PARALELNI SVETOVI - Kod znanja
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
130
Datum kreiranja
 
29-11-2008 03:08:05
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 04:03:42
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2471
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
7. Nastavak
 

7. SADAŠNJOST - nastavak

Nekoliko me je ljudi pitalo da li su moje priče autobiografske. Nisu, jer autobiografija se ovako ne piše. Od svakog dela mog pisanja mogla bi knjiga da se napiše kada bih se bavila detaljima, duševnim stanjima, vezama, lažima i bolom koji sam doživljavala. Iskustvo jeste moje i ja ga opisujem kao posmatrač koji se zadesio u centru nekog dogadjaja. Posmatram dogadjaj koji mi odredjuje put kojim treba da podjem i pritom sam duboko svesna da sa dešavanjima nemam baš ništa, sve neko drugi radi a ja tražim rešenja da iz toga izadjem. Tačno je da nije važno koju ćeš životnu stazu da prodješ, već je važno šta ćeš na njoj uraditi i kakvu ćeš odluku doneti. Kada bi se svako pozabavio sobom i odlukama koje donosi, kada bi preispitivao svoja osećanja i stišavao ih, kada bi svako samo na sebe uticao i na taj način menjao svet oko sebe, bilo bi mnogo manje tragedija. Ako nekoga nervira okolina ili porodica neće da ga sluša, a on misli da njegova želja treba da bude zakon, morao bi da se skloni i sve što može nekoga da povredi da sakrije od sebe. Treba izaći napolje, na ulicu, ali ne da bi ubijao ili bio ubijen.

Naša vlast je sada odlučila da kupi lap topove za sve poslanike, a za posledice suše nema para. Jasno je kao dan da je neko od rodjaka ili prijatelja nosilaca vlasti uvezao lap topove, pa hoće da ih na ovaj način proda i zaradi. Da su poslanici "pravi", oni bi jednoglasno izglasali zabranu takve investicije jer im narod kojeg zastupaju već daje dobre plate, dnevnice, restoran sa kvalitetnom hranom za bagatelu. Lap top mogu, ako im treba, kupiti sami bez problema. Ako ima viška novca u državnoj klasi, neka ga daju nezbrinutoj deci. Uvek na trenutak zanemim, razum me zaboli, kada se suočim sa tolikom količinom bezobrazluka i pohlepe. Zbog bola zdravog razuma nisam mogla da odolim a da Skupštini i nekim ministrima ne pošaljem e-mail koji počinje: "Hoću i ja jedan lap top od narodnih para" Vraćam se u proleće 2oo7. godine. Zazvonio mi je telefon, pogledala sam identifikaciju i videla da je poziv sa područja Šapca. Ništa neobično, to je Drago, moj prijatelj, bivši muž, imamo zajedničkog potomka i često se čujemo.

- Zdravo, ja sam - . - Vidim da si ti, piše. Šta ima novo? - - Vodio sam danas dedu kod lekara. Potpuno je onemoćao, pa sam morao da ga nosim. Mislim da neće još dugo živeti. Ja sam nervozan i ne osaćam se dobro, srce me probada.

- Smiri se. Znam da ti nije lako. Gledao si nepokretnu majku pet godina a sada isto toliko i dedu.

- Nisam zbog njega nervozan, već se dešava nešto drugo, ne znam da li da ti ispričam. - - Ispričaj mi, zanima me. - - Pre skoro mesec dana video sam noću strica, znaš da mu je kuća odmah pored mojeg dvorišta, kako baca nekakve čini oko moje kuće. Kasnije me je neko pozvao telefonom, nije se predstavio, a rekao mi je da su mi dani odbrojani. Nisam u početku obraćao pažnju, ali je onda počelo da mi biva sve lošije.

- Ti meni pričaš o crnoj magiji, ne mogu da verujem. Koliko znam, nikada nisi nečemu takvom pridavao pažnju. Šta te briga šta oni rade. Znaš li da ti niko ništa ne može ako ti nećeš. Nego, kako je do toga došlo kad znam da ste se lepo slagali i bili kao jedna kuća.

- Kada se penzionisao počeo je da postavlja zahteve. Tražio je da premestim magazu jer mu zaklanja vidik i jedno parče zemlje da bi proširio dvorište. Naravno, nisam hteo da rušim magazu kada je ona tu bila pre nego što je sazidao kuću, a zemlju bih mu dao na korišćenje, ali on hoće da mu je dam. Ti meni ne veruješ?

- Verujem ti, znam da crna magija postoji, pa ceo je svet pod njenim dejstvom. Ono što ne mogu da verujem je da si dopustio da te dodirne.

- Nisam ti do sada pričao da je strinin otac nastradao tako što su ga prebili seljaci jer se bavio magijom. Svi se sa njene strane time neprekidno bave. Često im dolazi u posetu jedna rodjaka kod koje dolaze sa svih strana po vradžbine. Pričaju ljudi da je luda i da noću gola trči po mesečini. Nalazio sam zabodene koščice i još neke stvari oko kuće.

- To što oni rade je način da te uhvate u zamku. Da bi prihvatio postojanje nečega, moraš znati za to, pa se zato postavljaju vidljivi predmeti. Zato su te i zvali telefonom, a ona trči gola namerno, da bi privukla pažnju. Pokupi sve što su zabadali, spali i pokušaj da uopšte o tome ne razmišljaš.

- Ponekada mi dodje da ih sve pobijem, ali ne mogu dedu da ostavim samog. Čuo sam da se ne smeju rukama dirati postavljene madjije.

- Vidiš, kada bi to uradio i pustio da bes tobom ovlada, to bi značilo da je crna magija uspela. Nemoj da se svetiš, nemoj da napadaš, odvoji se od njih u mislima. Gledaj svoja posla i time se bavi. Videćeš, odmah će ti biti bolje. Ako se bojiš da dodiruješ te stvari, nadji nešto čime ćeš ih povaditi, ali ih obavezno skloni iz vidnog polja. - - Dobro. Evo, deda me zove, moram da prekinem.

Osećala sam se čudno posle ovog razgovora. Ta tema je uvek bila samo nekakva priča koja se ponekad čuje, a sada je postala stvarna, ušla je u moj život. Crna magija postoji. Ceo je svet pod njenim uticajem jer se materijalizovala u obliku novca. Planeta je postala prava ludnica. Osetila sam da je Drago ozbiljno uzdrman. Kako da mu pomognem da izadje iz košmara? Meni bi bilo lako, jer nikada ne bih ušla u njihovu frekfenciju, ali kako njemu da objasnim nešto što nije materijalno.

Misli su me ponele dalje, u prošlost. Uvek sam se pitala zašto sam se udala kada to nisam iskreno želela. Jedini odgovor je bio - da bih imala dete. Postojali su elementi, to sam i onda znala, koji se zovu viša sila. Sećam se vremena kada su me svi gledali kao devojku za udaju, svi osim mene same, kojoj nije padalo na pamet da učini takav korak. Postojala je želja da imam dete, ali sam potajno planirala da ga, kad za to dodje vreme, rodim bez udaje. Bežala sam od braka, a kao zainat svi s kojima sam imala neku vezicu hteli su odmah da me žene. Šta sam sve izmišljala da se spasim. Sećam se zabavljanja pre Draga. Ostala sam u drugom stanju i svi su odmah znali jer mi je telo burno reagovalo. Svi su vršili pritisak na mene da se udam, a ja sam kovala plan da uradim pobačaj, jer neću da se udajem. Desilo se čudo koje me je spasilo. Ujutro sam ustala osuta rubeolama. Ko još dobija rubeole u 22. godini, u trudnoći? Sa rubeolama se ne radja, čak ni kada si boravio u njihovoj blizini. Završilo se, na moju veliku radost, raskidom. Kako sam posle godinu dana počela da se zabavljam sa Dragom uopšte se ne sećam. Uglavnom, kroz razne aktivnosti u omladinskoj organizaciji lepo smo se družili. Tada je već bilo vidljivo da se u mnogim stvarima ne slažemo, ali to mi nije smetalo jer nisam imala nameru da se udam za njega. Čudo koje se sada pojavilo i promenilo mi razmišljanje bilo je u vidu bola koji me je paralisao. Usred leta dobila sam akutnu, obostranu upalu jajnika. Čudili su se i lekari da su mi oba jajnika veličine pomorandže i odmah mi odredili bolničko lečenje. Za tih mesec dana u bolnici sve sam naučila o jajnicima i posledicama upala. Ako želim potomstvo, ne mogu više da čekam, jer stanje može da bude samo gore. Uostalom, 24 ili 25 godina najbolje je vreme za radjanje. I tako sam pristala da se udam.

Upoznala sam negove: oca, majku i sestru. Bili su to srdačni i dobri ljudi, puni ljubavi. Svidjali su mi se. Zatim su me odveli na selo da vidim mesto njihovog porekla. Tu mi se dopalo, tu su Srbi i šator razapeli za trodnevno veselje.

U tom braku meni je sve bilo teško, a naročito rasprave u kojima nisam ni učestvovala, a koje su dovele do odluke da se posle osam meseci razvedemo. Medjutim, ispostavilo se da sam u drugom stanju, pa smo se predomislili. Trudnoća me je pokidala, u meni je osam meseci vatra gorela, pa mi više nije padalo na pamet da ponovo radjam. Nismo jednako gledali u budućnost i ja sam posle tri godine izašla iz bračne zajednice. Ćutke sam sve podnosila jer sam osećala krivicu za raspad braka. Prećutala sam neke uvrede, a sina sam učila da voli oca jer je on dobar čovek. Vremenom, povezani detetom, postali smo iskreni prijatelji. Ponekad me sin upita: "Zašto se ne pomirite?", a ja mu uvek odgovorim da mi nismo ni u kakvoj svadji. U sebi se nisam promenila, jer je i dalje moja odluka da se ne udajem. A jajnici, oni me nikada više nisu ni zaboleli.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0027 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "7. Nastavak" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške