PARALELNI SVETOVI - Kod znanja
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
133
Datum kreiranja
 
29-11-2008 03:14:16
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 04:04:45
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2573
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
10. Ljudi
 

10. LJUDI

To su uobražena, samosvesna bića koja su uverena da baš njih Bog voli i da su oni centar svemira. Idu i dalje. Vodjeni sujetom misle da su oni stvaraoci i da Boga nema.

Ima u tome, doduše, i istine jer su ljudi čula zemlje koji zapažaju i prenose informacije. Prenose ih mislima i zapažanjima koja se ne izgovaraju, mislima koje se ne mogu sakriti. Ljudi su impulsi koji zajedno prenose sliku vremena u kojem su, pa je jedna generacija jedna slika, treptaj oka. Čovek, to su oči koje se stvarno vole. Čovek je bajka, jer sve što se u njegovim mislima vije može da se oseti. Nisu stavraoci, već istraživači koji ponudjenjo znanje koriste i kombinuju. Čovek, to je slika Boga, ali ne i sam Bog.

Praktično, to znači da svo znanje leži u slikama i prenosi se mislima, složeno kao slika na TV ekranu. Sve se vidi: i talasanje mora, i huk okeana, i povetarci, i uragani. Slike mogu biti autentične dogadjajima, ali ništa ne može zameniti osećaj kada vodu dodirneš i okupaš se u njoj, kada sve osetiš kao doživljaj. Čulni život se voli ma kakav bio. Možemo provesti život ispred TV ekrana, ali to je kao da nismo ni živeli. Tudje iskustvo su tek slike i informacije koje već postoje.

Ludi misle da su svesna bića, ali globalo oni to nisu. Da su svesni, nikada sebe ne bi odvojili od prirode, biljnog i životinjskog sveta; nikada ne bi odredjivali šta u prirodi valja a šta ne. Priroda, to je rezervoar znanja koji treba osvojiti i u sebe ugraditi. Priroda su takodje čula koja osećaju i vide mnogo više od nas.

Ljudi postaju svesni tek kada počnu da gledaju dvojno, kad počnu da upotrebljavaju mozak i povezuju paralelne svetove. Pogled iz dva dela je kada vidiš celinu na dva načina; dve veličine koje nisu iste ali potpuno isto rade, slika su jedna druge, manja je umnožena veća. Sunčev sistem je tek jedan molekul vida, a ostali su rasuti po sistemima i gledaju svoje vreme.

Ako se spozna struktura čoveka, tada se mogu rešiti sve pojave koje su zagonetne. Dva čoveka ne vide jednako stvari, tako da se može desiti da jedan vidi leteći tanjir a drugi ne, a da se pritom oba nalaze na istom mestu u isto vreme. To znači da je jedan blizu svesnosti i da počinje dvojno da gleda paralelne svetove, dok drugi nije ni blizu svesnosti, pa gleda samo očima. To znači da prihvata informacije samo od eluma sto je domet njegove lične svesti a za elumate ne dobija informacije da bi se aktivirale kao deo svesti.

Inke su primer civilizacije koja je znala da postoje nebeske staze. Njihove legende pričaju o vezi izmadju čoveka i galaksije. Legenda koja kaže da se ka centru ide posrednim putem, da svaka ćelija ima svoj mozak istinita je. U odredjenim razmacima može se izračunati jednačinom vremena, nama dolaze posetioci iz paralelnih svetova. Njihov pokušaj da slanjem dece kući, dajući im ulogu glasnika, promenesvoju sudbinu bio je, naravno, neuspešan. Promena koja se dogodi na Zemlji dogodi se i na zvezdama, ne može se ispraviti. Dva paralelna sveta su jednaka. Promene se dogadjaju u istom trenu na svim nivoima tako da se prošlost u jednom sistemu ne može menjati.

Druga slika, koja me je neodoljivo podsetila na gradju univerzuma, je Hindu kula na kojoj je naslikano mnogo bogova ili ljudi. Čini mi se da sam čula i nekakvo objašnjenje da što više bogova ima, sam Bog gubi na značaju. Tačno je da se takvom predstavom svake ćelije univerzuma povezane u celinu može predstaviti Bog.

Posmatrati čoveka vrlo je zanimljivo. Posmatrajući sudbine drugih pojedinca, možemo u njima videti sebe u drugom vremenu ili pulsu. Svaki čovek je i svet za sebe, svi su različiti, svako živi u drugom vremenu i predstavnik je jedne kosmičke civilizacije. Na zemlji, iako smo svi u istom vremenu, svaki čovek je slika drugog vremena u kojem se nalazi i predstavlja ga kao deo celine. Ali neću pisati o vidljivom, već o nevidljivom koje nam slike stvara.

Počeću ponovo od svetlosti ili fotona. Ako mislite da foton nema spin, varate se. Ne možete samo još da ga vidite. U fotonima, koji se radjaju iz ništavila, odnosno čistoga znanja, leže svi elementi koji to znanje mogu da sklope. Na putu ka odredištu, njima ništa ne smeta jer mogu da zaobilaze predmete i nastave ka odredištu. Nema ih u mirnom stanju, mada mirno stanje i ne postoji, jer sve što se stvori nastavi da se kreće kao celina i, naravno, nema ih kada postanu deo celine koju prave. Tako nastaju atomi, molekuli, nebeska tela i sav kosmos. sva nauka se strukturama bavi. Oni nose informacije i tačno je da su Sunce i sve zvezde izvori života koji neprekidno emituju budućnost.

Kada se stvore nebeska tela, tada ona počinju da stvaraju svoja čula u vidu živih bića. Bitno je da svaka čestica koja se uveća i spoji u veću, pokazuje informaciju koju nosi, Mi uvek gledamo tu informaciju u veličini c2 u odnosu na elmate u jedinici vremena koja u njoj važi. Čovek je skup svetova, sastavljen od biliona ćelija, a svaka u paru je nastala u različitom vremenu. Slika nastanka ili stvaranja pokazana je kroz začeće i nastanak organizma. Jednačinom vremena, ako se prati razvoj, mogu se dobiti slike kosmičkih veličina. Slika ćelije je slika eluma koja je veća za c2 od elmata koji je čine u svojoj jedinici vremena. To se sve može izračunati. Ovo sam napisala samo da bih vam rekla da je život koji se odvija u čoveku jednak životu u kosmosu; da u svakome od nas živi svako, da se život koji živimo kao ljudska bića odvija u nama. Životi se paralelno odvijaju u tri veličine. Deo kosmosa u kojem mi živimo je na našem nivou medjusobne povezanosti. Naravno nismo mi jedini, postoje svetovi proslosti i buducnosti.

Koji život ćemo živeti, odredjuje jedna ćelija muškog spermatozoida i sastav jedne ženske. Bićemo projekcija koju će dati jajna ćelija, proizvod znanja koji je utkan u gene. Čovek je projekcija za cc veća u odnosu na elmate koji ga čine. Ako ćeliju uvećamo za c2 u našem vremenu, onda dobijemo projekciju te celije u kosmosu. Na taj način, samim začećem, se odredjuje sudbina ili put koji se mora proći u jednom pulsu. Ništa se ne dogadja nasumce, već sve ide po redu, pa će se spojiti samo dve polovine koje zajedno daju celinu, dva pola koja potiču iz istog vremena, leva i desna strana, pritom je nebitno da li je rezultat spajanja polovina muškarac ili žena. Svako u drugome može videti sebe kako prolazi drugačiji put i može razmišljati unapred šta bi na tom putu on uradio, jer svako će da bude sve.

U nama se odvija život, žive svetovi nama nepoznati, daleko manji u odnosu na nas ali to se, ako se udje u njihovo vreme, uopšte ne primećuje.

Nivo na kojem se čovečanstvo sada nalazi u odnosu na kosmičku čeliju je da nema vezu sa mozgom. To je isti nivo koji imamo mi na zemlji izmedju naših tela i mozga.

Postoje izuzeci i to su moji ratnici koji probiju barijere dolaze nam i pričaju nam novosti, donoseći nova otkrića koja pomeraju granice razumevanja Jedan od načina pokazivanja su pojave i bolesti koje mi smatramo da nisu normalne pa se njima bavimo i istražujemo ih. To su prvi proboji u pokušaju ćelija tela da započnu komunikaciju sa mozgom. Poneki čuju glasove, pa postanu izbezumljeni jer ne umeju da ih usredsrede na misli, pošto je prošlost sama po sebi strašna i u njoj preovladavaju užasi koji kod njih stvaraju osećaj da su ugroženi, pa se brane napadajući. Snovi su, takodje, pokušaj da se prenese iskustvo sa neke ćelije mozgu. Snovi su svakovrsni, u zavisnosti od toga koja ih ćelija priča. Indijanci, koji su pobijeni kao divljaci, imali su za cilj najviši domet - da uspostave vezu s kosmičkim mozgom. Strpljivo su čekali, i po ceo život, da bi imali viziju, što je značilo da su probili barijeru i da više nisu sami na zemlji. Znali da se život mora odvijati u skladu sa prirodom.

Za sada jedino naša čula imaju vezu sa mozgom, ali ona zapažaju samo spoljni svet. Ipak, ona mogu da nas sagledavanjem spoljnog sveta uvedu u unutrašnji - manji i spoljni - veći. Potrebno je da te povezanosti postanemo svesni.

Vidovitost je takodje početak svesnosti. Ima je više vrsta. Može se dogoditi da se vide dogadjaji koji će se zbiti, što znači da unutrašnji svet, koji je dogadjaj već doživeo, šalje upozorenje mozgu kao sliku. Može se dodirom nekome reći deo sudbine koja je zapisana u genu, što predstavlja ubacivanje na istu frekfenciju i komunikaciju izmedju dve ćelije. Može se dogoditi da vidiš sliku dogadjaja koji se davno zbio i to su sećanja koja se nose u genima i pripadaju osobama koje su bile prisutne kada se dogadjaj odigravao.Ovakva vizija prošlosti ima osobinu da je dva čoveka na istome mestu ne vide jednako, ili jedan je vidi a drugi ne vidi. Telepatija je jednostavno komunikacija.

Unutrašnji svet, jednako kao i naš zemaljski, teži da se za njega zna, jer dok nije povezan sa mozgom on kao da ne postoji već se neprekidno vrti u krug. Kada svaka ćelija uspe da se poveže i otvori jedno polje u mozgu, tada smo u zenu. Moramo prizati da nam je mozak prilično prazan i neiskorišćen.

Zanimljivo je da se, možete da probate, veza najbrže uspostavlja kada je čovek gladan. Ne treba ćelijama da naredjujete, već da od njih tražite da vam kažu i videćete kako se polje otvara u glavi. Ovaj detalj je predstavljen kao post. Post nije ako se napravi bezbroj nemasnih djakonija ili dnevni post noću nadoknadiš. Post je uzdržavanje od jela već biti na ivici gladi i tada on ima moć da doprinese svesnosti. Koristi se samo ponekada jer mi nismo još na nivou da nam on bude način života

Paralelni svetovi bez greške su jednaki. Ako dopustite da ljudi umiru od gladi, morate znati da tada u vama za svakog od njih umre jedna ćelija bez mogućnosti da se regeneriše. Umre i jedan delić gena, pa se tako pojavljuje neplodnost kod potomstva i nasledne bolesti. Lako ćete saznati i kod koga se takva promena odumiranja dešava i u kojoj meri, a to su oni koji imaju više nego što im je potrebno a višak neće da proslede onima kojima treba. Istorija koju čovečanstvo piše bavi se vladarima i ako pogledate njihove loze ovu pojavu će te sigurno uočiti da svaka dinastija ima svoj kraj. Smešne su akcije davanja pomoći bogataša, koji od velikoga odvajaju samo trice, u stvari zabavljaju se i nisu svesni posledica po same sebe.

Zamislite sliku čoveka u kosmičkoj veličini. Videćete kako hodnicima vremena, krvotokom, lete kosmički brodovi prenoseći potrebnu hranu svuda po svemiru. Zamislite zvezdane ratove koji se vode sa neprijateljima. Takva slika je i u nama i sve se sliva u luku koja se zove srce. Dolaze ratnici iz svih delova svemira i donose priče o različitim svetovima. Srce najviše zna i prvo pitajte njega šta se u vama dešava.

Još bih vam rekla da ljudima ovo sve što rade i grade uopšte ne treba. Čovek poseduje ogromnu energiju i svaku frekfenciju od njega naniže, na višu može da se priključi. To znači da je sposoban da stvori od svetlosti sliku onoga što mu je potrebno. Primer postoji i zove se fatamorgana – čovekkoji je na samrti pokušava da stvori oazu, vidi je i drugi je vide, a da ima svesnu pomoć još nekoga, izvor bi se tu i pojavio. Da je znao da traži nešto manje, recimo bokal sa vodom, on bi stigao.

Duga je ovo priča, nepregledna, jer šta god da pogledaš možeš priču da ispričaš. Ljudima iz ovakvih saznanja sledi jasna poruka da sve što čine, čine samo sebi. Neko živi jedan život, a neko večnost, što je stvar izbora. Sudbina jeste odredjena, odnosno put koji prolaziš, ali nije odredjena budućnost - ona se gradi sada, svakog trenutka. v

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0048 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "10. Ljudi" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške