Antena
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
11
Datum kreiranja
 
29-11-2008 11:02:45
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 11:20:42
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2400
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
XI - Na kraju puta
 

11. Na kraju puta

Doručkovale smo u tišini zaokupljene svojim mislima. Pogledala sam moje drugarice i osetila da se poput mene opraštaju sa prirodom i danima koje smo provele u miru. Osetila sam želju da ostanem, o kako bih rado mogla ovako nastaviti da živim izolovana od svakoga zla. Često samo tome razmišljala kako bi mogla da se preselim u neko seoce zabaćeno u brdima, važno bi bilo samo da imam struju. Kako mi je postalo teško da gledam pohlepne iskolačene oči koje za parama žude, kako mi je teško da slušam nekakve galamdjije zajapurenih lica koji izdaju naredjenja , viču, mlataraju rukama i šakom lupaju po stolu, jer nisu zadovoljni obavljenim poslovima i količinom para. Dok razmišljam u tok misli uskočila je slika filma koji sam gledala, nisam mu zapamtila ime, snimljen je kao naučno fantastični a u stvari oslikava današnjicu. Naprevili su ljudi, kao, nekakve naočari kroz koje vide rugobe i pozadinu novca na kome piše, «ja sam tvoj bog», zatim pozadinu raznih reklama koje nose poruku da se zamlja uništi, kada ih skineš ništa ne vidiš. Kako je to realan film, jer svaki četvrti čovek jeste postao rugoba i nisu potrebne nikakve naočari da bi se to videlo i nisu u pitanju vanzemaljci već naši. Rado bih se skolonila od uticaja ali znam da se ne možemo svi skloniti. Postoje takva mesta i zovu se manastiri ali to je izbor pojedinaca i nije slika stvarnosti, već samo segment znanja koji pokazuje mogućnost. Stvarnost je biti sa narodom koji trpi, strada i koji se bori i bitke bije u svakom vremenu, vera njima pripada. Ne daju mi da iz kola iskočim moja prijateljica Mira i njoj slični koji drže u rukama sveču i put obasjavaju, ima na zemlji još dobrih ljudi koji naočare neće da skinu već hoće da gledaju. U stvarnost me je vratio Nenin glas.

« Hajde da se pakujemo. Vesna pakuj sitnice a ja i Vera će mo šator»

Brzo smo sve spakovale a zatim prenele do auta i utovarile. Vratile smo se na poljanu da je pogledamo, kamenje smo vratile u reku i uzele kesu sa smećem. Nije bilo nikakvoga traga našega boravka osim polegle trave koja će se već sutra ispraviti. Pošle smo nazad u beli grad. Brzo smo stigle. Uvek mi se činilo da kada se sa puta vraćam vreme brže prodje i brže se stigne. Istovarile smo stvari i ušle u sobu prekrivenu prašinom kao da mesecima nismo bile ovde.

« Meni je bilo lepo ovo moje prvo iskustvo pravoga boravka u prirodi. Uživala sam u svakome danu koji smo provele zajedno. Hvala vam što ste me pozvale da podjem sa vama.» rekla je Vesna.

« Hvala vama što ste mi pomogle da još jasnije vidim, svojim pitanjima vezale ste me za zemlju. Da ih nije bilo ne bih videla sa neba zemlju. Pitanja su važna za povezivanje i prepoznavanje šta se dogadja. Počela sam prvi put da povezivujem nebo sa zemljom, kada mi je postavio pitanje moj brat. Pročitao je moju drugu priču jer prvi primerak sam njemu poslala. On mi je tada rekao da mopram bolje da objašnjavam pojmove i pitao me, «šta je elementarna čestica života, da li je to duša.» Odgovorila sam da nije jer duša podrazumeva i osečanja. Tada ni ja nisam znala šta je tačan odgovor.» zahvalila sam se na pomoči mojim drugaricama.

« Šta je duša». pitale su u glas i iznenadile me jer sam mislila da su shvatile i da sam to ispreičala.

« Duša je kosmos u čoveku. Kada se čovek začne i telo počne da se razvija, elmati i elumi energije zemlje primenjuju svoje znanje. Kada se rodiš dolaze elumi drugih nivoa energije. Sve dok telo raste elumi dolaze i čine par sa elmatom. U početku rodjeno dete samo spava i hrani se. Dok čovek spava elumi preuzimaju, slažu znanje. U toku života takodje čelije odumiru, kosa, koža, nokti, čelije u telu, to su delovi energije zemlje koji se njoj i vračaju. Na kraju života, do zadnjega trna, svo znanje elmata je kod eluma. Tako kada smrt nastupi odlaze elumi, duša, sa svim znanjem i iskustvom koje čini čoveka. Telo tada ostaje potpuno prazno, mrtvo, i jedina svrha mu je da bude hrana za nova bića koja zemlja stvara. Telo je bukvalno nastalo od šake elmata zemlje.»

« Kako će mo onda vaskrsnuti» pitala je Vesna

« Taj deo sam sagledala tek sa vama, kada sam počela da pravim poredjenja izmedju neba i zemlje, napisaču vam sliku koju možete doći i pročitati za nekoliko dana, Hočete li da skuvam Ruski čaj.»

« Skuvaj » rekla je Nena, i dok sam grejala vodu čula sam ih kako se nešto šapatom dogovaraju. Pomerila sam zastor koji je delio kuhinju od sobe i upitala ih.

« Šta mudrujete, hoču i ja da čujem»

« Ti stvarno misliš da će mo mi otići a da nam ne ispričaš kraj. Slušale smo priče nedelju dana, nešto razumele a nešto nismo. Dogovorile smo se da nam ispričaš sada sve što misliš da napiše. Ne zanima nas nikakav izgovor.» Rekla mi je Nena. Zauzele su poziciju u foteljama, ispružile noge i stavom mi stavile na znanje da neće da se pomere sa mesta dok im ne ispričam sve.

« Dobro, samo da završim sa spremanjem čaja», dodala sam im šoljice i na trenutak razmišljala kako da započnem priču.

” Da bih vam priču ispričala moram se vratiti religijama, koje uopšte ne poznajem. Nikada se njima nisam bavila. Pročitala sam Stari Zavet, koji na mene nije ostavio nikakav utisak, osim dva dela koji se odnose na nastanak i Božije zapovesti. Shvatila sam tek sada, da sam ja verno ispunjavala samo zapovesti, posebno prvu, da sem Boga nemam drugog Boga, koja me je i dovela do cilja. One su mi govorile šta neču da radim, a šta hoču to je život i spoznanje sebe., šta sve čovek može da uraditi nikada ne može zna i ne treba da unapred da daje obećenja. Sve ostalo ličilo mi je na istorisku knjigu jednoga naroda. Sličnu priču bi mogao da ispriča svaki narod na zemlji. Novi zavet nisam htela da čitam jer mi je bilo nerazumljivo sve što je napisano. Gledala sam film.»

« Ja nisam mogla da pročitam sveto pismo jer nije moglo da me zainteresuje čitanje ko je koga rodio», Dodala je Nena

« To je čitava nauka na kojoj ljudi rade i istražuju šta je napisano, Mi lakše razumemo kada nam se prepriča deo po deo, Tako sam se ja upoznavala sa religijom» Dodala je Vesna

« Moram se vratiti u vreme prošlo, oko deset hiljada godina, tada smo se svemirskim brodom sa zemlje zapad spustili na našu sadašnju domovinu. Bili smo tu jedan ljudski vek. Do tada ljudi koje smo poslali tunelima na zemlju da je nasele, bili su neznabožci. Bojali su se samo prirodnih pojava. Razišli smo se po plemenima i započeli misiju da im ostavimo u amanet znanje. Pričali smo im priče iz budučnosti, o tome kako svet nastaje. Znanje koje smo im ostavili rasuto je zemljom na pethiljada mesta. Tako su nastale religije, svaka zasnovana na deliču koji je njoj dat na čuvanje. Jevrejski narod smo naučili da zapisuje svoju istoriju jer tom linijom na zemlju će doći Elum,seme, boga.

«Stani na čas vera i objasni mi kako su ljudi našu zemlju naselili» zaustavila me je Nena

« Stvaranje se odigrava u prvim nebeskim danima, na prvim planetama koje su stvorene. Postoji sedamdeset sedam rasa ljudi koji su tada nastali. Dalji put čovečanstva je učenje i napredak, osvaja se znanje i naseljavaju planete. Mi živimo sedamnaestu godinu sto znaci da smo već sedamnaesti put kao planeta nastali u pulsu koji iznova polovinu gradi. Ljudi se samo jednom stvaraju, na početku u večnosti ima uspelih i neuspelih civilizacija. Neuspele su one koje nestanu ili potpuno promene svoja svojstva i tako postanu drugačiji organizmi koji nisu ljudi. Primera imamo u legendama koje opisuju neuspele civilizacije i takodje su deo znanja koje je ostavljeno. Napravicu poredjenje, jena čelija čoveka i jedna čelija kosmosa rade na istome principu. Radjaju se i umiru,zatim ponovo drugačije radjaju. To je slika koju sam davno videla, Kosmos pulsira, sistemi se pale i gase, novi nastaju koji iznova životni prostor čoveku stvaraju. Elumi prelaze sa planete na planetu koja ih čeka i nastavljaju učenje osvajanjem znanja.» odgovorila sam joj na pitanje i nastavila prethodnu misao. «Veće zajednice smo raselili po ostrvima. Sve što je stvoreno kasnije, nove religije i novi pravci starih, zasniva se na znanju koje je ostavljeno. Mnogo skretanja sa pravoga puta je takodje zabeleženo kada su religije uzimale pravdu i zakone u svoje ruke, vodili su se ratovi u ime vere. A vera je jedna za sve, ona je vodilja ka bogu i večnom životu , nikoga nikada nije ubila niti ponizila zbog porekla. Svako je u sebi može prepoznati kao veru u boga,u sebe, u čovečanstvo, u ljubav , budučnost, nauku,puni smo vere jer tri četvrtine biča su ona. To sigurno znam jer sam jedan Elum vere na zemlji.

« Hočeš da kažeš da su religije čuvari znanja» pitala je vesna

« Jesu, svaka nosi zrno znanja, koje su pretvorili u obrede, običaje i prilagodili ljudskim znanjima. Hoču da kažem da bi opstale morale su ući u sistem vladavine zla. Doživljavale su cepanje, stvarale su se rezličite grupe da bi bile samostalne, odnosno da bi ljudima vladale. Religije nisu imune od uticaja zla, tako da ih je dosta postalo pravo orudje u službi vlasti. Obredi su se menjali i dobijali drugačija značenja. Tako na primer znanje da Bogu nosiš informaciju kada umreš. Ljudi su u nestrpljenju da što pre dobiju nešto počeli da žrtvuju ljude i životinje, nadajući se da će tako ubrzati dogadjaje u svoju korist. Stari zavet takodje ima takve delove a ja znam da od Boga nikada nije stigao zahtev za žrtvom, nikada nije tražio potvrdu vernosti i nikada nije ponudio zemaljsko blago, to su zahtevi Djavola. Pravi sledbenici nikada za svoja dela nisu dobili privilegije, već su stradali, Mojsije je takodje svoju misiju ispunio a nije dobio nikakvu zemaljsku nagradu.Besmisleno je pomisliti da tvorcu svega treba nešto dokazivati i pokazivati, kada on sve zna, jedino čeka da vidi kakvu odluku donosimo kada smo izloženi raznim zahtevima zla.»

« Sveštenici su bili močni jer su posedovali neke nadljudsku moč, zato su ih ljudi slušali i pratili kao da su poslanici od Boga. Vladarima su se takodje pripisivala takva obeležja, faraonima na primer. Jesu li oni stvarno posedovali moči.» pitala je Vesna a Nena je samo čutala i slušala razgovor.

« Moč koju su imali pojedinci je moč tajne koju su prenosili jedni na druge. Tako je nastalo verovanje da su pojedine porodice obdarene močima, jer su tajnu prenosile potomcima. Moč tajne je velika jer je ona sve ovo o čemu sam vam pisala. Nadljudskuh moći pojedinaca nema, jer moć znanja može da ima svako. Sve tajne sam razotkrila, ostalo je učenje da se njima ovlada. To je budučnost jer ako tajni više nema svi smo jednaki i slobodni ljudi.»

« Šta se time posiže kada će ih koristiti opet dobri i zli ljudi» opet je pitala Vesna « Naravno svima je na raspolaganju, jedino kada znaš tada možeš da se odbraniš, zli ti ne mogu ništa, jer sa znanjem moć zla slabi. Strah nestane. Rekla sam vam da je borba većna» rekla sam a zatim nastavila

« Do sada smo naučili kako da ubijemo čoveka na hiljadu načuna, kako da mučimo telo, sve sisteme strahovlade. Vladavina zasnovana na strahu za život. Moram vam reći da čovek ne može ni da se samoubije ako mu nije vrme da ide, da su sva ubistva proizvod ubistava. Na tom deliču znanja temelji se terorizam koji žrtve ne bira, jer podrazumeva da če stradati onaj koji je na redu da ide. Medjutim, odlazak ide po redu i po pravdi koja je nedokučiva, ali ubistvo je ubistvo koje nastavlja da za sobom vuće krvavi trag zaslužen delima koja se čine. Budučnost posle stradanja je drugačija. Naučićemo da se branimo, da elumima metak zaustvljamo, da bodež sa puta skrenemo, da pred pretnjom nestanemo, plovićemo talasima, kroz zidove prolaziti, u drvo se skrivati, vodom hoditi, stvarati vidljive iluzije koje će da liče na fatamorgane, sve u dogovoru sa elumima i elmatima koji život tvore.»

«Misliš da metak može da se zaustavi kao na filmu» zainteresovala se Nena.

« Naravno, to se dogadjalo nebrojeno puta ali zbog velike brzine nije primećeno. Koliko puta ste slušale priće ratnika koji su prolazili kroz kišu metaka i izašli neokrznuti, a nekog ubije zalutali metak. Kada elumi skreču metke znaci da se brane jer još nije vreme za odlazak sa ovoga sveta. Može se opisati primerom, Napadnu te Neno sto puževa sa svih strana a ti ih sve pokupiš i baciš u korpu.» smejle smo se usporenom primeru. Nastavila sam

« Sve će mo moči osim jednoga, da svoju misao podelimo na dva dela i stvorimo, ne iluziju već pogaču stvarnu koja može ljude da nahrani. To samo Bog može jer za to je potrebno svo znanje. Vratičemo se sada u dimenziju večnosti. Zamislite koliko puta dolazitimo da iznova propušteno učimo, da stičemo znanje i zen da dosegnemo koji zna znanje svakoga elmata, koji istražuje i uči dok ima šta da se uči. To je put čovećanstva i zadatak koji se mora izvršiti da bi život trajao. Mi nismo napravili ni jedan korak, smo smo nogu podigli da zakoračimo u budućnost, još se nismo ni probudili. U večnosti leži izbor, večni život ili smrt čitavu večnost. Tu leži istina da je sve što postoji dodir sa bogom, njegovo delo, da če mo ga naći ako potražimo i u kamenu, telo svega čine elmati a život daju elumi koji su par. Zamislite dar koji smo dobili da u svakome vremenu živimo i sva iskustva prodjemo kao jedinka.»

«Vera to su otprilike poruke koje nose hrišćanstvo i budizam zajedno « zaključila je vesna

« Možda, ne poznajem religije, rekla sam vam da je znanje rasuto na pet hiljada mesta, ali znam istinu a to je da se sve o čemu sam pisala nalazi izmedji kraja i početka koji sam videla na samom početku svesnosti i koji se ponavljao kao slika dok je nisam potpuno shvatila. Uporediću, Slika zemaljska je dolazak Isusa na zemlju, njegovo stradanje i smrt, zatim vaskrsenje. Slika nebeska je drugačija ali ima istu poruku, kada se svo znanje, do zadnje mrve, permesti u elume, započinje stvaranje u kojem Bog strada i nestaje, sledečega trenutka on vaskrsne kao jedan elum sastavljen od dva. Tada, svima je sve oprošteno jer život kreće iz početka i ponovo će mo se svi radjati, stvarno vaskrsnuti telom i duhom isti.»

« A vaskrsenje na zemlji kako če se odigrati» pitala je opet Vesna

« Biče kao i dolazak Isusa prikazano vidljivo kao dogadjaj. Sredinom dvadeset prvog veka krenuče generacija ljudi koja če do konačnoga obračuna biti kompletna, Svi će mo biti tu da se zlu suprostavimo i opredelimo za večni život ili smrt.» nastavila sam priču jer su čutale

« Kada smo se spustili na zemlju i ostavili znanje, takav je bio raspored. Hriščenstvo je najavljeno i došlo je kasnije. Hriščanstvo govori o postanku, o konačnom i Vaskrsenju kojeg da nije ne bi ni nas bilo. Isus jeste elum Boga koji zemlju vodi, pripada zemlji, on je zemlja u obe dimenzije. Put ka večnom životu je put ljubavi i prepuštanja, spajanja sa Bogom, što znači da se moramo odreći vladavine zla u sebi.» čutale su pa saam nastavila

« Ja sam konačno zadovoljna, sada znam. Ne mogu vam opisati kakvo zadovoljstvo i sreču osečam. Potpuno sam slobodna i to je najlepši osećaj koji sam doživela, može da se sa njime uporedi samo trenutak kada sam postala svesna. To je bio trenutak. a ovo sada je stanje koje se neće promeniti već će me voditi sve daljei dalje. »

« Šta misliš dalje da radiš» upitala me je Nena

« Dalje! Znanje služi da bi se primenilo, to je takodje učenje i nema kraja do samoga kraja, dok se svo znanje ne sabere i postane jedno koje može da izvrši komandu «Neka bude svetlost».

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0029 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "XI - Na kraju puta" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške