PARALELNI SVETOVI - Kod znanja
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
131
Datum kreiranja
 
29-11-2008 03:10:33
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 04:04:01
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2714
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
8. Mape
 

8. MAPE

Dok gledamo zvezdano nebo vidimo prošlost, a pošto smo mladji gledamo, u stvari, blisku budućnost. Veličina je to pred kojom smo nemoćni i mali, a ipak željni da je dokučimo. Ispred nas je prostor koji nam izgleda ogroman i neosvojiv. Vreme je prepreka koja nas obeshrabruje, jer je život suviše kratak da bi se pošlo na put ka zvezdama.

Nije to neostvariv posao, ali jeste planetaran, veliki.

Slika univerzuma je na zemlji nacrtana u delovima koje treba da složimo. Zahteva svo znanje koje posedujemo i ono što ne znamo. Svakako je možemo napraviti i otkrićima je upotpunjavati. Jednačina vremena je osnovni parameter, a dva paralelna sveta za crtanje mapa su ćelija čoveka i kosmička ćelija.

Početna pozicija za crtanje mape je slika gena čoveka koju treba da razvučemo na veličinu c2 gala. Oblika je lopte, a u sredini je srce. Tako ćemo dobiti položaj galaksija i veza koje ih medjusobno spajaju. Naravno, valičina se može raditi u razmeri. Zatim sledi slagalica svega čemu smo odredili izgled gena. Uklapa se tako što se poklapaju jednaki elementi niza. Mesta na kojima su najveća poklapanja su galaksije. To je tek slika živih bića. Unutar toga je ostala gradja, koja nam je nevidljiva, tamna materija 90%, koja je materijal za kombinacije. Mapa napravljena na ovaj način i nju će pokazati.

Ako dobro očitamo gen čoveka i tačno odredimo mesta koja označavaju organe, možemo i sliku ljudi koji naseljavaju svemir napraviti po izgledu i ulozi koju obavljaju. Sve nam je nacrtano kroz ćelijsku strukturu naših organa. Kroz njih nam je pokazana i hemijska sredina u kojoj se život odvija, koliko traje ciklus i kojom se brzinom odvija regeneracija. Ako znamo frekfenciju kojom se nešto regeneriše, jednačinom vremena dobićemo kosmičko vreme. Kada o ovome pričam, uvek se setim filma o planeti Dini i začinu koji život znači – ulozi žlezde. Pisac je nebeski putnik, svedok stradanja Boga na drugoj planeti - drugačijoj ali sa istom porukom da Bog strada da bi život vaskrsao ponovo.

Naše mesto, ili mesto odakle posmatramo, možemo odrediti molekularnom strukturom Sunčevog sistema u odnosu na molekule nama najbližih vidljivih tela. Pošto smo očitali ljudski gen, plava vodena planeta je delić oka u koji ćemo postaviti Mlečni put. Položaj je odredjen dvema tačkama - srcem i okom. Pošto je srce u središtu, slika će biti podeljena na dve strane lopte. Naša strana se širi, što znači da smo na istoku i u periodu razvitka. Tako dobijenu sliku možemo upotpuniti tunelima vremena kojima se putuje sa mesta na mesto, tako što u sliku ubacimo kompletan sistem krvnih sudova, počev od srca. Može se napraviti i druga mapa koja će pokazivati linije života. Ona se pravi tako što se slika kompletnog nervnog sistema prebaci u loptu, opet počev od srca. Tim putevima putuju misli, tim putevima se stvara kontakt sa mozgom. Za sada je taj proces jednosmeran, jer ljudi još ne znaju da ga koriste. Nervni završeci pokazuju mesta gde žive ljudi

Šta se u svemiru dogadja možemo znati ako posmatramo čoveka i proces ćelijskog života u svih dvesta vrsta ćelija: koliko žive, vreme obnavljanja, funkciju koju obavljaju ... Jednačinom vremena možemo odrediti paralelni proces u kosmičkim razmerama. To nije pomahnitala gravitacija, kako ponekad zovemo crne rupe, već pamet koja obnavlja elemente života - reprodukcija. Svi dogadjaju koji nama izgledaju kao kataklizma radjaju novo, a količina energije i izgled procesa odredjeni su veličinom. Anštajnova formula za energiju je tačna, ali je odredjuje jednačina vremena. Količina energije se ne pokazuje uvek kroz eksploziju, već se sabira kroz trajanje da bi se dobio odredjeni oblik. Ako po formuli izračunamo energiju čoveka, dobićemo vrednost i saznanje koliko je energije potrebno za nastanak čoveka. Eksplozije se dogadjaju u atomskoj strukturi i prethode nastajanju. Zatim se energija sabira i nastaju oblici i živa bića.

Ovo o čemu sada ja pričam već su ljudima ispričali, pre deset hiljada godina, stanovnici Atlantide. Narodima rasutim po zemlji pokazane su slike neba i kako da ih gledaju. Životinjske vrste igrale su glavnu ulogu u odredjivanju koji deo pripada odredjenom narodu. Vrste koje naseljavaju odredjeno područije bile su reper. Nebo se menja a vrste izumiru. Sve se već desilo u većem, paralelnom svetu , a ono što mi vidimo je naše vreme.

Arhitektura starih civilizacija i sve što su gradili, čiju svrhu tako malo ili uopšte ne poznajemo, imalo je za cilj kontakt sa nebom i prelaz u drugi svet. Gradjevine kružnog oblika, ili piramide, gradjene su da uhvate zrak svetlosti koji sa nebom povezuje. Crteži u Peruu su linije koje povezuju slike životinja na nebu, pokazuju deo mape kuda vode nebeske staze. Velika je greška mišljenje da je sve obeležje nekog verskog rituala. Vremenom su ljudi i to iskvarili u želji da ubrzaju ili promene svoje vreme, podnoseći u to ime i žrtve. Mapa nebeska je besprekorno tačna i, poput gena, sve govori. Uvek možemo posmatrati tri paralelna sveta, pa što ne vidimo u jednom, odgovor tražimo ili dobijemo u drugom ili trećem, ali sve je vidljivo.

Možda moja priča o mapama zvuči fantastično, ali znam da će prvi koji proba da je postavi na ovaj način biti zaprepašćen otkrićem. Paralelni svetovi su plod čistog znanja. Sve što se dešava u prvom svetu desiće se u drugom, a što se desi u drugom preneće se u treći, na identičan način. Svaka promena dešava se trenutno u svakom od paralelnoh svetova, jer se prenosi brzinom misli.Vreme kada će se promena doživeti može se odrediti jednačinom vremena

Mape ne treba koristiti za otkrivanje sudbine, jer čovek nikada ne može toliko dobro i tačno u tu svrhu da je pročita. Dogadjaji koji slede biće onakvi kakvim ih ne zamišljamo. Na primer, kada su Španci stigli u Južnu Ameriku, Indijanci, starosedeoci, lako su mogli da ih savladaju, ali nisu se upuštali u borbu. Sa Špancima nije stigao mač kao pošast, već virusi koji su pokosili stanovništvo, koje je mirno otputovalo u bolji svet svojim nebeskim stazama. Oni su bili veći hrišćani od Španaca koji su propagirali hrišćanstvo. Najveća vrednost mapa je da se odrede zvezdane staze i putevi koji spajaju svetove.

Mi smo mnogo znanja propustili baveći se glupostima, obuzeti neznanjem i sopstvenim osećanjem važnosti. Još to radimo, umesto da svi tragamo za znanjem. Uveli smo, kao način života, tržišnu ekonomiji, svojinu kao svetinju, novac kao sreću, a to je pošast koja će dovesti do stradanja neslućenih razmera, koja će planetu dovesti do ruba nestanka..

Priča o mapama može se ispričati i drugačije ako otputujemo u budućnost i suočimo se sa nestankom rodne planete. Ljudi će u budućnosti početi da crtaju mape na način koji sam opisala i zvaće ih Verine mape, ne zato što su poverovali da vidim i poznajem nebeske puteve, već zbog čiste, prihvatljive logike. Sa čime se jedino može uporediti nebesko mnoštvo osim sa strukturom gena čoveka, jer jedna tačka gena predstavlja galaksiju. To je slika koja će postati univerzalna za odredjivanje orijentacije u prostoru.

I tako, kada se Sunčev sistem približi svome kraju i nadje se na obodu crne rupe, ljudi, u želji da svoju vrstu produže, sačiniće plan da se prebace na drugu planetu izvan naše galaktičke ćelije. Odredili su položaj susedne ćelije koja je naša prošlost, gde treba da stignu koristeći nebeske mape i puteve. Poslati ljude na takav put je besmisleno, jer ne bi preživeli drugačije uslove života i višak kiseonika; ne bi uspeli da se prilagode novim uslovima i ostave potomstvo. Ljudi su se menjali zajedno sa planetom i prilagodjavali sve težim uslovima života. Ali, poslati sliku čoveka utkanu u mikroorganizme dobija smisao. Poslata slika čoveka iz našeg sadašnjeg vremena garantuje da će čovek preživeti u novim uslovima, jer su uklonjene mutacije koje su kasnije nastale. Svaki delić gena je prebačen u mikroorganizam koji može da podnese put. Mikroorganizmima ne smeta da dugo budu zaledjeni i da ožive čim dobiju toplotu i dodju u dodir sa čudotvornom tečnošću - vodom. U zaledjenoj vodi putuju, golim okom nevidljivi, organizmi koji treba da na drugoj planeti započnu evoluciju, sklope se po zadatoj shemi. Taj proces je mnogo kraći nego što mi sada možemo da zamislimo, jer da se sastavi cela slika od poslatog materijala treba milion naših godina, a koliko to traje na kosmičkom nivou može se izračunati jednačinom vremena. Informacije nosi lopta o kojoj sam već pisala.

Ako se uradi slika svega što čini kosmos, dobiće se slika kosmičkih puteva. Ako se slika kosmičke mape jedne ćelije razvuče na dimenziju cc dobiće se raspored kosmiških ćelija. Raspored vremenskih tunela se prebaci u centar i dobiće se veze izmedju ćelija.

Kada je slika potpuna, ona daje veliko znanje: da za život nije potreban mozak, već da se može koristiti glavni nervni sistem koji je dovoljan. Naš mozak je napravljen da pamti i sabira, još nema veliku moć, podložan je manipulacijama. Potrebno je uspostaviti vezu izmedju sopstvenog tela i mozga, tada manipulacija ne bi bila moguća. Svaka od naših ćelija ima svoj mozak i one mogu svaku manipulaciju da probiju i vrate u paravo stanje. Ako se uspostavi veza, a dešavalo se što je bilo izvrgnuto ruglu, sa Bogom se može razgovarati, pogadjati, pitati šta hoćeš i odgovore dobijati. Ja sam takvu vezu uspostavila pre pet godina. Do sada sam pitala, razgovarala a trenutno se pogadjam. Duboko sam svesna da ja odavde ne mogu znati sve sto Bog zna, da je svačija najskrivenija misao njemu već poznata. Mene nosi želja da svet treba da izgleda onako kako ga ja u budučnosti vidim, život slobodnih ljudi. Lupam glavom o zid, tragam za ljudima a sve mi se čini da sam blizu saznanja da će Srba u Srbiji biti taman toliko da stanu ispod jedne šljive. Ipak, ne mirim lako se sa time jer u meni zvone zvončići koji mi govore da sve može da se promeni. Što ja želim, biće ali ne još.

Ako se slika još bolje pogleda, videćemo da sve što se dešava, dešava se unutar toga prostora, i da sve i svi pripadamo tom velikom mozgu. Veze unutar njega stvaraju najlepši dar koji zovemo život. Od najsitnije čestice do kompletne celine sve traje jednako, samo se razlikuje u broju frekfencija koje se moraju preći, a zatim u veću sabrati.

v

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0025 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "8. Mape" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške