Antena
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
12
Datum kreiranja
 
29-11-2008 11:06:03
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 11:21:39
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2347
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Pogovor
 

P O G O V O R

VERI BOJIČIĆ sasvim odgovara i dato ime i nasleđeno prezime. Ona je višestruka Vera: u Boga, u ljubav, u čoveka i narod, u pravdu i istinu, u znanje i mudrost... Ona se za sve svoje vere, kao pravi bojnik, bori i ne odstupa pred moćnicima i silnicima. Odakle Vera crpi svoju veru – iz jasne vizije ne samo ljudskog i zemaljskog, već univerzalnog, kosmičkog poretka i bitka. Njene slike sveta ne potiču iz prošlosti i već doživljenog, nego iz iskustva budućnosti, jer sve što je bilo opet će biti i sve što dolazi već je davno prošlo. Sama priznaje da ne zna kad i kako su počele da joj se javljaju slike o kojima govori i koje pokušava da opiše. One jednostavno, kaže Vera, naviru i traže da budu zapisane.

Vera je i majka hrabrost, pramajka, majka svih majki, ali ne samo svom sinu jedincu. Njen svet je iskonski, životodavni matrijarhat. Retki su u njenim pričama, a ovo je treća po redu, muški likovi, a ako ih i ima obično su nekakvi silnici, šefovi, despoti, ljigavci ili društveni otpaci. To su bezlični, često neimenovani tipovi, koji se ne iskazuju individualnim osobinama i delima, već su predstavnici svoga pola, zanimanja, društvenog statusa ili mafijaških i političkih klanova. Vera je žena koja živi u muškom svetu i dobro ga poznaje, ali se u njemu ne oseća dobro.

Svoj narod, čiji je ona deo svim srcem i dušom, iako je sačinjen velikim delom od muškaraca, Vera doživljava kao jedinstveno dvopolno biće koje trpi i pati, nada se i strada, bori se i gubi, a kada pobedjuje zbog toga ne likuje i ne sveti se. Taj narod je jedna duša i duh kojem za potpuno ispunjenje nedostaje svesnost, obogočovečenost, mitska dubina i spoznaja sveta u celini. I kad poželi da se usami na vrhu nekog brda, Vera zna da to nije rešenje i da joj je mesto u narodu i sa narodom, a svojim knjigama pokušava da mu prenese svoju spoznaju, sve svoje vere i sav svoj trud da dosegne vrhunska znanja.

Vera, kao mudri filozof, zna da ništa ne zna i onda kad zna najviše. Nema tog pitanja i problema o kojem ona ne razmišlja i stalno pokušava da i druge podstakne na misaono i duhovno delanje. I kada se sa prijateljicama odmara u prirodi, lenčari i dokoličari, njen mozak neprestano radi, snima pojave, promišlja ih i nije cvrčak koji dokono uživa u darovima leta, već mrav koji se sprema za zimu i sve probleme koje ona nosi. Svi njeni monolozi, odnosno razmišljanja, pozivaju na dijalog, a svi dijalozi na unutrašnji monolog ili dijalog sa samim sobom.

Dok čitate ovu, ili neku od dve prethodne knjige Vere Bojičić, možda će i vaše antene zavibrirati i možda ćete i vi, kao stidljivi puž, poslušati dečju molbu - pusti puže rogove...

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0024 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Pogovor" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške