Antena
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
5
Datum kreiranja
 
29-11-2008 10:43:33
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 11:17:43
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2263
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
V - Privatizacija
 

5. Privatizacija

“Ne mogu da verujem da smo ovde vec peti dan a da mi uopste nije dosadno i da mi vreme tako brzo prolazi. Opet kada pomislim na dan kada smo posle cini mi se da je bilo davno. Potpuno sam izgubila pojam o vremenu.” Jutarnju tisinu je prekinula vesna

“ I ja se slicno osecam a zivot u prirodi nije tezak. Nedostaje mi jedino struja i blagodeti civilizacije koje ona daje.” Dodala je Nena.

“ Odavno su ljudi vec rekli da je za kvalitetan zivot potrebno imati kucicu, struju i put. Tada nije uopste bitno gde zivis jer svaku potrebu materijalne i duhovne prirode mozes ostvariti. Zivot u gradu ne donosi prednost a gradove ljudi vole zato sto se osecaju slobodniji, sto su skriveni od radoznalih ociju koje prate njihov intimni zivot.” Dodala sam

“ Tacno je, meni najvise odgovar sto niko ne komentarise sa kime se vidjam i koliko sam partnera promenila. Da sam na selu odmah bi me proglasili za kurvu, a ja znam da nikada nikoga nisam prevarila da su moje veze uvek bile iskrene zasnovane na obostranom htenju da budemo zajedno.”dodala je Nena

“ Kurva si cim ne prihvatas da udjes u sistem svojine i ne dozvolis da neko sa tobom raspolaze. Nece tako biti u buducnosti, nego evo vam slika zemaljska da se zajedno prosetamo kroz prvi element vladavine zla.” Dala sam im napisanu sliku da je gledaju.

“Privatna svojina je svetinja” objavljuje se na svim elektronskim medijima. Digla mi se kosa na glavi od uzasa. Djole je objavio pobedu da je i Srbija pala njemu u ruke. Svetinja vise nisu planeta, zemlja i zivot, vec svojina pojedinca.

Privatizacija je prvo oruzije u rukama zla, sa njom svo stradanje pocinje. Prvo je prisvojena zena, moja zena, zatim, moje dete, moja zemlja i tako redom. Svaka bitka u istoriji covecanstva se vodila zbog svojine, zbog zelje da se ovlada jedinim nad cime se nema nikakva moc, biti gospodar zivota, smrti i pravde. Ponekada se isprica prica da se rat vodi zbog zene, medjutim to je isto, vodi se bitka zbog svojine nad njom, ona se ne pita jer je takodje svojina, da je mogla reci sta hoce, odlucivati o sebi, da se njena volja prihvati rata sa takvim povodom ne bi ni bilo. “Ne kradi” poruka je Boga a sva zemlja je pokradena, privatizovana, to je kradja a ne prekrsaji siromaha koji su u tamnici ili setaju odsecanih ruku zato sto uzimaju da bi jeli, traze pravo da zive.

Privatizacija je varka koja omogucava neprekidnu vladavinu zla. Ljudi licnu svojinu cuvaju u zelji da je nasledi potomstvo, ti mali delovi licne svojine omogucavaju velike privatizacije koje u nasledje takodje ostaju potomstvu. Medjutim potomstvo nikada nije onaj ko se ocekuje i pravi naslednik, potomstvo ce prodati svoje nasledje, nece znati dobro da posluje ili ga izgubiti na kocki. Velika privatna svojina doci ce u ruke uvek onome ko ima dosta novca, narko mafiji ili nekakvim tajkunima, koji za zivot drugih ne mare.

Zemlja je data ljudima za zivot. Zbog privatizacije umesto obilja hrane ljudi umiru od gladi.

Slika koja mirise na lep zivot vratila me je u proslost. Slika dve devojke koje stopom idu na more u vreme Titove jugoslavije. Malo stvari su ponele i sve je stalo u jednu manju torbu na koju su okacile cebe. Izasle su na put, zatim sele pored rasirile katu Jugoslavije da odrede pravac. Odlucile su da krenu na sever i da se spuste ne jug, da obidju primorje celo. Put, poljane a iznad nebo, kako je lep osecaj slobode kada se sve ostavi i na put krene. Rado ih voze, stane svako cim podignu prst, putovanje tece u smehu I razgovoru, ljudi ucestvuju u njihovoj avanturi. Brzo su stigle da Mostara krenule njegovim ulicama trazeci kucu koja ima dvoriste da bi se napile vode i malo osvezile. Kapiju je otvorila baka u dimijama i pozvala ih u dvoriste, ponudila ih je gologuzom corbom koju su u slast pojele. Smejale su se, gologuza je zato sto nema mesa. Nastavile su put i ugledale mora, jos je bio dan kada su stigle.

Malo su novca iamale, stede ga za hranu pa kupe veknu hleba I pasteticu da ga umacu samo radi mirisa. Malo novca a provod lud, setnja gradovima, veceri kraj neke baste uz obalu u kojoj muzika svira, nisu same ima dosta mladih I poneka gitara, pesma i igra do kasno u noc, zatim spavanje na plazi dok ih sunce ne probudi, a mirno more koje ih doceka je kupatilo.

Putuju na jug, poneko ih odvede na rucak, poznanstva se redjaju i zapisuju telefoni. Podigle su prst i stala je Marijana koja ih je odvela kuci i produzila im boravak na moru jos nekoliko dana, bez para, skromno odevene slusale su muziku i pile sok na Svetom Stefanu.

Brzo je proletelo dvadeset dana i krenule su kuci usput sredjujuci utiske. Ljudi su dobri jednako svude gde su bile, neprijatnost nikakvu nisu dozivele i mirno su spavale pod vedrim nebom. Niko ih nije gledao kao objekte za zabavu, niko im nije ponudio drogue. Samo je prisutna magija koju nosi dobrota a koja moze jedino da se oseti kada se nema dovoljno sredstava.

Crveni pasos titove jugoslavije imao je vrednost slobode. Sakupis novca da kupis kartu i krenes u beli svet kuda god hoces, na zapad na istok. Samo ga pokazujes i obilazis svetske gradove na jedan dan pa se vratis. Koristila sam ga, putovala gde sam pozelela sa njim u djepu a voz mi je bio omiljeno prevozno sredstvo.

Gardilo se, nicale su hidroelektrane, termoelektrane, fabrike, poljoprivredni kombinati. Gradili se stanovi, uvecavali gradovi. Sve je bilo u sluzbi boljega zivota za ljude, ekonomija nije bila trzisna vec razvojna. Drustvena svojina nije imala ogranicenja trzisne privrede vec se koristila za stvarne potrebe ljudi.

Lako je bilo i zaposliti se, prijem pripravnika bio je obavez. Radile su veze i vezice pa od veze zavisio je posao koji mozes da dobijes i plata koju ces kasnije primati. Pripala mi je industrija za nju sam se skolovala. Kako je lako napredovati kada nosis ljubav prema ljudima a za sebe nista vise od nje ne trazis. Biti deo organizacije za mene je znacilo ciniti dobra dela za covecanstvo. Strasno sam se upustila u politiku i za cas stigla do vrha u omladini. Zatim sam krenula dalje i naisla na prve jebace, koji traze da se njihovo misljenje slusa i sledi. Uslov za dalje napredovanje je bio da se odreknes sopstvene ideologije zbog koje se pocinje raditi. Ostati u politici znaci prihvatiti autoritete i odreci se sebe. Nagrada za poslusnost donosila je materijalnu korist. Kako sam brzo dosla tako brzo sam se odrekla politike moje mesto nije bilo tamo.

Radnici su mi bili okruzenje, volela sam da radim sa njima. Svi su znali sta se radi rukovodstvo da uzima bolji deo kolaca, ali bili su nekako mirni i zadovoljni. Dovoljno im je bilo da znaju da svojim radom svom potomstvu omogucavaju bolji zivot. Pravo na skolovanje i zdravstvenu zastitu svakog pojedinca. Stan su znali da ce zaraditi i dobiti pre odlaska u penziju. Nije sve bilo pravicno i oslobodjeno ljudske pohlepe ali je postojala stvarna nada .

Jugoslavija u kojoj ljudi zive dobro i idu ka jos boljem. Socijalizam koji nije zatvoren i koji je napredan kao zapad. U svetu priznat i slavljen kao pogled u buducnost. Postaje opasan virus za vladavinu kapitala. Gomila se nezadovoljstvo zapadnih sila koje prave plan za unistenje sistema sa domacim nezadovoljnicima koji bi hteli da se bogate i vlast uzmu u svoje ruke. Gomila se do smrti tita a ubrzo posle toga izlazi na povrsinu glad zeljnih vladavine i moci. Ima ih dosta pa je cepkanje drzave jedina mogucnost da je se dokopaju. Raspad na nacionalnoj osnovi. Srbi su po velicini najjaci pa se svi ostali protiv njih bore. Srbi su proglaseni za krivce i protiv njih se vodi rat sankcijama, izolacijom, da se oslabe, izgladne i lakes pobede. Naravno srpski lopovi veliku nevolju naroda korise da se obogate i pokradu sto vise. O,1% je na delu.

Jugoslavija se raspala, ali nastaje nova tvorevina koja ima istu ideologiju samo sa drugacijim ishodom. Stavara se evropska unija koja ce narode da udruzi i granice medju njima da izbrise, poput jugoslavije, da svi budu jedinstveno trziste, kao sto je bila jugoslavija, da je multietnicko, kao sto je bila jugoslavija, da valada demokratija koja podrazumeva vladavinu naroda, kao sto je bilo u jugoslaviji radnicko samoupravljanje, da svi ljudi iamju pravo na rad i jednake sanse, kao u jugoslaviji. Predsedavanje po kljucu, kao u jugoslaviji. I zastava im je sa zvezdama za svaku drzavu po jedna, samo drugacije je dizajnirana. Izostaje samo slava koju je imala Jugoslavija, slava koju samo narod moze dati i to ako se za njega radi. Ideologija i prica meni potpuno poznata ali ne i nasoj omladini koja osim patnje za bolje ne zna pa u obecanju ulaska u evropsku uniju sa razlogom vidi sansu. Razlika je u zahtevima da se ispune stamdardi da bi se uslo u uniju. Zahtev koji trazi trzisnu ekonomiju koja stvara more nezaposlenih. Vladavina pojedinaca vlasnika velikog kapitala. Zahtevi koji proizvode belu kugu, odnosno strah kod ljudi od zivota i stvaranja porodice u tako surovim uslovima.

Pozivi koji se cuju je da se vrati tradicionalnoj porodici je korak dvesta godina unazad, gde jedan radi a petoro gladnih cekaju. Porodica koja je skup potpuno razlicitih ljudi koji se medjusobno smtraju po krvi bliskim, teze ka razdvajnju i samostalnosti a ne spajanju u zajednicu.Odavno je takav pomak ucinje. Poziv predjite u svet uspesnih tera na borbu za posao, covek coveku da postane vuk.. Slusam maldice kojima ne pada na pamet da se zene jer gledaju svoje skolovane roditelje kako se muce na pijacama i ulicama da novac zarade. Malo ih je koji bi sebi pozeleli takvu ulogu, molo ih je koji bi svojoj deci pozeleli da se bore da bi jeli. Devojke naucene kroz istoriju svoga stradanja nece da se udaju ako momak nema para da hrani potomstvo. Ako su zaposlene zene nece karijeru da zrtvuju radi potomstva. Nece beznadje, nece da radjaju robove i topovsko meso za neke nove bitke, to je bela kuga koja hara hriscanskom Srbijom i Evropom. Kuga koja menja civilizacisku sliku.

Videla sam jasno, samo nisam htela jos da vidim uza evropa ce biti centar zla. Vec gradi centre moci, razvija se. Postace ne zato sto to ljudi hoce vec zato sto ce svojim bogastvom da mami zeljne moci. Gomilanjem kapitala velikih korporacija i narko mafije na tajnim racunima svojih banaka i plasiranjem novca, pruzaju finansisku podrsku nerazvijenima, a u stvari plackaju kroz kamate planetu. Standardi su takodje uslov da se njihova tehnologija koristi za napredak drzava koje su u razvoju, pa tako novac dat za razvoj ponovo se vraca njima u banke uvecan za kamate.Demonstriraju evropljani protiv siromastva i protiv globalizacije i dobijaju batine. Centr moci sve jace opasavaju specijalci za zastitu svetinja, privatne svojine i novca koji je postao bog na zemlji..

Pratiti liniju dobra i zla, pisala sam o tome da je ona skoro identicna, jednako se govori i nudi dobro ljudima. Pecat zla se prepoznaje po krajnjem ishodu a to je, prikriva se pod velom tajne i izbegava suocavanje, prikriveno ceka trenutak da deluje. Trazi vlast nad zivotima ljudi i sebi daje za pravo da Pravda bude ono sto ono kaze. Vlada silom i ucenom, cena je zivot. Vrsi selekciju, deli ljude na uspesne i one koji to nisu.Pecat zla pokazuje ipak svoje slabosti prouzrokovane sopstvenim sistemom trzisne ekonomije, ona trazi da se broj zaposlenih stalno smanjuje da se cena proizvoda zbog konkurencije smanji, pa tako stanovnistvo se uvecava, broj zaposlenih smanjuje, vec pocinje sistem da se drma jer i bogate zemlje ostaju bez posla, povecava se kolona onih koji traze pravo na rad i zivot.Morace da menjaju ekonomiju da bi izbegli revoluciju.

Da se vratimo srbiji i vecini naroda koji trpi udare promene sistema vladavine prelaska drustvene svojine u privatne ruke. Kakva je to placka veceg dela naroda koji je gladio, ulagao u opste dobro. Elektroprivredu. Telekomunikaciju, industriju, saobracaj i poljoprivredne kombinate. Put tako surov, jednostavno se zrtvuje vise od polovine stanovnistva, bolji deo. Stvara se ogromna razlika medju ljudima. Jedan povlascenji manji deo ima sve privilegije ostatak ostavljen na nemilost, da se snalazi kako moze. Sve je usmereno boljitku manjeg dela koji ima posao i primanja. Zamire zivot, nestaje nada. Gledam slike vec vidjene kako se otvaraju ponovo objekti koji su vec jednom otvarani samo su drugi ljudi koji seku trake u pitanju. Svojina koja je vec postojala promenila je vlasnika i sada se sistem uzdize u nebesa. A ja vidim celicanu koju sam vec gledala i koja je radila, vidim da odmah po otvaranju celicane skidaju preostale sankcije i otvaraju put srbskom celiku u ameriku, srpsli celik za americko naoruzanje. Srbiji ostaju samo platice radnika koji su zaposleni, sve ostalo profit i porez idu drugima za njihov bolji zivot. Kolonija.

Slusam price od kojih me podilazi jeza, obilaze nas ponovo i pricaju kako Srbi vole lep zivot, kako je grad ziv uprkos siromastvu, nije okupiran profitom, kako ljudi sede u kaficima, bastama i uz jedno pice provode vece u razgovoru, konobar im ne stoji nad glavama da ih tera da porucuju jos pica a ako nemaju da ih otera. Voleti lep zivot nije sistem zapada vec red, rad i zakon u sluzbi kapitala. Golgota srpska jos nije gotova jer jos zivi Bog u ljudima.

“ Nisi prva koja kaze da je privatizacija kradja, takve izjave sam vec cula”. Prvi komentar dala je nena.

“ Nije to uopste velika mudrost uvideti, dovoljno je da se samo malo zagrebe po povrsini i odmah se vidi. Privatna svojina ima za cilj da se vlada ljudima, da se postane potpuno ovistan od gazdine svojine da od njega zavisi da li ces moci da hranis porodicu ili ne, privatnom svojino se pokusava vladati zivotom.” Odgovorila sam

“ Vec vladaju, jer ja koja sam gradsko dete nemam nista drugo cime bih mogla da prehranim porodicu, osim posla bez kojega sam sada ostala. Hoces da kazes da cu morati da trpim ucene svake vrste da bih opstala.” Zabrinuto je komentarisala Vesna

“ Ne moras, ali ce ti odbijanje ucene smanjiti izbor posla kojima ces moci da se bavis, odbijanje da udjes u laz i postanes orudje za lopovluk gazde odvesce te na put da radis poslove koji drugi nece. To je Vesna tvoja raskrsnica na kojoj se sada nalazis a odluka koju doneses gradice tvoju buducnost i pravdu koja ti sleduje.’ Odgovorila sam i dodala:

“ Privatizacija ne bi bila tako strasna da ne postoji trzisna ekonomija koja zahteva da se sve proizvodi sto jeftinije. Borba za trziste je velika posast za planetu jer ostavlja ljude bez prava na zivot. Gradovi ce postati, ustvari vec jesu, jezgra odrzanja takvoga zivota i same propasti civilizacije kakva je sada.”

“ Mislis da ce doci do propasti.” Upitala je Nena

“ Ne mislim, vec znam, sadasnji scenario sam vec gledala. Dvadeset prvi vek je vek stradanja, u dvadeset drugom doci ce do raspada. Trzisna ekonomija ce iscrpeti zemlju toliko da ce ona sama da se bori protiv nas, vec je pocela. Mahnita proizvodnja svega i svacega, proizvodnja sa sve manje radne snage da bi bila jeftinija, ljudi ce podivljati, proizvodnja koju ne prati zastita koja je neprofitabilna i mnogo skuplja od same proizvodnje, dovesce do kolapsa zemlje.Ustvari to je cilj vladavine zla da u dvadesetdrugom veku kada se pojavi planeta zla zemlja ne bude sposobna da se odbrani”

“ Uvek kada kazes zlo, ja to dozivljavam kao pojam i jednostavno ga ne prihvatam kao stvarnost”. Rekla je Vesna

“ Zlo nije pojam, ono je materijalno i prisutno. Zlo je gladno i hoce da jede da bi obnovilo svoju energiju zivota. Deluje neprekidno u tom cilju mada ponekada nosioci nisu toga ni svesni ali svoj zadatak izvrsavaju.” Zatim sam pocela da se smejem jer mi se pojavila slika trzisne ekonomije u malom i njenoga rezultata.

“ Da vam ispricam sliku koje sam se trenutno setila: Brat i ja bili smo klinci od sesnaest i trinaest godina. Otac nam je doziveo saobracajnu nesrecu i bio je u bolnici na dugom oporavku. Dao nam je punomocje da mozemo uzimati njegovu platu. Tri dana nam je trajala njegova velika plata jer smo isli po kafanama i restoranima nemilice je troseci. Ostatak meseca ziveli smo na krompiru koji smo imali u podrumu, krompir na deset nacina bez ikakvih dodataka. Medjutim u dvoristu su pocela da se pojavljuju jaja skrivena u grmovima ruza, neke kokoske su dolazile u dvoriste da ih nose, a nismo ziveli na selu, tako da smo uz krompir dobili i jaja za prilog. Ova slika mene neodoljivo podseca na planetu i ljude kji nemilice trose resurse, ostace brzo samo krompiri i poneka kokoska.”

Slika planete pune dece koja nemilice trose, izazvala je smeh i kod njih dve, smejale smo se do suza predsavi koju smo gledale.

“Princip je isti, sve ostalo su varijante,” kroz smeh je dodala Nena

“ Kazes da je Tito napravio semu za evropsku uniju da i za nju vazi: princip je isti sve su ostalo varijante.” Zacenila se Vesna kojoj je na um pala evropska unija, kroz smeh je jos dodala” kazes mi skidamo zvezdu sa zastave a oni je kace”

“U krug, sa puno zvezdica na plavom nebu. Ako je sistem po uzoru na bivsu jugoslaviju onda to nije lose” dodala je Nene.

“ Naravno da nije ako daje slobodu kretanja. Lose je sto je sve u sluzbi profita pa je vladavina unije prava ucena standardima, tj. Moras prvo uvesti njihovu tehnologiju, pare za nju dati njima, podrzavati njihivu proizvodnju, globalizaciju, svoje resurse prodati njima, da bi stekao pravo da robujes multinacionalnim kompanijama, pritom gubis pravo glasa.”

“ Vec je sve globalno, kada gledam kablovsku televiziju i reklame na svim kanalima vidim isto, pa mi se cini da ceo svet jede Milka cokoladu” moju misao nastavila je Nena. “ Da, U jednom trenutku neki ludak na taj nacin moze da otruje pola planete” slozila sam se

“ Prost one mogu da zamislim da bi neko bio sposoban tako nesto da uradi”. Rekla je Vesna

“ Dovoljan je jedan, jedan uvek i stvara velika dela i nedela. Zasto sumljas, zar nije vec neki ludak ubacio piranu u Dunav, zamisli reku u buducnosti.” Odgovorila sam

“ Gde nadje pirane”. Svejala se Vesna

“ Plivaju u Dunavu, prilagodjavaju se i mnoze, kada prvi put nekoga gricne bice kasno za odbranu.” dogovorila sam joj kroz smeh i dodala, “Hajde sada da gledamo iz druge dimenzije.”

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0030 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "V - Privatizacija" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške