Antena
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
2
Datum kreiranja
 
29-11-2008 10:35:26
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 11:14:30
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2707
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
II - Velicina svemira
 

2. Velicina svemira

Zvuci muzike i miris kafe su me probudili, pored mene zamotanu u vreću, na dušeku, videla sa Vesnu koja se takodje budila. Nena se pojavila na otvoru šatora, rukom zabacila kosu i uzviknula:

“Hajde spavalice, ustajanje”.

Poljsko kupatilo bila nam je rečica, umile smo se bistrom vodom a zatim se ispružile u stolice da pijemo kafu. Jutarnje sunce se probijalo kroz granje a mala poljana, i mi na njoj, je izgledala čarobno.

“Nisam verovala da ću ovako lepo spavati. Znate li da je ovo meni prvi put u životu da ne spavam u kući”, čudila se sama sebi Vesna.

“Ja i Vera smo bile izvidjaći pa nam nije prvi put, spavale smo nas dve i pod vedrim nebom”, prisećala se Nena naših mladalačkih avantura. “ Hajde da pojedemo za doručak ove sendviće koji su ostali” dodala je.

Uživale smo u lenjosti sigurno vise od jednoga sata, ustala sam prva i krenula ka šatoru.

“ Vama ću dati da pročitate opis prve slike, za to vreme iskopaću rupu da nam napravim poljski WC” predložila sam.

“ Nećeš valjda kopati rupu, šuma je velika možemo gde hoćemo, nikoga nema da nas gleda”, rekla je Vesna.

“Ne kopam ja rupu da je neko vidi već zato što mislim da tako treba, suživot sa prirodom znaći da brineš o njoj da bi ona brinula o nama. Ponela sam kesu kreča pa kada završite posućete ga po izmetu”. Objasnila sam svoj stav i dala im sliku da čitaju.

“Koliko je veliki svemir znam vec duže vreme, od trenutka kada sam prešla u drugu dimenziju. Videla sam je, a izmeriti je lako ono što se vidi. Mogla bih da napravim kompjuterska simulaciju izgleda druge dimenzije, kada bih imala dobar program. Materija se nalazi unutar nje pa je samim tim prostor jednak po veličini.

Dimenzija svemira izgleda ovako: Prečnik je jednak brzini svetlosti plus jedan, stepenovanoj brzinom svetlosti minus jedan, jedinica mere je svetlosna godina.

Trajanje jdnog pulsa, puls je vreme koje obavi jedna polovina, širenje i skupljanje, je gornja velicina pomnožena sa istim prečnikom.

Trajanje do ponovnog početka, dimenzija večnosti, je kada se predhodna veličina pomnoži sa sedamdeset sedam. To je vreme u kome materija izgubi svojstva, ne količinu, vreme za koje antimaterija obnovi energiju i dobije sposobnost da svojom snagom sve sabije u tačku i napravi početnu strukturu materije.

Vreme ima jednu osobenost, pojmljivost, a to je da zavisi od nivoa u kojojm se energija života nalazi, trajanje je isto dogadjaja jednake vrednosti. Energija zivota ima velicinu prostora u kome se nalazi, razvlači se i skuplja. Tako jednako vreme je potrebno da se obidje oko jezgra atoma, oko zemlje ili suncevog sistema, kao i oko svemira. Energija se skuplja ili razvlaći zavisno od mesta gde se nalazi. Energija života, antimaterija, je svesna i ona je ta koja stvara poimanje vremena. Brzina odredjuje veličinu.To je relativnost vremena.

Vreme ima početak i kraj, ali je ciklus neprekidan jer kraj je ujedno i početak.

Ovo što ču sada opisati liči na fantastiku ali nije jer bila sam tamo i videla. Let kroz prostor letećim tanjirom zavisi od početne brzine koja se upotrebi, brzine kretanja su iznad brzine svetlosti. Sirom svemira u aktivnim sistemima postoje i planete koje sadrze vodu koja sluzi kao energent, pumpe za gorivo. Leteći tanjir uzima kapljice veličine jednog kubnog metra i dok ih podiže smanjuje ih u tačku. Skladište se u centru motora koji se spiralno grana ka obodu. Jedna kapljica u prasku obezbedjuje da jedna tona probije brzinu svetlosti. Svaki sistem poseduje i planetu koja sadrži žive organizme koji sa lakim metalima služe za gradnju tanjira i ne samo njih već za tehnologiju budućnosti. U našem sistemu to je Pluton.

Prelaskom u drugu dimenziju materija postaje energija, antimaterija, koja se razvuče, dobije velicinu nivoa dimenzije u koji udje, od tačke do tačke odredišta, razmak se odredjuje brzinom. Materija se uvek materijalizuje kada izgubi brzinu koja joj je data na početku. Tako da se u sekundi predje veliki prostor, za to vreme materija se krece u svome vremenu pa taj odnos izgleda ogroman. Pokušacu da objasnim na nama vidljiv način. Uzela sam gumicu i razvukla je, pola metra, zatim jedan kraj pustila. Premestila se u sekundi za pola metra a za to vreme zemlja je prešla deo puta oko sebe, oko sunca i širi se u skladu sa svemirom. Ja sam mala veličina. Tako i putovanje sa mesta na mesto brzinama druge dimenzije izgleda kratko putniku, nama je dugo jer do povratka mogu proći hiljade godina. Taj prolaz u sekundi sa mesta na mesto kroz drugu dimenziju je zakrivljeno vreme, koje u stvari nije zakrivljeno vec je tetiva koja se prolazi u skundi pa izgleda kao rupa koja se našla jedna nasprem druge.

Manipulacije vremenom ne postoje, manipuliše se brzinom. Antimaterija može da zaustavi materiju pa izgleda kao da je vreme stalo, anti materija može da prenese materiju sa mesta na mesto i vrati nazad, pa taj period koji se doživi kao trenutak, može da izgleda kao da fale sati ili dani da se preskočilo vreme. Vreme je kretanje od početka do kraja i dva jednaka trenutka u jednome pulsu ne postoje. Postoji odraz iste veličine u suprotnom pulsu ali ni on nije jednak jer je na drugoj strain.

Putovanje linijama života, tunelima, je drugačije i izgleda ovako: Tuneli su veza planete sa centrom svemira, Bogom. Poseduju je planete na kojima se odvija život svih nivoa energije. Povezane su medjusobno i planete istih civilizacije. Energija se kreće u oba smera i formira tunel u kome nema nikakvih sila, vlada mir. Prolazak kroz tunel ne troši energiju, kao da se stane na pokretnu traku, dovoljno je samo dati početni impuls za polazak. Materija se u tom slučaju ne razvlači vec bude prenesena. Vreme za prelazak sa zemlje do centra mi registrujemo kao osam meseci, toliko putuje i energija života u jednom smeru.

Ovakav sistem prenosa koristicćmo za transfer sa mesta na mesto.Pokazale su mi se i slike, prva je: nalazim se u letečem tanjiru koji podize i spusta ljude kroz tunel svetlosti. Na donjem delu tanjira je krug koji rotira, napravi tunel u trenu, napravi prostor bez sila kroz koji čovek ili stvar bude prenesen. Slika koja je razbila moju raniju predstavu da se čovek prvo rastavi na cestice pa zatim sastavi. Tunel izgleda kao svetlost jer brzina cestica koje se ispustaju je brzina svetlosti, granična brzina ne prelazi se u drugu dimenziju. Druga slika je sa planete gde se podizu delovi i sastavlja svemirska stanica u orbiti. Rampa je kružnoga oblika, deo za transport je u sredini, kada se zarotira obod stvara se uspravan stub svetlosti i predmet bude prenesen zajedno sa ljudima, takodje se troši mala energija jer teži se suprostavlja vakum svemira.

Pokušala sam da nadjem poredjenje sa nečim na zemlji i može se uporediti jedino sa prstom uragana, pojava koju doživljavamo kao nepogodu a u stvari nebo uzima sa zemlje potrebne materije. U sredistu se stvara prostor u kome vlada potpuni mir i kroz njega prolaze cestice potrebne nebu za oporavak. Brzine su male i sve se odvija u zakonima materije koje vidimo i osećamo, utiče na nas jer ako se približimo uskovitlana materija će nas povrediti.

Materije ima oko 28 procenata u prostoru, to je kolicina koja obezbedjuje da se širenjem dostigne razmak bez uticaja sistema jedan na drugi, trenutak kada je lako sve okrenuti unazad.”

Vratila sam se da sednem sa njima za sto. Nena me je sačekala sa pitanjem:

“Pokušala sam da na brzinu izračunam veličinu, po to je ogromno”

“Nama je sve veliko jer posmatramo iz mikro plana, recimo nas milijarditi deo sekunde je velecina koja odgovara veleicini jedne svetlosne godine u drugoj dimenziji. Da udjes u jedan atom i posmatraš odatle sunčev sistem isto bi osečala.”

“To je matematika sa beskonačnim nizom brojeva” nastavila je Nena

“ Sve je konačno i može da se izračuna ako se uspostave parametri izmedju dve dimenzije. Kada sam shvatila veleičine i ja sam se našla u brizi verujući da sve sto vidim moram da objasnim i tu oblast dobro da naučim, tada sam upitala “Sad moram da učim matemetiku,” odgovor koji je stigao bio je “ne moraš za to imaš stručnjake”, ljude koji su život posvetili odredjenim oblastima nauke i koji mogu sve da izračunaju ako znaju kako izgleda veličina, znanje se sabira.”

“Relativno vreme , meni se čini da još niko ne može da shvati u potpunost, znam da lep doživljaj doživis kao tren a ružan se oduzi a kada pogledas vreme koje je prošlo je isto, valjda će mo nekada razumeti”, dodala je Vesna

“ Relativno vreme nije osečanje već trajanje izmereno dogadjajem, isti dogadjaj niko, bas niko, ne doživljava jednako. Na primer: Šta nam je blisko za gledanje, naša Zemlja koja se obrće oko svoje ose. Ni jedna tačka na i u kugli zemaljsko nema istu poziciju, svaka ima svoju brzinu i put koji prelazi. Položaj se ponovi svake godine ali ni tada raspored čestica nije jednak pošto zemlja pulsira i pomera se. Obrt oko ose merimo kao jedan dan. Jedan dan je mera za svaku čsticu. Tako ljudi na severu se sporije okreču od onih na ekvatoru ali zajedno stignu na počtnu poziciju. Vreme je jednako ali ne i put koji je predjen. Ako pogledamo dalje u suncev sistem u odnosu na druge planete, naš životni vek moze da traje jedan dan, ako krenemo dalje doci ce mo do trena, sto nama nece smetati i skratiti zivot zemaljski. Nase vreme sluzi samo nama da bi smo mogli da racunamo odnose i putanje. Nasa matematika vazi samo nama, jer nase poimanje vremena nema vise niko. Lopta je oblik koji zivot nosi, lopta koja se okrece i pulsira a sve unutar nje, poput nase planete, kada obidje krug oko centra, prodje ga za jednu godinu. Tako da je vreme jednako bilo da se radi o predjenim milimetrima ili velicini svog svemira. Ono sto nama izgleda kao vecnost ako je dosegnemo ona to nece biti.”pokusavala sam da objasnim reletivnost vremena koja je meni jasna.

“Kako znas da je na Plutonu materija koja ce u buducnosti biti koriscena”, pomalo ljutito pita Vesna.

“Zato sto je prepoznatljiva, ako sam joj pogresila ime nije to veliki problem, planeta se poznaje po tome sto isijava plavicastu svetlost.”

“Mene zanimaju leteci tanjiri jer imam utisak da sam dozivela suster sa njima i kako pogonsko gorivo za putovanje moze da bude voda, zar sistem ne bi brzo ostao bez nje kada pocne da se koristi” Nena se smeskala, izgleda da je nju tema vise zanimala.

“Prvo tanjirima se ne putuje, to je u stvari skok sa mesta na mesto i uvek traje tren. Veleicina skoka je odredjena brojem praskova sabijenih kapljica vode. Kako se to sabijanje odigrava pricacu vam u prici o zemlji je moralo je proci dosta vremena da i taj segment vidim. Uglavnom voda se ne trosi vec se posle praska vrati mestu odakle je uzeta.” Odgovorila sam

“Vera, zajebi svemir i gledanje u buducnost, hajde da se bavimo zemaljskim problemima, sta cu ja bez posla.’ Nervirala se Vesna.

“Nisam ja prorok niti vidovnjak, vec svesna osoba koja gleda okom svesti, Buducnost se ne moze proricati jer je nepoznata, buducnost se gradi. put coveka je put neznanja I ucenja. Moze se prepoznati dogadjaj tek kada se dogodi. Samo znanjem se moze bitka dobiti. . Vidovnjaci vide segmente, opet vezane za zemaljski zivot i dogadjaje koji su se vec desili ali nisu uvek precizni iz prostog razloga sto sveki sledeci put postoji pomak, tj. nesto se drugacije odluci. Odlucivanje je svesnoj osobi najbolji putokaz jer ishod svake odluke se zna, I tada ne mora tako biti jer odluka moze da se promeni.

“ Vesna, svrha nasega dolaska ovde je da kroz razgovor sagledamo sta nam se dogadja, zato smo te i povele, da zajedno gledamo dogadjaje I da Veru nasim pitanjima drzimo na zemlji, da joj pomognemo” rekla je Nena “Da nije ovoga dogadjaja u kome si izgubila posao, ti bi mislila da si sposobna da svoj zivot uredis, da si pametnija i bolja od drugih, da se nije dogodilo ne bi nikada sebi postavila pitanje,”Zasto”. Da li nosis nekakvu krivicu vezanu za gubitak posla” upitala sam je

“ Ne, nisam nista kriva, neko nam je pokrao preduzece a radnici su ostali na ulici”. Dobila sam ocekivani odgovor

“ Slede slike zemaljske, gledacemo ih zajedno , videces sama da li si i ti kriva za ovo sto nam se dogadja. Suocavanjem sa stvarnoscu pocinje bitka za svesnost. Shvatiti pojam vreme je vazno za razumevanje nastanka samoga zivota. Relativnost vremena moze se razumeti samo ako se pismatra trodimenzijalno u prostoru, nikako dugacije. Tacka u prosoru sa koje se posmatra je polaziste, tada postoje proslost I buducnost. Ako se posmatra iz centra tada je sve buducnost. Za dans smo sa gledanjem zavrsile” rekla sam

Posle smo ka reci da donesemo kamelje i napravile kruzni plato od njega, mesto na kojem ce mo loziti vatru. Rastrcale smo se u sumu i skupljale grane, ubrzo smo imale lepu zalihu. Noc se spustala te smo zalozile vatru a iznad stavile metalni tronozac sa kojeg smo skinule kazance, postavile smo na donje nosace resetku i tako przile jaja za veceru. Uzivale smo u ambijentu dok nije skocila Nena, donela je trake za kosu iz satora, vezala nam ih je preko cela, ubacila je kasetu u transistor i kroz noc su se razlegli zvuci bubnjeva tehno muzike. Igrale smo u ritmu oko vatre.

Videla sam u trenu sliku indijanke kako gleda u nebo. Gleda kako leti tanjir i zdrakom nesto pise po brdima. Ostavlja poruku da nismo sami u svemiru. Nasmejala sam se I rekla glesno

“Jesi Neno bila indijanka u Peruu, tamo si se susrela sa letecim tanjirem”

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0030 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "II - Velicina svemira" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške