PARALELNI SVETOVI - Kod znanja
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
126
Datum kreiranja
 
29-11-2008 02:53:19
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 04:02:27
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2825
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
3. Poredjenje
 

3. SADAŠNJOST, POREDJENJE

Cekam, ali mi je čekanje uzbudljivo jer se osećam kao slepac koji je progledao. Znam sve što vidim, a sve što čujem tera me da sliku o tome potražim. Vraćam se i u prošlost da potražim korene sadašnjeg stanja i, naravno, oni kao nagoveštaj postoje. Fizika, biologija i nacrtna geometrija bili su mi laki predmeti, koje nikada nisam morala da učim, bilo je dovoljno samo da slušam predavanja. Bilo mi je lako, sećam se, da svaku formulu izvedem, ali nisam volela da učim napamet, težila sam razumevanju. Kad su me pitali definiciju za moju omiljenu nauku fiziku, naravno da je nisam znala, već sam odgovorila: "Fizika je nauka. Nauka je fizika", što je izazvalo buru smeha. Danas mislim da je baš takva definicija tačna, jer sve je fizika. I biologija je fizika života, a nacrtna - prostor u kojem se fizika odvija. Važno je da svako od nas sledi svoj talenat, jer mu on odredjuje životni put i tada je ishod lep. U jednom trenutku otvoriće se novo polje u svesti i dobiti vizija detalja koji je deo celine. Tako rade napredne civilizacije. Kod nas toga nema i tek poneko uspe da se uputi putem kojim želi, ali uvek uz velike žrtve. Ovde je sve podredjeno produktivnosti, razvoju potrošačkog mentaliteta, marketingu, ekonomiji, proizvodnji potrebnih kadrova, što je glupo. Sva raznovrsnost i lepota gurnuta je u stranu i skoro je nevidljiva. Glupost nad glupostima je igra šarenim papirićima i zamišljena moć koju oni pružaju. Pitam bez prestanka: "Šta je vama, ljudi? Zar ne znate da se budućnost ne planira, da se ona odigrava danas i da je odredjuje samo ono što se uradi sada. Trošenje novca može se planirati, ali rezultati neće biti očekivani. Zar ne vidite da je Planeta krenula u bitku protiv nas i pošasti koja se zove tržišna ekonomija ili ekonomija brzog uništenja svega." Užas me hvata što svaki izvor pitke vode hoćete da prodate, da stanovništvu oduzmete potok, zemlji kapilar za navodnjavanje, da bi bogati pojedinac trenutno imao još više. Marabunti se mora zaustaviti. Zar ne znate da Planeta nije ničija svojina, već da smo mi njena, od nje zavisimo. Koštaće vekna hleba milione evra i neće se moći kupiti novcem. Šume palite i drveće sečete da bi stvorili prostor za profitabilnu gradnju. Obuzdajte pohlepu i okrenite se životu! Nema odabranih, već svi skupa činimo sliku života našeg vremena i ona je vrlo ružna. Pogledajte je vašom omiljenom statističkom metodom, u procentima. Mnogo me nervirate. Poznajem način vašeg delovanja i opravdanje da je život samo jedan. Čekam, a razne slike se redjaju, pa vam moje misli mogu izgledati konfuzne, ali meni nisu. Za mene je sve deo celine i sve se uklapa. Mislim da jedino detaljima mogu stvoriti predstavu celine. Počela sam da koristim blagodeti kablovske televizije, pa često gledam kanal Nacionalne geografije zbog zanimljivih priča. Jedna mi je privukla posebnu pažnju, a radi se o stvaranju antimaterije i njenom čuvanju u magnetnim talasima. Najpre sam se iznenadila, a zatim shvatila da to uopšte nije antimaterija, već malecka supernova. Ako bih videla postupak, znala bih šta je tačno. Kada se materija i antimaterija ponište, proizvod je misao. Tako se i čovek troši, a ne mora, jer proces se odvija na tri nivoa. O tome ću kasnije da se sad ne upetljam i odem u širinu jer su za razumevanje potrebna saznanja koja slede.

Primetila sam da se često, ponekad cinično a ponekad sa verom, vodi rasprava ili se ubaci u tekst nekog filma fraza: “Kako je Marija našla dobar izgovor za svoju trudnoću i je li Magdalena bila kurva”. Rešila sam da vam objasnim kako se dogadjaj odigravao. Potražila sam sliku začeća i pogledala šemu podele jajne ćelije i šemu podele spermatozoida. Sve piše jasno, a da bih vam objasnila, preći ću u drugi, vidljiv i paralelan, svet. Za trenutak se pojavila slika žene bez boje, providna. Videla sam iskrice koje lete na odredište iz svake ćelije, po redu. Prve krenu one koje najduže žive, od srca, i svaka bez izuzetka šalje delić sebe da zauzme poziciju koju ima u malenoj loptici. Taj dolazak je zrenje. Njen vek trajanja je isti kao i vek ćelije koja najkraće živi. Jajna ćelija je dragocena i može se stvarati samo odredjeno vreme, dok je odrganizam kompletan i sposoban da napravi šemu. Zatim dolazi do deobe, a da bih nju videla, prešla sam na viši nivo. Sećam se kako se vodi borba dobra i zla, kako se sve što nije dobro odvaja na planetu zla. Ponekad se ta bitka s njom izgubi, ali se rat uvek dobija. Zatim sam se približila kraju i videla poništavanje svega da bi sve krenulo iznova. Znala sam da moram i sve odbačeno prihvatiti da bi sve bilo kompletno za novi početak. To isto se odigrava i na nivou jajne ćelije. Podela kod nje nije jednaka, jer ona odbacuje sve što nije dobro za radjanje čoveka. Taj odbačeni deo nadomeštaju prispeli spermatozoidi. Ali u tome ne leži tajna bezgrešnog začeća, već baš u polarnom telu. Ono se uglavnom raspada, ali ponekad, to su naučnici već učili se podeli na dva dela. Postoji i dalja podela koja zahteva dugo posmatranje te je zato nevidljiva, veoma retko, jednom u pet milijardi žena, podeli se polarno telo i formira jednu ćeliju, koja se vrati glavnoj i oplodi je. Rezultat je muškarac. Znači, pogrešno je mišljenje da sama žena ne može stvoriti muškarca. Može, jer vremenom, kroz radjanje, uvek uzme delić muškarca i ugradi ga u svoj sastav. Pojave koje se radjanjem javljaju i izgledaju kao anomalije govore o mogućnostima. Posmatrajući spermatozoid i njegov dijagram, sve je jasno. Svaka ćelija radi za sebe i zato ih ima tako mnogo. Vek plodnosti muškarca je dug, jer uvek ima zdravih ćelija koje odašilju signale. Zatim sledi podela i grupisanje po osobinama. Mali egoisti nikome ne daju prednost, te ih je uvek četiri, dva para - tri dobra a jedan loš, a odnos je isti kada su u pitanju muški i ženski. Sve anomalije govore o dešavanjima unutar tela. Oni su zanimljivi jer nose osobinu jedne ćelije, stvaraju rase. Pojaviće se u budućnosti i plavi, i zeleni, kao posledica tetoviranja, jer ako ta ćelija izvrši oplodnju, preneće i boju. Jedan muškarac je dovoljan za stvaranje svih rasa, ali je bolje kada ih je više jer se umanjuju šanse lošima. U zavisnosti od ćelije koja je izvršila oplodnju, radjaće se genijalci, umetnici, ljudi ispred svog vremena, ali i oni iza svog vremena. O ovoj se temi može govoriti u nedogled. Kada bi se danas odigralo bezgrešno začeće, moglo bi se pod mikroskopom videti kao gen koji je po izgledu identičan majčinom, ali ne i po sadržaju. Da bi se dobio takav sklop, u njemu moramo svi učestvovati, jer smo mi iskrice koje trepere i kroz kontakte se prenose i slažu u celinu. Istorija čovečanstva, poznata i nepoznata, a više nepoznata, prošlost i budućnost, utkani su u dogadjaj. Koliko je robova odvedeno na različita područja, koliko je vojski protutnjalo, koliko je žena silovano i oteto da bi se prenela informacija. Danas se odvija isto, ali sa manje nasilja. Ljude vodi želja da nešto vide na drugom kraju sveta, putuju da bi se desio susret. Ako bi se pravilo poredjenje, uloga čoveka je jednaka ulozi spermatozoida, a Planeta ima ulogu i znanje jajne ćelije. Kada bi se složili i prestali da budemo egoisti, kada bi kao jedan prišli Zemlji, ne bi nam niko ništa mogao, bili bi Božji narod. U sadašnjosti sve je vidljivo. Radimo na razgradnji sistema, uništavamo bitne elemente, pa je ishod predvidljiv. Zemlja će izgubiti sposobnost da nas reprodukuje i postaće poput sterilne jajne ćelije nesposobne da formira celinu. A da li je Magdalena bila kurva? Naravno da nije, jer kako može biti kurva žena koja u sebi ima hrabrosti i ljubavi, žena koja daje nadu. Medjutim, taj izraz je povezan sa novcem i mišljenjem da se žena može platiti. Tumači se da su sve žene kurve, pa i majka. Naravno da i to nije tačno, jer su žene u prošlosti većinom bile volonterke. Život im je bio uslovljen time da li će neko od muškaraca, otac, brat, muž, moći da ih izdržava. Danas se taj pojam može lakše sagledati jer su kurve i muškarci i žene koji drugu osobu vide kao objekat ili džak para koji služi da njih zadovolji. Koristoljublje. Ima ih svuda: u javnim kućama, šetaju ulicama, na poslu ili kod kuće. Glume, lažu, sve rade da ostvare svoj cilj, a u duši nose prezir, ponekada i mržnju prema objektu koji koriste. Izraz kurva vezuje se samo za ženu. Ako se jebeš, kurva si, ali ne za onog koji to radi već za drzge. Ako nećeš, opet si kurva, a kada promeniš partnera onda si kurva i za onoga ko jebe. Ako kažeš da monahinje sigurno nisu kurve, odmahnu rukom i kažu da su se skupile lezbejke. Tako je i vera kurva planetarna, razvučena na stotinu strana i svako tvrdi da je njegova prava, a ona to nije, jer ništa ne traži već samo daje, ali i za to imaju izraz - radodajka. Nema nam spasa. U svakoj situaciji ženi zalepe epitet da je kurva, ali o tome ne ne treba brinuti. Zanimljiva je šira slika odnosa prema ženi. Postoje mesta gde se žene cene po broju muškaraca koji im dolaze, postoje sela iz kojih su žene proterale muškarce, a koriste ih samo kad hoće. Postoje mesta gde su ženama, potencijalnim kurvama, navukli džakove na glave, pa mogu samo da vire kroz proreze. Postoje mesta gde im se zvanično priznaju prava, a sve se, u stvari, čini da se omalovaže. Čak je, kažu, naučno dokazano da žene imaju manji mozak. Seks je, medjutim, zaista najbolji način da se ostvare nemogući susreti i da se ljudi pomešaju. Drugi je oglašavanje i nekada su tu ulogu imali glasnici. Danas internet sve više spaja ljude sličnih opredeljenja, jer impuls za pokretanje dogadjaja može da stigne i preko žice ili satelita. Posmatrajući životinjski svet, vidim da su i ljudi usvojili kao istinu da se odvija borba za opstanak i misle da samo najjači opstaju. Takvu praksu primenjuju i u sopstvenom životu. Životinjski svet o tome ne govori. To je otvorena knjiga koja nam priča o društvenim uredjenjima i daje nam potpun pregled mogućnosti i ishoda. Treba samo dugo posmatrati. Ako posmatramo zajednicu u kojoj harem ženki poseduje najjači primerak realno je očekivati da će dati jednako jako potomstvo. Ako pogledamo sledeću generaciju opet jedan ili jedna preovlada. Ako pogledamo još dalje sve vrste koje takav život žive su pred izumiranjem. Mravi kolektivno rade da dobiju krila, da svu zemlju nastane i svaki dobije mogućnost da formira novu koloniju. Ovaj segment znanja, kroz svoju religiju i filozofiju, imaju i naše istočne civilizacije. Prihvataju svoju sudbinu i trude se da život koji žive iskoriste da ovladaju znanjem. Svi su specijalisti u svom delu života. Posmatranjem samo jednog segmenta, recimo pčela i osa, došli su pre svih do otkrića proizvodnje papira. To je civilazacija koja pokušava da deluje kao tim, da svako poštuje tudju specijalnost i u kojoj je normalno da dete daš učitelju na vaspitavanje. Svaki delić datog zemaljskog znanja je jednako važan i to jeste put da se dosegne i predje na Zen. Uvek kad želim da vidim njabolje što čovek može da dostigne, ja se vratim na Zen. Tamo ljudi znaju šta je gen i život im je posvećen usavršavanju gena, a to se postiže ovladavanjem znanjem. Njihov puls života je duži. Prate razvoj svoje planete i rade neprekidno na njenom očuvanju. Nema ni jedne travke ili životinje koju ne posmatraju, svi su istraživači na različitim poljima i znanje akumuliraju a zatim ugradjuju u gen. Oni znaju da svaka vrsta može da dostigne nivo čoveka. Kada uporedim naš svet sa njihivim, tada vidim put kojim mi idemo. Nemamo vezu sa mozgom, ne delujemo kao celina, ne posedujemo sposobnost da sabiramo elemente, već gledamo samo sebe i segmente. Intelekt je sposobnost da se povežu i sagledaju paralelni svetovi i povežu u celinu.

Naš stepen razvoja je u skladu sa našim delovanjem i mi nemamo vezu sa sopstvenim mozgom. Slika dela kosmičke ćelije u kojoj se nalazimo identična je sa našom, a svaka civilizacija koja joj pripada, izuzev Zena, radi za sebe. Taj odnos možemo posmatrati u našem okruženju kao vezu izmedju organa. Dugo se mislilo da je sve povezano sa mozgom i da se organi ne mogu presadjivati, medjutim ispostavilo se da mogu i da je potrebno samo uspostaviti krvotok. Organi rade, žive, bez potrebe da budu povezani sa mozgom.

Ovo je zanimljiva tema i daje odgovore na neka pitanja koja imaju prefiks "para", kao izraz nerazumevanja. Postoje ljudi koji su ispričali svoja iskustva nakon presadjivanja organa. Kažu da su imali vizije osobe koja je dala organ, što je normalno kada se uzme u obzir da se dva različita oštećena sveta spajaju i nastavljaju da žive zajedno, da komuniciraju. Čovek se posle takvog zahvata menja, dolazi do usaglašavanja i ako ono ne uspe, presadjeni organ otkazuje. Svaka ćelija ima svoj Zen koji odlučuje. Tako nastaju anomalije, koje su uzrokovane dodatkom informacija u genetskoj osnovi, pa se kod potomaka pojave tri bubrega ili dva srca. Znam, odmah ćete reći kako su transplatacije skorijeg datuma i kako nema potomstva koje bi nosilo takvu informaciju. Taj proces se ne odvija tako pojedinačno, jer je Zemlja nastala kao proizvod već stečenog znanja ukupne kosmičke ćelije. Sve što se dogadja već je bilo.

Kod nas na Zemlji, posebno u dominantnoj "naprednoj" civilizaciji, odvija se suprotan proces koji sam nazvala kloniranje ljudi, što znači da se informacije oduzimaju. Sve se uvodi u skučen prostor ljudskog znanja. Takav proces stvara ljude sa oslabljenim čulima, koja su za sada jedina veza sa mozgom i čine ljude ljudima. Sve što ima lik čoveka ne mora biti čovek. Manjak znanja vodi ka sterilnosti, odnosno nesposobnosti organizma da formira kompletnu ćeliju za reprodukciju. Ceo proces možemo videti ako posmatramo Planetu, jer ona je odraz nešeg potrošačkog delovanja i u skladu sa njim započinje matamorfoza. Takav način života stvara suštinsku glad, jer će se pojaviti nedostatak elemenata potrebnih za život koji se nikakvom količinom hrane neće moći utoliti. Početak gladi je već vidljiv u naprednim civilizacijama kao bolest gojaznosti. Prouzrokovana je naprednim metodama uzgajanja kultura. Minerali koji služe kao djubrivo ne poseduju sva svojstva minerala koje zemlja daje. Atomi istog elementa nisu po sadržaju jednaki, mada tako izgledaju. Paralelan svet i razlike mogu se videti prvo u nama najbližem Sunčevom sistemu. Zemlja, kao atom vodonika, nije po sadržaju jednaka sa Marsom. Obe planete imaju jezgro i jedan elektron. Slika Marsa može postati slika Zemlje u budućnosti, ako se ne osvestimo.

Na Zenu je kreativnost izražena, ali se nikada ne koristi kao način života, već se osvaja kao znanje. Koriste elemente i samo jednu vrstu energije za ishranu. Za širenje svoje civilizacije služe im nebeske staze. Na drugim planetama posle mena, gde sam već napisala priču koju sada vama pišem, započinju drugačiji proces. Sebe, svoju vrstu, jednu ćeliju, razlože na elemente, koje spakuju u opnu jednoćelijskih organizma i tako pošalju u kosmos. Biljkama, na primer, spakuju seme. Ne koriste rakete, već vodu u zamrznutom stanju. Kada takvi meteori udju u atmosferu neke planete, voda se otopi i padne na nju. Zavisno od uslova života koji na planeti vladaju, razviće se odgovarajuća vrsta. Tako je i na našoj Planeti odjednom sve počelo da vrvi od života, da se razvijena slika bića spaja u celinu. Promene koje su se dešavale i danas stižu sa kišom meteora i na zemlju padaju sa kišnim kapima. Sve radi na solarni pogon. Ovakvo delovanje može, na prvi pogled, izgledati haotično jer materijal šalju razne civiizacije. Nije, medjutim, jer koja će se vrsta razviti i ovladati planetom diktirano je preciznim uslovima.

Da bi vam ovo bilo razumljivo, moram objasniti suštinu postanka kroz jednačinu vremena i pulsno kretanje.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0022 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "3. Poredjenje" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške