Antena
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
3
Datum kreiranja
 
29-11-2008 10:38:59
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 11:15:05
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2441
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
III - Zlocin nad zlocinima
 

3. Zlocin nad zlocinima

“ Toplo je, mogle bi smo izneti duseke iz satora i suncati se poslepodne kada sunce obasja nasu poljanju”, predlozila je Nena.

“Mogle bi” dopao se predlog Vesni,” posto nismo ponele kupace kostime bicemo nudistkinje”.

“Sada Vesna ima smisla ono da nas niko ne gleda sta radimo, I meni se predlog svidja” dodala sam.

“Zalozicemo vatru i zagrejati vodu da se kupamo. Polivacemo jedna drugu. Posle mozemo skuvati rucak”. Smejala se Vesna. “pasulj ili krompir bez mesa, izaberite, ja cu da kuvam” dodala je

“ Ponela sam sojine komadice sa njima bi paprikas bio odlican” rekla sam.

“Dogovoreno, hleba jos imamo” slozila se i Nena “ Daj Vera sledecu sliku da je gledamo dok cekamo da sunce prodje na nasu stranu.

Masovne ubice sa predumisljajem, radi licne koristi, to su trgovci drogom ili planetarno im je ime narko mafija. Pitala sam se suocavajuci se sa uzasom, kakvi su to ljudi koji zbog veise novca ubijaju podmladak. Napadaju potomstvo, bica koja su ljudima najmilija. Zatim sam pocela da racunam, uzela sam u obzir samo Srbiju kao deo, razlike nema kada se gleda planeta. Samo srbija, kazu, ima oko 150,000 hiljada ovisnika. Neka svaki trosi dnevno samo 10 evra, a vise je, to je ogromna kolicina novca svaki dan. Shvatila sam lako, racunajuci, da oni vladaju svetom. Veliki novac ima svoje poreklo, stecen je masovnim ubijanjem mladih. Hitler i njegova druzina ponovo su na delu, osvajaju svet, samo su promenili ime i vrstu otrova.

Svi se boje droge i susreta sa njom, pa okrecu glavu praveci se da ne vide, vazno je samo da se bas njima ne dogadja. Utehu nalaze i opravdanje za svoje skrivanje, kriveci druge porodice za ne brigu i kako eto nisu dobro vaspitavali decu, pa im se zato dogadja nesreca. Preispitivanje krivice i jeste prvi korak za roditelja kada se suoci sa ovisnoscu deteta. Potreban je samo pogled u oci voljenog bica, oci koje gledas od trenutka kada su se otvorile, da shvatis problem. Trazis krivicu a ne mozes da je nadjes, ni jednoga casa tako nesto ne bi pozeleo nikome a kamoli njemu, da drzis dete pod staklenim zvonom ne mozes jer ono ide u zivot svojim putem. Trazis krivicu dok ne shvatis da u stvari snosis posledicu delovanja sistema u kojem zivis, da nisi krivac vec zrtva. Zatim ugledam naslove u novinama, otvaraju se privatne osnovne skole, kakva je to pomoc dilerima, mete su unapred markirane. Roditelji misle da cine dobro za svoje dete.

Ipak postoji nada, mali procenat uspe da izadje iz tog pakla, boris se svim raspolozivim za zivot, prestane da bude vazno sta imas, sve gubi vrednost jer pare, televizori, frizideri, kompjuteri, sve sto moze da se proda odlazi komad po komad za jednu dozu. Kakva je to nemilosrdna pljacka porodica preko deteta. Pomoci nema, mozes jedino da prijavis bolesnika kao kradljivca pa da njega tretiraju kao zlocinca.

Usla sam u sistem trazeci da se borim sa mafijom, namera mi je bila da bar izjednacim rezultat i strpam jednoga u zatvor. Naisla sam na izbegavanje i strah. Uci u bilo kakav sukob sa mafijom znaci staviti zivot na kocku. Saznala sam od narkomana u nekoj od cekaonica, da svaka prijava koju podneses njima bude dojavljena, da oni cute jer postoji pretnja koja se izvrsi za dvadesetcetiri casa, pretnja zivotom, sopstvenim ili clanovima porodice. Isla sam i u policiju ali njih ima tako malo za ovako veliki zlocin. U vladavini novca, veliki novac narko mafije u svim segmentima drzave ima svoje placene ljude.

Tajni racuni po bankama sirom sveta zlocin cine nevidljivim, novac se pere od krvi prolivene, i postaje legalan za nastavak vladavine zla. Veliki novac kupuje velika preduzeca pa isti nemilosrdni zlikovci gospodare zivotima ljudi. Drzave za proizvodnju narkotika, drzave za preradu, drzave za plasman robe, veliki biznis koji svetom vlada. Planeta je okupirana, svi na bilo koji nacin radimo za narko mafiju.

Prave borbe nema, poneka zaplena robe i poneki diler osudjen na blagu kaznu zatvora. Kazne su blaze nego za narkomane. Bude osudjen i neki pojedinac koji hoce vise za sebe te ne saradjuje dobro sa organizacijom. Svet se bavi posledicama a ne uzrokom kriminala. Platise ne daju da im se biznis ugasi, dozvoljavaju samo predstavu da se nesto radi. Ludi znaju sta se desava u njihovome susedstvu ali ne dojavljuju jer se trazi ime i prezime, ne smeju da se legitimisu i sebe osude na smrt, pa cute. Saznala sam da svaki taksista zna gde se diluje droga, voze narkomane, ali cute iz istog razloga. Akcije stvarne za suzbijanje zla nema, ali da hoce sve bi saznali za cas samo da obezbede tajnost poziva, da postoji broj telefona slican onome na koji se prijavljuju prodavci za utaju racuna. Za sitne prekrsioce postoji broj telefona, za krupni kriminal ga nema, nema ni organizacije koja bi im postavila zasede i suzbila ga. Za sitne prekrsaje postoji gomila inspekcija.

Zlo se prikriva, zrtve se ne broje jer se ne prikazuju pravi rezultati. Ponekada se napise da je neko umro od prekomerne dozi, zlatni metak, tako ga zovu narkomani. Prica se i o ubistvu koje izvrsi narkoman. Ne prica se o uzrocima. Samoubistva mladih ljudi, nesrece izazvanih zbog upotrebe narkoticima, ubistvima iz zasede, su zlocini koji se ne pripisuju drogi. Prava slika se ne prikazuje. Cute i skrivaju roditelji, cuti i skrivju nosioci vlasti. Sa zlocinom se treba suociti i razgolititi ga, jer dok je prikriva beznadje vlada.

Pitam se kome je teze, narkomanu ili roditelju koji hoce sa njime da prolazi kroz tesko iskusenje, ne mogu da odredim tezinu, jer narkomansku krizi prolaze obe strane, jedna zbog nedostatka droge, druga zbog stresa, telo boli u oba slucaja. Na trenutak pomislim da je roditelju teze jer nije direktni zavisnik, a zatim vidim da jeste zavisan jednako kao i narkoman, sama borba je zavisnost, ljubav koja vodi kroz pakao i ne dopusta da odustanes, nada da ces uspeti iz njega da izadjes.

Narkomani, devojke i momci nastradali , mucenici najveci ovozemaljski. Kako ih zalim, zbog njih placem, zbog njih tugujem. Starijih nema jer ne dozive starost. Kako ih spasiti kada misija zavodjenja pocinje u skoli na ulici, zavodljivom pricom kako droga nije stetna a pruza zadovoljstvo, kako se od nje ne umire vec da roditelji pricaju takvu pricu da bi ih sprecili da trose novac. Prica da sav zivot moze bez problema da se prozivi. Mladi ljudi, prirodno radoznali i zeljni iskustva probaju i ne vide opasnost u pocetku, kasnije je kasno, regrutovani su kao vojska za placku. Postaju jadna bica koje neprekidno traze navac jer im je potreban za zivot. Novac koji oni dozivljavaju kao sredstvo i ne znaju mu vrednost, taj pojam vrednosti ne postoji, merilo je jedna doza. Kako je samo tragicno i bolno gledati ih u neprekidnoj borbi da zadovolje potrebu tela, to im je smisao zivota a sa stvarnoscu uopste ne mogu da se suoce, ostaju deca. Ako ih upitas sta bi zeleli, reci ce da mastaju o malo novce koji bi im omogucio da odu u neku zemlju na istoku gde se uzgaja droga, da zive tamo, rade sta im se da, da imaju drogue za usmrkivanje i tako u miru smrt da sacekaju.

Lecenje je prica za sebe, tamo sam cula i izraze, kada se maknes od crne mafije doceka te bela, odmah me asocira na crnog i belog maga a oba su u sluzbi zla. Bela mafija je farmaceutska industrija. Sredstva za izlecenje jednako su skupa kao i drogiranje. Lecenje je na principu voljnosti pacijenta a svi znaju da narkomanu volja slabi sa krizom, nema volju. Ipak koristi se taj trenutak kada hoce da se oslobodi pa se pokusava vise puta. Trazi se saradnja roditelja, ustvari samo da dolaze sa njima da preuzmu obavezu placanja, ako roditelj sam dodje biva odbijen, jer sta ce on tu kada nema bolesnika. Zatvoren je to krug bez izlaza. Gledal sam u cekaonici kako dolaze usplahireni i samouvereni da ce uspeti, gledala sam pojedine sa podlivima, isprebijane zbog nekog sitnog duga od pedeset evra, slusala kako pricaju prave zrtve, kako prihvataju krivicu za batine jer oni su ti koji su slagali dilera da ce doneti novac samo da im daju dozu da prodju krizu. Pokusavala sam da im objasnim da oni njima namerno daju bez navca da ih obavezu, da nisu pametniji od njih i da ih nisu prevarili. Narkomani ucenjenih glava, kradu, ponekada se dogodi ubistvo i o tome se prica javno, o ostalome, zloupotrebi mladih se cuti.

Velika pomoc stize mafiji od laznog morala, nametnute krivice i osecanje srama zbog narkomana u kuci. Cuti se i skriva problem, jer donosi osudu okoline koja pripisuje krivicu I ne brigu roditelju. Pojedinac ne moze sam da se bori protiv tako snazne organizacije. To sam brzo shvatila i osnovala udruzenje za pomoc u lecenju od bolesti zavisnosti. Mislila sam da skupim novac za kupovinu skupih blokatora da pojavu volje kod narkomana sa njima pomognem. Prica koja se iznova ponavlja, da pomognu hoce ljudi koji imaju malo novca, oni koji imaju ne odazivaju se. Cuti se i skriva a bolest zavisnosti uzima razmere posasti, svi placamo danak. Najgore sto se coveku moze dogodit je da mu zivot preuzme droga, jednako narkomanu i roditeljima, gore od gorega je samo kada je narkoman dobaro bice, tada nema odustajanja.

Izasli smo zajedno iz mraka, drzeci se za ruku. Nastavila sam da gledam i da se cudim. Ruse kucu sagradjenu od bola i suza, pitam se zasto je ne izdaju za poslovni proctor i novac namene za pomoc u lecenju. Mafija i vlast se razracunavaju, zrtve niko ne pominje. Pravde na zemlji za zrtve nema. Zatim cujem ljude kako mi govore: “Sto se cudis, ruse da bi prikrili materijalne dokaze”. Pitam se zasto za postradale ne naprave utociste, mesto gde mogu doci i pod kontrolom uzeti drogu, zasto se pusta da tumaraju ulicama i dodju u iskusenje da nekoga ubiju,. Treba da postoji mesto za njih, da im se omoguci da bez nasilja dobiju drogu, gde ce im se ujedno pruzati pomoc da krenu putem izlecenja. Legalizovati, zaplenjenu robu ne bacaci vec koristiti za suzbijanje kriminala. Samo jedna zemlja do sada je legalizovala. Postavlja se opet pitanje morala, laznog moradla, da li nastradalom treba dati ono o cemu je postao ovisa, i da li ga time vodis u smrt. Moralno je pomoci, spreciti ubijanje, moralno je boriti se protiv korupcije koju vrsi narko mafija, moralno je smanjiti im zaradu i spreciti ih da vladaju svetom. Takav zakon se ne donosi bas radi njih, nisu jos dovoljno nakrali da celim svetom ovladaju. Oboleli svakako idu svojim putem, neki uspeju da se izvuku neki nastradaju, legalizacija ne bi taj odnos promenila u korist smrti, vec naprotiv u miru bez stalne potreba da za novcem tragaju, brze bi se sabrali i sve vise bi krenulo putem izlecenja. Smanjijo bi se broj dilera na ulici, smanjivao broj nastradalih dok sve ne bi prestalo i postalo samo redak slucaj.

Dve godine mira a zatim sve pocne ispocetka, samo jedan trenutak slabosti je dovoljan Da sve krene iznova. Pruzila sam ruku i rekla “Idemo ka izlazu ponovo” Samo sada drugacije gledam. Vidim pitomo dobro bice koje me vodi kroz sustinu zla, za njime ja dobrovoljno ulazim u mrak. Niko osim njega ne bi mogao da mi pokaze vrata pakla i da jos kroz njih prodjem da bih videla. On mene vodi, ljubav me vodi da sagledam stvarnost. Vise se za njegov zivot ne bojim, jer znam da smrt ne postoji a on koji je zrtva vratice se u okrilje Boga. Prolazi svoj put koji ja ne mogu da menjam vec saamo da ga pratim i isto dozivljavam. Trazim razresenje jer mi je zao da gledam toliku patnju, neka ide, neka se izvuce, oba resenja mogu da prihvatim.

Sada znam da se nista ne dogadja bez razloga, da sve ima svoj smisao. Sta jos nisam videla pitam se , zasto ponovo prolazim isto. Zatim jedan obican razgovor gde sam pomenula drogu otvorio mi je oci. Komentar osobe koja ne zna za moj problem: “ Ja bih sve narkomane poredjao uza zid i streljao” Zacudila sam se: Zasto narkomane, ja bih narko mafiju” Odgovar koji je usledio me je porazio. “ Niko njih ne tera da uzimaju drogu, sami dolaze, momci samo rade svoj posao i prodaju im, poznajem nekoliko to su dobri drugari i casni ljudi”. Ostala sam bez teksta, kakva je to zamena teza i sta se to smatra normalnim, biznis koji seje smrt. Shvatila sam u trenu “Boze pa oni su trenutno jaci”. Jaci su, na zemlji vlada apsolutno zlo. Shvatila sam da moram da se vratim stvarnosti, da ne setam nebesima i gledam buducnost. Da borba za svesnost pocinje ovde i sada sa prvim i osnovnim saznanjem, da znas gde zivis i ko zivotom vlada, da svi igramo u istome kolu zla.

Shvatila sam i ugledala svetlost, posli smo zajedno ka izlazu . Gledam njega mog vodica i pitam se odakle mu snaga, a zatim shvatim da ljubav i njega vodi, vodli zivot, voli drugove, voli roditelje. Ponovo leprsam i vidim dobru stranu, Jaci su, znam, bitka moze biti i izgubljena.

Suncale smo se. Tisinu je remetio samo zubor vode koji se uklapao u nju. Znala sam da razmisljaju ali zid cutnje, toliko puta sam na njega naletela, i sada je izmedju nas lebdeo. Resila sam da ga porusim i nastavila monolog na temu.

“ Vi mislite da se to vama ne dogadja, ali u zabludi ste. Kroz razne filmove vam je ispran mozak pa zato ne vidite. Ocekujete u buducnosti cete drogiranih vojnika koji sve pred sobom ruse, medjutim ta predstava buducnosti se vec odigrala samo slika je drugacija od ocekivane. Cete devojaka i mladica u civilu plackaju i sve nose na odrediste gde ih ceka plata, paketic droge koji im je potreban da bi mogli da zive. Sa druge strane u besnim kolima i uredjenim stanovima sa porodicama nasmejanih lica su njihovi mucitelji i krvnici. Koriste ih na sve nacine, devojke se prostituisu, muskarci krdu a kada ne mogu, slusala sam pricu jednog jadnika kome sam prisla na ulici, terali su gad a pusi kurac nekom kretenu, zeleo je da se ubije ali nije imao cime. Zamislite dokle ide bezobzirnost kada se nadje parajlija koji svoju moc i na taj nacin iskazuje.”

“ Ti mislis da je spas u legalizaciji” progovorila je napokon Nena

“ Da , Suzbio bi se kriminal i teska zloupotreba ljudi koji su ovisni. Uostalom sta ima da mislim dovoljno je da shvatimo kako Bog nas vodi. Sve je legalizovano, sve sluzi kao znanje, a nas je izbor sta ce mo od toga koristiti i kako. Svaka zabrana formira kriminalnu grupu koja ce da je krsi i na njoj da zaradjuje. Zabrane su pomoc bogacenju ne ljudi Zabrane kriminali daju krila.” Odgovorila sam

“Mora se znati neki red” dodala je Nena “Naravno, samo legalizacijom se postize da pravoga kriminalca prepoznas, Jedno je kada se radi pod prinudom, ucenom i batinama a drugo kada se cini nedelo iz htenja, takvih je malo.”

Posmatrala sam ih, moje dve bliske drugarice i videla u njima odraz stavrnosti. Uopste ne znaju da razmisljaju na temu vladavine zla, misle da ih je zaobislo i da nemaju nikakve veze sa time, ne znaju ni da pitaju. Nastavila sam monolog.

“ Znate, kada se druzis sa narkomanima, kada ne izbegavas susret sa njima mozes saznati sve novine veazane za drogiranje. Tako sam saznala da se pojavio lek za heroinske ovisnike. Doduse nisu mi rekli tacan naziv, ali sam ga pronasla. Zove se subuxone, lek koji eliminise krizu i zudnju. Kod nas se koristi na jednoj privatnoj klinici i lecenje je skupo. Pocela sam da tragam gde se moze kupiti u zemljama evropske unije, ali nema ga nigde u prodaju. Bela mafija drzi ga pod kontrolom. Stigne jedino iz zemlje koja je legalizovala upotrebu droge, legalizovali su i lek.”

“ Zasto ga ne uvedu, ako je dobar, na nase klinike za lecenje od bolesti zavisnosti.” Razmislja Nena.

“To se i ja pitam, stavrnost je da ne postoji zelja da se sa narko mafijom razracuna, da ona svoj posao preuzimanja vlasti jos nije zavrsila. Vesna, zbog toga si ostala bez posla a kada podjes u potragu za drugim sacekace te isti. Postala si objekat za iskoriscavanje nemilosrdnih ljudi.”

“ Ja samo trazim posao koji cu, to sam sigurna, dobro obavljati. Neka me iskoriste,” prvi put je reagovala Vesna jer sam se dotakla nje.

“ Tako ti mislis, a stvarnost je da ces morati da ispunjavas tudje zamisli i zelje, da tvoje obrazovanje nece moci da dodje do izrazaja. Lepa si zena pa poslodavac moze dobiti zelju i da bte pojebe”. Dodala sam

“ Ne pada mi na pamet da bilo kome zelje ispunjavam.” Samouvereno je rekla

“ Onda je najbolje da budes iskrena i odmah kazes kako parenje ne dolazi u obzir, videces kako ce se zaprepastiti. Neka ti Nena isprica kako je ona prosla.” Smejale smo se predstavi zaprepascenja koju bi takav odgovor izazvao.

“ Ispricaj svoju pricu Neno, zanima me tvoje iskustvo.” Radoznala je Vesna.

“ Da govorim dva jezika, znas, radila sam kao prevodilac u firmi koja se bavila proizvodnjom poljopreivrednih masina, pripadala sam grupi za izvoz. Pocetkom devedesetih ja sam medju prvima ostala bez posla. Uvedene su sankcije pa sam posao nije imao smisla. Platu nisam primala a posto sam samohrana majka, morala sam traziti drugi posao. Pokusala sam sa davanjem casova ali od toga se nije moglo ziveti. Sa svojim studijama jezika mogla sam naci jedino posao kao sekretarica. Male plate koje se nisu redovno isplacivale i pokusaji da me zloupotrebe terali su me da poslove menjam dok konacno nisam stigla ovde gde sam. Lepo uredjeno preduzece sa dobrim platama i postala sam sekretarica direktora. Odmah sam ukapirala da ima zenu i ljubavnicu sto me je obradovalo. Radila sam vredno i postala nezamenjiva. Medjutim pocela sam da primecujem njegove poglede koji su me uznemirili jer sam znala cemu vode. Pozvao me je na poslovnu veceru. Dugo sam razmisljala sta da ucinim u takvoj situaciji, napravila sam plan. Otisla sam na veceru, koja uopste neije bila poslovna a zatim krenula sa njime u vec rezervisanu sobu. Neprekidno sam pricala, nisam ga ni dotakla dok me je skidao, zatim sam samo legal i pustila gad a zavrsi posao. Ustala sam i nastavila pricu kako je bilo divno i da se nadam da ce mo se ponoviti susret. Cutao je, videla sam da nije zadovoljan mojom hladnocom. Vratila sam se na posao i nastavila da radim kao da nista nije bilo. Iskreno mislim da i nije. Vise me nije zvao da izadjemo, cula sam pricu koja se sapatom sirila, kako sam losa u krevetu. Telefonski pozivi su mi rekli da je promenio ljubavnicu.”

“ Zajebala si ga, cudim se kako nije prozreo tvoju igru” smejala se Vesna

“ Zato sto ne moze da je prozre jer misli da je on Bog, zato sto uopste ne moze da mu padne na pamet da neka nece sa njim da buda kada ima mnogo para, Ne trazi on ljubav jer u nju sumnja, svestan je da su sa njime uglavnom zbog koristi, koju on sam stavlja ispred ljubavi pa tako i druge posmatra.” Dodala sam

“ Sta bi radila kada bi te ponovo pozvao da izadjete” Vesna se ponovo obratila Neni.

“ Ne bih pristala, skupila sam malo novca koji bi mi omogucio da nadjem drugi posao. Raskrstila sam i sa potrebom da radim posao u struci. Shvatila sam radeci kao sekretarica da posao nije ono sto coveka odredjuje kao licnost. Ako dodjem u situaciju u kojoj si sada ti Vesna da ponovo trazim posao, gledala bih sta se dobro placa, posao moze da mi bude i ciscenje prostorija, pranje sudova, bilo sta. Zivimo u svetu gde vladaju muskarci a zena je tako cesto zloupotrebljena kao sredstvo za vladavinu”

“ Sva istrazivanja pokazuju da je muskaraci pametniji od zena, na testovima inteligencije bolje prolaze muskarci, mnogo vise ih je”. Dodala je Vesna, te sam na takvuo misljenje morala da reagujem.

“ To nije tacno. Muskarci i zene nemaju istu logiku a testove inteligencije takodje prave muskarci. Muskarac je od nastanka bio vladar a zena je morala da se dovija na razne nacine da bi prezivela i sebe od zlostavljanja zastitila.Smatrana je za robu, nize bezvredno bice bez kojega se ne moze jer stoji istina da je Bog i u materijalnome zivotu dao kljuc zivota zeni u reuke.”

“ Kada krenes da trazis posao i pocnes da biras koji ce ti se ciniti da je boljim, da odgovara tvojoj strucnosti, sacekace te sigurno nemilosrdna osoba koja odmh procenjuje kako moze sve da te iskoristi. Novac koji su stekli nikada nije zaradjen vec otet. Prednjaci narko mafija koja ogromnim novcem kupuje preduzeca da bi ga legalizovala, kupuju i vlast.” Dodala je Nena koja se vec suocila sa stvarnoscu.

“ Gde je tu Bog, zasto sve to dozvoljava. Gde je Pravda” zapitala je Vesna

“ To nije od Boga vec nase delo, o pravdi ce mo sutra, hajde sada da se kupamo, jedemo i provedemo carobno vece uz nasu logorsku vatru” , skrenula sam razgovor na obicne teme koje zivot znace.

“ Mogle bi smo da stavimo pasulj da se kuva, za dva dana, ko zna da l ice nas vreme posluziti a za njega treba dosta vremena.” Kuvala bi Vesna

“ Sutra”, rece odsecno Nena.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0034 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "III - Zlocin nad zlocinima" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške