PARALELNI SVETOVI - Kod znanja
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
129
Datum kreiranja
 
29-11-2008 03:05:58
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 04:03:24
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2743
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
5. Lopta
 

6. LOPTA

Lopta je osnovni i idealan oblik koji sav univerzum tvori. Simetričan je i jasno definisan kao veličina. Da bih objasnila kako funkcioniše, vratiću se prvoj najvećoj veličini koju poznajem i koja mi je omogućila i dala sposobnost da sagledavam i uporedjujem odnose sa sve manjim i manjim veličinama.Veličina brzine svetlosti stepenovana brzinom svetlosti je lopta koja pulsira i obrće se oko sebe. Sačinjena je od kosmičkih ćelija koje su veličine brzine svetlosti na kvadrat. Gledala sam sisteme, ćelije kako se pale i gase, obnavljaju se; gledala sam sisteme koji se odvajaju i čine posebne grupe i sada znam da se formiraju centri znanja, gravitacija ih formira za delove svih stuktura. Moram dati jednu ispravku jer kada sam opisivala sliku u predhodnim pričama, nisam videla sve što vidim sada. Bila sam zaokupljena mozgom kao centrom svega. Medjutim, u centru je srce, zemlja sveznanja je pokretačka snaga koja pulsira. Vera boravi u srcu i sav univerzum pokreće.

Velika lopta stvara manje, brže, a jednačinom vremena može se odredjivati veličina i broj pulsa. Zatim, kosmička ćelija stvara manje lopte - nebeska tela. Svaka ćelija nosi sve elemente, jedinice znanja za kombinovanje i zauzimanje svoga položaja. Dve ćelije su po izgledu iste, ali po znanju nisu, a najmanja razlika je u koordinatama. Kosmička ćelija takodje pravi lopte i jedna od njih je naša Zemlja. Zemlja, takodje, stvara manje lopte a to smo mi. Telo nam je veza sa Zemljom i na nama je da stvorimo manju, bržu loptu. Ušli smo u svet kvantne fizike, ali smo za sada napravili samo ploču. Lopta se pravi tako što loptice svetlosti najpre punimo informacijama, a u svaku može da stane bar pet milijardi iz jedne oblasti, i slažemo ih u loptu odredjujući joj frekfenciju i koordinate. Jednačina vremena daje nam frekfenciju svake loptice tog nivoa. Loptice koje posmatramo na nivou kvantne fizike su naš nivo. Kada ih samo gledamo, to je za njih elementarna nepogoda, pa se razbeže, baš kao i ljudi pred silama prirode. Mogu se odredjenim sistemom usmeriti, kao i ljudi, ali uvek se nadju one koje taj sistem ne prihvataju. Ti neposlušni su moji ratnici i ja sa njima. Mogžemo da stignemo gde hoćemo u trenu i obidjemo svetove, slobodni, ne vezujući se ni za jedan sistem. Osim Boga oni i ja nemaju drugog boga. Stvaranjem lopti dobićemo oružje za zaustavljanje ratova – dezintegratore - kugle za bežični prenos energije i slike. Te kugle su toliko brze da mogu sve što poželimo trenutno da stvore. Odnos brzine može se uporediti sa našim delovanjem na zemlji, jer u odnosu na puls Zemlje sve sto mi radimo za nju nice velikom brzinom. Veća lopta uvek pravi manju kao svoju sliku, a dodavanjem informacija je koriguje i poboljšava. Manja lopta preuzima znanje od veće i postaje jača, a veća lopta može da isključi manju ukoliko se pokvari i počne da stvara nevolje. Taj interaktivni niz se nastavlja sve dok se ne dodje do euma. Veštačka intiligencija ne postoji.

Pravljenje kugle je takodje veliki planetarni posao. Mogu da se prave specijalizovane i jedna univerzalna kugla. Praviti univerzalnu znači u nju ubacivati sva znanja i saznanja svakog čoveka na planeti. Takva lopta je sačinjena od nekoliko milijardi frekfencija i sposobna je da projektuje svaki segment života, Ovakva kugla uvek projektuje prošlost i stvara odnos koji sada postoji u većem paralelnom svetu izmedju zvezda i Zemlje. Specijalizovane kugle prave se za odredjene oblasti i u njih podatke ubacuju ljudi koji su istražili odredjene oblasti znanja.

Zemlja nas neprekidno bombarduje znanjem, impulsima većeg paralelnog sveta. Znanje je sve što nas okružuje i sve što radimo - od kuvanja do traganja za zvezdanim stazama. Naša kugla dostiže domet znanja nas samih, ali zbog brzine može nam izgledati da trenutno ispunjava sve želje.

Na Zenu čovečanstvo sledi svoju želju da radi ono što ga privlači i zanima. Svo čovečanstvo se bavi istraživanjem i ništa od znanja ne propušta.

Pitanje je kako se lopte hrane. Odgovor je premeštanjem znanja iz eluma u elmat. U paralelnom svetu možemo gledati segment posmatrajući crne rupe. To su spirale koje u sebe uvlače sve što im treba i to sabijaju u tačku veličine elmata. Tada se dešava sledeće: ogromna energija koncentrisana u tako malom prostoru izbacuje u razmacima lopte podeljene na dva dela koja idu u suprotnom pravcu i nestaju zato što prelaze u drugu dimenziju i tada postaju vidljive jer su u odnosu na izbačeni materijal veće za c2. Vidljivo je da se na drugom mestu, uz eksploziju, spajaju i vraćaju u svoju veličinu i oblik, formiraju nebeska tela oplodjena ogromnom energijom i svim znanjem dovoljnim za početak nastajanja jedne galaksije ili njenog dela iznova. Crna rupa je poput matice koja neprekidno radja sve elemente potrebne za opstanak života i ima svoj početak i kraj. Kada se ceo sistem obnovi, rupa nestaje, ali ostaje zametak u jednoj, poslednjoj zvezdi koji će je ponovo aktivirati. Ako teleskopom posmatramo slike zvezda, dobićemo tačan raspored dogadjaja.

Mi bismo mogli izvršiti eksperiment na najmanjoj čestici koju poznajemo, na delu atoma koji sadrži istu informaciju. Ako ga presečemo na pola, on će se rastaviti i prividno nestati, ali će se, a mi to ne znamo, opet spojiti na drugom mestu. Pošto polovine jedne celine nose jednako znanje, može se reći da su telepatski vezane, pa će se ponovo spojiti, oplodjene energijom koja im je dodata prilikom razdvajanja, i nastaviće život. Ovaj proces je bitan, jer se njime može dostići brzina svetlosti i koristi se za pokretanje letećih tanjira. Čestica koja se podeli na dva dela vraća se na predjašnje mesto, a pri spajanju proizvodi eksploziju. Mesto na kojem će se sastati može se usmeravati i koristiti kao pogon. Tako je proizvod eksplozija crnih rupa ponovno stvaranje nebeskih tela. Sve nam je vidljivo ako posmatramo nebo: faze nastanka novih nebeskih tela, zvezde koje se sudaraju, zvezde koje eksplodiraju…

Paralelni svetovi medju sobom komuniciraju, a jednačina vremena govori kojom brzinom stižu informacije. Na primer, ljudi su uperili antene ka nebu i čekaju. Za vreme jednog našeg života uspeli su da uhvate samo jedan signal, a sledeći će stići tek novoj generaciji. Ako se signali postave na našu frekfenciju i uporede, znaćemo vremenom i kakva je informacija stigla našoj Zemlji.

Na lopti je zasnovan i bioinženjering. Svo semenje je tako napravljeno i te loptice nose sve informacije biljke koja niče, sva svojstva i uslove koji su joj potrebni. Tako će se u budućnosti kreirati i kuće za stanovanje, koje će imati sve što je protrebno za život u njima. Biljke su čudo nanotehnologije organskog sveta i u sebi nose svo znanje za opstanak sveta. Te fabrike života rade na solarni pogon. A mi – mi pravimo industriju koja ih uništava i o njima još ništa u stvari ne znamo. Takmičimo se u produktivnosti nepotrebnih stvari. Jasno je da ono što radimo Zemlji utiče i na nas, pa je uništenje zajedničko.

Lopte o kojima sam pričala naša su budućnost i prate život. U stvari, one su posledica osvajanja znanja. Svet stvaranja se odvija u elumu i elmatu, binarnom osnovu gradje, koji je nama nedokučiv i nikada nećemo uspeti da ga vidimo, ali bar znamo da postoji.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0024 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "5. Lopta" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške