineli razvoju zapadne psihologije. Zasnivanje zapadne nauke na Dekartovoj radikalnoj sumnji i Hjumovom empiricizmu, usporile su razvoj obuhvatne psihologije svesti. Kartezijanski dualizam, podela sveta na "misleću supstancu" i "rasprostrtu supstancu", bio je samo deskriptivan i nije pružio osnovu za proučavanje "misleće supstance". Hjumova tvrdnja da introspekcija ne doprinosi razumevanju "sopstvenosti" već predstavlja samo "smesu opažaja i ideja", ostala je uticajna do danas, Sto se može videti u bihejviorističkom odbacivanju realnosti mentalnih pojava, u ograničavanju svesti na prijem čulnih podataka kod filozofa empirističke orijentacije, i u tendenciji naučnika u oblasti neuroloških istraživanja da pojave svesti objasne elektro-hemijskom aktivnošću mozga. Naveli smo dominantna i ortodoksna shvatanja u zapadnoj, naučno orijentisanoj kulturi. Međutim, izvestan broj filozofa i psihologa XIX veka izneo je i drugačija polazna stanovišta i inicirao zasnivanje jedne obuhvatnije nauke o svesti. Hjumovoj metafori o svesti kao smesi čulnih utisaka Vilijam Džejms je suprotstavio svoju metaforu o "toku misli, svesti ili subjektivnog života", dajući na taj način pojmu svesti koherentnost i svrhovitost koju joj je Hjum osporavao; on je osim toga i tvrdio da: "Naša normalna budna svest, racionalna svest, kako je mi zovemo, jeste samo jedan poseban tip svesti, dok je okružuju... potencijalni oblici potpuno drugačije svesti." Anri Bergson je skrenuo pažnju na važnu karakteristiku svesti svojom "teorijom filtra". Devetnaesti vek bio je vek otkrića, prvo su to bili pisci kao Gete i Hofman a kasnije psiholozi kao Hartman i Frojd. koji su otkrili NESVESNO, što je postavilo brojne probleme pred empiričare i racionaliste. Na rudimentarnom nivou svest je jasno povezana sa opažanjem. Biti svestan, znači biti svestan nečega. Ali da li je opažanje samo stvar moždanih reakcija na čulne podatke, kao što to tvrdi empiricizam? Kad je filozof A. N. Vajthed uveo razliku između "neposrednog opažanja" i "opažanja značenja" i kad je Edmund Huserl predložio načelo INTENCIONALNOSTI svesti, obojica su se suprotstavili naivnom empirizmu tvrdeći da se svest ne sastoji samo od odgovora /na draži/, nego i od inherentnog uređujućeg načela. Funkcija svesti koja stvara celine ili oblikuje značenja od činjenica iz spoljne realnosti dobijenih posredstvom čula, nije sama po sebi deo te /spoljne/ realnosti; ona mora biti nezavisna od nje. Isticanje njene nezavisnosti u ovom smislu, ne znači pripisivanje svesti bilo kakvih spiritualnih svojstava. Bergsonov argument da naša čula nisu receptori nego pre fllteri, da ona odabiraju i redukuju ono što pridolazi iz naše okoline da bi obezbedili da svest ne bude preplavljena sa više podataka nego što joj treba ili što je u stanju da obradi, znači ne samo da je svest konstruktivna nego i da je ona samokonstrukt, nešto što je određeno i ograničeno potrebama kojima služi, a to ne mora biti ništa više do ono što je organizmu potrebno za osnovne potrebe opstanka. Životinje su svesne na ovaj način. Svesnost /awareness/ je možda osnovna odlika (modalitet) ljudske svesti. A primarna crta svesnosti je sopstvo. Izuzev možda nekih viših primata, životinje nemaju predstavu o sebi. Ljudi ne samo da imaju tu samoprepoznavajuću sliku o sebi, nego i sliku o idealnom sopstvu, a to ih razlikuje čak i od viših primata. "Percepcija sa značenjem" i "intencionalnost" kod čoveka nisu usmereni samo na datosti koje služe biološkim potrebama i potrebama preživljavanja. Potreba da se konsoliduje slika o sebi, osećaj ličnog identiteta i potreba da se ispuni idealna slika o sebi takođe su aktivne funkcije svesti. Ali ove potrebe za konsolidacijom i ispunjenjem često su u konfliktu. U svrhu konsolidacije, svest i dalje deluje kao filtrirajući i redukujući mehanizam koji odbacuje informacije, irelevantne ili ometajuće za sliku o sebi. Pojedinačna svest je stoga još uvek funkcionalni konstrukt koji čoveku omogućava da opstaje i deluje ne samo u fizičkoj već i u socijalnoj sredini. Ona može imati svoje posebnosti (kod nekih je više estetski usmerena, kod drugih politički, i tako dalje), ali je ograničena svojim determinantama. Kod pojedinca to je ono što Džejms naziva "normalnom svešću", a u kolektivnom životu to je usaglašavajuća svest, ograničena svesnost o tome šta je realno i relevantno. Kada svest zadire u sliku o sebi, ne radi konsolidacije već radi ispunjenja ideala, treba da se otvori "redukujuća zapreka" da bi se omogućio veći dotok informacija i da se pojača kompetentnost svesti za povećan opseg primljenih informacija. Potrebno je, naime, da se prošire kako prijemnici tako i procesi obrade informacija. Stanovište da čovek ima potrebu da doživi proširena, viša stanja svesti i da osećanje zadovoljenja ove potrebe može imati patološke posledice - osnovni je princip HUMANISTIČKE PSIHOLOGIJE. Prihvatajući ovakvo stanovište, savremeni psiholozi su započeli istraživanja istočnih i ezoteričnih učenja o svesti i njenim oblicima. Istovremeno, odbacivši odoru empiricizma i racionalizma, zapadna je nauka dala i sopstvene doprinose širem razumevanju svesti. Pojam nesvesnog, u početku shvaćen kao sloj haosa, neusaglašenosti i nekontrolisanih potreba u odnosu na racionalnu svest, kasnije je prihvaćen kao entitet koji poseduje moći, znanja, sposobnosti, čak i mudrost, kojih nema u svesnom sloju. Praveći razliku između "artikulisanog" i "skrivenog" znanja, filozof Majki Polani (M. Polanvi) anticipirao je istraživanja HIPOTEZE FUNKCIONALNE PODELE MOZGA, u kojima se funkcije dve hemisfere mozga shvataju kao dva distinktivna oblika svesti, koji obrađuju informacije na različite načine. PSI5 istraživanja dokazivala su da svest ne samo što nije ograničena fizičkim faktorima već da čak može nadživeti moždanu smrt. Proučavanja MOŽDANIH RITMOVA i MEDITACIJE pokazala su da se svest ne može izjednačiti sa delovanjem neokorteksa. I odista, kada se isključi ovo delovanje, svest može postati "transpersonalna", "okeanska" ili "kosmička", kako su utvrdili mistici različitih doba i kultura. Danas su "potencijalni oblici svesti, potpuno različiti (od naše normalne, budne, racionalne svesti)", kako je pisao Vilijam Džejms, predmet proučavanja i teorijskih razmatranja.
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z