PARALELNI SVETOVI - Kod znanja
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
125
Datum kreiranja
 
29-11-2008 02:50:54
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 04:02:06
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
3036
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
2. Genetika
 

2. GENI

Popularnost jedne knjige i tema kojom se bavi izazvala je moju radoznalost, te sam otišla da pogledam film “Da Vinčijev kod”. Priča je školski primer kako ljudi novo saznanje koje je delić istine prikazuju pogrešno, kako na tom deliću istine izvode nadogradnju, u okviru svoga razumevanja a koje zatim svode na seks i proizvod takvog odnosa koji je potomstvo. Priča me je podstakla da napišem kako izgleda istina jer ja je znam, bila sam tamo.

Dogadjaj nebeski koji mi je poznat, o njemu sam već pisala, preslikan u našu dimenziju i živote je predstava koja se odigrala dolaskom Isusa na zemlju da živi život čoveka i prenese poruku samog postanja. Kada se izvrši potpuna razmena znanja, kada sve predje iz jedne dimenzije u drugu, kada elumi preuzmu svo znanje univerzuma, tada dolazi do poništavanja, ništavila koje je čisto znanje i misao ogromne energije. Poništavanje materije i antimaterije je Bog koji strada i ostavlja veri, nama, predstavljenoj kao ženi, svoje vaskrsenje u ruke. To je istina. Bog se ne radja već vaskrsne, a radjanje je zemaljski prikaz, slika dogadjaja koji se neprekidno ponavlja.

Sećam se dogadjaja kao se odvijao. Isus je tajnu ispričao ženi, jer jedino njena vera je mogla njega vaskrsnuti. To znam jer sam tada pomagala Magdaleni da spoji veru nebesku sa zemljom. Stradanje je neminovnost i uslov nastavka života. Isus je, poznavajući svoje apostole i koji deo istine je svaki od njih sposoban da prihvati, izabrao Judu da ga izda i tako ispuni svoju misiju. Da Isus nije tako uradio, svakako bi stradao, ali bi bilo više žrtava. Njegov izbor je bio da žrtvuje jednoga da bi ostali nastavili da prenose veru i istinu o stradanju. Nije greh Jevreja izdaja, već kasa postavljena ispred hrama koja ga je zaprepastila i koju je šutnuo.

Vera je mudrost Boga. Ona nosi svo znanje stvaranja, opstanka, sposobnost da se u odsudnom trenutku spoji sa samim djavolom i vaskrsne Boga. Naravno, Isus je to znao. Voleo je i ljubio nadu zemaljsku.U to vreme je sama pomisao da Bog ženu stavi na prvo mesto, kao sebi ravnu, je bila nepojmljiva. Takva pomisao odbila bi apostole i sledbenike, jer žena je smatrana nižom vrstom i da je njeno postojanje u službi muškarca, njegovog roba. Ipak, nesvesno je svi zovu pravim imenom, daju joj razna lica i namene, zbog vere vode ratove, svojataju je, njome manipulišu, a vera je jedna i od nje je sve sazdano, pa i muškarac. Vera je sveti gral.

Ostatak priče je proizvod ljudske zablude da je potomstvo lična svojina i da se kroz njega prenose lične osobine. Da bi Bog na zemlji živeo, mora da postoji brak i potomstvo, što naravno nije tačno. Samo radjanje Isusovo govori da nije tako. Ljudi na današnjem nivou znanja sve pripisuju genu i genetskom nasledju. Istina je, medjutim, drugačija i da bi se dokučila moraju se posmatrati paralelni svetovi.

Čelija i slika gena su prvi osnovni svet za posmatranje. Kada se gleda genetska slika nekog organizma, sve su ćelije jednake po izgledu. Ako posmatramo spolja, vidimo da ćelije grade različite strukture. Izgledaju jednako po spoljašnosti, ali nisu jednake, jer svaka nosi dodatne informacije o svom položaju i svrsi. Nisu spolja jednake, ali ni unutar gena takodje, ali ako gledamo samo sliku, sve su iste i odredjuju pripadnost organizmu i vrsti. Kažemo, jer tako vidimo, da se ljudski gen najviše poklapa sa genom voćne mušice, a spolja vidimo da ta bića nemaju baš nikakve sličnosti. Slika je očigledan primer da unutrašnjost gena i onoga što on sadrži u sebi, bez obzira na poklapanja, nije jednakog izgleda. Medjutim, slika nikada nije besmislena i pruža saznanja o mogućnostima u budućnosti. Smisao slike sam videla kada je roj postao sposoban da zajedno formira čovekoliki izgled. Može se tačno odrediti i kako će izgledati ako se utvrde genetska poklapanja za ostatak genetske slike. Rojevi, kolonije pčela,mrava ili morskih sasa su razvijena slika gena koja nam pokazuje da, bez obzira što svaka jedinka ima isti klonirani gen matice, nije ista, da svaka jedinka ima svoj zadatak koji obavlja, da reproduktivni organ ili matica poseduje znanje i formira roj - koloniju sa zaduženjima.

Slika, ipak, govori mnogo, jer daje tačan opis kako izgleda sledeći paralelni svet, tek jedna ćelija našeg kosmosa. Svaka tačkica gena je jedna galaksija i sve su poredjane i vezane kako slika pokazuje. Svaka bolest, koju nazivamo genetskim nasledjem, strelica je koja nam pokazuje položaj i objašnjava gde je šta. Drevne civilizacije, tako zovemo ono što je bilo, gledale su u nebo i bavile se astronomijom. Dogadjaji na nebu pokazuju dogadjaje na zemlji. Civilizacije koje su tražile znanje u zvezdama, a kroz zvezde vezu sa svetovima, gradile su hramove prema zvezdama. Da, istina je da svako ima svoju zvezdu kao kopiju, naravno u paralelnom svetu, i ne samo jednu već u svakoj galaksiji po jednu. Kada saberemo sve ljude i njihove gene poklopimo, dobićemo galaksije kao odraz nas samih i svih ljudi koji žive u jednoj ćeliji kosmosa. Dogadjanja možemo posmatrati na više načina. Ako ih ne vidimo u deliću gena, možemo ih videti u zvezdama.

Svaka ćelija nosi jednako znanje i svaka može da započne stvaranje kompletnog organizma, ali svakoj nedostaje kruna znanja koju nosi samo ženska jajna ćelija. Slika nebeska je tako prikazana na zemlji i vidljiva nam je. Kada se udje unutar jednog delića gena, može se tačno videti šta se dogadja u jednoj galaksiji. Proces je potpuno jednak, ali različit po predstavi i veličini. Čovek, kao slika, takodje pokazuje da je svako različit, paralelan svet. Svi su različiti, svako u različitom vremenu živi, svako različitu informaciju iz proslošti i budućnosti nosi u sebi. Ljudi jedne druge ne poznaju i ne razumeju se, zbližava ih samo zajednica, kao što su porodica i narodnost. Prijateljstvo izmedju ljudi i timovi koji se grupišu radi istog posla su grupe najpribližnijih paralelnih svetova. Kroz posmatranje zajednica i grupa ljudi, možemo videti kako na pojedinim planetama funkcioniše život.

Svaki muškarac može biti Adam, jer nosi kombinaciju izgleda svih ljudi kroz trajanje. Nema pobedničkog spermatozoida jer će svaki kroz trajanje doći na red. Tako, genetsko nasledje odredjene osobe ne donosi rezultat koji se očekuje. Sopstveno potomstvo ne donosi napredak, već se genije radja u mnoštvu. Potomstvo nosi samo civilizacijski, sveukupni napredak. Zbog velikog broja kombinacija, nama je za sada, dok ne naučimo, svaka pojava nedokučiva. Začeće Isusovo pokazuje nam da nema muškarca koji je nosilac, već da to može svaki biti. Zemlja odredjuje gde će se ko roditi. Svaka žena kroz trajanje biće i Bogorodica.

Nacistički pokušaj da se ubijanjem defektnih ljudi ostvari čista rasa u startu je osudjen na propast, jer će se bebe radjati sa genetskim greškama sve dok ne naučimo šta je šta i gde se nalazi greška u nizu, dok ne osvojimo znanje i njime počnemo da se borimo do trenutka kada strelice koje pokazuju položaj ne prestanu da budu potrebne. Ubijanjem se ništa ne postiže, već se problem sklanja od očiju i vodi ka neznanju i nazadovanju.

Gledala sam paralelne svetove i dugo bila nema pred prizorima. Pisaću o segmentima da bih što bolje objasnila veličinu i pokušaću da nadjem reči i izraze za koje nema poredjenja.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0039 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "2. Genetika" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške